Home Blog Page 1655

Isplativi solarni sistemi za grejanje hotela „Mona“ na Zlatiboru

zlatibor monaNa krovu parkinga hotela „Mona“ na Zlatiboru postavljeno je 45 solarnih sistema za grejanje kojima se ostvaruje znatna ušteda energije.

Predstavnik ovog zlatiborskog hotela, gospodin Petar Platiša, za Energetski Portal izjavio je da se energija koju proizvode solarni sistemi hotela koristi za grejanje sanitarne vode, grejanje bazena, a višak proizvedene energije preusmerava se za zagrevanje prostorija.

Vrednost projekta je oko 30 hiljada evra, a polovina investicije se isplatila za manje od godinu dana od kako su solarni sistemi „Vajshaupt“ (Weishaupt) pušteni u rad u martu 2013. godine, što i ne čudi s obzirom na to da se solarnim sistemima postiže ušteda energije od oko 20 odsto, a sam Zlatibor ima preko 200 sunčanih sati godišnje.

S.J.

Čeka se eksproprijacija za vetropark kod Nikšića

vetroparkIako je ugovor o zakupu zemljišta od države na kojem će se graditi vetropark „Krnovo“ potpisan još 2010. godine između Crne Gore i kompanije „Krnovo Green Energy“, investitor još uvek nije došao u posed eksproprijacije što onemogućava početak izgradnje ovog vetroparka.

U decembru 2013. godine napravljen je predlog dopune odluke o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti, ali je nedavno Ministarstvo ekonomije Crne Gore zatražilo dopunu elaborata na osnovu kojeg je ovaj predlog napravljen, što je dovelo do dodatnog odlaganja izgradnje vetroparka „Krnovo“.

Uskoro bi Vlada Crne Gore trebalo da utvrdi javni interes, a nakon objavljivanja ove odluke u Službenom listu pokrenuće se postupak kako bi investitor došao u posed eksproprijacije, a samim tim će se omogućiti i početak radova na izgradnji ove elektrane.

Inače, vlada Republike Crne Gore je u avgustu 2010. godine potpisala ugovor o izgradnji vetroparka „Krnovo“ kod Nikšića sa kompanijom „Krnovo Green Energy“ koju su osnovale japanska kompanija „Mitsubishi Heavy Industries“ i austrijska kompanija „Ivicom Consulting“.

Ovaj vetropark će imati instalisanu snagu od 50MW, s tim da se ona može proširiti na 72MW.

S.J.

Planira se izgradnja četiri MHE u Priboju

mhePreduzeće za izvođenje građevinskih radova i projektovanje „Ozon gradnja“ iz Novog Sada odabrani je potencijalni investitor za izgradnju četiri male hidroelektrane u opštini Priboj.

Na Javnom pozivu za dodelu lokacija za izgradnju malih hidroelektrana iz februara prošle godine, a koje je raspisalo Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, ovaj investitor dobio je lokacije „Krajčinovići“, „Borak“, „Mumikole“ i „Ravna kosa“, dok je za MHE „Sastavci“ drugi odabrani investitor na listi.

Memorandum o razumevanju potpisan je u julu prošle godine između ovog investitora, opštine Priboj i Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, a njime se investitor obavezao da će u roku od 6 meseci ispitati mogućnost realizacije projekta, podneti generalni projekat i zahteve za sve potrebne dozvole resornom ministarstvu.

Predstavnik preduzeća „Ozon gradnja“, gospodin Nebojša Čađenović, u razgovoru za Energetski portal izjavio je da je projektna dokumentacija sa generalnim projektom za ove male hidroelektrane predata Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine pre oko mesec dana, kao i da je moguće realizovati sva četiri projekta. Izvođač radova će biti preduzeće „Ozon gradnja“, dok se početak radova očekuje na jesen ove godine, dodao je gospodin Čađenović.

Ove male hidroelektrane će se nalaziti na reci Lim u Priboju, a njihova instalisana snaga će biti 190kW za MHE „Mumikole“, 95kW za MHE „Ravna kosa“, 225kW za MHE „Borak“ i 160kW za MHE „Krajčinovići“, potvrdio je za Energetski Portal predstavnik ovog preduzeća, gospodin Čađenović.

Predviđeno je da MHE „Krajčinoviči“ godišnje proizvede 699MWh električne energije, MHE „Mumikole“ 853MWh električne energije, MHE „Ravna kosa“ 409MWh električne energije, a MHE „Borak“ 988MWh.

Sve MHE će imati po dve turbine tipa Pelton, osim MHE „Krajčinovići čiji će tip turbine biti Francis.

Od izgradnje MHE „Sastavci“ snage 240kW za koju je ovo preduzeće drugi odabrani investitor se odustalo, izjavio je gospodin Čađenović.

S.J.

Odustajanje od ciljeva u oblasti OIE dovešće do gašenja radnih mesta u Australiji

solarni paneliPrema studiji koju je uradila austrlijska agencija za trgovinu zelenim sertifikatima (REC Agents Association), a čiji je naručilac Greenbank Environmental, ako vlada Australije donese odluku da odustane od ciljeva u oblasti OIE odmah će doći do gašenja oko 2000 radnh mesta u solarnoj industriji, dok bi u budućnosti posao moglo da izgubi čak 6750 radnika.

Međutim, ako bi australijska vlada zadržala isti cilj u ovoj oblasti, do 2018. godine bi ova industrija bila u ekspanziji što bi dovelo do otvaranja 8000 novih radnih mesta, navodi se u ovoj studiji australijske agencije.

U 2012. godini je bilo zaposleno 23500 radnika u solarnoj industriji, ali uklanjanjem državnih posticaja došlo je do smanjenja postavljanja solarnih panela za 22 odsto, a solarnih kolektora za 20 odsto.

Prošle godine je u solarnoj industriji bilo zaposleno čak 17000 radnika i preko 4300 preduzeća. Više od 5 miliona Australijanaca poseduje neki od solarnih sistema na svojim domovima.

Prema procenama, budućnost solarne industrije u Australiji je trojaka: ukidanje ciljeva će imati veliki uticaj na ovu industriju i sve zaposlene, smanjenje ciljeva bi dovelo do smanjenja solarnih sistema na objektima, a ako bi vlada zadržala svoju politiku ne bi došlo do znatnih promena u solarnoj industriji ove zemlje.

S.J.

Pušten u rad prototip najsnažnijeg vetrogeneratora na svetu

Foto-ilustracija: Unsplash (Andrew Schultz)

Predstavnici danske kompanije „Vestas“ objavili su 30. januara 2014. godine da je prototip najsnažnijeg vetrogeneratora na svetu V164 pušten u rad.

Ovaj prototip priobalnog (offshore) vetrogeneratora visok je 137 metara i ima prečnik od 166 metara. Njegova snaga je 8MW i može da proizvede električnu energiju koja je dovoljna za 7500 domaćinstava.

Projekat predstavlja zajedničko ulaganje danske kompanije „Vestas“ i japanske kompanije „Mitsubishi Heavy Industries“.
Prototip je instaliran na kopnu, na teritoriji danskog Nacionalnog test centra za velike vetrogeneratore u Oesterildu, a iz kompanije „Vestas“ izjavili su da bi serijska proizvodnja ovog vetrogeneratora mogla da počne 2015. godine ako bude bilo zainteresovanih.

Trenutno najsnažniji vetrogenerator namenjen za kopno (onshore) proizvod je nemačke kompanije „Emercon“, a ima snagu od 7,5MW.
Najsnažniji priobalni (offshore) vetrogenerator ima snagu od 6MW, a njegovi proizvođači su nemački „Siemens“ i francuski „Alstom“.

S.J.

MHE na reci Spreči dobila ekološku dozvolu

Foto-ilustracija: Unsplash (Ezra Jeffrey-Comeau)

Ministarstvo prostornog uređenja i zaštite okoline Tuzlanskog kantona izdalo je ekološku dozvolu firmi „EEH-Hidroenergija“ za izgradnju mini hidroelektrane na reci Spreči koja deli Republiku Srpsku i Bosnu i Hercegovinu.

Kada bude završena projektna dokumentacija, u opštinama Petrovo (Republika Srpska) i Gračanica (Federacija Bosne i Hercegovine) biće organizovana javna rasprava gde će meštani i predstavnici vlasti moći da iznesu svoje mišljenje, predloge i sugestije u vezi ove mini hidroelektrane.

Podsetimo, firma „EEH-Hidroenergija“ uložiće više od 2 miliona evra u izgradnju ove hidroelektrane, a o svom trošku će i očistiti preko 700 metara korita reke Spreče.

Opštine Petrovo i Gračanica nemaju ništa protiv izgradnje ovog objekta, a ugovorom sa investitorom predviđeno je da dobiju i koncesionu naknadu. Takođe bi trebalo i da se popravi oštećeni most koji se nalazi na putu Petrovac-Orahovo.

S.J.

Uspešna saradnja Slovačke i Srbije u oblasti OIE

Ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine gospođa Zorana Mihajlović sastala se 29. januara sa ministrom privrede Republike Slovačke gospodinom Tomašom Malatinskim. Na sastanku koji se održao u prostorijama Privredne Komore Srbije, a kome je prisustvovao i ambasador Slovačke u Srbiji gospodin Jan Varšo, između ostalog govorilo se i o dosadašnjoj saradnji ove dve zemlje u oblasti energetike, kao i o realizaciji projekata u oblasti obnovljivih izvora energije.

Slovački investitori do sada su pokrenuli realizaciju nekoliko projekata u ovoj oblasti.

Slovačka kompanija „Prima Energy“ uložila je oko 1,8 miliona evra u izgradnju prvog solarnog parka u Vojvodini. Ovaj solarni park čija će snaga biti 1MW nalazi se u Beočinu, a završetak njegove izgradnje planiran je za maj ove godine.

U oktobru prošle godine počela je izgradnja 4 biogasne stanice u vojvođanskom mestu Bač, a investitor je slovačka kompanija „Agro-Energy“. Projekat je vredan oko 15 miliona evra, a njegovo puštanje u rad očekuje se sredinom ove godine.

Slovačka kompanija „Imao“ ima u planu da uloži oko 5 miliona evra u Industrijsku zonu opštine Ada i to u reciklažu otpada i biogas. U toku su pregovori između predstavnika ove opštine i investitora.

Takođe, investitori iz Slovačke započeli su izgradnju fabrike peleta „Biopel“ u Bačkom Petrovcu, kao i izgradnju fabrike „Anti-terming“ u Kuli koja će se baviti proizvodnjom kotlova na čvrsta goriva i biomasu.

Da je interesovanje ove zemlje za obnovljive izvore u Srbiji veliko pokazuju i slovačke kompanije koje su konkurisale na Javnom pozivu za dodelu lokacija za MHE iz februara prošle godine. Tako je slovačka kompanija „Credo Invest“ odabrani potencijalni investitor za MHE u Prokuplju (MHE „Bejašnica“), Kosjeriću (MHE „Godečevo“) i Rašci (MHE „Pavlica“); kompanija „Lubocons Chemicals“ drugi je odabrani potencijalni investitor za MHE „Vučja Rupa“, odnosno treći za MHE „Jašice“ koje se nalaze u Kruševcu, dok je kompanija „Euroframe“ odabrani potencijalni investitor za MHE „Plana“ u Tutinu, kao i drugi odabrani potencijalni investitor za MHE „Orlujak“, MHE „Drenovo“ i MHE „Krona“ koje se takođe nalaze u opštini Tutin.

Na sastanku je zaključeno i da je saradnja između Republike Slovačke i Republike Srbije do sada bila vrlo uspešna, a izražene su i želje za dalje unapređenje ove saradnje.

S.J.

Regionalna sanitarna deponija „Srem-Mačva“ dobila probnu dozvolu za rad

Foto: JKP Regionalna deponija Srem-Mačva

Regionalna sanitarna deponija „Srem-Mačva“ dobila je 30. januara ove godine dozvolu za probni rad. Ovu dozvolu izdao je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, a tim povodom je održana i konferencija za medije u Vladi Vojvodine. Konferenciji su prisustvovali i pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine gospodin dr Slobodan Puzović, gradonačelnik opštine Šabac gospodin Miloš Milošević, zamenik gradonačelnika opštine Sremska Mitrovica gospodin Zoran Miščević i direktor Regionalne deponije „Srem-Mačva“ gospodin Srđan Klićković.

Pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine gospodin dr Slobodan Puzović na ovoj konferenciji izjavio je da će ova deponija obezbediti ekološko odlaganje otpada za više od 200 hiljada građana i to po standardima Evropske unije. Prema njegovim rečima, izgradnjom ove regionalne deponije sprečava se zagađenje vazduha, vode i zemljišta, a pruža i mogućnost korišćenja sekundarnih sirovina, razvoja „zelene“ ekonomije, kao i otvaranja novih radnih mesta. Takođe je dodao da će Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine podržati i drugu fazu projekta u kojoj će biti izgrađeno postrojenje za separaciju.

U novembru 2006. godine opštine Sremska Mitrovica i Šabac zaključile su Sporazum o saradnji na formiranju Regiona za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom, a u martu 2011. godine potpisan je Sporazum o izgradnji, upravljanju i korišćenju regionalnog sistema za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom na teritorijama ovih opština. Projektom je predviđeno da u prvoj fazi bude izgrađena sanitarna deponija „Jarak“ sa pratećom infrastrukturom i transfer stanicom, dok će u drugoj fazi biti izgrađeno postrojenje za separaciju otpada.

Vrednost investicije u prvoj fazi je oko 6,3 miliona evra, a najveći deo sredstava (oko 5 miliona evra) obezbeđen je kroz Program podrške razvoju infrastrukture lokalne samouprave Evropske unije (MISP). Opštine Sremska Mitrovica i Šabac učestvovale su sa milion evra, dok je 300 hiljada evra obezbeđeno iz nekadašnjeg Fonda za zaštitu životne sredine.

Posle isteka jednogodišnje probne dozvole za rad, ova regionalna sanitarna deponija trebalo bi da dobije integrisanu dozvolu za trajni rad.

Inače, u toku su radovi na još nekoliko regionalnih deponija u Vojvodini. Lokalna vlast u Subotici je sa nekoliko okolnih opština potpisala ugovor o izgradnji regionalne sanitarne deponije koja će se nalaziti na Bikovačkom putu. Krajem prošle godine objavljen je tender za izgradnju ove deponije po evropskim standardima koji je otvoren do 4. februara 2014. godine. Usvojeni su i planovi za izgradnju deponija u Somboru i Zrenjaninu, a u Pančevu su potrebne dorade na postojećoj deponiji kako bi stekla status regionalne.

S.J.

Projekat uvođenja geotermalnog grejanja u bugarskom gradu Zlatogradu

Foto-ilustracija: Unsplash (Tommy Kwak)

Gradonačelnik Zlatograda (Bugarska) potpisao je ugovor početkom januara ove godine sa kompanijom „Geops-Minstroy“ o izgradnji geotermalnog grejanja u ovom gradu. Ova kompanija će biti zadužena za prvu fazu radova u kojoj će se geotermalno grejanje uvesti u osam javnih ustanova. Kompanija će izvesti bušenje i postavljanje konstrukcije za geotermalno grejanje, a rok za završetak radova je sedam meseci.

Ovo je jedinstven projekat jer će se bušenje izvesti na dužini od 860 metara u prečniku od 4 kilometra, a konstrukcija će moći da podnese visoke temperature vode, blizu 100 stepeni Celzijusa.

Sredstva u iznosu od 1,3 miliona evra obezbeđena su iz Fonda za zaštitu životne sredine.

Inače, ovo je drugi pokušaj uvođenja geotermalnog grejanja u Zlatograd. Prvi ovakav projekat započet je još 2009. godine, ali je zbog nedostatka sredstava stopiran.

S.J.

Solarni krov za niški „Čair“

Foto-ilustracija: Unsplash (milica spasojevic)

Gradonačelnik Niša, gospodin Zoran Pešić, povodom rekonstrukcije stadiona „Čair“ najavio je da će raspisati tender za postavljanje krova na ovom stadionu, a uslov za dobijanje tendera će biti postavljanje solarne elektrane koja bi trebalo da ima snagu od 1MW.

Za završetak rekonstrukcije niškog stadiona „Čair“ biće podignut kredit od 450 miliona dinara.

U okolnim zemljama još uvek ne postoji ni jedan stadion koji poseduje solarni krov, mada bi situacija u Hrvatskoj uskoro mogla da se promeni.

Nemačka firma „Global Solar“ nedavno je objavila da je zainteresovana za postavljanje solarnog krova na hrvatskom stadionu „Velika Gorica“. Dobit bi bila obostrana; ovaj stadion bi dobio krov nad obe tribine dok bi nemačka firma dobila koncesiju koja bi joj omogućila da prodaje električnu energiju.

Inače, najveći stadion na svetu koji proizvodi električnu energiju nalazi se na Tajvanu i ima 55 hiljada mesta. Ovo je i prvi solarni stadion, a izgrađen je 2009. godine.

U Evropi je 2010. godine otvoren prvi solarni stadion u Nemačkoj u Frajburgu, a nazvan je „Mage Solar Stadium“.

U Brazilu će ove godine biti otvoren prvi solarni stadion, a izgrađen je povodom predstojećeg FIFA Svetskog kupa.

S.J.

Austrijska kompanija zainteresovana za ulaganje u OIE u Negotinu

Foto: Grad Negotin

Predsednik opštine Negotin, gospodin Milan Uruković, 28. januara 2014. godine sastao se sa predstavnikom firme „Energic GmbH“ gospodinom Krešimirom Feletarom u vezi ulaganja ove kompanije u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u ovoj opštini.

Naime, kompanija „Energic GmbH“ iz Beča zainteresovana je za ulaganje u izgradnju vetroparka, toplana na biomasu i korišćenje komunalnog otpada za proizvodnju električne i toplotne energije u Negotinu.

Na sastanku je postignut dogovor da predstavnici opštine Negotin i JKP „Badnjevo“ u narednom periodu dostave potrebne podatke ovoj kompaniji kako bi se omogućila dalja saradnja.

Saradnja između opštine Negotin i kompanije „Energic GmbH“ započela je u novembru 2013. godine, kada je u Beču, u Ambasadi Republike Srbije, predstavljena prezentacija Regionalne organizacije za razvoj istočne Srbije (RARIS) „Na istoku nešto novo“ čiji je cilj bio da privuče investitore u osam opština zaječarskog i borskog okruga. Tom prilikom je gospodin Miloš Uruković istakao da postoji čak 51 lokacija za ulaganje u ovom delu Srbije.

Kompanija „Energic GmbH“ iz Beča bavi se investiranjem u obnovljive izvore energije, u vetroparkove, solarne elektrane i hidroelektrane. Od 2000. godine izgradili su projekte u oblasti OIE čija je instalisana snaga veća od 400MW.

S.J.

Slovenska kompanija „Bisol“ završila izgradnju solarne elektrane u Kazahstanu

Foto-ilustracija: Unsplash (chuttersnap)

Predstavnici slovenske kompanije „Bisol“ 29. januara 2014. godine izjavili su da su završili sa izgradnjom solarne elektrane u Kazahstanu čija je snaga 2MW.

Solarna elektrana u Kazahstanu ima dva dela; jedan deo ove elektrane snage 1,4MW je izgrađen na zemlji, dok drugi deo čija je snaga 600kW ima mehanizam za praćenje kretanja sunca.

Očekuje se da će ova solarna elektrana proizvoditi oko 2,67GWh električne energije godišnje što je dovoljno za snabdevanje 667 porodica.

Projekat ove solarne elektrane je urađen kao pilot projekat promovisanja korišćenja solarne energije u Kazahstanu, a investitor je firma „Samruk-Energo“ koja se bavi proizvodnjom, distribucijom i prodajom električne i toplotne energije.

Inače, regija Kazahstana u kojoj je izgrađena ova solarna elektrana ima i preko 300 sunčanih dana godišnje, a Kazahstan planira da do 2050. godine udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj finalnoj potrošnji energije dostigne 30 odsto.

S.J.

Projekat unapređenja životne sredine u rudarskom basenu „Kolubara“

Foto-ilustracija: Unsplash (Luca Maffeis)

Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ (EPS) razvija projekat unapređenja životne sredine u rudarskom basenu „Kolubara“. Ovim projektom biće obezbeđen ujednačen kvalitet lignita koji se otkopava u „Kolubari“, čije će korišćenje omogućiti povećanje efikasnosti rada termoelektrana „Elektroprivrede Srbije“.

Projekat je vredan 182 miliona evra, od čega je 80 miliona evra kredit Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), 74 miliona evra kredit od Nemačke razvojne banke (KfW), dok će preostalih 28 miliona evra finansirati sam EPS. Ova sredstva će biti iskorišćena za nabavku opreme kojom će se poboljšati efikasnost eksploatacije uglja i značajno unaprediti ujednačenost kvaliteta lignita koji se isporučuje termoelektranama.

Sve ovo će dovesti do smanjenja zagađenja životne sredine, konkretno smanjenja emisije ugljen dioksida iz termoelektrana za oko 400 hiljada tona godišnje, što će znatno doprineti dostizanju nacionalnih ciljnih vrednosti emisije ugljen dioksida.

S.J.

Održana promocija knjige „Pametna energija“ u Beogradu

Danas je održana promocija knjige „Pametna energija“ u Maloj sali Dečjeg kulturnog centra u Beogradu sa početkom u 13 časova. Autor ove knjige je mr Gordana Brun, koja je sarađivala sa pesnikom za decu Ljubivojem Ršumovićem koji je autor stihova.

Knjiga „Pametna energija“ nastala je u okviru projekta „Eko škola: održivost, obnovljivost i efikasnost“ koji su finansirali Udruženje „Škola za opstanak“ i Fondacija Fridrih Ebert.

U okviru ove knjige na zanimljiv način su predstavljeni pojmovi kao što su obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost, energetski pasoš, globalno zagrevanje, pametna kuća… Osim toga, knjiga sadrži i citate Nikole Tesle.

Na promociji su, pored autorke, učestvovali i Ljubivoje Ršumović kao i Raša Popov, a stihove iz ove knjige su recitovali članovi Dramskog studija DKC Beograd.

S.J.

U Japanu za 16 meseci instalirana postrojenja OIE snage oko 6GW

Foto-ilustracija: Unsplash (Manuel Cosentino)

Od uvođenja fid-in (feed-in) tarifa u Japanu za 16 meseci su instalirana postrojenja snage 5852MW koja proizvode energiju iz obnovljivih izvora, rekli su iz Ministarstva ekonomije, trgovine i industrije ove zemlje.

Najviše je postrojenja na solarnu energiju (3123 MW), a zatim slede postrojenja na biomasu (82 MW) i postrojenja na vetar (7MW), dok je najmanje malih i srednjih hidroelektrana (3MW).

Ova zemlja se okrenula proizvodnji energije iz obnovljivih izvora nakon niza nesreća u nuklearnoj elektrani „Fukušima“ koje su izazvane zemljotresom iz 2011. godine.

Vlada Japana je 2010. godine usvojila energetsku politiku prema kojoj bi udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije do 2030. godine iznosio samo jedan odsto, ali posle nuklearne katastrofe usvojena je nova energetska politika koja predviđa da ova zemlja do 2020. godine ostvari 20 odsto udela iz OIE u ukupnoj potrošnji energije.

S.J.

Ciljevi Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine za 2014. godinu

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovineU prostorijama Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, juče je održana konferencija na kojoj se govorilo o ciljevima Sekretarijata za 2014. godinu.

Kao jedan od primarnih ciljeva istaknuto je smanjenje energetske zavisnosti AP Vojvodine. To će se postići većim korišćenjem energije iz obnovljivih izvora, odnosno zamenom fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije. Takođe, neophodno je obezbediti da budžetske ustanove izvrše zamenu kotlova na fosilna goriva kotlovima na agropelet, ali i da se motivišu privredna društva i građani za korišćenje toplotne energije dobijene iz ovog domaćeg resursa, izjavila je gospođa Nataša Pavićević Bajić.

Očekuje se i izvoz ove sirovine; do 5. marta bi Republika Srbija trebalo da dobije izvozni broj za agropelet što će doprineti jačanju domaćeg tržišta.

Na konferenciji je istaknuto i da je oko četrdeset kompanija iz Štajerske zainteresovano da investira u domaću privredu, nakon protokola koji je potpisan u oktobru prošle godine sa Štajerskom i posete ovoj austrijskoj pokrajini.

Govorilo se i o izgradnji javnih skladišta za biomasu, bušenju novih geotermalnih bušotina, ali i ciljevima Evropske unije o smanjenju emisije ugljen dioksida do 2030. godine za 40 odsto u odnosu na 1990. godinu.

S.J.

1...1,6541,6551,656...1,673Page 1,655 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs