Home Blog Page 1552

Korišćenje „simprolita“ obezbeđuje energetski efikasnu gradnju

simprolit„Simprolit system” koji je nastao u saradnji Srbije i Rusije danas predstavlja ekološki, energetski efikasni, ali i najjeftiniji sistem izgradnje objekata.

Simprolit je sastavljen od kuglica stiropora koje su obavijene sa šest dodataka i vibracijom, a sve to je povezano cementom kako bi se dobila cementna rešetka.

Uz odlične performanse, štednju energije i leti i zimi, gradnja ovim sistemom omogućava da vazduh prolazi kroz zidove tako da nema štetnih materija koje se zadržavaju unutar objekta. Osim toga, materijal može da pluta po vodi, otporan je na vatru oko 3 sata, stabilniji je u slučaju zemljotresa.

Veoma je lak pa omogućava bezbednu nadogradnju, ali poseduje i veliku otpornost na vremenske uslove o čemu svedoče i srpski, ruski i evropski sertifikati koje poseduje.

Kreator ovog pronalaska je dr Milan Dević koji je i dobitnik svetskih nagrada za simprolit. Inače firma „Simprolit“ proizvodi različite tipove blokova, fasadnih ploča, međuspratnih ploča, termoizolacije od ovog materijala, a kojim su izgrađene stambene zgrade i restorani u Beogradu, aerodrom u Moskvi, stambeni objekti, domovi zdravlja i tržni centri u Rusiji.

Uskoro javni poziv za izgradnju mini hidroelektrana na preostalim lokacijama u Srbiji

ministarstvo energetikePredstavnici 20 lokalnih samouprava i Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine sastali su se juče u prostorijama ovog ministarstva kako bi razgovarali o predstojećem javnom pozivu za izgradnju mini hidroelektrana.

Gospodin Dejan Trifunović, pomoćnik ministra za elektroenergetiku, prisustvovao je ovom sastanku na kojem se, između ostalog, govorilo i o koracima koje je resorno ministarstvo preduzelo u okviru izbora lokacija i dobijanja dozvola. Predstavnicima opština su predstavljeni i zakoni u oblasti obnovljivih izvora energije, kao što je Nacionalni akcioni plan, različite uredbe, novi Zakon o energetici.

Naglašeno je da će investitori lakše dobijati dozvole za gradnju ovakvih projekata, ali i da su zakoni napravljeni tako da će ceo proces dodeljivanja lokacija biti transparentan. S druge strane, predstavnici opština su izložili i svoje probleme u vezi sa dobijanjem dozvola. Jedan od najčešćih uzroka za ostajanje bez lokacijskih i građevinskih dozvola su nerešeni odnosi među vlasnicima lokacija, kažu iz lokalnih samouprava.

Podsetimo, Ministarstvo energetike je u februaru ove godine raspisalo javni poziv za izgradnju mini hidroelektrana na 317 lokacija, a u junu je potpisan Trojni memorandum o razumevanju kojim se odobrava izgradnja 212 MHE. Za preostale lokacije mini hidroelektrana investitori će moći da konkurišu čim Ministarstvo energetike raspiše drugi javni poziv.

Antidamping mere za Kinu

solarni paneliOvog petka, 6. decembra, počeće da se sprovode antidamping mere koje Evropska Unija uvodi Kini. Ove mere će se odnositi na fotonaponske panele iz Kine koji se u Evropskoj Uniji prodaju po niskim cenama.

Podsetimo, sukob između EU i Kine počeo je još tokom prošle godine kada je Evropska Unija tražila od Kine da poveća cenu svojih panela jer niskim cenama šteti evropskim proizvođačima.

Kina je to odbila i tako je u septembru 2012. godine pokrenuta antidamping istraga protiv ove zemlje.

U junu ove godine komesar za trgovinu Evropske Unije, gospodin Karel de Guht, uveo je porez u EU od 12% na kineske solarne panele i tom prilikom izjavio da bi cena ovih panela trebalo da bude znatno veća, ali i izrazio želju da se postigne dogovor sa Pekingom.

