Home Blog Page 1481

Moguća niža cena gasa u Bosni i Hercegovini

gasovod plusonline.rs

Direktor preduzeća „Sarajevogas“ gospođa Nihada Glamočić izjavila je za „Oslobođenje“ da postoji mogućnost da u narednom periodu bude snižena cena gasa za potrošače.

Gospođa Glamočić je istakla da sniženje cene odobrava Vlada Federacije Bosne i Hercegovine na predlog Nadzornog odbora kompanije „BH gas“. Kako je dodala, postoji mogućnost da nabavna cena gasa bude snižena za 10 odsto.

Podsetila je i da se cena gasa u Kantonu Sarajevo približila ceni gasa u regionu nakon sniženja u oktobru 2015. godine.

Sandra Jovićević

foto: plusonline.rs

Poseta predstavnika KfW banke Rudarskom basenu „Kolubara“

04.02.16 rbkolubara.rs

Delegacija Nemačke razvojne banke (KfW) posetila je 4. februara 2016. godine RB „Kolubara“. U okviru posete, predstavnici KfW banke razgovarali su sa predstavnicima JP „Elektroprivreda Srbije“ o realizaciji projekta „Energetska efikasnost primenom ekološkog sistema za upravljanje ugljem“.

Izvršni direktor za proizvodnju uglja u JP „Elektroprivreda Srbije“ gospodin Slobodan Mitrović izjavio je da su do sada potpisani ugovori za sva četiri paketa projekta za primenu ekološkog sistema upravljanja kvalitetom uglja, čija je vrednost 74 miliona evra. On je dodao da je realizaciju u zapadnom delu kolubarskog rudarskog basena omogućio kredit KfW-a, a da će do 2017. godine biti realizovan sistem homogenizacije koji će omogućiti da u termoelektranu u Obrenovcu stiže samo ugalj proverenog kvaliteta.

Predstavnici KfW banke podsetili su da KfW banka finansira i revitalizaciju HE „Zvornik“, a istakli su i da je veoma bitna transparentnost svih aktivnosti na projektima čija realizacija je u toku.

Delegacija KfW banke i predstavnici EPS-a obišli su i kop „Tamnava-Zapadno polje“, postrojenja u „Drobilani“ i novo naselje za eksproprisana domaćinstva u Vreocima „Rasadnik“.

U saopštenju RB „Kolubara“ navedeno je da će se kroz projekat „Energetska efikasnost primenom ekološkog sistema za upravljanje ugljem“ omogućiti značajno povećanje procenta iskorišćenja uglja koji odlazi TENT-u, kao i smanjiti emisija gasova sa efektom staklene bašte, ali i povećati zaštita životne sredine. Istaknuto je i da realizacija ovog projekta predstavlja jedan od preduslova za sve projekte zaštite životne sredine u termoelektranama EPS-a, a koji su planirani za kraj naredne i početak 2018. godine.

Sandra Jovićević

foto: rbkolubara.rs

Zelena energija poskupljuje struju u Evropi

strNa evropskim berzama veleprodajne cene struje su na istorijskom minimumu. Međutim, u zapadnoj Evropi cena kilovat-časa raste. Trgovci u regionu najavljuju jeftinije kilovate za privredu. Ta situacija je povoljna i za EPS, koji ove godine ne planira poskupljenje, ni za privredu, ni za domaćinstva. Od berze do berze, veleprodajne cene struje se razlikuju, ali su svuda niže nego lane. Kreću se od 22 do 30 evra po megavat-času, što je i dvostruko jeftinije nego prošle godine. Istovremeno, za građane i privredu u zapadnoj Evropi struja je sve skuplja. Takvo cenovno stanje je posledica smanjene privredne aktivnosti, blage zime i klimatskih promena.

Ipak, glavni razlog je sve više zelenih kilovata, što potvrđuje i Goran Tanić iz Agencije za energetiku. “Cene kod krajnjih potrošača imaju rast upravo zbog ovog učešća obnovljivih izvora, obzirom na to da se oni finansiraju iz povlašćenih, subvencionisanih tarifa koje plaćaju svi krajnji potrošači”, kaže Tanić. Izvršni direktor Srpske berze struje (Sepeks) Miloš Mladenović kaže da je većina kupaca u Evropi nezadovoljna tim rastom cene na malo, imajući u vidu da tržišna cena na berzama nikada nije bila niža. Čista energija je neophodna jer smanjuje zagađenje, ali ceh plaćaju i potrošači i drugi proizvođači električne energije. Neke evropske zemlje već najavljuju smanjivanje podsticaja za energiju iz obnovljivih izvora.

“Konačno je svima jasno da je neophodno obezbediti određen udeo tih konvencionalnih izvora, poput uglja ili nuklearnih elektrana, koje moraju da čine sistem stabilnim. Vi ne možete samo na vetru, suncu, kojih je veliki udeo, bazirati kompletan rad sistema”, kaže Miloš Mladenović. U Srbiji, tržište struje je liberalizovano. EPS i dalje snabdeva 96 odsto privrede, kao i sva domaćinstva, gde cenu još reguliše država. Obnovljivi izvori energije tek se razvijaju. “Kod nas, za sada, nema negativnih posledica velikoprodajne cene, obzirom na to da je cena električne energije u Srbiji daleko, daleko niža nego što je u Evropi, tako da se te posledice ne osećaju”, navodi Goran Tanić.

U regionu, procenat energije koja se dobija iz obnovljivih izvora je manji, pa je i cenovni poremećaj blaži. Trgovci strujom najavljuju povoljnije ugovore za velike potrošače i kod nas. Srđan Resavac, regionalni direktor kompanije GEN-I, ističe da se upravo pad cene na veletržištu reflektuje na maloprodajnu cenu. “Tako da za naredne ugovorne periode, kupci sa pravom mogu da očekuju i cenu nižu za 10 odsto nego što imaju u ovom periodu”, kaže Resavac. Sa početkom rada Sepeksa treba očekivati povoljnije uslove u trgovini električnom energijom. Prve transakcije će početi do kraja februara.

Izvor: www.rts.rs

U toku konferencija o regionalnoj saradnji u oblasti biodiverziteta

rusanda-vojvodina-priroda-ekologija-ekoloski-ekosistem_660x330

U Beogradu je 4. februara 2016. godine otvorena dvodnevna regionalna konferencija posvećena projektu „Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu – biološka raznovrsnost“.

Generalni direktor Saveta za regionalnu saradnju gospodin Goran Svilanović izjavio je da je Savet opredeljen da radi na pitanjima očuvanja životne sredine, čime se i zaštita biološke raznovrsnosti rešava na efikasan način. On je istakao i da se Savet zalaže da se standardi procene klimatskih rizika uvedu u zakonske propise, inženjerstvo i građevinarstvo kako bi se ublažili rizici od nepogoda i opasnosti od klimatskih promena u kontekstu razvoja infrastrukture u Jugoistočnoj Evropi. Naveo je i da će Regionalna radna grupa za pitanja životne sredine dobiti podršku i pomoć od Saveta za regionalnu saradnju.

Vođa projekta „Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu – biološka raznovrsnost“ gospođa Gabrijela Rehbauer istakla je da je regionalna saradnja neophodna zbog toga što vrste i staništa ne znaju za granice. Ona je dodala da je to dugoročan proces koji zahteva jake institucionalne i organizacione strukture.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Stana Božović izjavila je da Srbija čini sve da se zaustavi gubitak biološke raznovrsnosti, kao i da ulaže sredstva da se uspostavi i pusti u rad funkcionalan informacioni sistem za biodiverzitet kao glavni budući alat za praćenje u kontekstu regionalnih procesa kao što su Strategija Jugoistočna Evropa 2020 i Dunavska strategija.

U okviru konferencije predstavljen je projekat „Otvoreni regionalni fond za jugoistočnu Evropu – biološka raznovrsnost“ čija je realizacija počela 2015. godine, a trajaće tri godine. Projekat finansira Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj, a njegov cilj je jačanje regionalne saradnje među značajnim ekonomskim organizacijama u oblasti biodiverziteta u Jugoistočnoj Evropi uz pružanje podrške procesu evropskih integracija, odnosno implementacije i primene pravnih tekovina EU, naročito direktiva o pticama i o staništima i Strategije o očuvanju biodiverziteta 2020.

Sandra Jovićević

foto: rtv.rs

Povećan tranzit gasa kroz Ukrajinu za 52 odsto

gas_madrid ec.europa.eu

Ukrajinska kompanija „Ukrtransgaz“ saopštila je da je u januaru 2016. godine kroz ukrajinski tranzitni gasovod transportovano 52 odsto više gasa nego u januaru 2015. godine, preneli su mediji.

Kako je saopšteno, kroz gasovod je transportovano 6,4 milijarde kubnih metara ruskog gasa za potrošače u Moldaviji i Evropi.

Ruska agencija Tass prenela je da se trenutno transportuje 191 milion metara kubnih gasa iz Rusije ka evropskim potrošačima.

Sandra Jovićević

foto: ec.europa.eu

Povećan izvoz ruskog gasa u januaru

gasovod novosti.rs

Ruska agencija Tas prenela je da su povećane isporuke ruskog gasa ka Turskoj u januaru 2016. godine za 3,4 odsto više nego u januaru 2015. godine.

Kako je navedeno, u januaru 2016. godine ruska kompanija „Gasprom“ isporučila je Turskoj 2,82 milijarde kubnih metara gasa. Istaknuto je i da je u 2015. godini Rusija isporučila Turskoj oko 27 milijardi kubnih metara gasa.

Prema navodima ove agencije, u januaru 2016. godine Rusija je povećala izvoz gasa u zemlje van bivšeg Sovjetskog saveza za 36 odsto u odnosu na januar 2015. godine, odnosno na 15,1 milijardu kubnih metara gasa.

Sandra Jovićević

foto: novosti.rs

Održan sastanak o Planu smanjenja emisija u BiH

news-2015-April-golic_usaid_873344464

U utorak 2. februara 2016. godine održan je sastanak između predstavnika Ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske i Delegacijom USAID-a u Bosni i Hercegovini.

Gospođa Srebrenka Golić izjavila je da izrada i usvajanje Plana smanjenja emisije u BiH predstavlja izvršavanje obaveza prema Energetskoj zajednici i Direktivi o industrijskim emisijama, kao i uspešno izvršen zadatak prema Konvenciji UN o klimatskim promenama. Istakla je i da je u toku izrada Trećeg nacionalnog izveštaja Bosne i Hercegovine u skladu sa Konvencijom UN o promeni klime koji bi trebalo da bude završen do kraja 2016. godine.

Predstavnik Delegacije USAID-a u Bosni i Hercegovini gospodin Piter Dafi naveo je da je Plan za smanjenje emisije u BiH kvalitetno izrađen, pri čemu su ispoštovani svi rokovi.

U okviru sastanka bilo je reči i o zaštićenim područjima, a najavljen je i sastanak u Nacionalnom parku „Sutjeska“.

Sandra Jovićević

foto: energetika.ba

Zelena ekonomija i novi zakonodavni okvir

Danas je u Beogradu održana panel diskusija „Zelena ekonomija i novi zakonodavni okvir“. Ovaj događaj je organizovao Danas Conference Centar uz institucionalnu podršku Ambasade SAD, GIZ-a i Privredne komore Srbije. Bilo je reči o preveziđenosti Zakona koji je donet 2009. godine i kojim je regulisana ova oblast. Najavljena je promena Zakona o zaštiti životne sredine i Zakona o upravljanu otpadom. Učesnici su govorili o ulozi lokalne samouprave u razvoju reciklažne industrije. Prisutnima su se obratili gospodin Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine, gospodin Filip Radović direktor Republičke agencije za zaštitu životne sredine, gospodin Zoran Jakovljev projekt menadžer GIZ Impact projekta, gospodin Dušan Vasiljević konsultant GIZ Impact projekta i gospodin Siniša Mitrović samostalni savetnik PKS za domaće i EU propise o zaštiti životne sredine.
– Danas u 13h biće održan odbor Vlade, gde će se raspravljati o izmenama Zakona o upravljanu otpadom i Zakona o zaštiti životne sredine. Uskoro ćemo doneti  nove zakone. Mi do 2018. godine treba da implamentiramo kompletnu EU regulativu, ali mora se reći da lokalna samouprava kod nas ne poštuje u dovoljnoj meri planove o upravljanu otpadom- rekao je gospodin Vesić. – Pregovori o Poglavlju 27. će sigurno dugo trajati, ali svakako treba da započnu početkom sledeće godine. Pored lokalne samouprave, indistrija je jak učesnik u ovom procesu. Treba regulisati da otpad više nema status otpada već da postane sirovina. Transport i promet otpada su takođe strogo regulisani u EU, što moramo i mi usvojiti.

Direktor Republičke agencije za zaštitu životne sredine, gospodin Filip Radović istakao je da je EU još 2007. godine prepoznala „Zelenu“ ili „Cirkularnu“ ekonomiju kao važnu tačku. -Mi moramo videti gde je Srbija odmakla u Waste Managementu, i učiniti sve da unapredimo tu oblast. Biće doneti novi Zakoni i osnovan novi Fond za zaštitu životne sredine, a samim tim biće moguće otkloniti sivu zonu u reciklažnoj industriji jer veliki je broj nelegalnih deponija, i uopšte se ne zna koliko otpada se na njima nalazi. Uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške, Agencija je uvela novinu i organizovala obuku za sve koji otpad proizvode. Osmišljen je obrazac uz pomoć kojeg se vrši monitoring distribucije otpada.
Zoran Jakovljev , projekt menadžer GIZ Impact projekta predstavio je projekat „ Upravljanje otpadom i otpadnim vodama u opštinama“ Impact 2.
– Značajno je da se u svetu već dugo podržava „Cirkularna“ ekonomija gde se ne koriste samo novi resursi već se produžava život proizvodima i na kraju se recikliraju. Tako ćemo uštedeti prirodne resurse i smanjiti zagadjenja. Otpad prestaje da bude otpad, već postaje nova sirovina.

Vesna Vukajlović

Javna rasprava o Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu za rekonstrukciju MHE „Temac“

Foto: eps.rs

eps

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije saopštilo je da je nosilac projekta JP „Elektroprivreda Srbije“ podnelo Zahtev za saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat rekonstrukcije MHE „Temac“ koja se nalazi u Parku prirode „Stara planina“ kod Pirota.

MHE „Temac“ nalazi se na reci Nišavi u opštini Pirot, a njena instalisana snaga iznosi 980kW, dok je godišnja proizvodnja električne energije oko 3 miliona MWh.

Svi zainteresovani mogu izvršiti uvid u podneti zahtev u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, na internet sajtu resornog ministarstva ili u prostorijama SO Pirot u roku od 20 dana od objavljivanja obaveštenja.

Javna rasprava i prezentacija predmetne studije biće održana 25. marta 2016. godine u prostorijama SO Pirot sa početkom u 13 časova i 30 minuta.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: eps.rs

Potpisan ugovor o izgradnji atarskih puteva za vetroelektrane u Alibunaru

alibunar.org.rs

U ponedeljak 1. februara 2016. godine predstavnici opštine Alibunar potpisali su ugovor sa predstavnicima kompanije „WindVision“ o izgradnji 60 kilometara atarskih puteva.

Projekt menadžer kompanije „WindVision“ gospodin Lazar Lazendić izjavio je da se realizacijom ugovora planira ishodavanje svih potrebnih dozvola, rekonstrukcija i izgradnja putne mreže atarskih puteva ukupne dužine 60 kilometara. Kako je naveo, ovime će se obezbediti transport velikogabaritne opreme i komponenti vetrogeneratora, a lokalna zajednica će dobiti mrežu uređenih i stabilnih puteva.

Predsednik opštine Alibunar gospodin Predrag Belić istakao je da će kompanija „WindVision“ izgraditi dve vetroelektrane u opštini Alibunar, čemu će prethoditi izgradnja atarskih puteva koji će im pomoći pri transportu opreme.

Kompanija „WindVision“ ima u planu izgradnju dva vetroparka u opštini Alibunar. Vetropark „Alibunar 1“ trebalo bi da ima instalisanu snagu od 99MW, dok će vetropark „Alibunar 2“ biti instalisane snage od 75MW.

Sandra Jovićević

foto: alibunar.org.rs

Podnet zahtev za Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za HE „Brodarevo“ 1 i 2

ministarstvo-poljoprivrede rtv.rs

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije saopštilo je da je nosilac projekta „Renewable Energy Venture“ podneo zahtev za davanje saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje HE „Brodarevo 1“ i HE „Brodarevo 2“.

Kako je navedeno u saopštenju resornog ministarstva, postupak davanja saglasnoti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje HE „Brodarevo 1“ i HE „Brodarevo 2“ ponavlja se za potrebe donošenja novog po zakonu zasnovanog rešenja.

Svi zainteresovani mogu izvršiti uvid u podneti zahtev u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, na internet sajtu resornog ministarstva ili u prostorijama opštinske uprave Prijepolje u roku od 20 dana od objavljivanja rešenja. Primedbe i sugestije podnose se u pisanom obliku resornom ministarstvu.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: rtv.rs

Šel otpušta 10.000 radnika

oil-and-gas-plantNaftna kompanija “Rojal dač šel” (Royal Dutch Shell) potvrdila je da će zatvoriti 10.000 radnih mesta zbog velikog pada profita. U četvrtom tromesečju prošle godine Šel je ostvario zaradu od 1,8 milijardi dolara, dok je u istom periodu prošle godine zaradio 4,2 milijarde dolara, prenosi Bi-Bi-Si. Ukupni prihodi u 2015. godini bili su 10,7 milijardi dolara, duplo manje nego 2014, kada je kompanija imala profit od 22,6 milijardi dolara.

V.V.

www.beta.rs

Predstavljen projekat većeg iskorišćenja niskokarbonskih tehnologija u FBiH

srna.rs

U sredu 3. februara 2016. godine održan je sastanak između predstavnika Ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju i Instituta za metale i tehnologije iz Ljubljane.

U okviru sastanka predstavljen je Izveštaj o projektu za veće korišćenje niskokarbonskih tehnologija u privredi Bosne i Hercegovine, a koji se odnosi na jačanje kapaciteta za izgradnju niskokarbonske infrastrukture kvaliteta koji omogućava transfer znanja i uvodi inovativne tehnologije u različite sektore domaće privrede. Projekat je u Republici Srpskoj bio usmeren na opremu za merenje energije kako bi se smanjio nivo emisije ugljen dioksida i stvorile uštede. Vrednost projekta iznosi 75 hiljada evra, a finansiran je od strane Vlade Slovenije, uz podršku organizacije UN za industrijski razvoj (UNIDO).

Gospođa Golić je na sastanku izjavila da je pomenuti projekat prvi korak ka stvaranju uslova za povećanje dostupnosti i transfer tehnologija u oblasti obnovljivih izvora energije i energetski efikasnih tehnologija u Republici Srpskoj i celom regionu. Dodala je da bi realizacija projekata iz oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije doprinela razvoju Republike Srpske i Bosne i Hercegovine i povećanju konkurentnosti. Kako je istakla, jedan od ciljeva je da na institucionalni nivo bude podignuta saradnja Instituta za urbanizam, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske i Instituta za metale i tehnologije iz Slovenije.

Predstavnik Instituta za metale i tehnologije iz Ljubljane gospodin Matjaž Godec naveo je da će uskoro biti prezentovani novi projekti koje će finansijski podržati Globalni fond za životnu sredinu (GEF), UNIDO, Vlada Nemačke, Vlada Slovenije, a koji će uticati na povećanje energetske efikasnosti u procesu proizvodnje, zgradarstvu, ali i na sprovođenju obaveza iz Kjoto protokola.

Sandra Jovićević

foto: srna.rs

Uskoro završetak prvog kruga harmonizacije propisa u oblasti upravljanja otpadom u FBiH

golic rtrs.tv

Ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske gospođa Srebrenka Golić izjavila je za Srnu da će do 15. februara 2016. godine biti izvršen prvi krug harmonizacije propisa u oblasti upravljanja otpadom sa Reformskom agendom.

Kako je istakla, entitetska resorna ministarstva su se složila, a UNDP će pružiti tehničku pomoć pri izradi ovih, kao i harmonizaciji ostalih propisa koji se tiču zaštite životne sredine. Dodala je da to podrazumeva nalaženje najefikasnijih mehanizama koordinacije, a da će aktivnosti u 2016. godini značajno odrediti i obavezujući pravni dokument koji je usaglašen na nedavno održanoj konferenciji o klimatskim promenama COP 21.

Gospođa Golić je navela i da se očekuje da bude formirano više projekata sa CDM i NAMA karakteristikama.

Sandra Jovićević

foto: rtrs.tv

Održan 29. „Critical Mass“ u Podgorici

Photo: Pixabay
Photo: Pixabay

U subotu 30. januara 2016. godine u Podgorici održana je 29. zajednička vožnja biciklima „Critical Mass“.

Pre početka vožnje, na Centralnom gradskom displeju prikazana su dva kratka filma koja podstiču zaštitu životne sredine i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Vožnja „Critical Mass“ je bila posvećena nedavno usvojenom globalnom sporazumu o klimatskim promenama, a učestvovalo je oko 150 ljubitelja biciklizma.

Vožnju biciklima „Critical Mass“ organizovalo je Udruženje Biciklo.me u saradnji sa Sistemom Ujedinjenih nacija u Crnoj Gori i Ministarstvom spoljnih poslova i evropskih integracija Crne Gore.

Sandra Jovićević

U toku radovi na kanalizacionoj mreži na Voždovcu

1733907_Mala_Utrina_1_v

Gradonačelnik Beograda gospodin Siniša Mali obišao je 3. februara 2016. godine radove na izgradnji sekundarne kanalizacione mreže u Maloj Utrini, saopšteno je iz grada Beograda.

Gospodin Mali je ovom prilikom izjavio da radovi teku kao što je planirano, kao i da će u narednih 8 do 10 godina sva domaćinstva u Beogradu imati priključak na vodovodnu i kanalizacionu mrežu. On je najavio da će u naselju Mala Utrina u Jajincima biti postavljeno oko 3 kilometra mreže na koju će biti priključeno oko 300 domaćinstava.

Predsednik opštine Voždovac gospodin Aleksandar Savić istakao je da će u 2016. godini u dogovoru sa JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ biti urađeni projekti za sekundarnu kanalizacionu mrežu u delu Jajinaca u pravcu ka Kumodražu, u Kumodražu, kao i u Kumodraž selu.

Podsetimo, rdovi na izgradnji kanalizacione mreže u naselju Mala Utrina u Jajincima započeti su krajem novembra 2015. godine. Rok za završetak radova iznosi 180 dana, dok je vrednost radova preko 40 miliona dinara.

Sandra Jovićević

foto: beograd.rs

1...1,4801,4811,482...1,674Page 1,481 of 1,674

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
31
1
2
3
4
Events for 31st December
No Events
Events for 1st January
No Events
Events for 2nd January
No Events
Events for 3rd January
No Events
5
6
7
8
9
10
11
Events for 4th January
No Events
Events for 5th January
No Events
Events for 6th January
No Events
Events for 7th January
No Events
Events for 8th January
No Events
Events for 9th January
No Events
Events for 10th January
No Events
12
13
14
15
16
17
18
Events for 11th January
No Events
Events for 12th January
No Events
Events for 13th January
No Events
Events for 14th January
No Events
Events for 15th January
No Events
Events for 16th January
No Events
Events for 17th January
No Events
19
20
21
22
23
24
25
Events for 18th January
No Events
Events for 19th January
No Events
Events for 20th January
No Events
Events for 21st January
No Events
Events for 22nd January
No Events
Events for 23rd January
No Events
Events for 24th January
No Events
26
27
28
29
30
31
1
Events for 25th January
No Events
Events for 26th January
No Events
Events for 27th January
No Events
Events for 28th January
No Events
Events for 29th January
No Events
Events for 30th January
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs