Home Blog Page 1482

Otvorena krovna solarna elektrana „Kozjak“ u Hrvatskoj

Otvorena najveća solarna elektrana u HrvatskojPredsednik Republike Hrvatske gospodin Ivo Josipović 20. marta pustio je u rad solarnu elektranu „Kozjak“ na krovu hale „Cemexovog“ rudnika „Sveti Juraj“, čija izgradnja je počela u novembru 2013. godine. Snaga ove elektrane je 300kW, a planirana godišnja proizvodnja je 460MWh električne energije što je dovoljno za snabdevanje energijom oko 150 domaćinstava. Nosilac projekta je kompanija „Fotonapon“, dok je vrednost projekta preko 650 hiljada evra. Elektrana se sastoji od nove tankoslojne tehnologije, a predviđa se da će smanjiti emisiju ugljen dioksida za oko 415 hiljada kilograma godišnje.

Gospodin Ivo Josipović je na otvaranju solarne elektrane „Kozjak“ izjavio da je njeno puštanje u rad veoma značajno, pre svega zbog toga što se podstiču ulaganja u zelenu energetiku, a zatim i zbog otvaranja novih radnih mesta.

Direktor kompanije „Fotonapon“ gospodin Tonći Božić izrazio je nadu da će izgradnja solarne elektrane „Kozjak“ podstaći druge kompanije da ulažu u projekte obnovljivih izvora energije i dodao da bi procedura dobijanja dozvola trebalo da bude skraćena kako bi se stvorila dobra investiciona klima koja bi privukla više investitora.

Predsednik Uprave „Cemexa“ gospodin Trpimir Renić rekao je da je ovaj projekat deo strategije „Cemexovog“ rudnika kojom se smanjuje potrošnja energije u njegovim objektima.

S.J.

Izvozno osetljivi sektori u Nemačkoj oslobođeni plaćanja doprinosa za OIE

Deutschland- und Europa-FahnenEvropska komisija i Vlada Nemačke postigli su dogovor o izuzećima za plaćanje doprinosa za obnovljive izvore energije koje će biti ograničeno na izvozno osetljive sektore (aluminijum, hemijska industrija, industrija papira, čeličane), dok će velike kompanije koje imaju potrošnju od preko 100GWh električne energije godišnje biti skoro u potpunosti oslobođene plaćanja ovih doprinosa.

Doprinose za obnovljive izvore energije plaćaju domaćinstva i industrijski potrošači, tako da nema razloga da se neki sektori kao što je domaća teška industrija izuzmu iz ovog zakona, smatra Evropska komisija.

Trenutno se razmatra da li će kompanije koje su bile oslobođene plaćanja doprinosa za obnovljive izvore energije morati to da učine retroaktivno.

Do sada je preko 2 hiljade velikih potrošača energije u Nemačkoj bilo oslobođeno plaćanja doprinosa za obnovljive izvore energije od kojih Vlada Nemačke subvencioniše ulaganja u ovaj sektor, ali i gasi nuklearne elektrane na svojoj teritoriji.

S.J.

Sunčana strana Krima

solarOstrvo Krim (Crimea) trenutno je u epicentru svetskih političkih tema, a prema statistici proizvodnje „čiste“ energije iz obnovljivih izvora može biti u epicentru „zelene “energetike i to naročito po iskorišćenom potencijalu solarne energije.

Preko 38 odsto električne energije koja se potroši na Krimu dolazi iz 4 solarne elektrane čija je ukupna snaga preko 227,3MW.

Najveća solarna elektrana u Evropi nalazi se upravo na Krimu, a njena snaga je 106MW. Reč je o solarnoj elektrani „Perovo“ koja je četvrta po veličini na svetu, a čini je preko 440 hiljada solarnih panela koji godišnje proizvedu preko 135GWh električne energije.

Solarna elektrana „Ohtonokovsko“, takođe na Krimu, ima snagu od 86MW, a po veličini je druga u Evropi i šesta u svetu. Godišnje proizvodi preko 100GWh električne energije što je dovoljno za snabdevanje oko 20 hiljada domaćinstava.

Na Krimu se nalaze i solarne elektrane „Mitjaevo“ čija je snaga 32MW, kao i solarna elektrana „Rodnikovskaja“ snage 7,5MW.

Osim iz solarnih elektrana, velika količina električne energije proizvodi se iz vetroparkova kojih na Krimu ima 7. Njihova ukupna snaga je 68,2MW, a sastoje se od 551 vetrogeneratora.

Od januara do septembra prošle godine na Krimu je iz obnovljivih izvora energije proizvedeno 285,8 miliona kWh električne energije, od čega iz solarnih elektranana 251,2 miliona kWh, dok iz vetroparkova 34,6 miliona kWh.

S.J.

Erste banka odobrila preko 40 miliona evra za projekte obnovljivih izvora energije

erste bankErste banka nedavno je odobrila kredit kompaniji „MK Fintel Wind“ za izgradnju vetroparka u Kuli. Kredit od 14,5 miliona evra ova kompanija će otplaćivati narednih 12 godina, a njime će biti finansirano instaliranje tri vetrogeneratora u Kuli ukupne snage 9,9MW.

Kako je za Energetski Portal izjavio gospodin Vladimir Todorović iz eksternih komunikacija Erste banke, ova banka je u prethodnih nekoliko godina sa preko 30 miliona evra finansirala projekte obnovljivih izvora energije. Reč je o 15 malih hidroelektrana, 2 biogasna postrojenja, 2 pogona za proizvodnju peleta i o 1 solarnoj elektrani. Gospodin Todorović je istakao da su od tih 15 malih hidroelektrana već 8 puštene u rad i sa uspehom proizvode električnu energiju.

S.J.

Donacija Japana za unapređenje zaštite životne sredine

Donacija Japana za unapređenje zaštite životne sredineU prostorijama Vlade Republike Srbije 20. marta 2014. godine potpisani su ugovori o donaciji između ambasadora Japana u Srbiji Njegove ekselencije gospodina Masafumi Kurokija, predsednika opštine Trgovište gospodina Nenada Krstića, direktora JKP „Omoljica“ iz Pančeva gospodina Dragana Grujičića, direktorke JKP „Treći septembar“ iz Nove Varoši gospođe Suzane Šuljagić i direktora JKP „Komunalac“ iz Knića gospodina Milosava Pantovića.

Vlada Japana se ovim ugovorom obavezala da će donirati 323610 evra za projekte unapređenja zaštite životne sredine u lokalnim samoupravama Nova Varoš, Pančevo i Knić, a sredstva će biti upotrebljena kako bi JKP „Omoljica“ (Pančevo), JKP „Treći septembar“ (Nova Varoš) i JKP „Komunalac“ (Knić) nabavili potrebnu opremu (kamione-autosmećare, kontejnere i kombinovane mašine za održavanje puteva).

Državni sekretar Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine gospođa mr Stana Božović izrazila je zahvalnost Vladi Japana u ime ministarstva povodom ove donacije i podsetila da je Japan od 1999. godine do sada Republici Srbiji donirao preko 460 miliona evra.

Njegova ekselencija gospodin Masafumi Kuroki izjavio je da se u Republici Srbiji sprovode i drugi projekti zaštite životne sredine koje finansira Japan, a istakao je i saradnju Japana i Republike Srbije na projektima iz oblasti energetske efikasnosti.

S.J.

Rumunija raspolaže sa 4412MW energije iz OIE

Rumunija raspolaže sa 4412MW energije iz OIEU januaru 2014. godine u Rumuniji su na mrežu bila priključena postrojenja na solar, vetar, hidroenergiju i biomasu ukupne snage 4412MW.

Poslednjih 5 godina dogodila se velika ekspanzija projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije, pre svega zbog visoke otkupne cene električne energije koja je privukla velike investicije među kojima su češki „ČEZ“, austrijski „Verbund“ i italijanski „Enel“. Zbog toga je Vlada Rumunije prošle godine izmenila zakone iz ove oblasti, odnosno sistem subvencionisanja energije proizvedene iz obnovljivih izvora. Smanjena je otkupna cena električne energije za nove projekte obnovljivih izvora, a rok trajanja podsticaja ostao je 15 godina.

Kao jedan od glavnih razloga za ovaj potez Vlada Rumunije je navela taj da bi dalje širenje sektora obnovljivih izvora energije doprinelo rastu računa za električnu energiju domaćinstava i velikih industrija.

S.J.

Isplativost investicija u EE i OIE i primeri projekata

energetska efikasnostZa brojne čitaoce Energetskog portala koji nas zovu i pišu nam na temu isplativnosti investicija u energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije i traže predloge projekata za svoja ulaganja, kontaktirali smo Centar za energetsku efikasnost i održivi razvoj (CEEFOR) iz Beograda i zatražili njihovo stručno mišljenje, upravo na temu benefita investiranja u EE i OIE i primere mogućih projekata.

Investicije u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije ne samo da se isplate već i donose sledeće koristi:

  • Smanjenje troškova proizvodnje;
  • Poboljšanje konkurentnosti i rentabilnosti;
  • Rehabilitaciju i modernizaciju imovine;
  • Umanjenje emisije štetnih gasova;

Primeri projekata obnovljivih izvora energije su:

  • Farme vetrenjača;
  • Male hidrocentrale;
  • Solarne elektrane;
  • Solarno-termalni sistemi za grejanje ili hlađenje vode za industrijske procese ili prostore;
  • Solarno-termalni sistemi za procese sušenja;
  • Sistemi za grejanje ili proizvodnju struje na bazi biomase;
  • Kogeneracija biogasa i ugradnja gasnih motora/turbina za proizvodnju električne energije;
  • Biogasne stanice;
  • Geotermalne toplotne pumpe.

Primeri projekata energetske efikasnosti u industriji su:

  • Rekonstrukcija postojećih kotlova (automatska kontrola, poboljšanje termoizolacije, regenerativni gorionici, itd.);
  • Prozvodnja toplotne i električne energije (kogeneracija);
  • Zamena starih gasnih kotlova novim kondenzacionim kotlovima;
  • Prelazak sa grejanja na struju, na grejanje sa direktnim sagorevanjem goriva kao energenta;
  • Unapređenje tehnoloških procesa uvođenjem kontrole;
  • Rekonstrukcija sistema za distribuciju pare, povećanje povraćaja kondenzata, zamena dotrajalih cevovoda;
  • Ugradnja uređaja za iskorišćenje otpadne toplote – ekonomajzera za zagrevanje sekundarnog vazduha, za grejanje prostora;
  • Instalacija absorpcionih čilera;
  • Unapređenje efikasnosti postojećih hladnjača;
  • Ugradnja frekventnih regulatora na izabranim motorima ventilatora, pumpi i dr.
  • Zamena predimenzionalnih starih motora;
  • Rekonstrukcija sistema komprimovanog vazduha;
  • Rekonstrukcija sistema distribucije električne energije;
  • Uvođenje energetskog menadžmenta u industriji;
  • Implementacija mera energetske efikasnosti u industrijskim objektima, halama (npr. izolacija zidova, krovova i podova; ugradnja rolo vrata; ugradnja novih energetski efikasnih prozora; ugradnja novih grejnih i ventilacionih sistema; ugradnja visoko energetsko efikasnog osvetljenja, itd.)

Primeri projekata energetske efikasnosti u zgradarstvu su:

  • Zamena kotlova sa ili bez promene baznog energenta;
  • Implementacija sistema mikrogeneracije/trigeneracije;
  • Rekonstrukcija toplotnih podstanica, balansiranje sistema grejanja i ugradnja pojedinačnih kontrolera toplote;
  • Zamena prozora;
  • Izolacija spoljašnjih zidova, krovova i temelja;
  • Izolacija toplotnih vodova, cevi i rezervoara;
  • Osvetljenje;
  • Instalacija sistema upravljanja potrošačima.

Pišite nam i dalje i pratite Energetski portal, nezavisno javno glasilo o održivoj „zelenoj“ energetici, koje svakodnevno ažurira najvažnije informacije iz oblasti obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i šire održivog razvoja u Srbiji i okruženju.

Zahvaljujemo vernim čitaocima na ukazanom poverenju i pohvalama. Drago nam je da smo svojim izveštavanjem i savetima pomogli realizaciju vaših održivih projekata.

Energetski portal Srbije je transparentna slika „zelene“ energetike koja postoji upravo zbog svojih čitalaca, među kojima je najviše investitora u projekte energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, na šta smo veoma ponosni.

B.R.

U planu kogenerativno postrojenje na biomasu u fabrici „Hipol“ u Odžacima

hipolDirektor fabrike „Hipol“ gospodin Pavel Petrović prošle nedelje je sa direktorom predstavništva češke firme „Bridge Power Investment“ u Srbiji, gospodinom Mirkom Medenicom, potpisao Memorandum o proširenju saradnje, a ovom potpisivanju prisustvovali su i predsednik opštine Odžaci gospodin Dušan Marijan i zamenica predsednika opštine gospođa Biljana Cekić.

Za Energetski portal, gospodin Rajko Simin ispred fabrike „Hipol“, izjavio je da je reč o kogenerativnom postrojenju na biomasu, kapaciteta 10MW (16t/s, 12,2 bar para pritiska) i da nakon potpisanog pisma o zajedničkim namerama sleduju izrade studija isplativosti i izvodljivosti.

Prilikom potpisivanja memoranduma, gospodin Pavel Petrović podsetio je da je u fabrici „Hipol“ pre više od godinu dana započet projekat prelaska grejanja sa mazuta na biomasu, a koji je realizovan krajem prošle godine.

Prema njegovim rečima kotlarnica na biomasu trenutno radi sa kapacitetom od oko 60-70 odsto, a uskoro se očekuje da će raditi punim kapacitetom. Gospodin Petrović je rekao i da su iz kompanije „Bridge Power Investment“, od kojih se pelet i nabavlja, savetima i iskustvom doprineli da ova fabrika u Odžacima efikasnije koristi biomasu, što je i doprinelo daljoj saradnji ovih kompanija.

Podsetimo, u decembru 2013. godine u probni rad puštena je kotlarnica na biomasu od soje i slame fabrike „Hipol“ u Odžacima. Kapacitet ove kotlarnice je između 8 i 10 tona na sat, a kotao je isporučen iz Sibira sa Altaja. Izvođači radova osim domaćih firmi („Slovan-progres d.o.o.“, „Intermont d.o.o.“) su i firme iz Slovenije („Mlinstroj d.d.“) i Moskve (ЭнергоПроект), dok je inženjering i projektovanje radila novosadska firma „Neopetrol inženjering d.o.o.“. Vrednost ove investicije je oko 300 hiljada evra, a ovo postrojenje dvostruko smanjuje potrošnju mazuta upotrebom kotlarnice na biomasu.

S.J.
B.R.
foto: hipol

Međunarodna konferencija o vodi 24. marta u Beogradu

zastita vodeU Beogradu će se 24. marta ove godine održati Međunarodna konferencija „Voda izazov budućnosti – cijanobakterije i zdravlje ljudi“ u hotelu „Best Western Hotel M.“, koju organizuju Udruženje „NIK“ (nauka, inovacija, komunikacija) i kompanija „Novi Horizonti“ u saradnji sa predstavnicima međunarodnih institucija koje se bave ovim problemom.

Osnovna svrha ove konferencije je informisanje svih interesnih grupa o problemima izazvanim cvetanjem cijanobakterija; predlaganje uvođenja neophodne legislative po pitanju kontrole vode za piće, vode za rekreaciju, mesa ribe i nekih suplemenata sačinjenih od biomase mikroalgi i cijanobakterija; identifikovanje najboljih praksi kod nas i u svetu u oblasti prevencije kao i rešenja za problem prisustva cijanotoksina; razmena efikasnih modela i praksi.

na konferenciji će biti organizovan i okrugli sto 25. marta 2014. godine gde će se raspravljati na temu „Dostupni evropski fondovi za projekte u sektoru voda“, a biće predstavljena i „CYANOCOST“ – međunarodna mreža za cijanobakterije i cijanotok­sine u vodenim resursima, čiji je predsednik dr Triantafyllos Kaloudis.

S.J.

Nove pristupne tarife na prenosnoj mreži Bugarske

Nove pristupne tarife prenosnoj mreži BugarskeProšle nedelje je proizvođačima energije iz solarnih sistema i vetrogeneratora u Bugarskoj uvedena nova tarifa od 1,25 evra po MWh za pristup prenosnoj mreži ove zemlje. Ostali proizvođači energije iz obnovljivih izvora neće morati da plaćaju pristup bugarskoj prenosnoj mreži. Takođe, pristup ostalim prenosnim mrežama (češkim „CEZ Bulgaria“ i „Energo-pro“, austrijskoj „EVN Bulgarias“) za sve proizvođače energije iz obnovljivih izvora biće besplatan.

Nova tarifa koja je usvojena prošle nedelje zameniće onu koja je uvedena u septembru 2012. godine, a koja je povučena zbog toga što ju je vrhovni administrativni sud Bugarske proglasio nezakonitom prošlog jula. Zbog ovog problema bugarski energetski regulator napravio je plan vraćanja sredstava naplaćenih od proizvođača električne energije po starim pristupnim tarifama.

S.J.

Novim zakonom ukinuta zabrana za nove solarne sisteme u Grčkoj

Novim zakonom ukinuta zabrana za nove solarne sisteme u GrčkojOvih dana Vlada Grčke usvojila je novi zakon iz oblasti obnovljivih izvora energije gde je jedna od najznačajnijih tačaka ukidanje zabrane na postavljanje novih solarnih sistema koja je uvedena u avgustu 2012. godine.

Očekuje se da zakon stupi na snagu do kraja marta 2014. godine, a u okviru njega bi trebalo da budu definisane „feed-in“ tarife za solarne kapacitete snage do 250MW. Takođe će biti retroaktivno srezani kapaciteti za „feed-in“ tarife za postojeće solarne sisteme za oko 30 odsto, a biće produženi i ugovori za 5 godina.

U ovom periodu od 5 godina proizvođačima električne energije iz solarnih elektrana plaćaće se proizvedena energija po tržišnim tarifama ili 80 evra po MWh, izjavili su iz Udruženja proizvođača električne energije iz solarnih sistema „HELAPCO“. Ovo udruženje podržava usvajanje novog zakona s obzirom na to da će po njegovom usvajanju biti moguća izgradnja novih solarnih sistema.

S.J.

Pre izrade idejnog projekta solarne elektrane zatražiti uslove za njeno priključenje na ED mrežu

aleksandar carPomoćnik direktora za Nove tehnologije Instituta „Mihajlo Pupin“ gospodin dipl. inž. Aleksandar Car na panel diskusiji Međunarodnog sajma obnovljivih izvora energije IERWE i THERM 2014. govorio je o tehničkim izazovima priključenja solarne elektrane na elektrodistributivnu mrežu, na osnovu iskustva priključka solarne elektrane na krovu Instituta. Ovom prilikom Car je istakao da bi pre izrade idejnog projekta trebalo zatražiti uslove za priključenje na ED mrežu od nadležne elektrodistribucije.

Uslovi za priključenje solarne elektrane na mrežu, koje je investitor zatražio na početku realizacije projekta, pružaju uvid u neke od stvari o kojima investitor nije dovoljno obavešten i daju podlogu za izradu preciznog i detaljnog idejnog projekta kojim će biti predviđeni svi troškovi.

Nakon izgradnje solarne elektrane i nakon zatraženih uslova za njeno priključenje na elektrodistributivnu mrežu investitor može dobiti informaciju da je potrebna izgradnja dalekovoda za priključenje na mrežu, da li postoji mesto za priključenje na toj lokaciji, ali i da li je potrebna dodatna oprema za elektranu kako bi njeno priključenje uopšte bilo moguće.

S tim u vezi, gospodin Car izneo je primer Elektrodistribucije u Vojvodini za priključenje solarne elektrane na mrežu koja traži da se elektrana obezbedi sistemom daljinskog nadzora kako bi lokalna elektrodistribucija mogla da prati koliko električne energije odlazi u sistem.

S.J.

Izgradnja MHE na sistemu vodosnabdevanja u Nišu

Niš gradi mini hidroelektrane na vodosistemuProšle nedelje u Gradskoj kući grada Niša održana je prezentacija na kojoj je predstavljen projekat izgradnje mini hidroelektrana na sistemu vodosnabdevanja.

Gradonačelnik grada Niša gospodin Zoran Perišić na prezentaciji je izjavio da je prethodne nedelje potpisan ugovor sa ministrom energetike, razvoja i zaštite životne sredine gospođom Zoranom Mihajlović, a neophodna dokumentacija bi trebalo da bude završena tokom ove godine.

Gospodin prof. dr Živojin Stamenković sa Mašinskog fakulteta u Nišu izjavio je da će na sistemu vodosnabdevanja biti izgrađene dve male hidroelektrane, na lokacijama Vinik i Čukljenik; jedna će biti snage 200kW, a druga 135kW; godišnje će ukupno proizvoditi oko 1,8GWh električne energije. Prof. dr Stamenković istakao je da izgradnja malih hidroelektrana na sistemu vodosnabdevanja neće ugroziti snabdevanje vodom, a obezbediće uštede od oko 20 odsto potrebne električne energije za vodovod.

Ukupna vrednost projekta je oko 280 hiljada evra, a projekat će realizovati Mašinski fakultet u Nišu u saradnji sa Elektronskim fakultetom u Nišu i Javnim komunalnim preduzećem „Naisus“.

S.J.

Decentralizacija energetske proizvodnje – zaključak sa sastanka 10 opština iz projekta „Mreža zelene ekonomije“

stara pazovaU ponedeljak je u opštini Stara Pazova održan sastanak 10 opština iz Republike Srbije koje su deo projekta „Mreža zelene ekonomije“. Na ovom sastanku je bilo reči o iskorišćenju obnovljivih izvora energije u opštinama i uspostavljanju zajedničkih regionalnih komunalnih usluga.

Predsednik opštine Stara Pazova gospodin Đorđe Radinović govorio je o potrebi da Srbija prati svetske trendove u oblasti obnovljivih izvora energije, a u diskusiji na ovu temu učestvovali su i pomoćnik predsednika opštine Stara Pazova za visokoekonomski razvoj i strateški marketing gospodin Goran Savić, gospodin prof. dr Vladan Zdravković sa Instituta za zelenu ekonomiju Srbije, kao i predstavnici ostalih 9 opština.

Na skupu je zaključeno da je najbitnije da se restruktuira energetski sektor i decentralizuje energetska proizvodnja i energetska efikasnost, dok je jedan od glavnih problema nedostatak finansijskih sredstava.

Ovo je prvi susret opština Stara Pazova, Apatin, Ivanjica, Knjaževac, Koceljeva, Lazarevac, Lajkovac, Osečina, Ruma, Čačak koje učestvuju u projektu „Mreža zelene ekonomije“, a sledeći sastanak će biti održan 26. marta 2014. godine.

Podsetimo, u novembru prošle godine u Majncu potpisan je memorandum između ovih 10 opština o formiranju „Mreže zelene ekonomije“ čiji je pokrovitelj Ministarstvo, energetike, razvoja i zaštite životne sredine. Cilj projekta „Mreža zelene ekonomije“ je unapređenje energetske efikasnosti u opštinama koje bi kroz javno-privatno partnerstvo uspostavile projekte obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i zaštite životne sredine.

S.J.
foto: starapazova.eu

Udeo obnovljivih izvora energije u zemljama EU u 2012.

Eurostat je nedavno objavio izveštaj o udelu energije iz obnovljivih izvora za 2012. godinu za zemlje članice Evropske unije, prema kojem su Bugarska, Estonija i Švedska već dostigle postavljene ciljeve do 2020. godine. Tačnije, Bugarska je dostigla postavljeni cilj od 16 odsto, Estonija od 25 odsto, a Švedska je premašila cilj od 49 odsto i koristi preko 50 odsto energije iz obnovljivih izvora.

Hrvatska je 2012. godine imala ukupno 16,8 odsto energije iz obnovljivih izvora, dok joj je cilj 20 odsto do 2020. godine; Rumunija je od planiranih 24 odsto do 2020. godine dostigla 22,9 odsto u 2012. godini; Slovenija je 2012. godine koristila 20,2 odsto energije iz obnovljivih izvora, a cilj joj je da do 2020. godine iznosi 25 odsto.

Podaci Eurostata za 2012. godinu za 28 zemalja koje čine Evropsku uniju kažu da je Evropska unija 2012. godine koristila 14,1 odsto energije iz obnovljivih izvora dok je krajni cilj do 2020. godine 20 odsto.

Očekujemo novu statistiku za udeo OIE u 2013. godini u proširenoj Evropskoj uniji.

S.J.

Da li mogu da iskoristim kotao na struju za alternativno grejanje peletom? Ili treba ceo kotao da menjam? Ako da, da li može kombinovano da se koristi taj kotao, i na struju i na pelet?

EP: Pitanje nije jasno formulisano. Ukoliko se misli da se kod kotla na struju uvede pelet, to nije moguće jer kod kotla na struju elektro grejač se nalazi u direktnom kontaktu sa vodom, dok se kod peleta vrši sagorevanje u ložištu. Tako da je potrebno da se promeni ceo kotao.
Ono što je moguće je da se pored kotla na električnu energiju ugradi kotao na pelet kao i automatika koja će upravljati kotlovima. U ovom slučaju, kotao na električnu enegiju bi ostao kao „back up“ sistem, dok bi se grejanje vršilo kotlom na pelet. Ukoliko iz bilo kog razloga kotao na pelet ne radi (nedostatak peleta, kvar itd.) kotao na električnu energiju bi se aktivirao i pokrivao potrebe.

1...1.4811.4821.483...1.511Page 1.482 of 1.511

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th jun
No Events
Events for 1st jul
No Events
Events for 2nd jul
No Events
Events for 3rd jul
No Events
Events for 4th jul
No Events
Events for 5th jul
No Events
Events for 6th jul
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th jul
No Events
Events for 8th jul
No Events
Events for 9th jul
No Events
Events for 10th jul
No Events
Events for 11th jul
No Events
Events for 12th jul
No Events
Events for 13th jul
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th jul
No Events
Events for 15th jul
No Events
Events for 16th jul
No Events
Events for 17th jul
No Events
Events for 18th jul
No Events
Events for 19th jul
No Events
Events for 20th jul
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st jul
No Events
Events for 22nd jul
No Events
Events for 23rd jul
No Events
Events for 24th jul
No Events
Events for 25th jul
No Events
Events for 26th jul
No Events
Events for 27th jul
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th jul
No Events
Events for 29th jul
No Events
Events for 30th jul
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs