Kompanija “Energo zelena” iz Inđije uradila je analize o zbrinjavanju životinjskog otpada, odnosno njegovom sakupljanju i preradi u Srbiji. Prema podacima njihovih analiza država godišnje stvara 250.000 tona životinjskog otpada od čega preradi oko 30 odsto. Ne postoje pouzdani podaci na koji način se upravlja sa preostalih 70 odsto otpada.

Kompanija “Energo zelena” je jedina kompanija u zemlji i regionu koja prerađuje opasan životinjski otpad prema standardima Evropske unije.

Direktor kompanije, gospodin Tom Hanson ističe da zaista predstavlja problem “To što ne može da se udje u trag 70 odsto životinjskog otpada u Srbiji“ jer njihova kompanija ne može da dobije sirovine za preradu i da to veoma utiče na kvalitet životne sredine. On takođe navodi da pravilan tretman opasnog životinjskog otpada predstavlja uslov za održiv razvoj poljoprivrede, a pre svega za razvoj industrija mesa i mleka.

U njegovoj izjavi se takđe kaže da je nedosledna primena Pravilnika o načinu razvrstavanja životinjskog otpada, koji je inače usklađen sa regulativom Evropske unije jedan od problema upravljanja otpadom u zemlji. Tretiranje životinjskog otpada podrazumeva obeležavanje i razdvajanje otpada na prvu, drugu i treću kategoriju.
Otpad kategorije jedan se koristi za proizvodnju energije, sagorevanje i biodizel, a druga kategorija se koristi kao đubrivo. Treća kategorija se može upotrebiti kao hrana za kućne ljubimce i ribe, ali i pri proizvodnji farmaceutskih proizvoda, lakova za nokte, karmina.

Još neki od problema sa kojima se prerađivači ove vrste otpada susreću u Srbiji jesu previsoki troškovi zbrinjavanja životinjskog otpada za kategorije jedan i dva. Troškovi ove dve kategorije mnogo su veći nego za kategoriju tri. Kako bi smanjili troškove zbrinjavanja dolazi do mešanja različitih kategorija otpada. Postoji i nelojalna konkurencija lokalnih kafilerija, kojima upravlja, a u isto vreme ih kontroliše veterinarska služba.

„U situaciji kada cena gasa za preradu jedne tone životinjskog otpada dostiže cenu od 37 evra, nema ekonomske logike da cena za prikupljanje, transport i preradu iznosi 50 evra po toni“, kazao je gospodin Tom Hanson, navodeći da cena prerade u Bugarskoj iznosi 155 evra po toni, u Hrvatskoj 195 evra, a Rumuniji 220 evra.
Nakon nedavnih poplava “Energo zelena” je sakupila, transportovala i zbrinula oko 1.000 tona životinjskog otpada iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

Fabrika “Energo zelena” je belgijska grinfild investicija, vredna 21,5 miliona evra koja sakuplja i prerađuje opasan životinjski otpad koji se stvara u klanicama, pri preradi mesa, ali i u trgovinskim lancima, mesarama, na farmama. U sistemu je postrojenje koje na visokim temperaturama stvara sterilne proizvode koji se koriste kao energent ili djubrivo, bez stvaranja dodatnog otpada i sa postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda.

Iako je projektovani kapacitet “Energo zelene” 150.000 tona otpada godišnje on je sada iskoričćen sa samo 18 odsto što znači da prerađuje samo 27.000 tona otpada godišnje.

D.V.

Izvor : (Beta) zelenasrbija.rs