S obzirom da do dogovora nije došlo, od petka će se u svim zemljama EU plaćati veća cena za kineske solarne panele naredne 2 godine.

Inače, antidamping mere uvodi zemlja koja smatra da je niska cena nekog uvoznog proizvoda oštetila njenu industriju. U ovom slučaju jeftini kineski solarni paneli koji zauzimaju preko 65% tržišta doveli su do gašenja nekoliko evropskih proizvođača solarnih panela, kojih je najviše u Nemačkoj.

Odlaganje medicinskog otpada u Srbiji

medicinski otpadU Srbiji se svake godine proizvede između 4500 i 5000 tona medicinskog otpada, ali ne postoji adekvatan program za njegovo odlaganje. Prema „Pravilniku o upravljanju medicinskim otpadom“ koji je donet od strane Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine 2010. godine, sterilisan i usitnjen otpad se razvrstava po kategorijama u atestirane kontejnere različite boje koji se zaključani odvoze na deponije. Obično su to gradske deponije, jer danas postoji samo 7 sanitarnih deponija na teritoriji naše zemlje koje se vode kao regionalne, ali se samo oko 10% medicinskog otpada odlaže na njima. Mnoge deponije, na kojima se odlaže medicinski otpad, se nalaze blizu grada, pa čak i u samom centru.

Dozvole za upravljanje medicnskim otpadom

Tokom prošle godine Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine podelilo je svega 6 dozvola za upravljanje medicinskim otpadom. Dom zdravlja Kragujevac je prvi koji je dobio trajnu dozvolu za uništavanje medicinskog otpada u Srbiji. Za dobijanje dozvole za upravljanje medicinskim otpadom potrebno je da svaka ustanova koja proizvodi više od 500kg ovakvog otpada napiše plan o njegovom upravljanju u sledeće tri godine, ali i da ima osoblje zaduženo za upravljanje takvim otpadom. Posle podnošenja dokumentacije i različitih provera dobija se akreditacija ISO 15189, a zatim i akreditacija Ministarstva zdravlja i tek onda može da se konkuriše za dobijanje dozvole za upravljanje medicinskim otpadom. Za ovu dozvolu je potrebno imati odgovarajuće prostorije, tehnologiju, kao i radni kadar koji je prošao obuku o upravljanju medicinskim otpadom.

Neki od gradova koji su rešili svoj problem sa medicinskim otpadom su Kraljevo i Kruševac. Naime, zdravstveni centar „Studenica“ iz Kraljeva dobio je donaciju Evropske Unije koja je omogućila nabavku mašina za sterilisanje i drobljenje ovakve vrste otpada, ali i posebna vozila za prikupljanje medicinskog otpada iz drugih ustanova koje generišu ovakav otpad na teritoriji Kraljeva. U opštini Kruševac je pre pet godina započet projekat rešavanja medicinskog otpada posredstvom Evropske Unije. Sterilizatorima i ostalom opremom za odlaganje medicinskog otpada opremljeni su domovi zdravlja kao i Zavod za javno zdravlje, a zatim je nabavljeno i posebno vozilo za prevoz ovakvog otpada. Prikupljanje i sterilizacija medicinskog otpada se obavlja i u privatnim firmama, čime je problem odlaganja medicinskog otpada na teritoriji grada Kruševca u potpunosti rešen. U Prokuplju postoji Centar za reciklažu medicinskog otpada u kome se uništi oko 40 tona otpada godišnje. U ovaj centar se specijalizovanim vozilom-autoklavom dovozi medicinski otpad iz zdravstvenih ambulanti na jugozapadu Srbije, a zatim se vrši njegovo recikliranje po tehnologiji koju je propisala Evropska Unija. U Beogradu, u Reciklažnom centru za preradu medicinskog otpada „Šumice“, godišnje se preradi oko 200 tona ovakvog otpada i to u skladu sa zakonima Evropske Unije.

