Home Blog Page 1497

Održana radionica o unapređenju investicija u sektor MSPD

17-12-2015-Invest horizon

U prostorijama Privredne komore Srbije 16. decembra 2015. godine održana je radionica „Unapređenje investicija – Horizon 2020: novi alati i instrumenti za MSPD“.

Rukovodilac Centra za mala i srednja privredna društva Privredne komore Srbije gospodin Aleksandar Gračanac izjavio je da je Privredna komora Srbije odabrana da uz šest privrednih komora iz Evropske unije kao podugovarač realizuje seminare u okviru projekta INVESTHORIZONT čiji je cilj pripremanje i lakši pristup sektora malih i srednjih preduzeća inovativnim investiranjima u oblastima za koje će biti namenjen program. Kako je dodao, po 50 kompanija iz 6 zemalja imaće na raspolaganju sredstva u iznosu od oko 25 miliona evra, a nakon održanih seminara i edukacija biće razmotreni svi aspekti projekta.

Samostalni savetnik u Centru za EU integracije gospođa Jovana Stanojević prezentovala je poseban segment programa, Instrument za mala i srednja preduzeća čiji je cilj finansijska podrška malim i srednjim preduzećima koja žele da povećaju svoju konkurentnost ulaganjem u istraživačke i razvojne aktivnosti.

U okviru radionice „Unapređenje investicija – Horizon 2020: novi alati i instrumenti za MSPD“ bilo je reči i o investicijama u ekologiju, konkurentskoj prednosti, porezima u funkciji investicionog podsticaja.

Sandra Jovićević

foto: pks.rs

Kruševac dobio LED rasvetu

krusevac.rs led rasveta

Predstavnik Stalne konferencije opština i gradova i menadžer projekta „Unapređenje javne rasvete LED svetiljkama“ gospodin Aleksandar Popović u ponedeljak 14. decembra 2015. godine posetio je Kruševac povodom realizacije pomenutog projekta.

Gospodin Popović je istakao da je Kruševac dobio donaciju u iznosu od 32 hiljade evra za ugradnju LED svetiljki. Dodao je da projekat finansira Nemačko ministarstvo za međunarodnu saradnju (BMZ) i Švajcarska Vlada, a realizuje Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) u partnerstvu sa Stalnom konferencijom gradova i opština kroz Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu.

Direktor JP „Direkcija za urbanizam i izgradnju“ gospodin Vojkan Tutulić istakao je da je postavljeno 120 novih LED svetiljki, a da će na godišnjem nivou ovo doneti uštedu od oko 600 hiljada dinara.

Kako je saopšteno iz opštine Kruševac, JP „Direkcija za urbanizam i izgradnju“ ovog grada uradila je projekat, sprovela postupak javne nabavke i izvršila nadzor nad izvođenjem radova, dok je demontažu i montažu novih svetiljki obavila „Elektrodistribucija“ i JKP „Kruševac“. Svetiljke su postavljene u centralnoj gradskoj zoni Kruševca.

Sandra Jovićević

foto: krusevac.rs

Otpad značajan resurs

Foto-ilustracija: Unsplash (zibik)

 

U sredu 16. decembra 2015. godine održan je Peti samit energetskih menadžera Srbije – Održivi gradovi Srbije: Komunalna energetika, energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije, zaštita životne sredine i zeleno zapošljavanje.

Predstavnik kompanije „Miteco“ iz Kneževca gospodin Predrag Ozmo prezentovao je projekte uklanjanja otpada iz JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ i projekte zbrinjavanja istorijskog otpada iz Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“. On je istakao da je posebno važno rešavanje problema preuzimanja izdvojenog opasnog otpada sa budućih deponija, kao i posebnih tokova komunalnog i industrijskog otpada radi daljeg energetskog iskorišćenja.

U okviru samita rečeno je da je otpad značajan resurs, a da je od velike važnosti rešavanje brojnih ekoloških problema i adekvatno zbrinjavanje otpada. Kako je istaknuto, oblast je veoma značajna ne samo zbog zaštite životne sredine i održivog razvoja već i sa ekonomske strane.

Peti samit energetskih menadžera Srbije – Održivi gradovi Srbije: Komunalna energetika, energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije, zaštita životne sredine i zeleno zapošljavanje organizovao je Centralno evropski forum za razvoj (CEDEF) u saradnji sa Sekretarijatom za energetiku grada Beograda.

Sandra Jovićević

Otpad iz Vrnjačke banje na reciklaži u Lapovu

Foto-ilustracija: Freepik (onlyyouqj)

 

Opština Vrnjačka banja potpisala je ugovor o odnošenju komunalnog otpada sa kompanijom ASA.

Predsednik opštine Vrnjačka banja gospodin Boban Đurović izjavio je za Tanjug da je kompanija ASA postavila četiri kontejnera za prikupljanje otpada u Vrnjačkoj banji, a otpad iz kontejnera odvozi se u Lapovo na reciklažu. Kako je istakao, opština Vrnjačka banja je na godišnjem nivou za ovu uslugu izdvojila 18 miliona dinara.

Gospodin Đurović je dodao i da je već počela sanacija divljih deponija u opštini, ali da najveći problem predstavlja rekultivacija deponije u Vrnjačkoj banji koja je stara preko 20 godina, jer je potrebno izdvojiti značajna sredstva iz budžeta.

Sandra Jovićević

Za Poglavlje 27 neophodno 7 milijardi evra

Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

Šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji gospođa Tanja Miščević izjavila je za RTV „Pink“ da je Poglavlje 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine i klimatske promene veoma kompleksno, kao i da će za njegovu implementaciju biti potrebno oko 7 milijardi evra.

Kako je istakla, ova sredstva ne moraju biti izdvojena samo iz republičkog budžeta, već i iz stranih izvora. Navela je da je reč o novoj vrsti industrije i ekonomije, cirkularnoj ili kružnoj ekonomiji, a otpad se zatim može reciklirati i ponovo koristiti.

Podsetimo, u narednom periodu očekuje se izrada strategije upravljanja pregovaračkim procesom za Poglavlje 27, zatim aktivnosti na izradi i jačanju pregovaračke pozicije, saradnja sa Agencijom za zaštitu životne sredine Srbije u pogledu jačanja kapaciteta za isporučivanje neophodnih informacija za pregovarački proces, implementacija strategije komunikacije za Poglavlje 27.

Sandra Jovićević

 

Vlada CG ne očekuje probijanje rokova sa Škodom za novi blok TE Pljevlja

Foto-ilustracija: Unsplash (nick-sorockin)

“Rok za usaglašavanje ugovora sa odabranim partnerom za realizaciju drugog bloka je bio 15. decembar. Nemam najave da će doći do nekog probijanja ili ozbiljnijeg odstupanja od tih rokova, na bazi posljednje informacije koju sam dobio prije nekoliko dana”, kazao je Đukanović u Skupštini tokom Premijerskog sata.

On je, odgovarajući na pitanje poslanika Socijalističke narodne partije (SNP), Danka Šarančića, kazao da se time stvaraju uslovi za početak realizacije tog projekta. “Za očekivati je da bi naredna godina mogla biti godina intenzivne fizičke realizacije tog projekta. Sastavni dio ponude koju smo dobili od prvorangiranog ponuđača, češke kompanije Škoda Praha, je i ulaganje od 21,4 miliona koji je namijenjen toplifikaciji Pljevalja”, rekao je Đukanović.

On je naveo da će projekat izgradnje drugog bloka TE, pored očekivanog pozitivnog efekta na ekonomski razvoj i smanjenje energetske zavisnosti države, imati i pozitivan ekološki efekat. Direktni pregovori između Elektroprivrede (EPCG) i Škode Praha, prvorangiranog ponuđača za projekat izgradnje drugog bloka TE Pljevlja, intenzivirani su posljednjih mjeseci, pri čemu se u najvećem delu pregovara o ekonomskim uslovima i visini cene projekta.

U najvećem dijelu se pregovara o ekonomskim uslovima, kao i o visini cijene projekta, u cilju finalnog definisanja početno ponuđene cijene od 338,5 miliona eura. Pregovori se realizuju u tri pravca – pravnom, ekonomskom i tehničkom. Pregovore u ime Vlade vode vicepremijer Vujica Lazović i ministar ekonomije
Vladimir Kavarić, dok EPCG predstavlja predsjednik Odbora direktora Srđan Kovačević. On je ujedno i vođa pregovaračkog tima.

Kompanija Škoda Praha ponudila je gradnju drugog bloka snage 254 megavata (MW) sa električnom efikasnošću od 39,5 odsto po cijeni od 338,5 miliona eura. Drugi blok je bio glavni kamen spoticanja u pregovorima o nastavku ugovora o menadžmentu u EPCG između Vlade i italijanske kompanije A2A.

Izvor: Vijesti

Produžen rok za izgradnju MHE „Kamenica“ u BiH

Foto: EP

mhe

Na 36. sednici Vlade Zeničko-dobojskog kantona koja je održana 8. decembra 2015. godine u Zenici doneta je Odluka o izmeni odluke o koncesiji za izgradnju MHE „Kamenica“. Odlukom je produžen rok za izgradnju i puštanje u rad MHE „Kamenica“ za dve godine, tačnije do decembra 2017. godine.

Kako je navedeno u saopštenju Vlade Zeničko-dobojskog kantona, koncesionar EBH iz Sarajeva podneo je zahtev Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu u kome se traži produženje roka za izgradnju i puštanje u rad MHE „Kamenica“. Zahtev za produženje roka podnet je zbog toga što su u prethodnom periodu prikupljane potrebne dozvole, a tek u novembru 2015. godine resornom ministarstvu je podnet zahtev za izdavanje građevinske dozvolu.

MHE „Kamenica“ biće izgrađena na reci Gostović, a instalisana snaga male hidroelektrane trebao bi da bude 468kW.

Sandra Jovićević

foto: energetskiportal.rs

Data saglasnost na pravila za korišćenje prekograničnih prenosnih kapaciteta za 2016. godinu

aers

Agencija za energetiku Republike Srbije saopštila je da je 4. decembra 2015. godine Savet Agencije za energetiku Republike Srbije dao saglasnost na Sporazume o postupku i načinu raspodele prava korišćenja prekograničnih kapaciteta i pristupu prekograničnim prenosnim kapacitetima za 2016. godinu.

Kako je navedeno, saglasnost je data operaterima prenosnog sistema Republike Srbije (JP EMS), Bugarske (EAD), Mađarske (MAVIR), Rumunije (TRANSELEKTRIKA), Hrvatske (HOPS) i Bosne i Hercegovine (NOS BiH), a organizovanjem zajedničkih aukcija omogućava se efikansije korišćenje prekograničnih kapaciteta. Istaknuto je da se primenom pomenutih sporazuma daju veće mogućnosti korisnicima sistema i unapređuju se uslovi za razvoj tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi, ali i njegovu integraciju u evropsko tržište.

Agencija za energetiku Republike Srbije saopštila je da se na ostalim granicama primenjuju opšta Pravila za raspodelu Prekograničnih prenosnih kapaciteta.

Sandra Jovićević

foto: aers.rs

Povećanje EE u JZU UKC Tuzla

ukctuzla.ba

U utorak 15. decembra 2015. godine potpisan je Sporazum o razumevanju između Vlade Tuzlanskog kantona, Federalnog ministarstva prostornog uređenja i JZU UKC Tuzla koji ima za cilj implementaciju mera energetske efikasnosti u Univerzitetsko kliničkom centru Tuzla.

Kako je navedeno u saopštenju Univerzitetsko kliničkog centra Tuzla, u okviru ovog projekta biće zamenjena stolarija, urađen krov sa termoizolacijom, unapređen sistem unutrašnje regulacije temperature u objektu i rekonstruisana termoizolaciona fasada. Istaknuto je i da je u planu da se nakon realizacije ovog projekta u Univerzitetsko kliničkom centru Tuzla postavi LED rasveta i zamene grejna tela.

Mere energetske efikasnosti u JZU UKC Tuzla realizuju se u okviru projekta „Energetska efikasnost u BiH“, a za njihovu realizaciju biće izdvojeno oko 1,6 miliona evra. U planu je da radovi budu završeni u roku od 4 meseca, a izvodiće ih domaće kompanije.

Sandra Jovićević

foto: ukctuzla.ba

Održana konferencija povodom tvining projekta upravljanja hemikalijama i biocidnim proizvodima

biocidni proiyvodi eko minpolj

U utorak 15. decembra 2015. godine u Beoradu održana je konferencija „Daji razvoj upravljanja hemikalijama i biocidnim proizvodima u Republici Srbiji“.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Stana Božović izjavila je da realizacija tvining projekta ima za cilj da pomogne resornom ministarstvu da ispuni zahteve transpozicije pravnih tekovina Evropske unije u domenu životne sredine i zdravlja ljudi i kroz institucionalnu izgradnju i dalje unapređenje kapaciteta, a kako bi se unapredilo upravljanje hemikalijama i biocidnim proizvodima u Republici Srbiji. Kako je istakla, bezbedno upravljanje hemikalijama jedan je od ciljeva Svetskog samita o održivom razvoju, a Republika Srbija zajedno sa drugim zemljama nastoji da se cilj ostvari kako bi se obezbedila zdrava životna sredina.

Gospođa Božović je navela da je cilj tvining projekta osiguravanje efikasne javne usluge privrednicima koji stavljaju hemikalije i biocidne proizvode u promet, poboljšavanje poslovnog okruženja i kapaciteta domaćih kompanija kako bi bile konkurentnije na jedinstvenom evropskom tržištu. Projekat bi trebalo da doprinese i potizanju višeg nivoa zaštite zdravlja i životne sredine, boljem kvalitetu života i uspešnijem procesu pridruživanja.

Podsetimo, realizacija tvining projekta „Dalji razvoj upravljanja hemikalijama i biocidnim proizvodima u Republici Srbiji“ započeta je 15. septembra 2015. godine. Tvining projekat realizuje Ministarstvo poljoprivrede i Republike Srbije u saradnji sa konzorcijumom Uredbe za hemikalije Republike Slovenije i Savezne Agencije za životnu sredinu Republike Austrije. Projekat će trajati dve godine, a očekuje se da doprinese daljem uređivanju kapaciteta Ministarstva za savremeno upravljanje hemikalijama i biocidnim proizvodima, ali i procesu evropskih integracija.

Tvining projekat „Dalji razvoj upravljanja hemikalijama i biocidnim proizvodima u Republici Srbiji“ finansira se iz fondova Evropske unije (950 hiljada evra), a deo sredstava obezbedila je i Republika Srbija (50 hiljada evra).

Sandra Jovićević

foto: eko.minpolj.gov.rs

Održana konferencija o energetskoj efikasnosti BEES 2015

Foto-ilustracija: Pixabay (PIRO4D)

U Sava Centru u Beogradu 15. decembra 2015. godine održana je treća celodnevna Biznis konferencija BEES 2015 „Razvoj tržišta energetske efikasnosti kroz nove modele finansiranja“.

Pomoćnik ministra rudarstva i energetike gospodin Miloš Banjac izjavio je ovom prilikom da će u 2016. godini iz budžeta biti izdvojeno 160 miliona dinara za povecanje energetske efikasnosti u lokalnim samoupravama, dok je u 2015. godini za istu namenu iz budžeta bilo izdvojeno 100 miliona dinara. Dodao je i da će Srbija do 2020. godine morati da poveća učešće obnovljivih izvora energije na 27 odsto, kao i da do 2018. godine mora da smanji potrošnju finalne energije za 9 odsto. Gospodin Banjac je naveo i da će se sledeće godine raditi na izmeni Zakona o efikasnom korišćenju energije i Zakona o energetici, a dodao je i da je nedavno usvojena Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine.

Predsednik Parlamentarnog foruma za energetsku politiku gospođa Aleksandra Tomić istakla je da je veoma značajno povećanje sredstava za povećanje energetske efikasnosti, a podsetila je i da je 2013. godine bilo predviđeno samo pola miliona dinara za ovakve projekte.

Generalni sekretar Privredne komore zelene Srbije gospodin Dušan Vasiljević naveo je da Srbija ima 2 do 3 puta veću potrošnju u proizvodnji po jedinici BDP-a u odnosu na razvijene zemlje, a istakao je i značaj cirkularne ekonomije i energetske efikasnosti.

U okviru konferencije razgovaralo se i ESCO projektima, javno-privatnom partnerstvu, uštedi energije, obnovljivim izvorima energije, pametnim brojilima, kogeneraciji, upravljanju otpadom, cirkularnoj ekonomiji.

Organizator konferencije je „Mass Media International“.

Sandra Jovićević

 

Održan 16. AQUA FEST

aqva fest pks.rs

Krajem prošle nedelje u prostorijama Privredne komore Srbije održan je 16. po redu AQUA FEST.

U okviru ove manifestacije bilo je reči o završenim nacrtima planskih dokumenata sektora voda, tačnije o Strategiji upravljanja vodama na teritoriji Srbije do 2034. godine, Planu upravljanja vodama za sliv reke Dunav i Planu zaštite vode od zagađivanja. Razgovaralo se i o intenzitetu emisije zagađujućih materija u vode, zaštiti voda i zakonskoj regulative iz ove oblasti. Bilo je reči i o konceptu razvoja i funkcionisanja kanalizacionog sistema grada Beograda, Asset menadžmentu i iskustvima JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“.

Održana je i redovna godišnja skupština Udruženja za tehnologiju i sanitarno inženjerstvo, a predstavljena je i retrospektiva o radu ovog Udruženja, kao i 45 godina časopisa „Voda i sanitarna tehnika“.

AQUA FEST su organizovali Udruženje za tehnologiju i sanitarno inženjerstvo i Privredna komora Srbije.

Sandra Jovićević

foto: pks.rs

Veliki potencijal vidimo u industriji reciklaže i organskoj proizvodnji

anic igorProCredit banka je objavila podatak da je tokom 2015. godine poraslo investiranje u energetski efikasna rešenja sa 33% na 44%. Ova banka nije jedina koja ima ovu vrstu kreditnih linija na tržištu. Međutim, njihova prednost su konsultanti i eksperti sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti energetske efikasnosti na koje se mogu osloniti mala i srednja preduzeća. ProCredit banka zahvaljujući tome finansira između 20% i 30% svih energetski efikasnih rešenja u Srbiji. Član Izvršnog odbora ProCredit banke gospodin Igor Anić za Energetski portal Srbije detaljno govori o tome da je ProCredit grupa na globalnom nivou institucionalizovala okvir za očuvanje životne sredine. Pored toga, ova banka interno poseduje Komitet za zaštitu životne sredine, ali i oglednu “Zelenu” ekspozituru u Nišu.

EP: Povodom istraživanja ProOptimist 2016. i činjenice da su porasla ulaganja u energetsku efikasnost tokom 2015.godine, recite mi detaljnije šta su Vaša zapažanja, konkretno: kakvi su krediti plasirani, u šta se ulaže novac, da li postoje regije u Srbiji u kojima se više investira?
Igor Anić: Što se tiče trendova, primetno je da postoji veća svest o investiranju u energetsku efikasnost. Situacija je takva zato što naša preduzeća počinju sve više da posluju na regionalnim tržištima gde je značaj takvih rešenja mnogo veći i sami standardi su veoma visoki. Što se tiče investicija prisutni su različiti vidovi kod različitih tipova proizvodnih preduzeća. Prevashodno su to bila preduzeća koja su tražila sredstva za investiranje u procesnu opremu, sredstva za efikasnija rešenja kada je transport u pitanju, vozila i slično. Može se reći da u svim segmentima postoji blagi zaokret ka energetski efikasnim rešenjima. Što se tiče regija, ne postoji koncetracija investicija, ali postoji koncetracija industrije, imamo oblasti gde je veći broj registrovanih malih i srednjih preduzeća tako da je tu veći broj investicija. Možemo reći da su to veći gradovi: Beograd, Novi Sad, Niš i Subotica. Trudimo se da razvijamo interne resurse koji mogu da prate ovakva kretanja. Finansijska podrška je praćena i edukacijom što povećava produktivnost i konkurentnost. Imamo par internih programa koji se bave širenjem svesti o obnovljivim izvorima energije, pa smo organizovali seminare i edukacije za mala i srednja preduzeća. U oblasti agro biznisa imali smo promotivne aktivnosti za investiranje u kogenerativna postrojenja u stočarstvu.

EP: Kakva je strategija ProCredit banke za sledeću godinu i šta pored obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti imate u planu još da finansirate?
Igor Anić: Pored investiranja o kojima sam govorio, vidimo veliki potencijal u industrijama koje se bave reciklažom, zaštitom vazduha, organskom proizvodnjom i u svim delatnostima malih i srednjih preduzeća koja pomažu zaštitu životne sredine.To uzimamo kao bitan pravac razvoja, a naša ekspertiza ide upravo u tom smeru. Takođe, banka dosta polaže na internu energetsku efikasnost, i na to kako mi kao preduzeće koje posluje u Srbiji utičemo na zaštitu životne sredine. Od kada je banka postavila institucionalni sistem za upravljanje zaštitom životne sredine, smanjili smo potrošnju električne energije za 33% u poslednje 3 godine. To je postignuto na različite načine, uvođenjem LED osvetljenja, sistema ventilacije, klimatizacije, izolacije i slično. Veoma je važna svest zaposlenih, ali i nove investicije u opremu i renoviranje ekspozitura. Imamo interni web sajt za zaposlene gde redovno distribuiramo savete o uštedi struje i slično.

EP : Koji su najčešći problemi Vasih klijenata kada planiraju investiciju, i da li postoji dovoljno dobar podsticaj i od države kada je u pitanju ulaganje u energetsku efikasnost?
Igor Anić: Najčešći problem je razumevanje finansijske institucije, odnosno interno znanje o konkretnom projektu. Svaki projekat koji se finansira u tom segmentu je prilično specifičan. Da biste finansirali neki obnovljivi izvor energije, procesno proizvodnu mašinu, potrebna je tehnička ekspertiza. Klijent može sam to da razvije, ali može i uz našu pomoć. Mislim da većina finansijskih institucija nema izgrađene ekspertize, i da je tu najveći problem kada se klijenti ne razumeju sa bankom. Tu leži najveća prednost naše banke. Nedovoljna stručnost bankarskih službenika i klijenta može prouzrokovati dosta poteškoća u procesu dogovaranja i odobravanja kreditnih sredstava. Podsticaj države postoji u oblasti obnovljivih izvora energije, ali je sama procedura dosta komplikovana i preduzeće ima dosta problema dok neki proces ne dovede do kraja. Taj proces se popravio, ali u praksi tu nastaje usko grlo jer malo ili srednje preduzeće ne zna kako taj proces izgleda do kraja. Ono što se često javlja kao problem je i nedovoljno razvijen ili nedovoljno stručan projekat klijenta. Upravo zbog toga imamo konsultante koji se bave ovakvim projektima. U zavisnosti od toga iz kojih linija finansiramo klijenta, zavisi i da li naplaćujemo ovu uslugu. U nekim linijama imamo tu tehničku pomoć, a u nekim većim projektima klijent snosi troškove.

EP: Možete li nam reći nešto više o “Zelenoj” ekspozituri u Nišu, zašto je baš tamo otvorena i kakav je efekat tog poslovnog poteza? Recite nam detaljnije kako je ProCredit grupa organizovana po pitanju zaštite životne sredine?
Igor Anić: Na nivou grupe je institucionalizovan okvir za očuvanje zaštite životne sredine koji se sastoji od 3 stuba. Prvi stub je interna energetska efikasnost, o čemu sam govorio. Drugi stub je uticaj na rizike koji proizilaze iz naših investicija. Treći stub je zeleno finansiranje i kako mi definišemo našu ponudu za klijente. Tako da je u svakoj ekspozituri isti sistem- u skladu sa standardima grupe. Imamo i resurse koji su zaduženi za prećenje i implementaciju projekta u odnosu na svaki ovaj stub. Tu su koordinatori i Green Team koji služi za praćenje ovog segmenta na nivou grupe. Takođe, imamo i komitet za zaštitu životne sredine koji se održava jednom u 2 meseca. Na kraju svake godine definišemo strategiju, a onda pratimo aktivnosti. Što se tiče ekspoziture u Nišu, to je jedna od naših najvećih investicija u poslednje 3 godine. Stvar je u tome da smo objekat kupili u sivoj fazi i mogli smo da primenimo korpus mera, standarda i opreme koja je trebalo da podigne svest o svemu ovome o čemu smo govorili. Ovu ekspozituru koristimo za promociju finansiranja energetski efikasnih rešenja kako bi klijenti shvatili šta sve mogu dobiti kroz ovakav način finansiranja.

Autor : Vesna Vukajlović

Photo: ProCredit bank

U toku realizacija projekta „Razvoj indikatora klimatskih promena i biodiverziteta u Srbiji“

Foto: Wikipedia (Christian Fischer)

 

Predstavnici Češke razvojne agencije Mihael Hošek i Jan Dušek posetili su Agenciju za zaštitu životne sredine Republike Srbije povodom realizacije projekta „Razvoj indikatora klimatskih promena i biodiverziteta u Srbiji“.

Kako je saopšteno, poseta je organizovana kako bi češki eksperti sagledali stanje institucija i podataka vezanih za razvoj indikatora. U okviru posete koja je trajala dva dana razgovarano je sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine – sektora za klimatske promene, Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Instituta za meteorologiju, Instituta za šumarstvo i Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Predstavnici Češke razvojne agencije su u preliminarnom izveštaju istakli da postoje veoma kvalitetni podaci i modeli kada je reč o klimatskim fakorima i klimatskim promenama, kao i da postoji značajan nedostatak podataka o vrstama biljaka i životinja i staništa. Preporučeno je uspostavljanje koordinacionog tela za razvoj indikatora klimatskih promena i biodiverziteta na nivou resornog ministarstva ili agencije i uspostavljanje stabilnog finansiranja monitoringa senzitivnih vrsta i staništa u saradnji sa centrom za biodiverzitet Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, navedeno je u saopštenju Agencije za zaštitu životne sredine.

U planu je da u martu 2016. godine bude održan okrugli sto sa predstavnicima relevantnih institucija u okviru koga će biti precizno definisana metodologija razvoja indikatora, a biće date i preporuke o senzitivnim vrstama i staništima koji mogu biti korišćeni u razvoju indikatora, kao i preporuke za uspostavljanje permanentnog monitoringa.

Sandra Jovićević

Povećanje EE u dve javne ustanove u Beogradu

1721814_Potpisivanje_sporazuma beograd.rs

U ponedeljak 14. decembra 2015. godine u zgradi Gradske uprave Beograda potpisani su ugovori o energetskoj rekonstrukciji OŠ „Olga Petrov“ i klinike „Dr Laza Lazarević“.

Sekretar za energetiku grada Beograda gospodin Marko Stojanović izjavio je da je reč o realizaciji projekta izgradnje toplane-elektrane na području Padinske skele, a čiji bi korisnici trebalo da budu bolnica, škola i određeni sadržaji koji su pripadali PKB-u.

Predstavnici OŠ „Olga Petrov“ i klinike „Dr Laza Lazarević“ istakli su da je veoma značajno povećanje energetske efikasnosti na ovim ustanovama.

Predstavnik Vlade Švajcarske Konfederacije gospođa Gabrijela Šafrot izjavila je da Švajcarska ima mnogo iskustva kada je reč o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije, a izrazila je i svoje zadovoljstvo povodom učešća u projektu.

Podsetimo, međudržavnim sporazumom između Vlade Republike Srbije, grada Beograda i Vlade Švajcarske Konfederacije iz 2012. godine predviđeno je da izgradnja toplane-elektrane u Padinskoj skeli bude zajednički finansirana. Tačnije, izgradnju kombinovane elektrane na biomasu i rekonstrukciju škole i bolnice finansiraće Vlada Konfederacije Švajcarske sa 6,4 miliona evra, dok će grad Beograd sa 1,5 miliona evra finansirati izgradnju toplovodne mreže od elektrane do bolnice i škole. Električna energija iz ovog postrojenja će se predavati JP „Elektroprivreda Srbije“, a toplotnom energijom će se zagrevati Osnovna škola „Olga Petrov“ u Padinskoj Skeli, bolnica „Dr Laza Lazarević“ u Beogradu i dva plastenika „PKB-a“ površine dva hektara.

Sandra Jovićević

foto: beograd.rs

Implementiran projekat LED rasvete u Trebinju

led rasveta trebinje.rs.ba

U ponedeljak 14. decembra 2015. godine u opštini Trebinje u Republici Srpskoj označen je završetak radova na postavljanju LED rasvete na južnom izlazu iz grada.

Zamenik gradonačelnika Trebinja gospodin Neđo Ćebedžija izjavio je da je LED rasveta postavljena u okviru projekta „Energetska efikasnost u udruženjima opština“. Dodao je da ovo nije prvi ovakav projekat u Trebinju, jer je već jedan broj svetlećih tela zamenjen LED rasvetom.

Predstavik Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) gospođa Dubravka Bošnjak istakla je da je Trebinje jedan od osam gradova u kojima će biti implementiran projekat LED rasvete. Ona je navela da projekat podržavaju švajcarska i nemačka vlada.

Vrednost projekta implementacije LED rasvete u Trebinju iznosi oko 30 hiljada KM, odnosno oko 15 hiljada evra; polovinu sredstava obezbedio je GIZ, a drugi deo Savez opština i gradova Republike Srpske. U okviru projekta postavljeno je oko 40 LED sijalica na deonici od oko 2 kilometra.

Sandra Jovićević

foto: trebinje.rs.ba

1...1,4961,4971,498...1,672Page 1,497 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
31
1
2
3
4
Events for 31st December
No Events
Events for 1st January
No Events
Events for 2nd January
No Events
Events for 3rd January
No Events
5
6
7
8
9
10
11
Events for 4th January
No Events
Events for 5th January
No Events
Events for 6th January
No Events
Events for 7th January
No Events
Events for 8th January
No Events
Events for 9th January
No Events
Events for 10th January
No Events
12
13
14
15
16
17
18
Events for 11th January
No Events
Events for 12th January
No Events
Events for 13th January
No Events
Events for 14th January
No Events
Events for 15th January
No Events
Events for 16th January
No Events
Events for 17th January
No Events
19
20
21
22
23
24
25
Events for 18th January
No Events
Events for 19th January
No Events
Events for 20th January
No Events
Events for 21st January
No Events
Events for 22nd January
No Events
Events for 23rd January
No Events
Events for 24th January
No Events
26
27
28
29
30
31
1
Events for 25th January
No Events
Events for 26th January
No Events
Events for 27th January
No Events
Events for 28th January
No Events
Events for 29th January
No Events
Events for 30th January
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs