Kako protiču radovi na zaštiti naselja Miliva od izlivanja Resave?
Reka Resava je desna pritoka Velike Morave sa slivnom površinom od 700 km2. Iz razloga što je reka Resava bujičnog karaktera sa velikim uzdužnim nagibom, ali i kao posledica neregulisanih vodotokova, od 2014. godine do 2019. dolazilo je do čestih…
Centar Beča postaje zona bez automobila
Centar austrijske prestonice, tačnije prvi gradski okrug Innere Stadt, velikim delom bi mogao postati zona bez automobila, što bi predstavljalo značajan iskorak po pitanju ekološki prihvatljive mobilnosti. U sredu, 17. juna, prve pojedinosti ovog novog koncepta predstavili su bečka zamenica…
Solarni centar u Kaliforniji neutralizovaće 430.000 tona CO2 godišnje
U toku su pripreme za novi projekat iskorišćavanja energije Sunca u američkoj saveznoj državi Kaliforniji „The Aratina Solar Center“. Solarni centar, kako se uobičajeno naziva planirano postrojenje, imaće snagu 250 MW, a pored proizvodnje energije, kapaciteti će se i skladištiti.…
Sanitarna seča osušenih platana u Mostaru usled bojazni od urušavanja
Služba za komunalne poslove Grada Mostara priprema projekat sanitarne seče sasušenih-uginulih stabala platana u zaštićenoj aleji, u ulici Kneza Branimira IV – saopšteno je iz Grada Mostara. Kako se dalje navodi, zbog rizika za učesnike saobraćaja u pomenutoj ulici – delovi krošnje…
Reka Mratinja ipak slobodna – bez gradnje MHE
Do sada su izdate ukupno tri građevinske dozvole za mini hidroelektrane na teritoriji opštine Sokobanja. Dve su već izgrađene, a treća, MHE “Osoja” trebalo je da se gradi na reci Mratinji, na obroncima planine Bukovik, iznad Bovanskog jezera, sa cevovodom…
Otvoren 25. Međunarodni sajam hortikulture
Međunarodni sajam hortikulture otvoren je juče, 17. juna, na Beogradskom sajmu pod sloganom „Bašta u srcu grada“ i trajaće do subote 20. juna. Sajam je otvorio državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Srbije Velimir Stanojević koji je…
Više od polovine svetskih šuma se nalazi u samo pet zemalja
Nestanak ovih dragocenih prirodnih resursa je od poslednje decenije 20. veka usporen, ali i dalje nije zanemarljiv, pogotovo ako se uzme u obzir da drveće predstavlja značajne "sunđere" ugljen-dioksida i da šume pružaju dom za mnoge biljne i životinjske vrste, ali i domorodačke narode. Istovremeno je smanjeno i unapređenje "plućnog kapaciteta" Zemlje ozelenjavanjem.