Neki od negativnih primera za upravljanje medicinskim otpadom su laboratorijski otpad napuštenog preduzeća, a koji se čak 6 godina nalazio u samom centru grada Kragujevca i to ispod prostorija Dečjeg pozorišta; zatim deponija u Pančevu na kojoj se odlaže medicinski otpad, a koja se nalazi u naselju pored reke Tamiš. U Novom Sadu je medicinski otpad čak nađen u kontejnerima u centru grada, dok je u centru Jagodine prošle godine pronađeno nelegalno skladište medicinskog otpada u napuštenoj kući.

Veliki problem predstavljaju i lekovi kojima je istekao rok trajanja, a koje građani bacaju sa ostalim smećem, dok su retki oni koji taj otpad predaju apotekama.

Srbija nema spalionice medicinskog otpada

Znatan broj evropskih zemalja poseduje spalionice medicinskog otpada u kojima se on uništava, a otpad se do spalionica odvozi posebnim automobilima. Ove spalionice su izgrađene po posebnim propisima Evropske Unije tako da ne emituju ugljen dioksid u atmosferu, pa ne dolazi do zagađenja vazduha.

Da bi i Srbija dobila ovakvu spalionicu medicinskog otpada potrebno je ulaganje od oko 100 do 400 miliona evra, u zavisnosti od njene veličine. Evropska Unija je u protekle 4 godine Srbiji donirala oko 13 miliona evra za odlaganje medicinskog otpada što je iskorišćeno za nabavku opreme za odlaganje, posebnih automobila kojima se takav otpad prevozi, ali i obučavanja zdravstvenih radnika. Uprkos tome što je svest o odlaganju medicinskog otpada podignuta na viši nivo, znatan broj ustanova nema dozvolu za upravljanje medicinskim otpadom jer nisu ispunile propisane uslove za to. Ovakve ustanove zbog toga moraju ovlastiti specijalizovane firme koje će njihov otpad odvoziti ili uništavati.

Ipak, veći deo medicinskog otpada iz Srbije se izvozi u druge zemlje što je veoma skupo. Sredstva koja se koriste za plaćanje ovih visokih troškova izvoza otpada mogla bi da se iskoriste za izgradnju neophodne spalionice medicinskog otpada čime bi se ispoštovao zakon o odlaganju medicinskog otpada i rešio problem uništavanja ovih opasnih materija i za čoveka i za sredinu, što je u nedostatku adekvatnih sanitarnih deponija više nego neophodno.

S.J.

Banjalučka firma postavlja vetrogeneratore širom sveta

ekoenergija„Eko energija“, firma iz Banja Luke, poreklom iz Holandije, bavi se postavljanjem vetrogeneratora u zemljama širom sveta.

Početkom 2012. godine ova firma je završila postavljanje dva vetrogeneratora u Velikoj Britaniji, u industrijskoj zoni grada Hull. Dve postavljene turbine „Micon M530“ imaju snagu od 250kW, a nalaze se u okviru fabrike „JKN Polymers“, koja se inače bavi reciklažom i uložila je oko pola miliona evra da bi proizvodila struju pomoću vetra. Od električne energije koju proizvode ove dve turbine, fabrika će moći da zadovolji oko 80% svojih potreba za električnom energijom.

Inače, firma „Eko energija“ bavi se postavljanjem vetrogeneratora i njihovim remontom; fokusirana je na evropsko i svetsko tržište, a do sada su instalirali preko 250 vetrogeneratora u oko 50 zemalja. Njihove turbine, postavljene u preko 90 projekata, nalaze se u Poljskoj, Australiji, Argentini, Italiji, Holandiji, Rumuniji, Francuskoj, Urugvaju.

Ova firma je postavila i nekoliko vetrogeneratora u Federaciji Bosne i Hercegovine, poput jednog u opštini Visoko, ali još uvek nije realizovala projekte u Republici Srpskoj čiji je potencijal za iskorišćenje energije vetra i drugih obnovljivih izvora energije veliki. U atlasu vetrova, koji je uzrađen za ovu oblast, izdvojeno je 13 pogodnih lokacija za vetroparkove. Ipak, to što ova zemlja ne koristi dovoljno svoje potencijale u oblasti obnovljivih izvora je i zbog toga što proizvodnja energije iz ovakvih izvora dugo nije bila regulisana zakonom.

Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije i efikasne kogeneracije donet je sredinom 2013. godine u Bosni i Hercegovini, koji se odnosi kako na Federaciju Bosne i Hercegovine tako i na Republiku Srpsku. Gospodin Janez Kopač, direktor Sekretarijata energetske zajednice Bosne i Hercegovine, nedavno je izjavio da je razočaran zbog toga što Bosna i Hercegovina, kao jedna od zemalja kandidata za pristup Evropskoj Uniji, još uvek nije usvojila strategiju za korišćenje obnovljivih izvora energije, a kako nema dokumenta neophodna za korišćenje sredstava iz IPA fonda u oblasti OIE i EE, time Bosna i Hercegovina gubi milione evra godišnje.

Nemačko selo koristi energente iz biomase – primer održive energetike

bioenergija-nNemačko selo Jinde je jedno od prvih u svetu koje koristi bioenergiju umesto fosilnih goriva za snabdevanje električnom i toplotnom energijom.

Stanovnici sela su 2006. godine završili ovaj projekat u koji su uložili više od 30 hiljada radnih sati, dok su finansijsku pomoć u iznosu od 1,3 miliona evra dobili od nemačkog Saveznog ministarstva za hranu, agrikulture i zaštitu potrošača.

Za proizvodnju električne i toplotne energije koristi se agrarna biomasa, a instaliran je i dodatni kotao na drvni pelet kako bi se 145 kuća koje čine selo dodatno zagrejale tokom zime.

Ukupna proizvodnja toplotne energije je oko 6500MWh godišnje i oko 5000MWh električne energije. Oko 800 stanovnika ovog nemačkog sela je zadovoljno ovim zajedničkim projektom, iako su neki od njih na početku bili skeptični.

Gradonačelnik sela, August Brandenburg, rekao je da je njihovo selo primer dobre organizacije, ali i dokaz da biomasa može da snabdeva stanovnike jednog mesta potrebnom energijom.

Povećanje poreza na vetrenjače u Rumuniji – rast troškova u sektoru OIE

vetroparkNova taksa na posebne građevine mogla bi iznuditi, kompanijama koje proizvode energiju iz vetra, dodatni trošak od 40,000 evra godišnje po izgrađenoj vetrenjači.

Prema procenama rumunske Asocijacije za vetro energiju to bi značilo 30 miliona evra dodatnih troškova u ukupnom sektoru obnovljih izvora energije Rumunije.

Taksa od 1,5% vrednosti izgrađenog objekta bi se primenjivala na sve investicije vetro projekata čija se vrednost procenjuje na 2,5 milijardi dolara.

Međutim, nov porez neće zaobići ni hidroelektrane, konstrukcije za transport struje i naftne bušotine.

Ovim merama ni građani neće biti zaobiđeni s obzirom da se pretpostavlja da će se porezi odraziti i na konačnu cenu proizvedene struje.

Fabrika peleta uskoro i u Merošini

Foto: Pixabay

peletIz opštine Merošina najavili su otvaranje fabrike peleta.

Investitor ovog projekta je firma „Super Pellets“ iz Kine čiji je vlasnik Suguo Lan.

Trenutno se vrše testovi u ovoj fabrici, a uskoro se očekuje i njeno puštanje u rad.

Pelet koji će se ovde proizvoditi će biti drvnog porekla, a trebalo bi da se izvozi u Italiju i Grčku.

Opština Merošina koja se nalazi u niškom kraju ima veliki prirodni potencijal što se tiče šuma, a u planu je i pošumljavanje određenih lokacija. Sve ovo će biti od koristi ovoj fabrici koja će preradom otpadaka od drveta doprineti razvoju ovog kraja i otvaranju novih radnih mesta.

Prema rečima Jovice Markovića, pomoćnika predsednika opštine, u ovoj fabrici će biti zaposleno oko 20 osoba.

Finska termocentrala na ugalj postala najveća termocentrala na biogas

termocentrala-na-biogas-fU martu ove godine u Finskoj je puštena u rad termocentrala koja koristi biogas kao gorivo. Ova termocentrala je do skoro koristila samo ugalj, a tokom prošle godine je adaptirana da koristi i biogas od drvne biomase. Postrojenje se nalazi u gradu Vasi, a ima snagu od 140MW, što ga i čini najvećim ovakvim postrojenjem na svetu. Iz kompanije „Vaskiluodon Voima“ koja je i nadležna za ovu centralu izjavili su da je uvođenjem pogona na biogas potrošnja uglja smanjena za oko 30 do 40%.

Ono što je zanimljivo je da se u Finskoj plaća taksa na ispuštanje štetnih gasova po atmosferu, a s obzirom da je ova kompanija to izbegla uvođenjem biogasa, imaće dobitak od oko 15 miliona evra godišnje. U ovoj termocentrali, koja proizvodi električnu i toplotnu energiju za ceo grad Vasi, do sada je zaposleno oko 100 ljudi, a u planu je i otvaranje novih radnih mesta usled proširenja obima posla.

Nevesinje uskoro dobija vetropark

vetroparkU Republici Srpskoj, kod Nevesinja, u toku su radovi koji će omogućiti izgradnju vetroparka na ovoj lokaciji.

Nosilac projekta je firma „Eol prvi“, koju je osnovala beogradska kompanija „Omega plus“, a udeo ima i opština Nevesinje.

Ovaj vetropark bi trebalo da ima 17 turbina ukupne snage 51MW što će omogućiti snabdevanje strujom oko 27 hiljada domaćinstava.

Radovi na ispitivanju zemljišta koje obavlja firma iz Zvornika „IRM Bor“ su već počeli, a započeta je i izgradnja puta u dužini od 4 kilometra. Ovaj put je neophodan kako bi posebna specijalna vozila mogla da obavljaju planirana geotermička i geomehanička istraživanja.

Sve potrebne dozvole i saglasnosti za izgradnju ovog vetroparka na planini Trusini dala je Vlada Republike Srpske. Od ove institucije je prošle godine dobijena i koncesija u trajanju od 30 godina za izgradnju ovog vetroparka.

Prema proračunima se očekuje da vetropark godišnje proizvede 160 hiljada MWh električne energije, a završetak radova je planiran do kraja oktobra 2014. godine.

Vrednost investicije je oko 80 miliona evra.

Briketi iz Žablja se izvoze u inostranstvo

briketiProizvodnja briketa od agrarne biomase u Žablju je počela krajem prošle godine.

Kompanija „TMD” proizvodi oko 27 hiljada tona briketa u toku godine, a veći deo izvozi u inostranstvo, pretežno u Italiju. U planu im je i proširenje proizvodnje kako bi se više ovog proizvoda našlo u Srbiji.

Prema rečima direktora ove kompanije, gospodina Duška Trninića, u narednom periodu bi proizvodnja briketa trebalo da dostigne oko 88 hiljada tona. Vrednost fabrike je oko 2 miliona evra, a za proizvodnju ovog energenta se primenjuje najnovija tehnologija iz Danske. Ovo je prva fabrika ovakve vrste u Žablju, a do sada je zaposlila više od 50 radnika.

Briketi iz ove kompanije se proizvode od pšenične, ječmene i sojine slame. Inače, briketi imaju veliku kalorijsku vrednost, pa 1 tona ovog energenta može zameniti oko 5 metara drva. I pored toga, u našoj zemlji se retko koristi briket, a kada se potrošači i odluče na grejanje iz biomase, to je obično pelet; tako da i postojeći mali broj fabrika briketa u Srbiji ovaj energent obično izvoze u inostranstvo.

Iniciranje strategija za korišćenje OIE i EE u lokalnim samoupravama

Zakon o energetskoj efikasnosti koji je počeo da se primenjuje ove godine određuje okvire delovanja, a mi moramo promeniti svoju svest o obnovljivim izvorima energije (OIE), izjavila je pokrajinski sekretar Nataša Pavićević Bajić u intervju za list „Danas“. Ona smatra da je važno da opštine i gradovi naprave presek energetskog stanja (energetske potrošnje i sprovođenja mera energetske efikasnosti (EE)) i, s tim u vezi, izrade programme i strategije za korišćenje OIE i EE, u čemu će im pomoći radna grupa koju je osnovao Pokrajinski sekretarijat.

Podsetimo, Pokrajinski sekretarijat je nedavno potpisao Protokol o saradnji za izradu strateških dokumenata za korišćenje bioenergije na teritoriji AP Vojvodine sa Svetskom asocijacijom za bioenergiju. Ovaj protokol bi trebalo da omogući prelazak na planiranu i sistematsku podršku projektima iz obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, čime bi se povećala proizvodnja energenata iz biomase.

Strateški dokumenti, čije je donošenje u planu, treba da budu verifikovani od strane strukovnih, svetskih i finansijskih organizacija.

Pokrajinski sekretar, gospođa Pavićević Bajić, smatra i da je biomasa jedan od najvećih prirodnih resursa Vojvodine, zbog čega treba učiniti sve da se poveća iskorišćenje ovog resursa.

Albanija ne poštuje obaveze iz direktive Energetske zajednice

Energy Community SecretariatSekretarijat Energetske zajednice EU je otvorenim pismom obavestio širu javnost da Albanija još uvek nije implementirala obaveze iz Direktive 2006/32/EC. Rok za izmenu ove direktive, čija je svrha da učini energiju ekonomičnijom istekao je još 2011. godine.

Pored toga ova direktiva uspostavlja uslove za podsticanje proizvodnje energije, uključuje institucionalne, finansijske i pravne okvire, nastoji da eliminiše barijere u trgovini i učini energiju efikasnijom, a samim tim nastoji da stvori uslove za razvoj i promociju tržišta u ovoj oblasti.

U svom izveštaju Sekretarijat EZ konstantno ponavlja da Albanija mora da napravi suštinske korake ka implementaciji ove direktive i poziva na primenu preliminarne procedure u skladu sa članom 12 Zakona o proceduri za rešavanje sporova. Albaniji je data mogućnost do 25. januara 2014. godine da postupi u skladu sa zahtevima sporazuma ili da opravda svoju poziciju.

Prema članovima 6 i 16 Zakona o proceduri za rešavanje sporova, Albanija će imati pristup dokumentima i mogućnost da pisano iznese svoje viđenje slučaja Sekretarijatu EZ, u roku od jednog meseca počevši od 25. novembra 2013. godine.

„Djuk Enerdži” razvio sistem radara za zaštitu leteće faune

vetrenjace pticeU SAD-u je procenjeno da su vetrenjače odgovorne za smrt gotovo 85 orlova u periodu od 1997. godine do danas, dok u svetu približno 600.000 ptica godišnje izgubi život na vetroturbinama.

Zlatni orlovi su zaštićena vrsta u SAD-u još od 1962. godine i međunarodno zaštićena leteća fauna, zbog čijeg stradanja će kompanija „Djuk Enerdži” (Duke Energy) morati da plati kaznu od milion dolara jer je proglašena krivom za stradanje velikog broja ptica na njihovom vetroparku u Vajomingu. Prema rečima suda, 160 ptica, od čega 14 zlatnih orlova, izgubilo je život od strane 176 vetrenjača u Vajomingu u periodu od 2009 do 2013. godine.

Inače „Djuk Energi” je jedna od najvećih kompanija sveta u oblasti proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, koja se pored vetroparkova orijentiše i na izgradnju solarnih postrojenja, i snabdeva strujom gotovo 7,2 miliona američkih domaćinstava.

Ovaj slučaj stradanja ptica od strane vetrenjača je prvi koji se završio presudom za kršenje zakona o bespravnom oduzimanju života ptica selica, koji je donet još davne 1918. godine i ima za cilj zaštitu preko 1000 vrsta ptica.

S ciljem smanjenja rizika od pomora prica propisane su regulacije za izgradnju vetrenjača, a kompanija „Djuk Enerdži” je već započela da čini korenite promene u tom pravcu. U cilju bolje zaštite ptica, ova kompanija razvila je sistem radara koji mogu da uoče orlove u blizini elektrana, i zaposlila je biologe koji nadgledaju ptice i koji imaju pravo da, ukoliko je neophodno, privremeno ugase turbine.

Ove mere zaštite ptica koštaju „Djuk Enerdži” 600.000 dolara godišnje. Takođe, planirano je da novac od plaćene kazne bude uplaćen fondaciji za zaštitu flore i faune.

Japanske „pametne mreže“ za bolju energetsku efikasnost Bugarske

Japanske „pametne mreže“ za bolju energetsku efikasnost BugarskeFumitoši Emura, predsednik projekta „Pametni gradovi i socijalne inovacije” kompanije „Hitači” (Hitachi), gostovao je ovih dana u Sofiji kako bi predstavio viziju te kompanije nazvanu „Pametna zajednica 2020”.
Prema njegovim rečima, projekat „pametnih zajednica” pruža mogućnost optimizovanog snabdevanja energijom iz obnovljivih izvora kroz „pametne mreže” za proizvodnju i iskorišćavanje struje iz OIE i efikasnije korišćenje struje, kao i mogućnost kontrolisanja potrošnje energije u domaćinstvima, korišćenjem „pametnih senzora”. Kao primere ove vizije Emura je predstavio projekte na Havajima, u Španiji i Engleskoj, kao i projekte u nekoliko japanskih gradova.
U poslednjih par godina Bugarska je napravila krupne korake ka razvoju elektronskog administrativnog servisa za građane i poslovne ljude, što je pored inernet bankarstva, prema rečima Emure, još jedan primer „pametnih zajednica”. Međutim Bugarska mora da sprovede debatu o obnovljim energijama unutar same države kako bi se odredio najbolji model za ulaganje, nakon čega bi japanske kompanije mogle da se uključe, istakao je Emura.

Kao primer podsticanja razvoja „zelene“ energije, još u julu prošle godine Vlada Japana je uvela povlašćene tarife za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, omogućavajući proizvođačima da tu energiju prodaju po podsticajnim cenama u određenom vremenskom periodu, dok potrošači ove „zelene“ energije plaćaju ekstra porez.

Nešto slično uvela je i Bugarska, a na predlog Bugarske Energetske Kompanije (BEH), da proizvođači solarne i vetro energije plaćaju porez na dobit od 15%. Predložene mere su poslednji pokušaji Bugarske da pronađe fondove, dozvoljavajući nižu cenu struje, a istovremeno trudeći se da poboljša energetsku efikasnost zemlje.

Foto: novinite.com

Proširuje se vetropark u Turskoj

vetrenjaceDanska kompanija „Vestas“ potpisala je ugovor sa turskom kompanijom „Tefirom grup“ (Tefirom Group) za snabdevanje vetrenjačama proširenog dela vetroparka „Bakras“ u Turskoj. Inače kompanija „Vestas“, sa predstavništvom u Istanbulu, predstavlja se kao jedina na svetu posvećena samo energiji vetra, njenoj proizvodnji, prodaji i održavanju; dok je osnovna delatost kompanije „Tefirom grup“ transport, logistika i proizvodnja energije.

Kapacitet vetroturbina je 23MW, odnosno biće ugrađeno 7 pojedinačne snage 3,3MW kako bi ukupna snaga vetroparka bila 65MW.

Kompanija „Vestas“, kao jedini snabdevač turske kompanije „Tefirom“ vetrenjačama, dostaviće vetroturbine početkom 2014. godine i pobrinuće se za njihovo održavanje u narednih 5 godina.

1...1.5511.5521.553...1.558Page 1.552 of 1.558

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs