Home Blog Page 1483

Efikasniji rad vetrenjača

energija vetraIstraživači Univerziteta „Sirakuza“ Guanan Vang, Basmen El Hadidi, Džejkob Valcak, Mark Gloser i Hiroši Higuči uz podršku Ministarstva energetike SAD-a predstavili su javnosti novu tehnologiju protoka vazduha koja treba da omogući bolji rad velikih vetrenjača i testirali novi inteligentni kontrolni sistem.

Najveći fokus odnosio se na efikasnost krakova koji treba da omogući bolji rad vetrenjača u raznim vremenskim uslovima.

Ovaj sistem funkcioniše na taj način što se grubi podaci o protoku vazduha po površini krakova vetrenjače usnime i što omogućava kasnije pravovremeno pokretanje krakova. Na ovaj način, ne samo da je efikasnost vetrenjača veća, već se i protok vazduha može kontrolisati. Pored toga smanjen je zvuk i vibracija vetrenjača, a inžinjeri još uvek pokušavaju da dostignu veću efikasnost postavljajući krakove vetrenjača pod određenim uglovima i adaptirajući ih na razne vremenske uslove.

Slično tome kompanija „GE“ sredinom oktobra ove godine izbacila je softverski program koji omogućava bolji rad vetrenjača za 5% što će omogućiti povećanje profita za 20% po vetrenjači.

Ovaj program kontrolisaće brzinu u realnom vremenu, obrtni moment, aerodinamiku i krakove, a u isto vreme vršiće i analizu rada vetrenjače.

Takođe jedan od načina unapređenja rada priobalnih vetrenjača jeste i razvoj sistema kompresovanog vazduha za skladištenje viška energije koji će drastično ublažiti napajanje i nejednake zahteve za potrošnjom struje tokom dana. To će učiniti energiju vetra pouzdanijom i predvidljivijom.

„Međunarodni sajam voda“ o značaju prečišćavanja voda

sajam vodaNa petom „Međunarodnom sajmu voda“ koji je održan u Beogradu od 18. do 20. novembra, istaknut je značaj vode kao jednog od najvažnijih prirodnih resursa i ukazano je na važnost njenog prečišćavanja. Sajam je otvorio ministar građevinarstva i urbanizma, gospodin Velimir Ilić, a pokrovitelji su bili Privredna komora Srbije i Udruženje vodovoda i kanalizacije Srbije. Predsednik Privredne komore Srbije, gospodin Željko Sertić, govorio je o stanju voda u Srbiji i tom prilikom naglasio značaj vode, ali je istakao i da su potrebna velika ulaganja u ovaj resurs. On predviđa da bi, u narednim godinama, ulaganja trebalo da budu između 350 i 400 miliona evra godišnje kako bi se dobila potpuno zdrava voda za piće.

Ministar Ilić izjavio je da situacija u Srbiji nije onakva kakva bi trebalo da bude i ukazao je na to da mnogo ljudi u Srbiji nema pijaću vodu, da postoji i preko 30 opština koje još uvek koriste azbestne cevi za vodu, što je nedopustivo. On je istakao i da Srbija nema pogone za prečišćavanje vode, kao i da veliki broj građana koristi kontaminiranu vodu za piće.

Voda je jedan od najvažnijih prirodnih resursa na svetu, a samo oko 2,5% pripada slatkoj vodi, od čega je tek oko 20% pogodno za piće, ali uz prečišćavanje. Neke od zemalja koje imaju najkvalitetniju vodu su Finska, Kanada, Rusija, Japan, Norveška, Švedska… Iako Srbija ima velika prirodna bogatstva vode, neracionalno trošenje ovog resursa, kao i neekološki odnos može dovesti do toga da se u bliskoj budućnosti suočimo sa njenom nestašicom.

Izlivanje crnog luga iz fabrike „Viskoza“ – velika opasnost po životnu sredinu

Izlivanje crnog luga iz fabrike „Viskoza“U Loznici je, iz napuštene fabrike „Viskoza“, u subotu došlo do izlivanja 330 kubnih metara crnog luga.

Pretpostavlja se da je do izlivanja ove opasne materije došlo zbog krađe ventila na rezervoaru gde se čuvala ova materija.

Dalje curenje, koje je zaustavljeno istog dana oko 22 časa, sprečili su pripadnici vatrogasno-spasilačkih jedinica.

Kako prenosi Tanjug, predstavnici lokalne samouprave zajedno sa Nenadom Borovčaninom, državnim sekretarom Ministarstva za omladinu i sport, prilikom jučerašnje posete fabrici ukazali su na opasnost širenja crnog luga. Gradonačelnik Loznice, Vidoje Petrović, pozvao je nadležne iz Vlade Srbije da reaguju na ovaj događaj i omoguće uklanjanje izlivenog crnog luga.

Zamenik gradonačelnika Loznice, Jezdimir Vučetić, istakao je da opasnost širenja ove opasne materije putem kiše do reke Drine velika i obavestio javnost da je u toku ispitivanje otpadnih voda, kako bi se videlo da li je i Drina zagađena.

Nenad Borovčanin, državni sekretar Ministarstva za omladinu i sport, juče je u obraćanju novinarima rekao da se iz ove napuštene fabrike godinama uzimaju dragoceni metali kao što su zlato i platina, ali i druge sekundarne sirovine, što je i dovelo do ove katastrofe.

Dragoslav Dobrić, član gradskog veća za javni sektar i životnu sredinu, istakao je da crni lug vrlo lako može štetno da utiče na zemljište i vode, ali nije u tolikoj meri opasan po čoveka.

Rade Matić, sanitarni ekološki inženjer Mobilne jedinice za brzo reagovanje u vanrednim situacijama i proceni rizika po zdravlje i životnu sredinu, izjavio je da je jedan deo štetne materije došao do kišne kanalizacije, koja bi mogla biti povezana sa gradskim odvodom čime bi se opasnost proširila gradskom kolektorskom mrežom.

Republički inspektori za zaštitu životne sredine juče su utvrdili da je do zagađenja došlo na površini od oko 4 ara oko fabrike, ali i da je zagađena jedna obližnja njiva.

Naloženo je obezbeđivanje zemljišta od daljeg kontaminiranja ovom materijom, ali najavljene su i tužbe protiv odgovornih za ovaj incident.

Danas bi u Loznici trebalo da se sastane i Štab za vanredne situacije, kako bi pokušao da reši ovaj problem.

Rumunija u evropskom vrhu po proizvodnji „čiste“ energije

vetro park rumunijaRumunija je već ispunila zacrtani cilj da do 2020. godine 24% njene ukupne potrošnje energije bude iz obnovljivih izvora.

Upravo zbog toga Vlada Rumunije mora da smanji subvencije u ovom sektoru, a i s obzirom da cene proizvoda ove zemlje sada više nisu kompetativne sa cenama proizvoda EU, izjavio je predsednik asocijacije „Velikih Industrijskih Energetskih Potrošača“ (ABIEC), Marian Nastase.

Rumunija je za samo 2 godine ispunila svoj cilj tako da će u narednih 7 godina morati da plaća maksimalnu cenu subvencija za obnovljive izvore.

Najveći vetropark u Evropi koji se prostire na površini od 1100 hektara, snage 600MW, u koji je uloženo približno 1,1 milijarda evra, nalazi se upravo u Rumuniji, severno od Konstance.

Ipak proizvodnja energije iz ovog postrojenja čini samo 10% ukupno proivedene „zelene“ energije Rumunije što pozicionira ovu zemlju u sam evropski vrh proizvodnje „čiste“ energije.

Podsećanja radi, EU je propisala obavezu svim svojim članicama da do 2020. godine, 20% ukupne potrošnje energije proizvedu iz obnovljivih izvora, dok se naša zemlja obavezala na 27% udela obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije do 2020. godine, potpisivanjem Ugovora o energetskoj zajednici.

Upravo danas u Bukureštu Ministar Energetike Republike Srbije, Zorana Mihajlović, sastala sa Ministrom Energetike Rumunije, Konstantinom Micuom, s ciljem unapređenja međusobne saradnje u oblasti elektroenergetike, nafte i gasa. Govorilo se o značaju projekta izgradnje dvostrukog 400kw dalekovoda između Rešice i Pančeva, gasnoj interkonekciji Mokrin-Arad, naftovodu Pešta-Pančevo, a najavljeni su i razgovori o izgradnji HE „Đerdap 3“, projekta od nacionalnog značaja za Srbiju.

Podsetimo, za izgradnju nove hidroelektrane „Đerdap 3“ zainteresovano je dosta kompanija iz Kine, Rusije i drugih zemalja, a u prvom kvartalu 2014. godine znaće se s kim će Srbija realizovati tako značajan projekat.

U Privrednoj komori Srbije juče predstavljen EMAS sistem

emasNa promotivnom skupu u Privrednoj komori Srbije „EMAS III – Najkredibilniji sistem menadžmenta zaštitom životne sredine – Realnost i za organizacije u Srbiji“ juče je predstavljen EMAS sistem koji kompanijama daje mogućnost da unaprede svoje ekološke performanse i izveštavaju o njima.

EMAS (Eco-Management and Audit Scheme) prvenstveno je namenjen organizacijama koje žele da unaprede svoju ekološku efikasnost i da se promovišu registracijom u EMAS registar.

Za registraciju je potrebno od 6 do 12 meseci, a prednosti su dobijanje EMAS znaka, smanjenje troškova, klasifikacija u elitne kompanije za upravljanje zaštitom životne sredine, kao i potencijalna regulatorna olakšanja. EMAS sistem usaglašen je i sa ISO 14001:2004 standardom koji podrazumeva da se svi negativni uticaji preduzeća na životnu sredinu utvrde i ispitaju, a zatim budu usklađeni sa zakonom.

Sve kompanije koje žele da unaprede svoje ekološke performanse EMAS sistemom, moraju prvo da ispune ISO 14001:2004 standard, a zatim da sačekaju da dokument „Izjava o zaštiti životne sredine“ prihvate EMAS verifikatori, čime će postati jedna od kompanija u kojima se primenjuje EMAS sistem, istaknuto je na skupu.

Iz Ministarstva energetike izjavili su da će izabrati tri kompanije iz Srbije kojima će pomoći da uvedu ovaj sistem.

Predstavljanju EMAS sistema prisustvovalo je više od 30 različitih organizacija i kompanija, dok su organizatori skupa bili Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, delegacija Evropske Unije i Privredna Komora Srbije.

Zamak „Vindzor“ se napaja strujom sa hidroelektrane kraljevskog dvora

zamak vindzorZa razliku od premijera Velike Britanije, Dejvida Kamerona, koji uopšte ne pridaje značaj „zelenoj“ energiji, kraljica Elizabeta II sopstevnim primerom govori kako se može uštedeti na potrošnji energije uz mere zaštite životne sredine.

Kako prenosi britanski „Telegraf“, nedavno postavljena hidroelektrana finansirana od strane kraljevske porodice trenutno proizvodi približno 200kwh struje što je dovoljno snage za snabdevanje zamka „Vindzor“ izjavio je Dejvid Dešambo (David Dechambeau), predsednik kompanije (Southeast Power Engineering) čija je filijala (Romney Hydro Power Company) izvođač radova projekta kraljevskog dvora.

S obzirom na to da se ne troši mnogo struje u večernjim časovima, određena količina energije se vraća u glavnu mrežu. Turbine na brani „Romni“ izgrađene su u decembru 2011. godine, a koštale su 1,5 miliona funti.

Detalji nacrta su poverljivi, ali se smatra da će kraljica uštedeti veliku količinu novca na računima za struju. Ovim projektom će se proizvoditi dovoljno energije za 700 lokalnih domaćinstava na vrhuncu potrošnje, uključujuči i potrošnju struje u dvoru „Vindzor“, odnosno oko 1,4 miliona kwh struje godišnje.

Elektrana trenutno proizvodi dovoljno količine energije za potrebe zamka, ali ipak se ne zna kolike će prosečne potrebe biti tokom godine s obzirom da će se potrošnja povećati u toku zime.

Proizvodnja energenata iz biomase u Bačkom Petrovcu i Kuli

peletPosle Lepenca i Bački Petrovac i Kula imaće fabriku za proizvodnju energenata iz biomase.

Investitori iz Slovačke pokrenuli su fabriku „Biopel“ koja planira proizvodnju peleta iz agrarne biomase čiji izvoz treba da otpočne već u januaru 2014. godine.

Druga fabrika „Anti-terming“ iz Kule, takođe slovačka investicija, bavi se proizvodnjom kotlova na čvrsta goriva i biomasu.

Biomasa je velika šansa Srbije i nacionalni strateški cilj za proizvodnju energenata iz biomase. Potencijal energije iz biomase procenjuje se na 3,405 miliona tona ekvivalenta nafte, a u ukupnom potencijalu obnovljivih izvora energije biomasa učestvuje sa 60,3%.

Geotermalna elektrana na Karibima eliminiše potrebu ostrva za naftom

karipsko moreNa ostrvu Nevis u Karipskom moru kompanija NREI (Nevis Renewable Energy International) planira izgradnju geotermalne elektrane. Cilj projekta je da se smanji, a na kraju i potpuno eliminiše potreba ovog ostrva za naftom i elektro generatorom na dizel gorivo.

Iskorišćavanje obnovljivih izvora rezultiraće smanjenjem emisije štetnih gasova i uvod u „zeleniji“ život, izjavio je premijer Hog Mark AG Brentli na konferenciji UN-a o klimatskim  promenama, koja se održala ovog meseca u Varšavi. Međutim to nije jedina prednost ovog projekta.

Imajući u vidu da Nevis trenutno uvozi 4,250,000 galona nafte godišnje, lako se može zaključiti da promenljiva cena nafte više neće toliko uticati na građane ovog ostrva. Izgradnja ovog postrojenja započeće u januaru 2014. Godine, a prostiraće se na površini od 79 hektara.

Smanjen broj energetski ugroženih domaćinstava u Škotskoj – primer dobre energetske uštede

Scottish And Southen EnergyKompanija „Škotska i Južna Energija“ (Scottish And Southern Energy), pored izgrađenog (Headyard Hill) vetroparka u blizini grada Girvan koji ima snagu da energijom snabdeva 50 domaćinstava, izdvojila je 300.000 funti kako bi povećala energetsku efikasnost, nudeći postavljanje besplatne izolacije na kućama.

Projekat je orijentisan ka smanjenju energetske potrošnje i ka smanjenju broja energetski ugroženih domaćinstava. Kako bi lakše pokazali na kom je mestu u kući gubitak energije najveći, geodeti su koristili termalnu kameru; na taj način tačno se moglo videti gde je intervencija najpotrebnija i koja debljina izolacije je najbolje rešenje. Takođe, uzimao se u obzir i uticaj na životnu sredinu kroz proizvodnju emisije štetnih gasova, a na kraju bi domaćinstva dobila stručni izveštaj i nakon toga bi otpočelo postavljanje izolacije.

Ukupno 480 kuća prošlo je kroz proces postavljanja izolacije čime je ušteđeno blizu 2,900,000 kwh struje, što znači da je prosečna potrošnja godišnje po domaćinstvu bila 6,200 kwh. Zahvaljujući ovoj intervenciji emisija štetnih gasova iz ove regije smanjena je za 744 tona ugljendioksida, a broj energetski ugroženih domaćinstava smanjio se za 10 %.

Značaj ekoloških poreza u Evropi

ekoloski poreziEvropskoj uniji, sa izuzetkom Hrvatske, ekološki porezi doneli su u 2011. godini 302.9 milijardi evra što predstavlja 2,4 % bruto domaćeg proizvoda (BDP) i 6,2% prihoda ukupnog poreza i socijalnih doprinosa, na šta ukazuju podaci statističkog ureda Evropskih zajednica (Eurostata).

Iako u te poreze potpadaju porezi na transport, zagađenje i resurse, najveći udeo ipak dolazi od poreza na energiju čiji je udeo 75% ukupnog poreskog prihoda od ekoloških taksi.

Evropska domaćinstva i privreda prilično podjednako dele teret ekološkog poreza dok je situacja nešto drugačija kod poreza na transport gde je odnos domaćinstvo – privreda (68% – 17%). Takođe, značajna je razlika između zemalja u pogledu procenta koji odlazi na ekološku taksu unutar EU gde prednjači Bugarska sa 10,6 % poreza na ekološke takse, a prate je Holandija, Slovenija, Malta i Letonija. Ovaj prihod rastao je između 2001 i 2007. godine sve dok se nije osetila kriza kada je prihod ekoloških taksi počeo da opada. Ipak sa prolaskom ekonomske krize 2010. godine prihod od poreza se vratio rastu, a 2011. godine bio je za 5 milijardi evra veći od dotadašnjeg maksimuma iz 2007.godine.

Prihodi stope ekoloških poreza razlikuju se od zemlje do zemlje, a kako bi se izbegao kontra efekat treba pronaći sredinu u donošenju visine poreza.

Javni konkurs AP Vojvodine za bespovratna sredstva u oblasti hidrotermalnih resursa

Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine, gospođa Nataša Pavićević Bajić, juče je najavila da je raspisan javni konkurs za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata efektivnijeg korišćenja raspoloživih hidrotermalnih resursa.

Konkurs traje do 16. decembra ove godine, a svi zainteresovani sa teritorije Vojvodine mogu konkurisati samo sa jednim projektom.

AP Vojvodina ima u planu da podeli sredstva u iznosu od 38 miliona dinara za izradu projektno-tehničke dokumentacije i još 19 miliona dinara za otvaranje novih bušotina, tj. realizaciju projekta.

Ova bespovratna finansijska sredstva mogu se koristiti za sufinansiranje projekata u oblasti hidrotermalnih voda u šta spada proizvodnja električne energije, proizvodnja toplotne energije, korišćenje hidrotermalnih voda za poljoprivredu, industriju ili rekreaciju.

Cilj javnog konkursa je podsticanje korisnika za afirmaciju korišćenja obnovljivih izvora energije, povećanje energetske efikasnosti, stvaranje uslova za investiranje u energetiku, ali i očuvanje životne sredine.

Prva zelena zgrada u Srbiji sa BREEAM sertifikatom – dobar primer EKO gradnje, EE, OIE i sistema upravljanja otpadom

breamPrva zelena zgrada u Srbiji „Blu Centar” (Blue Center) koja je dobila BREEAM sertifikat za najviše standarde energetske efikasnosti i minimalan negativan uticaj na okolinu otvorena je u Beogradu, u martu ove godine. Direktor grčke kompanije „Blu Haus Kepital” (Blue House Capital) u Srbiji, gospodin Stefan Lojović, inače i investitor ovog projekta, izjavio je da dobijanje svetski priznatog BREEAM sertifikata svrstava ovu zgradu u 3% objekata u Evropi koji ga poseduju.

Materijali za izolaciju objekta su ekološki, primenjen je sistem kontrolisanog upravljanja otpadom i otpadnim vodama, korišćeni su obnovljivi izvori energije, a svetlo i ventilacija su urađeni po svetskim ekološkim standardima.

Minimalan negativan uticaj na životnu sredinu postignut je sistemom energetske efikasnosti, što doprinosi i smanjenju troškova održavanja.

Ambasador Grčke u Srbiji, gospodin Dimostenis Stoidis, na otvaranju zgrade „Blu Centar” izjavio je da je zadovoljan postojanjem ovakve zgrade u Beogradu, koja pored svog modernog izgleda ima i ekološke performanse.

Iz firme „Blu Haus Kepital” istakli su da žele da ulažu u slične projekte u Srbije i pohvalili su saradnju sa građevinskom kompanijom „Energoprojekt” koja je bila izvođač radova.

BREEAM (Building Research Establishment Environmental Assessment Method) predstavlja protokol koji je moguće primeniti na bilo koji objekat u svetu, a kojim se određuju standardi za najbolju praksu i merilo koje je korišćeno da bi se opisale ekološke, energetske i održive performanse neke građevine.

Vlasnik ovog sertifikata (BREEAM Outstanding) je britanski centar za edukaciju i istraživanje iz oblasti zelene gradnje (SusCon).

Biomasa – ključni energetski izvor Južne Karoline

biomasaNezavisni proizvođač energije „EDF Renewable Energy” i elektro postrojenje „Santi Kuper” sarađuju na projektu proizvodnje biomase iz borovine u okruzima Alendejl i Dorčester u Južnoj Karolini.

Elektrana koja se sastoji od 2 postrojenja, pojedinačne snage 17,8MW, povezana je sa „Santi Kuper” prenosnim sistemom.

„Santi Kuper” je najveći proizvođač energije, najveći zeleni agregat i izvor struje za 2 miliona građana širom Južne Karoline. Gospodin Tristan Grimbert, predsednik kompanije EDF, smatra da je biomasa spremna da postane ključni energetski izvor ove države i da korišćenje drvnog otpada za proizvodnju energije upotpunjuje projekte koje ova kompanija ima u SAD-u. Inače EDF je jedna od najvećih britanskih energetskih kompanija i proizvođača struje. Na njegovu izjavu nadovezala se i predsednica kompanije „Santi Kuper”, gospođa Loni Karter, podsetivši da je ovo postrojenje prvo koje je raznosilo struju građanima proizvedenu iz obnovljivih izvora još pre 12 godina i zahvalila se kompaniji EDF na saradnji.

Okruzi Alendejl i Dorčester uživaju u velikim prostranstvima šume i obiluju drvnim zalihama. Postrojenja biomase na drvo omogućiće i ekonomski razvoj ovih krajeva kroz poslove prevoza i skladištenja drva.

Predočene dobre i loše strane Strategije razvoja energetike na današnjoj javnoj raspravi

ministarstvo energetikeJavna rasprava o Nacrtu Strategije razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine završena je danas procenama pozitivnih i negativnih uticaja na životnu sredinu. Izveštaj o proceni uticaja ove strategije na životnu sredinu uradio je Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije. Ono što je istaknuto u ovom izveštaju je da energetika treba više da se oslanja na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, ali je potrebno i da proizvodnja takozvane „zelene“ energije bude bezbedna po okolinu.

Ispitivan je uticaj velikih zagađivača na okolinu, u koje prvenstveno spadaju termoelektrane „Kolubara“ i „Kostolac“ koje se nalaze u basenu lignita Bor, kao i rafinerije nafte, hemijski kombinati i železara. Ocenjeno je da će negativan uticaj na prirodu imati gradnja novih termoelektrana i otvaranje površinskih kopova. Gradnja reverzibilnih hidroelektrana i „Đerdap 3″ i „Bistrica“ bi mogla negativno da utiče na vodotokove, ali i na raznolikost postojećih živih organizama.

Pozitivan uticaj koji donosi ova strategija odnosi se na smanjenje zagađenosti vazduha, vode i zemljišta kao i smanjenje emisije gasova staklene bašte što bi se moglo postići korišćenjem više energije iz obnovljivih izvora.

Potrebno je povećati energetsku efikasnost u zemlji, uvesti čiste tehnologije, ali i realizovati Akcioni plan do 2020. godine, navodi Boško Joksimović, diplomirani prostorni planer i jedan od autora ovog izveštaja.

Dejan Trifunović, pomoćnik ministra energetike izjavio je da je ova Strategija već počela da se primenjuje u praksi, pa su u toku razgovori sa potencijalnim investitorima koji su zainteresovani za izgradnju hidroelektrane „Bistrica“.

Potpredsednik Privredne komore Srbije, Raša Ristivojević, naglasio je da se ulaganjem u energetiku doprinosi i razvoju privrede.

Strategija razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine trebalo bi da bude usvojena do kraja ove godine.

Porez na ugljenik u Švedskoj – primer dobre ekološke prakse u razvijenoj zemlji

Porez na ugljenikPorez na ugljenik uveden je u Švedskoj kako bi se podstakli građani da koriste manje fosilnih goriva, a više energije iz obnovljivih izvora.

Ovaj porez stupio je na snagu još 1991. godine, a emisija štetnih gasova u saobraćaju, samo u periodu do 2005. Godine, smanjena je zahvaljujući ovoj meri između 1,5 i 3,2 tona.

Ipak ključne industrije su izuzete iz ovih taksi. Da ovaj porez nije uveden količina ugljendioksida bi danas bila veća za 20%. Građana Švedske danas plaćaju 30 centi više po litru goriva i to nije veliki ekonomski udar na njihov budžet.

Od početka primene ovog poreza ukupna emisija štetnih gasova opala je za 9%, a ekonomski razvoj porastao je za čitavih 48%.

Koristeći ove podsticajne mere Švedska je danas zemlja sa najmanjom emisijom štetnih gasova od 6,7 tona godišnje što je značajno ispod proseka Evropske Unije čiji je prosek 9,3 tona.

Ovakav primer ispratile su Finska, Danska, Norveška i Švajcarska imajući u vidu cilj EU da se do 2020. godine teret poreza prebaci sa rada na energiju i životnu sredinu.

Foto: LeBigZ

Primer dobre prakse podsticaja energetske efikasnosti u Gornjoj Austriji

Jedna od devet pokrajna Austije, Gornja Austrija, postavila je cilj da do 2030. sva električna i toplotna energija budu proizvedene iz obnovljivih izvora.

Da bi se ovaj cilj ispunio neophodno je veliko poboljšanje energetske efikasnosti zbog čega je razvijena strategija 2004. godine da se energetska efikasnost time i efekti EE godišnje povećavaju za 1%. Po toj strategiji pokrajinska energetska agencija „O.Oe.Energiesparverban” razvila je program kreditiranja sa niskom kamatnom stopom, okrenut domaćinstvima.

Agencija daje procenu i izveštaj o mogućoj energetskoj uštedi u građevinarstvu podnetih zahteva za kreditiranje, nakon čega odobrava kredit u visini shodnoj potencijalu energetske efikasnosti.

Ovaj podstrek naišao je na veliki odziv zainteresovanih građana i agencija je za 14 godina odobrila 74000 zahteva za kreditiranje primene energetske efikasnosti u gradnji i rekonstrukciji kuća u periodu od 14 godina. Na ovaj način ušteđeno je u proseku 350 miliona kwh godišnje energije.

Ova praksa je jedan od najboljih načina motivisanja i podizanja svesti ljudi o značaju racionalnog trošenja energenata, time i energetske efikasnosti.

1...1.4821.4831.484...1.487Page 1.483 of 1.487

Newsletter

Kalendar događaja

2024 maj

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
1
2
3
4
5
Events for 1st maj
No Events
Events for 2nd maj
No Events
Events for 3rd maj
No Events
Events for 4th maj
No Events
Events for 5th maj
No Events
6
7
8
9
10
11
12
Events for 6th maj
No Events
Events for 7th maj
No Events
Events for 8th maj
No Events
Events for 9th maj
No Events
Events for 10th maj
No Events
Events for 11th maj
No Events
Events for 12th maj
No Events
13
14
15
16
17
18
19
Events for 13th maj
No Events
Events for 14th maj
No Events
Events for 15th maj
No Events
Events for 16th maj
No Events
Events for 17th maj
No Events
Events for 18th maj
No Events
Events for 19th maj
No Events
20
21
22
23
24
25
26
Events for 20th maj
No Events
Events for 21st maj
No Events
Events for 22nd maj
No Events
Events for 23rd maj
No Events
Events for 24th maj
No Events
Events for 25th maj
No Events
Events for 26th maj
No Events
27
28
29
30
31
1
2
Events for 27th maj
No Events
Events for 28th maj
No Events
Events for 29th maj
No Events
Events for 30th maj
No Events
Events for 31st maj
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs