Home Blog Page 1470

Nova cena gasa za distributivne kompanije u FBiH

gas_madrid ec.europa.eu

Vlada Federacije Bosne i Hercegovine dala je saglasnost na novu cenu gasa za distributine kompanije koja će iznositi 550KM za hiljadu kubnih metara gasa.

Kako je istaknuto, umanjenje cene gasa će se retroaktivno obračunati distributivnim preduzećima od 1. januara 2016. godine, a odluka će stupiti na snagu objavljivanjem u „Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine“.

Podsetimo, Nadzorni odbor kompanije „BH-Gas“ nedavno je doneo odluku o smanjenju cene gasa za distributivne kompanije sa 640KM na 550KM za hiljadu kubnih metara gasa.

Sandra Jovićević

foto: ec.europa.eu

Podnet zahtev za skladištenje opasnog otpada u opštini Bogatić

ministarstvo-poljoprivrede rtv.rs

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije izdalo je obaveštenje o prijemu zahteva za izdavanje dozvole za skladištenje opasnog otpada (olovne baterije i akumulatori) od strane privrednog društva „Tab baterije“ na lokaciji u opštini Bogatić.

Kako je navedeno u saopštenju, operater obavlja delatnost skladištenja predmetnog otpada na lokaciji u Bogatiću, a aktivnosti koje operater preduzima u toku obavljanja delatnosti skladištenja otpada su prijem i sortiranje otpadnih materijala, merenje i evidentiranje otpada, skladištenje otpada, transportno manipulativne operacije, prateći tehnološki i otprema materijala.

Uvid u podneti zahtev može se izvršiti u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, a rok za dostavljanje mišljenja i predloga je mesec dana od datuma objavljivanja oglasa.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: rtv.rs

Održana druga radionica o Centralnom registru energetskih pasoša

privredna-komora-srbije-

U prostorijama Privredne komore Srbije danas je održana druga radionica „Korišćenje Centralnog registra energetskih pasoša u praksi – iskustva i preporuke“.

Viši projektni menadžer Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju gospođa Svjetlana Đokić izjavila je da je u Republici Srbiji do sada izdato preko 900 energetskih pasoša, dok je u Centralni registar energetskih pasoša uneto nešto ispod 200. Ona je istakla da je Centralni registar energetskih pasoša kreiran još u maju 2014. godine, ali da još uvek ne postoji zakonska osnova za njegovo korišćenje. Dodala je da resorno ministarstvo radi na unapređenju pomenutog registra kako bi postao obavezan alat za ovlašćene organizacije i inženjere koji se bave energetskom efikasnošću zgrada.

Predstavnik Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije gospođa Jasminka Pavlović navela je da ovo ministarstvo u saradnji sa GIZ-om radi na unapređenju pravnog i institucionalnog okvira u oblasti energetske efikasnosti. Ona je dodala i da Centralni registar energetskih pasoša predstavlja bazu za donošenje odluka za energetsku sanaciju zgrada.

Radionicu su organizovali Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije, Privredna komora Srbije i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).

Sandra Jovićević

foto: pks.rs

Dugoročna ušteda uz pomoć biomase u Prijedoru

biomasa

Gradonačelnik Prijedora gospodin Marko Pavić izjavio je da je opravdanost prelaska Prijedora sa mazuta na biomasu neupitna sa finansijskog aspekta. Kako je istakao, iako je cena grejanja za potrošače ostala ista, „Toplana“ će uštedeti značajna sredstva na nabavci biomase. On je podsetio da je „Toplana“ ranije izdvajala oko 5,5 miliona KM za nabavku mazuta za grejanje, a ukupan prihod „Toplane“ bio je 4,5 milion KM. Dodao je da nabavka biomase za grejanje košta oko 1,8 miliona KM, što je tri puta manje od nabavke mazuta.

Gospodin Pavić je istakao i da će ova investicija dugoročno dovesti do značajnih ušteda, kao i da cena grejanja nije smanjena zbog finansijskih obaveza koje „Toplana“ mora da izmiri. Naveo je i da postoji prostor za nove investicije kao što su proširenje toplovodne mreže ka naseljima koja nisu priključena na daljinsko grejanje.

Podsetimo, toplana na biomasu u Prijedoru puštena je u rad 21. decembra 2015. godine. Projekat je realizovan za manje od godinu dana,a vrednost investicije iznosila je 9 miliona evra, od čega je 7 miliona evra bio kredit Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), dok je ostatak donacija Švedske međunarodne agencije za razvoj (SIDA).

Sandra Jovićević

foto: naslovi.net

Promovisano korišćenje električnih bicikala i skutera u Hrvatskoj

Proebike2 eihp.hr

U sredu 17. februara 2016. godine u prostorijama Energetskog instituta „Hrvoje Požar“ održan je „Seminar o mogućnostima korišćenja električnih bicikala i skutera za dostavu roba i usluga“ i završna prezentacija rezultata projekta korišćenja električnih bicikala i skutera za dostavu roba i usluga.

U okviru seminara predstavljeni su rezultati pomenutog projekta, kao i alat koji omogućava simulaciju uvođenja električnih bicikala u poslovanje kompanija. Bilo je reči o projektu PRO-E-BIKE koji je pokrenut 2013. godine sa ciljem da pokaže lokalnim samoupravama i kompanijama da je dostava električnim biciklima ekonomski opravdana i da smanjuje buku i zagađenje. Predstavljeni su i primeri korišćenja električnih bicikala u Hrvatskoj (Štromček projekat iz Čakovca i projekat Hrvatske pošte koja koristi električne bicikle za dostavu).

Na seminaru o mogućnostima korišćenja električnih bicikala i skutera za dostavu roba i usluga rečeno je da je potrebno raditi na promociji električnih bicikala kako bi se promovisala održiva mobilnost i smanjila emisija ugljen dioksida.

Seminaru su prisustvovali predstavnici preko 40 gradova i kompanija.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: eihp.hr

Puštena u rad solarna elektrana u Varaždinu

fotonaponski-moduli varazdin.hr

U četvrtak 18. februara 2016. godine u Varaždinu u Republici Hrvatskoj puštena je u rad solarna elektrana na krovu poslovno-ekonomskog objekta „Parkovi“.

Gradonačelnik Varaždina gospodin Goran Habuš ovom prilikom je izjavio da je zadovoljan postavljanjem ove solarne elektrane čija je snaga 23kW. On je najavio i da je u planu postavljanje solarne elektrane snage 147kW na panele iznad Gradske tržnice, kao i da je u pripremi projekat postavljanja solarne elektrane snage 200kW na Varteksovom parkingu u organizaciji Tehnološkog parka i Centra kompetencije za obnovljive izvore energije.

Direktor „Parkova“ gospodin Marin Bašić istakao je da će solarna elektrana smanjiti troškove objekta za oko 50 odsto, ali i da će se višak proizvedene električne energije prodavati.

Vrednost projekta iznosi oko 200 hiljada kuna, a Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost obezbedio je oko 40 odsto investicije. Očekuje se da će 105 postavljenih solarnih panela godišnje proizvoditi oko 29,25MWh električne energije.

Sandra Jovićević

foto: varazdin.hr

Rekonstrukcijom javne rasvete do značajnijih ušteda

Rekonstrukcijom-javne-rasvjete-do-znacajnijeg-sman.aspxTokom 115. sastanka Kolegijuma, održanog 15. februara 2016. godine, gradonačelnikov zamenik Čedomir Miler, predstavio je Analizu troškova javne rasvete Grada Krka za 2015. godinu. Naveo je kako se već šest godina intenzivno radi na prikupljanju podataka, analizi i poduzimanju konkretnih aktivnosti s ciljem smanjenja potrošnje energenata. Obzirom da najviše energije troši upravo javna rasveta, uvodi Miler, toj činjenici posvećena je posebna pažnja. Naime, temeljem analize raspoloživih podataka zaključeno je kako ukupni troškovi javne rasvete (kojeg čine izdvajanja za održavanje, proširenje i utrošak energije) najviše zavise od proširenja mreže, ali uprkos stalnim proširenjima utrošak električne energije (u periodu od 2007. do 2015. godine) pokazuje trend laganog smanjenja, što je najuočljivije u zonama gde su postojeća rasvetna tela zamenila novim, energetski štedljivim LED sijalicama. Tako je 2015., kada se uporedi sa 2014. godinom, potrošnja električne energije smanjena za 11,31%, dok u odnosu na 2007. smanjenje iznosi 15,31%.

Podsetimo, 2014. u odnosu na 2013. godinu smanjenje je bilo 0,5%. Vratimo li se analiziranju rezultata potrošnje tokom 2014. i 2015. godine, radi se o ušteđenih 100.000 KWh, što je proporcionalno uštedi od oko 100.000,00 kn. Najviše sredstava, dodaje Miler, troši se za javnu rasvetu grada Krka, tim više što se ovde, između 2003. i 2015., postotak električne energije u odnosu na ostala naselja povećao za 3%, ali uprkos tome ukupni se utrošak smanjuje, i to zahvaljujući projektu zamene postojećih- LED sijalicama, a s čime se krenulo u 2014. godini. Danas je u toku njegova druga faza (od planirane četiri) te se očekuje kako će najkasnije tokom 2018. godine sve svetiljke javne rasvete biti zamene novima, onim energetski efikasnijim, a što će bitno utjecati na ukupno smanjenje troškova za energiju. O tome u prilog govore i smanjenja potrošnje električne energije za najmanje 60% na trafostanicama Kornić i Vrh gde su nove, štedljivije sijalice montirane na gotovo sva rasvetna tela.

www.grad-krk.hr

Potpisan sporazum o elektrifikaciji 40 povtarničkih domova

srna1Ministar za ljudska prava i izbjeglice BiH Semiha Borovac potpisala je u petak u Glamoču Sporazum o saradnji na realizaciji projekata elektrifikacije stambenih jedinica raseljenih lica i povratnika, a projekat se finansira iz sredstava koja su izdvojena 2012. i 2013. godine za opštine Glamoč, Dobretići, Gacko i Ravno. Vrednost projekta je 267.500 KM, a nakon njegove realizacije struju će dobiti 40 povratničkih domova u navedenim opštinama. Borovčeva je podsetila da je Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice BiH iniciralo rešavanje problema elektrifikacije, za šta je od 2008. godine do danas izdvojeno 14,5 miliona KM, čime je u više od 60 opština omogućeno priključenje 2.000 obnovljenih stambenih jedinica povratnika na elektromrežu. Sporazum su potpisali i načelnici opština Glamoč, Dobretići, Gacko i Ravno, te direktor Fonda za povratak BiH, direktor “Elektrohercegovine” iz Trebinja i predstavnici mostarske “Elektroprivrede”. Komisija za izbeglice i raseljena lica BiH izdvojila je u martu 2013. godine, iz sredstava za 2012. i 2013. godinu, 1.400.000 KM za potrebe elektrifikacije, kako bi na elektrodistributivnu mrežu bilo priključeno 400 obnovljenih povratničkih domova u 20 opština BiH.

www.srna.rs

U toku povećanje energetske efikasnosti u javnim ustanovama u Leskovcu

Foto-ilustracija: energetskiportal.rs

energetska efikasnost

U Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Čekminu u opštini Leskovac u toku su radovi na povećanju energetske efikasnosti.

Gradonačelnik Leskovca gospodin Goran Cvetanović prilikom posete ovoj školi izjavio je da je finansijskim planom Agencije za lokalni ekonomski razvoj za 2016. godinu predviđeno 32 miliona dinara za povećanje energetske efikansosti. Dodao je da će sredstva biti iskorišćena za zamenu stolarije na četiri objekta u javnoj svojini i postavljanje termičke izolacije u šest javnih objekata. Istakao je da su u osnovnoj školi u Čekminu u toku radovi na zameni stolarije i postavljanju termoizolacije, a do sada je završeno oko 70 odsto radova. Vrednost radova je 1,5 miliona dinara, a realizuje ih kompanija „Jugogradnja“ iz Bojnika.

Gospodin Cvetanović je posetio i Osnovnu školu „Vuk Karadžić“ u Pečenjevcu gde su u toku radovi na zameni stolarije vredni 2.320.000 dinara, a koje izvodi AD „Standard“ iz Leskovca.

Sandra Jovićević

foto: energetskiportal.rs

Usvojeni zakoni iz oblasti zaštite životne sredine

parlament gov rs skupstina

U petak 19. februara 2016. godine usvojen je set zakona iz oblasti zaštite životne sredine.

U saopštenju Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine navedeno je da je usvojen Zakon o zaštiti prirode kojim je predviđeno formiranje Zelenog fonda.

Usvojen je i Zakon o upravljanju otpadom čije izmene bi trebalo da doprinesu razvoju privrede, obezbeđivanju kontinuiteta u radu novih postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole, uspostavljanju kontinuiteta u sistemu finansiranja upravljanja otpadom i posebnim tokovima otpada i uspostavljanju osnova cirkularne ekonomije.

Takođe je usvojen i Zakon o zaštiti prirode čijim izmenama se utvrđuje nadležnost resornog ministarstva za davanje saglasnosti na sektorske planove i program korišćenja prirodnih resursa u zaštićenim područjima i području ekološke mreže. Osim toga, uveden je pojam geoparka kao područja jasno definisane površine u okviru koje se štite, čuvaju, prezentuju i promovišu objekti geonasleđa. Predviđeno je i da resorno ministarstvo obaveštava javnost o postupku pokretanja zaštite prirodnog područja I, II i III kategorije na internet stranici ministarstva, ali i da čuvar zaštićenog područja dobija status službenog lica, navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Podsetimo, 17. februara 2016. godine usvojeni su predlozi Zakona o zaštiti životne sredine, Zakona o zaštiti prirode i Zakona o upravljanju otpadom.

Sandra Jovićević

foto: parlament.gov.rs

Objavljen Prvi dvogodišnji ažurirani izveštaj Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime

fbur_srb

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine objavilo je Prvi dvogodišnji ažurirani izveštaj Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime.

Kako je navedeno, izveštaj je pripremljen u okviru projekta „Priprema Prvog dvogodišnjeg ažuriranog izveštaja Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenjih nacija o promeni klime“ koji je realizovalo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine uz tehničku podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF).

U izveštaju su date obaveze Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, nacionalne karakteristike Republike Srbije, inventar gasova sa efektom staklene bašte, projekcije emisija do 2020. godine, aktivnosti na njihovom smanjenju, monitorng, izveštavanje i verifikacija i nedostaci i prioritetne potrebe.

Prvi dvogodišnji ažurirani izveštaj Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: klimatskepromene.rs

Održana obuka o pisanju projekata za konkurse EU fondova

kombeg ctt.bg.ac.rs

U prostorijama Privredne komore Beograda krajem prošle nedelje održana je dvodnevna obuka „Pisanje projekata za konkurse EU fondova 2014-2020 sa fokusom na novi program Horizon 2020“.

Kako je navedeno u saopštenju Privredne komore Beograda, cilj obuke bio je unapređenje i razvoj veština za pisanje predloga projekata za EU fondove, definisanje tenderskih procedura, smernice za visoke kriterijume evaluacije Evropske komisije, upoznavanje sa alatima koji su od pomoći u poboljšanju performansi i kvalitetu projekta, mapiranje raspoloživih finansijskih sredstava iz EU fondova, znanja u kros-kulturnim pregovaranjima, veštine za mobilisanje zainteresovanih strana, pronalazak odgovarajućih partnera i osiguravanje u realizaciji obaveza. Predstavljeni su novi instrumenti i potencijali programa koji su na raspolaganju Republici Srbiji, prikazane sve novine za 2016. godinu, kao i prezentovani primeri iz prakse.

Obuka je bila namenjena malim i srednjim preduzećima, velikim kompanijama, poslovnim udruženjima, univerzitetima, naučnim i istraživačkim institucijama, vladinim i nevladinim organizacijama, ali i svim zainteresovanim za iskorišćenje EU bespovratnih sredstava, a realizovao je stručni tim ETA Akademije.

Sandra Jovićević

foto: ctt.bg.ac.rs

Krajnji kupci nezainteresovani za promenu snabdevača električnom energijom u BiH

elektricna energija mondo.rs

Konkurencijsko veće Bosne i Hercegovine saopštilo je da tržište električne energije nije otvoreno za konkurenciju iako od 1. januara 2015. godine kupci mogu odabrati snabdevača električnom energijom, preneli su mediji.

U Bosni i Hercegovini postoji 24 snabdevača električnom energijom koja poseduju licencu za snabdevanje energijom, a 2014. godine je samo 7 obavljalo isporuku električne energije krajnjim kupcima.

Nakon otvaranja tržišta električne energije samo 2 kvalifikovana kupca u Bosni i Hercegovini promenila su snabdevača, a nijedan kupac električne energije iz Republike Srpske nije iskoristio ovo pravo.

Sandra Jovićević

foto: mondo.rs

U planu izrada prostornih planova područja posebne namene za NP „Fruška gora“ i Predeo izuzetnih odlika „Karaš-Nera“

18022016_Sednica_Vlade 01

U četvrtak 18. februara 2016. godine održana je sednica Pokrajinske vlade na kojoj su usvojeni predlozi pokrajinskih skupštinskih odluka o izradi prostornih planova područja posebne namene za Nacionalni park „Fruška gora“ i predeo izuzetnih odlika „Karaš-Nera“.

Kako je saopšteno, prostornim planovima će biti defininsani ciljevi planiranja, korišćenja i uređenja prostora, ali i strateški prioriteti u budućnosti vezani za održivi razvoj. Istaknuto je da će planovi sadržati i Stratešku procenu uticaja Prostornog plana područja posebne namene na životnu sredinu.

Nacionalni park „Fruška Gora“ je najstariji nacionalni park u Srbiji, a izrada Prostornog plana područja posebne namene za ovaj nacionalni park je uslovljena donošenjem Zakona o nacionalnim parkovima kojim su izmenjene dosadašnje granice i unutrašnje zoniranje i pregled mera sa dozvoljenim-zabranjenim-ograničenim aktivnostima. Plan će obuhvatiti 1559 kilometara kvadratnih u devet opština.

Predeo izuzetnih odlika „Karaš-Nera“ proglašen je 2015. godine, a područje je steklo i međunarodni značaj po IBA programu u okviru BirdLife International, dok je njegov dunavski deo proglašen za Ramsarsko područje „Labudovo okno“. Plan će obuhvatiti 230 kilometara kvadratnih u okviru opštine Bela Crkva sa najvažnijim lokalitetima Nera, Karaš i Mali Pesak. Navedeno je da će Prostorni plan područja posebne namene značajno unaprediti očuvanje jedinstvenih prirodnih karakteristika predela, razvoj prekogranične saradnje, korišćenje evropskih fondova, negovanje lokalne tradicije, kulture i običaja u funkciji održivog razvoja lokalne ekonomije.

Nosilac izrade prostornih planova je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, a obrađivač Javno preduzeće za prostorno i urbanističko planiranje i projektovanje „Zavod za urbanizam Vojvodine“, dok su sredstva obezbeđena iz Pokrajinskog budžeta.

Sandra Jovićević

foto: vojvodina.gov.rs

izvor: vojvodina.gov.rs

RTB Bor sigurno neće biti ugašen

serRudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor sigurno neće biti ugašen, izjavio je ministar privrede Željko Sertić i ističe da je taj kombinat uz rudnik Resavica jedan od dva najveća problema srpske privrede. Sertić za Politiku kaže da je činjenica da taj kombinat radi sa gubitkom zbog loših cena na svetskom tržištu. Cena bakra je od 9.500 dolara po toni pala na 4.150 dolara.Tražimo rešenje kako bi RTB Bor poslovao uspešnije i bez gubitaka, naveo je ministar.

Vlada je, kazao je, svesna da značajni deo istočne Srbije zavisi od poslovanja te kompanije i da je mora sačuvati i zaštiti. “Trenutno tim konsultanske kuće Mekinzi dijagnostikuje stanje u RTB Bor i taj proces će tajati još nekoliko nedelja, posle ćemo realnije i preciznije sagledati stanje i doneti odgovarajuće odluke”, rekao je Sertić.

RTB Bor je jedna od 17 strateških kompanija čiji status treba da bude rešen do 31. maja ove godine, kada im ističe zaštita od poverioca i država ih više neće finansijski pomagati. Dugovi RTB-a su oko pola milijarde evra, od čega je 150 miliiona evra kredit za koji garantuje država. Ove godine na naplatu dospeva prva rata kredita od 23 miliona evra, a dug kompanije prema Naftnoj industriji Srbije je 50 miliona evra.

www.tanjug.rs

Zagreb stagnira u odvajanju otpada

zg3_1455825544.492x371Članovi Zelene akcije u Hrvatskoj održali su danas u Zagrebu protestni performans povodom izveštaja Evropske komisije koji pokazuje da je Zagreb najgora evropska metropola po pitanju odvajanja i recikliranja otpada. “Protestom-performansom želeli smo da poručimo i podvučemo da je Zagreb evropska metropola smeća, jer odvaja samo jedan odsto količine ukupne količine, dok je susedna Ljubljana postala Evropska zelena prestonica i odvaja 65 odsto otpada”, rekao je Marko Košek iz Zelene akcije Hrvatske. Demonstranti su nosili transparente na kojima je pisalo “Zagreb EU prestonica smeća”.

Na panoima koje su nosili demonstanti, hronološki, brojkama i podacima dato je poredjenje Zagreba i Ljubljane, evropske prestonice smeća i Evropske zelene prestonice. Ljubljana je od osam odsto odvajanja i recikliranja otpada u 2005. došla do 65 odsto u 2015. godini, a Zagreb za deset godina nije popravio postotak odvajanja otpada od jedan odsto.

V.V.

www.beta.rs

1...1,4691,4701,471...1,672Page 1,470 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs