Home Blog Page 1546

PREDSTAVLJAMO Novi obrazovni profil – Elektrotehničar OIE

Elektrotehničar obnovljivih izvora energije – novi obrazovni profil u školi „Rade Končar“ iz Beograda

k2Direktor Elektrotehničke škole „Rade Končar“ iz Beograda gospodin Momčilo Stojanović, u izjavi za Energetski Portal, izneo je novine na polju novog obrazovnog profila. On je rekao da je na nedavno održanoj školskoj sednici doneta konačna odluka o podnošenju predloga za otvaranje novog obrazovnog profila „Elektrotehničar obnovljivih izvora energije“. Ovaj profil, čiji je plan razvijen u saradnji sa srednjom školom „Mihajlo Pupin“ iz Kule, nastavlja tradiciju razvijanja oblasti obnovljivih izvora energije u elektrotehničkoj školi „Rade Končar“.

Nastavni predmet „Obnovljivi izvori energije“

Tačnije, škola je pre šest godina započela reformisanje starog obrazovnog profila „Elektrotehničar energetike“ koji je zvanično uvršten u nastavni plan pre četiri godine. Bitna karakteristika ovog obrazovnog profila je postojanje predmeta „Obnovljivi izvori energije“ i to u svim tehničkim školama na teritoriji Republike Srbije. Prema nastavnom planu i programu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, cilj predmeta je da se skrene pažnja na alternativne načine proizvodnje energije i da doprinos sistemskom razvoju oblasti obnovljivih izvora energije u našoj zemlji.

Profesor škole, gospodin Aleksandar Savić, rekao je za Energestki Portal da su na nivou elektrotehničke škole „Rade Končar”, u periodu akreditacije, sprovedena stručna usavršavanja u dva navrata, a sve sa ciljem osposobljavanja radnog kadra za sprovođenje nastave na predmetu „Obnovljivi izvori energije”.

Prva generacija maturanata, koja je pohađala ovu nastavu, završila je školu u junu 2013. godine, što predstavlja korak napred u obrazovanju stručnih kadrova, ali i podizanja svesti zajednice o značaju korišćenja obnovljivih izvora energije.

k1

Solarna elektrana na krovu škole

Inače, ova škola već samostalno proizvodi električnu energiju sa instalirane solarne elektrane na krovu, a koja je donacija Vlade Španije. Novac koji škola zarađuje od prodaje proizvedene električne energije na taj način, ulaže se u obnavljanje nastavnih sredstava i inventara, poput laptopova i projektora, a završen je i projekat „pametnih učionica“, koji podrazumeva postavljanje štedljivih sijalica koje ostvaruju uštedu električne energije do 40 odsto.

U školi „Rade Končar“ postoji želja za proširenjem kapaciteta solarne elektrane na krovu, ali su za to neophodna novčana sredstva koja za sada uveliko prevazilaze mogućnosti škole.

Đ.L.

Najavljena izgradnja RHE „Bistrica”

limNa konferenciji za novinare u Vladi Srbije 26. decembra, posvećenoj rezultatima u 2013. godini i prioritetima u 2014. godini, ministar energetike Zorana Mihajlović je, između ostalog, najavila nove investicije od kojih je jedan od najznačajnih projekata izgradnja reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“ na Limu.

Podsetimo da su u novembru vođeni pregovori sa Kanadom o izgradnji HE „Bistrica“ planirane snage 680MW, kao i da je taj sporazum o saradnji na izgradnji reverzibilne hidroelektrane „Bistrica” već ratifikovan, za šta je formirana i radna grupa Vlade Srbije, a biće započeta i studija izvodljivosti, dok se potpisivanje ugovora očekuje u narednim mesecima.

Projekat RHE „Bistrica“ mogao bi da obezbedi dodatnu sigurnost energetskog sistema, a jedan je od najznačajnijih projekata u novoj Strategiji razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine. Iako Zakon o vodama precizno razmatra i jasno definiše detalje o očuvanju životne sredine prilikom izgradnje ovako velikih postrojenja na rekama, poput minimalano održivog protoka u fazi izvođenja radova, nesmetanog funkcionisanja riblje staze, turbulencija voda, kumulativnih uticaje većeg broja malih hidroelektrana na istom hidrotoku, ipak je stručna javnost prilikom javne rasprave o strategiji ukazala da bi gradnja reverzibilnih hidroelektrana poput „Đerdapa 3″ i „Bistrice” mogla negativno da utiče na vodotokove, ali i na raznolikost postojećih živih organizama. S tim u vezi u martu ove godine održani su protesti crnogorskih ekoloških društava i nevladinih organizacija iz polimskih opština upravo zbog gradnje dve hidroelektrane na Limu.

Inače, reverzibilne hidroelektrane značajne su za balansiranje u energetskom sistemu jedne države naročito ako su na sistem priključene vetroelektrane koje kada ne rade umesto njih brzo mogu da se aktiviraju reverzibilne hidroleketrane.

B.R.

Nakon pobune proizvođača peleta u Hrvatskoj potpisani ugovori o isporučenju 70% drvnih sirovina van tendera

biomasa

Predsednik uprave preduzeća „Hrvatske šume d.o.o.“ Ivan Pavelić potpisao je ugovore sa proizvođačima drvnog peleta o isporuci drvne biomase.

Tome je prethodila pobuna proizvođača peleta iz Hrvatske mesecima unazad zbog toga što sirovine moraju da nabavljaju na tenderima.

Početkom septembra ove godine, klaster proizvođača peleta je od Vlade Republike Hrvatske zatražio da se proizvodnja peleta proglasi strateškim interesom za Republiku Hrvatsku.

Vlasnici fabrike „Šišarka“, koja je jedan od najvećih proizvođača drvnog peleta u ovoj zemlji, najavili su preseljenje pogona u Srbiju zbog toga što u Hrvatskoj nemaju sigurnost u oblasti proizvodnje ovog energenta.

Tada je Pavelić ponudio pomoć klasteru proizvođača peleta tako da je nakon pregovora Vlada Hrvatske odobrila potpisivanje ugovora između proizvođača peleta i preduzeća „Hrvatske šume d.o.o.“.

Ovi ugovori potpisani su na 10 godina tokom kojih su „Hrvatske šume d.o.o.“ dužne da proizvođačima drvnog peleta obezbeđuju 70% potrebnih sirovina, dok će preostale sirovine fabrike nabavljati na tenderima. Ugovori će morati da se potpisuju svake godine, a proizvođači peleta moraju redovno da izmiruju obaveze, kao i da poštuju sve stavke potpisanog ugovora, kako ne bi došlo do njegovog raskida.

S.J.

Pronađen geotermalni izvor u Jagodini

Jagodina busotine

U Jagodini je pronađen geotermalni izvor vode temperature 37 stepeni na dubini od 400 metara, na lokalitetu „Akva parka“. Ovu geotermalnu vodu pronašli su radnici iz firme „Hidrooprema“ iz Šapca koja vrši geotermalno istraživanje na ovoj lokaciji.

Podsetimo, tender za izradu geotermalne bušotine raspisan je još u avgustu 2013. godine, a 21. oktobra je zaključen ugovor sa preduzećem „Hidrooprema“ iz Šapca čija je vrednost 14 miliona dinara. Radovi na lokalitetu su počeli 28. oktobra ove godine, nakon dobijanja dozvole od Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja.

Za narednu godinu planiran je projekat izgradnje Jagodinske banje koja treba da počne u maju. Vrednost tog projekta je 21 milion dinara, a sredstva će biti obezbeđena iz budžeta grada. Nosilac projekta je preduzeće „Hidrogeocentar“ iz Leštana, dok će stručni nadzor voditi inženjeri građevinarstva Marija Ljubojević i Vitomir Veljković.

S.J.

Drugi javni poziv za izgradnju MHE na 142 lokacije

mhe2

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine danas je objavilo drugi javni poziv za izgradnju mini hidroelektrana na 142 lokacije u opštinama Aleksinac, Valjevo, Vranje, Golubac, Despotovac, Dimitrovgrad, Žagubica, Zaječar, Knjaževac, Krupanj, Kuršumlija, Leskovac, Lučani, Mali Zvornik, Niš, Novi Pazar, Paraćin, Rekovac, Svrljig, Čajetina.

Svi zainteresovani se mogu prijaviti do 28. februara 2014. godine, a potrebno je dostaviti popunjen prijavni formular na adresu Odseka za obnovljive izvore energije Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, ali i elektronski, radi ubrzavanja procedure.

Pored prijavnog formulara, potrebno je podneti i prezentaciju o kompaniji koja se prijavljuje (ako je u pitanju konzorcijum, onda prezentaciju o svim članovima konzorcijuma) urađenu u PowerPoint-u i narezanu na CD; zatim izvod iz privrednog registra za pravna lica i preduzetnike, odnosno kopiju lične karte ili pasoša ako je investitor fizičko lice; bilanse stanja i uspeha, kao i izveštaj o novčanim tokovima kompanije za prethodne tri godine, navedeno je na sajtu Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Prijava mora biti dostavljena na srpskom jeziku, dok prateća dokumentacija može biti na srpskom ili na engleskom jeziku.

Po objavljivanju konačne rang liste investitora Trojni memorandum o razumevanju će biti potpisan u roku od 30 dana. Ovim memorandumom, koji potpisuju investitor, predstavnici lokalnih samouprava i Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, investitor ima rok od 12 meseci da pokrene postupak i obezbedi neophodna pravna akta za dobijanje energetske dozvole, odnosno saglasnosti. U slučaju da prvorangirani investitor u predviđenom roku ne ispuni uslove propisane Trojnim memorandumom, šansu će dobiti drugorangirani, odnosno trećerangirani investitor da u roku od 6 meseci obavi istu proceduru, stoji u javnom pozivu na sajtu Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine koji možete pogledati ovde.

S.J.

Solarna elektrana u Kladovu priključena na ED mrežu Jugoistoka

solaris1

Solarna elektrana preduzeća „Solaris Energy d.o.o.“ iz Kladova od danas je zvanično priključena na ED mrežu PD Jugoistok iz Niša, za Energetski Portal potvrdio je predstavnik ovog preduzeća koji je dobio rešenje o priključenju od strane ogranka Jugoistoka, ED Elektrotimok iz Zaječara.

U prvim mesecima 2014. godine očekuje se i dobijanje statusa povlašćenog proizvođača energije, kao i potpisivanje ugovora sa javnim snabdevačem – preduzećem EPS Snabdevanje.

Podsetimo, reč je solarnoj elektrani snage 999kW u Velesnici kod Kladova čija je izgradnja počela je u julu 2013. godine, a završena u decembru iste godine, kada je uspešno završen tehnički prijem objekata.

Generator solarne elektrane sastoji se od 4.232 fotonaponskih polikristalnih panela pojedinačne snage 245W, koji se prostire na 2 hektara. Na posebnoj parceli izgrađena je i trafo-stanica kapaciteta 2×1000 kVA, koja zadovoljava i potrebe za drugu fazu, odnosno proširenje kapaciteta dodatnih 999kW, čija izgradnja treba da počne na proleće.

B.R.

Ulično solarno punjenje mobilnih telefona u Njujorku

Ulično solarno punjenje mobilnih telefona u NjujorkuKompanija „AT&T“ postavila je solarne stanice sa punjačima za mobilne telefone na 25 lokacija u Njujorku. Akcija je nazvana „Ulično punjenje“, a postavljanje solarnih stanica počelo je krajem juna ove godine.

Dizajneri ovih stanica su Mark Pronel (Mark Pronnel) i Marko Peri (Marco Perry).

Solarne stanice na vrhu imaju solarnu ploču koja prikuplja energiju koja se zatim koristi za punjenje mobilnih telefona. Ova solarna stanica može da proizvede oko 45W energije u roku od jednog sata, a mobilni telefoni se mogu puniti i noću i kada nema sunca.

Vrednost jedne solarne stanice je 8 hiljada dolara, a osim punjača za mobilni telefon stanica poseduje i bežični internet, kao i panele za reklamni prostor. U Srbiji je sličan solarni punjač za mobilne uređaje „Strouberi Drvo“ (Strawberry Tree) do sada postavljen u desetak gradova, a kompanija (Strawberry Energy) razvila je i prenosivi solarni punjač mobilnih uređaja (Strawberry Mini), kao i (Strawberry Mini Rural) koji je prilagođen područjima koja nemaju pristup električnoj energiji.

S.J.

Može li se smanjiti porez na imovinu energetski nezavisnih objekata u Srbiji?

porez na imovinuBorba sa ekonomskom krizom poslednjih godina, naterala je vlade u regionu pa i šire na drastične i domišljate mere kako bi popunile novonastale rupe u svom budžetu. Novi način obračunavanja poreza na imovinu za pravna i fizička lica u Srbiji kreće sa primenom od 1. januara 2014. godine, i u zavisosti od opštine gde se objekat nalazi i vrste nekretnine u vlasništvu, uvećanje poreza će u proseku iznositi od 20% do čak 170%. Drastično povećanje poreza na imovinu, u nekim opštinama i preko 100%, navodi na pitanje šta će time država, a i sam vlasnik nekretnine dobiti, odnosno izgubiti.

Energetski Portal istražio je iskustva i prakse poreskih olakšica na imovinu zemalja u regionu i svetu, odnosno onih objekata i onih zemalja koje su energetsku efikasnost i energetsku nezavisnost podigle na viši nivo, kako bi pohvalio konstruktivne i održive prakse poreskih olakšica na imovinu.

Uvođenjem poreza na imovinu, na primer u Republici Sloveniji (Slovenia), javila se ideja u vidu poreskih olakšica, tj. oslobađanja od plaćanja poreza na imovinu za neke vlasnike nekretnina, tj. pravna ili fizička lica – vlasnike objekata koji u periodu od godinu dana pristupe energetskoj obnovi zgrade i zameni energenata, imao bi povlasticu u vidu oslobađanja od poreza za određeni period u kome se ulaže u energetsku efikasnost.

Računica je mnogo jasnija ako se pogledaju primeri kako pojedine savezne američke države zakonom sprovode poreske olakšice za vlasnike nekretnina koji ulažu u energetsku efikasnost i energetsku nezavisnost.

Država Masačusets (Massachusetts) zakonski oslobađa plaćanja poreza na imovinu na period od 20 godina one koji kao primarne izvore energije koriste solarnu i energiju vetra za grejanje i zadovoljenje drugih energetskih potreba. Hidroenergetska postrojenja takođe su izuzeta od plaćanja poreza na imovinu na period od 20 godina ako vlasnik potpiše sporazum sa gradom da će plaćati minimum 5 odsto od svog bruto godišnjeg prihoda.

Konektikat (Connecticut) izuzima od plaćanja poreza na imovinu takozvanu „Prvu klasu” (Class I), sisteme obnovljivih izvora energije i hidroenergetska postrojenja, koji proizvode energiju za svoje privatne potrebe. Sva postrojenja postavljena nakon 1. oktobra 2007. godine koja snabdevaju farme, pojedinačne porodice ili više porodica koje energiju koriste u maksimalno 4 stambene jedinice, oslobađaju se plaćanja poreza na imovinu. Dodatno, svi aktivni ili pasivni sistemi grejanja koji koriste solarnu, geotermalnu ili energiju hidrotokova izuzeti su od plaćanja poreza, bez obzira u kom tipu objekta se sistem koristi. Dodatna mera oslobađanja od poreza, od oktobra 2014. godine uvodi se i za komercijalne i industrijske sisteme koji zadovolje pomenute tehnološke zahteve.

Korist koju vlasnici energetski efikasnih i nezavisnih objekata mogu imati od izuzimanja plaćanja poreza na imovinu svakako je višestruka i pospešuje investiranje u energetski održive objekte. Ulaganjem u energetsku efikasnost objekta i obnovljive izvore energije na objektu vlasnik nekretnine će obezbediti sebi energetsku nezavisnot time i smanjenje troškova na energente, čak prihodovati od proizvodnje energije što dodatno olakšava plaćanje poreza na imovinu kada prođe period olakšica. Usled uštede na osnovu smanjenih pogonskih troškova, vlasnik objekta svoj kapital može uložiti u dodatnu energetsku obnovu.

Država bi uvođenjem poreskih olakšica za vlasnike objekta, koji ulažu u njihovu energetsku nezavisnost i efikasnost, svakako imala mnogo veću korist na dugoročnom planu. Ulaganje u obnovljive izvore energije je garant da će pravna i fizička lica, nakon ostvarenih ušteda na uštrb troškova za energente, lakše moći da se prilagode na povećanje poreza na imovinu i sa sigurnošću moći da izmire svoja dugovanja prema državi. Energetska obnova objekata uposliće veliki broj ljudi i stručnjaka, čime će se otvoriti nova radna mesta, što znači više uplaćenih poreza i doprinosa u državnu kasu. Takođe, tokom perioda oslobađanja od poreza za energetski održive nekretnine, smanjiće se i uvoz naftnih derivata za potrebe grejanja i hlađenja. Obnova starih i energetski neefikasnih objekata i zgrada dovešće do smanjenja emisije štetnih gasova u atmosferu, samim tim znatno smanjiti zagađenje životne sredine.

Pored oslobađanja od plaćanja poreza na imovinu za pojedince koji na određeni period ulože u energetsku nezavisnost objekata (bilo u energetsku efikasnost ili u korišćenje potencijala obnovljivih izvora), država može usmeriti brojne inostrane fondove koji direktno promovišu ulaganja u održivu energetiku vlasnicima takvih objekata. Pravna i fizička lica koja se odluče na ulaganje u energetsku nezavisnost i efikasnost nekretnine, imaju sigurnost sprovođenja investicije u finansijskom pogledu, a u dugoročnom planu obezbeđuju sebi energetsku nezavisnost.

D.M.

Izgradnja kogenerativnog postrojenja na šumsku biomasu u Hrvatskoj

Izgradnja kogeneracijskog postrojenja na šumsku biomasu u HrvatskojU opštini Babina Greda u Hrvatskoj 24. decembra započela je izgradnja kogenerativnog postrojenja na šumsku biomasu. Postrojenje „Viridas Biomass“, koje se nalazi u Vukovarsko-sremskoj županiji, imaće snagu 9,7MW čime će postati najveće postrojenje ove vrste u Hrvatskoj.

Vrednost investicije je 50 miliona evra, a investitori su firma „Uni Viridas“ iz Zagreba, koja je i nosilac projekta, i finska kompanija „MW Power OY“ koja je proizvođač opreme i izvođač radova.

Investitori će uložiti dodatnih 30 miliona evra kako bi izgradili i hladnjaču od 3500 kvadratnih metara, 12 hektara plastenika i obezbedili dodatnu opremu.

50 odsto toplotne energije iz ovog kogeneracijskog postrojenja biće upotrebljeno za grejanje javnih ustanova i plastenika ovog mesta.

50 odsto električne energije iz ovog kogeneracijskog postrojenja koristiće Vukovarsko-sremska županiaja na godišnjem nivou.

S.J.

Solarna elektrana u Mionici čeka priključenje na mrežu

mionicaSolarna elektrana „Mionica 1“ snage 50kW, čija je izgradnja završena 11. maja ove godine u Mionici nedaleko od Valjeva, uskoro treba da bude priključena na mrežu. Dakle, pripreme za puštanje u rad ove solarne elektrane traju više od 6 meseci.

Vlasnik ove elektrane gospodin Rodoljub Živković rekao je za Energetski Portal da čeka priključenje na mrežu, da je podneo sve potrebne papire i uplatio rešenje za troškove priključka 24. decembra u iznosu od 2% vrednosti elektrane, odnosno 350 hiljada dinara. Solarna elektrana u Mionici dobila je upotrebnu dozvolu, kao i privremeni status povlašćenog proizvođača električne energije.

Živkovićeva kompanija „Hidro Energy d.o.o.“ poseduje još jednu solarnu elektranu snage 25kW koja se nalazi na krovu njegove kuće i koja je priključena na mrežu.

U izgradnju solarne elektrane „Mionica 1“ uloženo je više od 17 miliona dinara. Nosilac projekta je preduzeće „S.O.K. d.o.o.“ iz Kraljeva, firma koja je preuzela na sebe kako poslove izvođača radova, tako i poslove inženjeringa i projektovanja, a reviziju je obavila kompanija „MVM biro“.

Kako Energetski Portal saznaje, plan firme „Hidro Energy d.o.o.“ je da izgradi još jednu solarnu elektranu snage 270kW u selu Komanice kod Kraljeva za šta je Živković već dobio građevinsku dozvolu.

S.J.

Pokrajinska podrška projektima energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije u 2014. godini

vlada-vojvodineNa jučerašnjoj sednici koja je održana u Vladi Vojvodine, između ostalog, odlučeno je da se finansijski podrži realizacija projekata iz oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Planirano je da se izradi studija mogućnosti korišćenja hidrogeotermalnih resursa za potrebe grejanja glavnog trga u Sremskim Karlovcima sa izradom neophodne projektne i tehničke dokumentacije, zatim izrada prethodnih studija opravdanosti supstitucije fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije za potrebe grejanja zgrade Magistrata i novoizgrađenog objekta predškolske ustanove u Sremskim Karlovcima, takođe sa izradom neophodne projektno-tehničke dokumentacije.

Sredstva iz pokrajinskog budžeta će dobiti i Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu za finansiranje dela troškova izgradnje solarne elektrane, ali i gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Novog Sada za rekonstrukciju i dogradnju elektroenergetskih, signalnih i telekomunikacionih instalacija koje će povećati energetsku efikasnost ove ustanove.

S.J.
Foto: rtv.rs

Uskoro kogeneraciono postrojenje na deponijski biogas i solarna elektrana na krovu deponije u Podgorici

kogeneraciono postrojenje na deponijski biogasPreduzeće „Deponija d.o.o.“ iz Podgorice objavilo je u utorak, 24. decembra, poziv za osnivanje javnog preduzeća u formi javno-privatnog partnerstva i zajedničkog ulaganja u izgradnju i upravljanje kogeneracionim postrojenjem za proizvodnju električne energije i tople vode iz deponijskog biogasa, dobijenog sa sanitarnih kada i proizvodnju električne energije iz solarnih elektrana na krovovima objekata deponije „Livade“.

Pozivom je definisano da preduzeće „Deponija d.o.o.“, koje između ostalog obezbeđuje građevinsko zemljište od 220 metara kvadratnih, mora imati 40% udela u ovom javnom-privatnom partnerstvu, dok se od privatnog partnera očekuje da finansira izradu projektne dokumentacije, građenje, reviziju i opremanje objekata. Ponude moraju biti dostavljene na crnogorskom jeziku do 17. marta 2014. godine, a ponuđači su dužni da obezbede i bankarsku garanciju u iznosu od 50 hiljada evra. Ponudom mora biti obuhvaćena izgradnja kogeneracionog postrojenja na deponijski biogas, ali i izgradnja solarnih elektrana, jer se pojedinačne ponude neće razmatrati.

Predviđen rok za realizaciju ovog projekta je 18 meseci.

S.J.

Solarna farma za potrebe „Hondine“ fabrike

solarna elektranaHolandska kompanija „Eneko” (Eneco) novi je investitor projekta solarne farme „Sejvor” (Sevor Farm Solar), pogona za proizvodnju solarne energije nedaleko od britanskog grada Swindon.

Nakon završetka postrojenja, planiranog za početak naredne godine, ova solarna farma će pokrivati 64% godišnjih potreba za energijom fabrike „Hondа“.

Solarnu elektranu snage 10MW „Eneko“ gradi zajedno sa kompanijom podizvođačem (AEE Renewales).

Od svog dolaska na tržište Velike Britanje 2008. godine kompanija „Eneko” ulagala je uglavnom u projekte generisanja energije vetra. Prva investicija proizvodnje solarne energije na teritoriji Britanije još jedna je u nizu projekata koje je kompanija već realizovala u Holandiji, Francuskoj i Belgiji, čime se ova solarna farma priključuje globalnom projektu kompanije u proizvodnji solarne energije ukupne snage 36MW.

Na lokalnom nivou ova solarna elektrana samostalno pokriva potrebe velike privredne proizvodnje, što je primer koji kompanija „Eneko” želi da sledi s ciljem podrške strategije održive energije.

D.M.

Drugi javni poziv za izgradnju mini hidroelektrana 30. decembra

hidroelektranaMinistarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine najavilo je danas da će novi javni poziv za izgradnju malih hidroelektrana na 142 lokacije biti objavljen 30. decembra 2013. godine.

Na današnjoj konferenciji za medije ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović istakla je da se nada velikom odzivu kako domaćih tako i stranih investitora, s obzirom da je na prošlom javnom pozivu podneto 1464 prijave za 317 lokacija.

Podsetimo, Ministarstvo energetike je 19. februara ove godine raspisalo prvi javni poziv za izgradnju mini hidroelektrana na 317 lokacija, a u junu je potpisan Trojni memorandum o razumevanju kojim se odobrava izgradnja 212 mini hidroelektrana. Na drugom javnom konkursu će biti ponuđene preostale lokacije sa prvog javnog poziva, a konkurs će trajati 60 dana.

S.J.

Dodeljena bespovratna podsticajna sredstva za efektivnije korišćenje hidrotermalnih resursa u Vojvodini

hidrotermalniPokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine 23. decembra je doneo odluku o raspodeli bespovratnih podsticajnih sredstava, oko 26 miliona dinara, za sufinansiranje realizacije projekata efektivnijeg korišćenja raspoloživih hidrotermalnih resursa.

12 miliona dinara izdvojeno je za poljoprivredno gazdinstvo „Varnju Erne“ u Šatrincima koje će pomoću ovih sredstava izgraditi novi istražno-esploatacioni bunar iz kojeg će se snabdevati vodom „Eko-etno turistički centar Šatrinci“.

7 miliona dinara dobilo je preduzeće „Beofineks“ iz Novog Bečeja za izradu nove eksploatacione hidrotermalne bušotine koja će služiti za zagrevanje i hlađenje hotela „Tivski cvet“ i pratećih objekata.

Skoro 2 miliona dinara izdvojeno je za izradu projektno-tehničke dokumentacije za SPA centar na Paliću, a nešto manje od 1,5 miliona dinara dodeljeno je za izradu projektno-tehničke dokumentacije detaljnih hidrotermalnih istraživanja termomineralnih voda za potrebe ribnjaka kod Novog Kneževca.

Preostala sredstva su raspoređena preduzećima „Elitte-Palić“, „Građevinar“, „Tourist-service“, kao i još jednom poljoprivrednom gazdinstvu, a biće iskorišćena za izradu projektno-tehničke dokumentacije u oblasti hidrotermalnih resursa.

S.J.

Javna nabavka usluga „Korišćenje OIE u toplanama“ u toku

Korišćenje OIE u toplanamaPokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine juče je objavio obaveštenje o podnetom zahtevu za zaštitu prava u vezi sa javnom nabavkom usluga „Korišćenje obnovljivih izvora energije u toplanama“.

Agencija za projektovanje i konsalting „HVAC-DESIGN“ iz Beograda podnela je 20. decembra zahtev za zaštitu prava u vezi sa ovom javnom nabavkom tako da će dalje aktivnosti ove agencije u vezi sa javnom nabavkom biti obustavljene dok se ne donese odluka o podnetom zahtevu.

Inače, Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine objavio je konkurs za javnu nabavku usluga „Korišćenje obnovljivih izvora energije u toplanama“ 13. decembra, s ciljem izrade studija koje bi trebalo da daju odgovor opštinama o tome koje su mogućnosti korišćenja obnovljivih izvora energije u toplanama.

S.J.

1...1.5451.5461.547...1.558Page 1.546 of 1.558

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs