U toku zamena azbestnih cevi u vodovodu u Vranju

28.03.2016

vodovod subotica rtv.rs

U opštini Vranje do kraja 2016. godine biće zamenjeno oko 10 kilometara cementno-azbestnih cevi, preneli su mediji.

Zamenik generalnog direktora JKP „Vodovod“ iz Vranja gospodin Srđan Dekić izjavio je za Betu da će uz pomoć kredita Nemačke razvojne banke (KfW) biti zamenjeno ukupno 15 kilometara ovakvih cevi. Kako je istakao, do sada je zamenjeno 5 kilometara cementno-azbestnih cevi u Vranju i Vranjskoj banji.

Naveo je da je započeta druga faza radova vredna 90 miliona dinara, a u okviru koje će biti zamenjeno 4,8 kilometara cevi, dok se raspisivanje tendera za završnu fazu radova očekuje do leta.

Sandra Jovićević

foto: rtv.rs

Atina podržava obnavljanje projekta Južni tok

28.03.2016

Projekat izgradnje gasovoda Južni tok bi mogao biti oživljen, jer bi doprineo energetskoj bezbednosti Evropske unije, izjavila je grčka ambasadorka u Rusiji Dana Magdalene Kumanaku za rusku agenciju Interfaks. “Ako ambasador Evropske unije u Rusiji Vygaudas Ušackas smatra da je to moguće, ja mogu samo da se složim sa tim. Grčka pozdravlja izgradnju gasodova na svojoj teritoriji koji će doprineti diverzifikaciji isporuka gasa i energetskoj bezbednosti”, izjavila je grčka ambasadorka, a prenosi Raša tudej.

Prema njenim rečima, Grčka je aktivno podržavala ideju izgradnje Južnog toka, i takođe podržava novi projekat “Posejdon” za isporuke ruskog gasa ispod Crnog mora do Evrope, preko trećih zemalja. Ambasador EU u Rusiji, Vygaudas Ušackas, kaže da je Evropska unija spremna da obnovi razgovore sa Rusijom o projektu Južni tok, ali da on u potpunosti mora biti u skladu sa propisima Trećeg energetskog paketa koji zabranjuje proizvođačima gasa da budu vlasnici gasovoda. Predstavnik Rusije pri EU, Vladimir Čižov, nedavno je nagovestio mogućnost obnavljanja pregovora o Južnom toku u skorijoj budućnosti, navodeći da bi EU mogla obnoviti pregovore sa Rusijom, pošto će evropska tražnja za ruskim gasom porasti. Zvanična Moskva je 2014. godine obustavila gradnju Južnog toka, jer EU nije dala podršku ovom projektu. Cilj obustavljenog gasovoda Južni tok, vrednog više milijardi dolara, bilo je dopremanje 63 milijarde kubnih metara ruskog gasa godišnje do Evrope ispod Crnog mora i preko zemalja Balkanskog polustrva.

V.V.

www.tanjug.rs

Prezentovana inovacija Eko ploča u Požarevcu

28.03.2016

Na sednici Odbora za građevinarstvo, IGM i zanatstvo koja je održana krajem prošle nedelje u Regionalnoj privrednoj komori Požarevac promovisana je inovacija Eko ploča.

Inovacija Eko ploča napravljena je od presovanih delića upotrebljenog ambalažnog tetrapaka, a predstavlja vodootporni građevinski materijal. Prilikom proizvodnog procesa ne koristi se lepak, a novinu predstavlja i tehnološki postupak dobijanja i upotreba zaštitne folije koja je termostabilna. Eko ploča je ekološka, može da se reciklira, poseduje mehaničku stabilnost i otpornost, jednostavna je i sigurna za korišćenje. Osim toga, doprinosi smanjenju količine komunalnog čvrstog otpada, a materijal ne utiče na životnu sredinu. Dimenzije ploče su 220 cm x 115 cm, a debljina 9, 10 ili 11 milimetara.

U okviru prezentacije istaknut je značaj novih tehnologija za unapređenje privrednog razvoja, a bilo je reči i o aktuelnostima iz oblasti građevinarstva. Osim toga, razgovaralo se i o regulisanju i primeni recikliranog građevinskog otpada u industriji.

Inovacija Eko ploča ušla je u finale Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju 2015. godine,a prezentacija ove inovacije organizovana je u saradnji sa Udruženjem za građevinarstvo, industriju građevinskog materijala i stambenu privredu i Centrom za inovacije Privredne komore Srbije.

Sandra Jovićević

foto: pks.rs

izvor: pks.rs

Dobri proizvodni rezultati Hidroelektrana na Trebišnjici

28.03.2016

Direktor Hidroelektrana na Trebišnjici gospodin Gordan Mišeljić izjavio je da su Hidroelektrane na Trebišnjici (HET) ovu godinu započele dobrim proizvodnim rezultatima.

Gospodin Mišeljić je istakao da je za nepun mart 2016. godine ostvarena proizvodnja od 128 odsto, a dodao je i da se nada da će ove godine biti premašen plan proizvodnje električne energije koji iznosi 1047GWh.

Naveo je da će investicije biti nastavljene, a kao značajne izdvojio je završetak ododnog tunela Bileškog polja, završetak kanala kroz Fatničko polje, rekonstrukciju kompenzacionog bazena u Fatničkom polju, kao i završetak projekta „Gornji horizonti“. Istakao je da se uskoro očekuje i početak radova na HE „Dabar“.

Sandra Jovićević

NIS na sajmu ruske privrede predstavio projekte iz oblasti energetike

28.03.2016

NIS je sredinom meseca marta, u okviru trećeg sajma ruske privrede u Srbiji “Expo Russia Serbia 2016”, predstavio ključne projekte kompanije iz oblasti energetike. Na okruglom stolu pod nazivom „Aktuelna pitanja saradnje između Rusije i Srbije u oblasti tradicionalne i alternativne energetike, tehnologija za uštedu energije“ učestvovali su predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike Vlade Republike Srbije, energetskih kompanija iz Srbije i Rusije, univerziteta za naftu i gas iz Rusije, kao i Ruske privredno-trgovinske komore.

Ispred NIS-a je učestvovao Ilja Kutjajev, direktor Direkcije za razvoj Bloka Energetika. Sajam ruske privrede u Srbiji “Expo-Russia Serbia“ sa velikim uspehom se održava od 2014. godine, uz podršku vlada Ruske Federacije i Srbije. On je podsetio da je formiranjem Bloka Energetika u NIS-u 2011. godine započeta transformacija iz naftno-gasne kompanije u energetski holding. Kako je objasnio, od tada je realizovan veliki broj projekata, pre svega u oblasti kogeneracije, kao i projekti razvoja geotermalne energije. Od predstojećih projekata NIS-a u oblasti energetike Kutjajev je najavio izgradnju termoelektrane-toplane u Pančevu, čiji će kapacitet biti 140 MW, a koji će biti realizovan u saradnji sa kompanijom Centroenergoholding, koja je deo Gaspromenergoholdinga, kao i vetropark u Plandištu, kapaciteta 100 MW. Sajam ruske privrede u Srbiji “Expo-Russia Serbia“ sa velikim uspehom se održava od 2014. godine, uz podršku vlada Ruske Federacije i Srbije. Cilj manifestacije je jačanje trgovinskih veza, kao i produbljivanje i unapređenje ekonomske saradnje Rusije i Srbije, ali i drugih zemalja jugoistočne Evrope.

V.V.

Izvor : http://www.nis.eu

Energetska sanacija velikih beogradskih preduzeća

28.03.2016

Počela je realizacija Projekta energetske sanacije sedam velikih beogradskih preduzeća. Očekuje se da merama energetske efikasnosti prepolove potrošnju energenata, što je veoma značajno ako se ima u vidu da glavni grad troši više od trećine struje i gasa u zemlji. Projektu su se najviše obradovali zaposleni u Centru “Sava”. Objekat sagrađen pre 39 godina rasipnik je energije: ima sistem grejanja koji nigde više ne postoji, stakla su još pre dve decenije izgubila funkciju – zimi više ne zadržavju toplotu a leti ne štite od Sunca. Sijalice je, kažu, teže izbrojati nego zameniti – ima ih 100 hiljada, a mesečni račun za struju je od pet do šest miliona dinara, a isto toliko i za grejanje. Direktor Centra “Sava” Dragan Grgurević napominje da su energenti glavni problem u poslovanju te institucije. “Projektom bi prvenstveno trebalo rešiti problem grejanja zato što su troškovi izuzetno visoki. Objekat je građen u vreme kada se o energetskoj efikasnosti nije uopšte razmišljalo, kada je energija bila mnogo jeftina”, dodaje Grgurević.

Iako noviji objekat, i Kombank arena je energetski neefikasna. Mesečno za struju i grejanje izdvajaju oko četiri i po miliona dinara. “Mi očekujemo oko 50 odsto umanjenja ali stručnjaci će napraviti optimalne nalaze za sve ono što treba uraditi da se postigne maksimum. Na grejanje i na struju godišnje se troši 500 hiljada evra i svaka ušteda na tome će biti vrlo značajna”, navodi direktor Kombank Arene Đorđe Milutinović.

U projektu su još sportski centri Taš i Vračar, Pionirski grad, Beogradske elektrane i Beogradski Sajam. Svi ti projekti, koji konkurišu za 11 miliona evra iz fondova Evropske unije, trebalo bi da budu završeni do septembra. Neki će menjati sistem grejanja, neki osvetljenje ili energetski efikasniju stolariju. Snežana Radinović iz Regionalne agencija za razvoj i evropske integracije kaže da zvanični podaci Evropske unije pokazuju da država Srbija najveći potrošač električne energije po stanovniku. “Obučili smo i naše inženjere sa Mašinskog fakulteta u Beogradu što je dodatna korist. Naši stručnjaci će svaku sledeću Len mrežu i projekte energetske efikasnosti moći da sprovode po procedurama EU, dodaje Radinovićeva. Inače, isti projekat primenili su i Nemci u Kelnu, obnovljeno je devet sličnih velikih potrošača, koji danas troše od trećine do polovine manje svih energenata.

V.V.

Izvor: www.rts.rs

Predstavnici „Gasproma“ i JP „Srbijagas“ potpisali Sporazum o naučno-tehničkoj saradnji

28.03.2016

U petak 25. marta 2016. godine u Beogradu potpisan je Sporazum o naučno-tehničkoj saradnji i partnerstvu između JP „Srbijagas“ i ruske kompanije „Gasprom“.

Sporazum su potpisali generalni direktor JP „Srbijagas“ gospodin Dušan Bajatović i član Izvršnog odbora i direktor Departmena za perspektivni razvoj i nauku kompanije Gasprom“ gospodin Oleg Aksjutin, a njime je predviđen razvoj naučno-tehničke saradnje pomenutih kompanija u oblasti transporta, podzemnog skladištenja i isporuke gasa, energetske efikasnosti, uštede energije, primene alternativnih izvora energije, ali i u oblasti komprimovanog i tečnog gasa, industrijske bezbednosti i ekologije.

Gospodin Aksjutin je izjavio da je dokumentom predviđeno i proširenje podzemnog skladišta gasa „Banatski Dvor“, a za šta postoje tri varijante. U toku je njihovo razmatranje, a u narednom periodu bićeodržan sastanak stručnjaka na kome će biti odlučeno koji od ova tri scenarija je najprihvatljiviji ekonomski, tehnički i geološki, istakao je gospodin Aksjutin. On je dodao da se razmatra proširenje skladišta za do dve milijarde kubnih metara gasa, kao da rok za početak radova i njihova dinamika zavise od izabranog scenarija.

Gospodin Bajatović je naveo da će kompanija „Gasprom“ i u narednom periodu ostati strateški partner JP „Srbijagas“, kao i da će saradnja ovih kompanija u narednom periodu biti unapređivana. Dodao je da će se u okviru ovog zajedničkog posla raditi na razvoju podzemnog skladišta gasa, transportu gasa, korišćenju gasa kao goriva. Naveo je i da sejoš uvek ne zna vrednost investicije proširenja podzemnog skladišta gasa „Banatski Dvor“, ali da bi proširenje od milijardu kubika sa rezervnim kompresorom i izgradnjom novog gasovoda koštalo oko 70 miliona evra.

Sandra Jovićević

foto: srbijagas.co.rs

AERS dala saglasnost na nove cene prirodnog gasa

28.03.2016

Agencija za energetiku Republike Srbije saopštila je da je Savet Agencije za energetiku u petak 25. marta 2016. godine dao saglasnost na odluke 33 javna snabdevača za promene cena gasa.

Cena gasa od 1. aprila 2016. godine biće snižena za 12,7 odsto za kupce koji imaju pravo na javno snabdevanje, dok će domaćinstva plaćati nižu cenu za 11,8 odsto. Pravo na javno snabdevanje imaju kupci čija je godišnja potrošnja ovog energenta do 100 hiljada metara kubnih i čiji su svi objekti priključeni na distributivni sistem prirodnog gasa.

Kako je saopšteno iz Agencije za energetiku Republike Srbije, promena cena gasa posledica je pada cena uvoznog prirodnog gasa, a ovo je četvrto smanjenje cene gasa za javno snabdevanje od juna 2015. godine. Nakon ovog smanjenja, cena gasa za kupce biće snižena oko 33 odsto u odnosu na period pre sniženja cene gasa.

Sandra Jovićević

foto: science.howstuffworks.com

U Vojvodini se godišnje generiše 600 hiljada tona otpada

28.03.2016

Prošle nedelje u regionalnom Arhus centru u Subotici obeležena je peta godišnjica ovog centra održavanjem skupa posvećenog upravljanju otpadom.

U okviru skupa istaknuto je da je Arhus centar otvoren 2011. godine na inicijativu Udruženja TERRA’S uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, a potpisivanjem Memoranduma između Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, grada Subotice i Otvorenog univerziteta. Rečeno je da Arhus centar postiže ozbiljne rezultate, kao i da je od velikog značaja kao spona između nadležnih organa i zainteresovane javnosti i ima važnu ulogu u edukaciji javnosti o mogućnosti uticanja na realizaciju planova, programa i projekata koji mogu imati uticaj na životnu sredinu.

Predstavnik Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine govorila je o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom, kao i obavezama pokrajinskih organa nadležnih za poslove zaštite životne sredine.

Predstavnik Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije gospođa Ljiljana Đorđević na skupu je podsetila da preduzeća koja proizvode ili preuzimaju otpad da bi ga podvrgla tretmanu ili ga deponovala i izvezla moraju dostavljati svoje podatke Agenciji za zaštitu životne sredine.

Predstavnik preduzeća „Ekofeniks B tim“ iz Subotice gospođa Ljubica Bertović navela je da ovo preduzeće dnevno sakupi po tonu papira, najlona i PET ambalaže. Istakla je da se generiše dosta otpada, ali da kompanije mnogo više vode računa o otpadu koji sami stvaraju.

Rečeno je da se na teritoriji Vojvodine godišnje generiše oko 600 hiljada tona otpada, kao i da će Republika Srbija uskoro dobiti berzu sekundarnih sirovina koja bi trebalo da doprinese uređivanju tržišta otpada.

Sandra Jovićević

foto: ekourb.vojvodina.gov.rs

Opština Bajina Bašta uskoro dobija Centar za reciklažni otpad – ukupna vrednost projekta oko 200 hiljada evra

25.03.2016

Danas je u opštini Bajina Bašta svečano potpisan Memorandum o razumevanju za izgradnju Centra za reciklažni otpad, koji će doprineti efikasnijem sistemu upravljanja otpadom u ovoj opštini. Memorandum je potpisan između Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Regionalnog centra za upravljanje otpadom (RCUO) „Duboko“, opštine Bajina Bašta i međunarodne organizacije International Management Group (IMG).

Sa stopom recikliranja od preko 14%, Bajina Bašta je najuspešnija opština u Srbiji. Donacijom od oko 200.000 eura (174.810 evra donirala je Švedska, dok je 15.740 evra obezbedila opština Bajina Bašta) omogućiće se izgradnja Centra za reciklažni otpad i kupovina kamiona auto-smećara čime će se nivo usluge za građane Bajine Bašte podići na viši nivo.

„Izgradnjom Centra za reciklažni otpad napravićemo korak dalje, jer ćemo pored postojećeg sistema primarne separacije otpada, građanima omogućiti da odlažu otpad koji pripada posebnim tokovima otpada (istrošene baterije, akumulatori, neonske sijalice, elektronski i električni otpad), kao i kabasti otpad na za to predviđenom mestu. Takođe, deo ovog projekta podrazumeva i nabavku modernog vozila koje će nam omogućiti efikasnije sakupljanje otpada i smanjiti cenu troškova transporta“, naveo je Radoslav Filipović predsednik opštine Bajina Bašta. Godišnje se u Srbiji proizvede 2.5 miliona tona otpada. Razdvajanje otpada u domaćinstvima garantuje dovoljno visok kvalitet otpada, koji se kasnije može koristiti u preradi i reciklaži.

„Razdvajanjem otpada u domaćinstvima, mogu se od milion tona otpada, napraviti milioni evra u srpskoj ekonomiji i što je najvažnije – svako od nas pojedinačno je tome doprineo. Izgradnjom Centra za reciklažni otpad u Bajinoj Bašti značajno će se doprineti i uspešnosti rada Regionalnog centra za upravljanje otpadom „Duboko“, koji predstavlja jedan od 8 regionalnih centara za upravljanje otpadom u našoj zemlji. Srbija treba da ima 26 ovakvih regionalnih centara, kao i da nivo razdvajanja otpada i reciklaže podignemo sa 5% na 50%, pa možemo da zaključimo da je pred nama veliki posao“, istakla je Stana Božović, državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i pohvalila primer dobre prakse u Bajinoj Bašti koja sa 14% prikupljenog reciklažnog otpada značajno nadmašuje nacionalni prosek.

„Od početka prikupljanja primarno selektovanog otpada (otpada koji se može dalje reciklirati) na teritoriji Bajine Bašte primetan je konstantan rast prikupljenih količina, koji po kvalitetu dostiže najviše kriterijume propisane za Regionalni centar „Duboko“, naveo je direktor ovog centra Nedeljko Milosavljević i dodao da je u 2016. godini planirano da se na teritoriji opštine Bajina Bašta prikupi 5.300 tona komunalnog otpada i da od te količine 750 tona bude primarno selektovano, što u odnosu na 2015. predstavlja povećanje za nešto više od jedne trećine, ali i da je i siguran da će sa ovom donacijom Bajina Bašta u tome i uspeti.

John Glazebrook, menadžer programa IMG, istakao je da savremeno upravljanje otpadom zahteva više razumevanja i angažman građana. „Potrebno je da shvatimo da svi mi stvaramo otpad i da moramo preuzeti deo odgovornosti kako ne bismo zagađivali mesto u kojem živimo. Moramo da odvajamo reciklažni otpad, jer ćemo time osigurati bezbedno uklanjanje opasnih materijala, i moći da zahtevamo dobar kvalitet usluge u zamenu za naše naknade i takse. Centar za reciklažni otpad će omogućiti svim građanima da donesu otpad koji nije pogodan za odlaganje u kantama ili komunalnim kontejnerima na ulicama. Ovaj projekat ima za cilj da doprinese čistijem vazduhu, čistijem zemljištu i čistijoj vodi na male, ali značajne načine“, naveo je on.

V.V.

Kragujevac ima u planu povećanje EE u osamnaest javnih objekata

25.03.2016

Predstavnici grada Kragujevca i Ministarstva rudarstva i energetike sastali su se povodom Metodologije za selekciju i prioritizaciju infrastrukturnih projekata „Nacionalni prioriteti za međunarodnu pomoć za period od 2014. do 2017. godine, sa projekcijama do 2020. godine“.

Na sastanku je rečeno da je na osnovu pomenute Metodologije definisana Jedinstvena lista infrastrukturnih projekata u sektoru energetike, a prema kojoj je grad Kragujevac visoko rangiran. Navedeno je da je Kragujevac konkurisao za energetsku sanaciju 18 javnih zgrada (11 osnovnih škola, 2 srednje škole i 5 predškolskih ustanova) čija je ukupna vrednost 5 miliona evra. U planu je da radovi obuhvate izolacije objekata, modernizaciju sistema grejanja, unutrašnju rasvetu, ugradnju solarnih kolektora i rekonstrukciju krova i poda gde je to potrebno, a u cilju povećanja energetske efikasnosti objekata.

Kako je istaknuto, ovo je prvi u nizu sastanaka na kome su obavljene konsultacije u cilju kompletiranja tehničkog i ekonomskog dela izveštaja, a izveštajem će biti definisani infrastrukturni projekti iz sektora obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti sa neophodnom dokumentacijom koji će biti predmet podrške u narednom periodu.

Na jedinstvenoj listi infratsrukturnih projekaata u sektoru energetike nalaze se i objekti u Beogradu, Zrenjaninu, Subotici i Kraljevu.

Sandra Jovićević

foto: gradjevinarstvo.rs

Vesić: Uvodi se javna rasveta na 200 lokacija u gradu, samo na Paliluli na 35 mesta

25.03.2016

Gradski menadžer Goran Vesić, i predstavnici gradske vlasti obišli su danas Veliko Selo gde je, na incijativu meštana, postavlјena javna rasveta u Omladinskoj ulici. Ovo je nastavak velike akcije u postavlјanju javne rasvete u delovima Palilule i Beograda, gde ona ranije nije postojala, naveo je Vesić za Beoinfo. Trenutno se, kako je precizirao, na oko 200 lokacija u gradu postavlјa javna rasveta, vrednosti 200 miliona dinara, dok će na teritoriji Palilule biti postavlјena na 35 lokacija, u vrednosti od 35 miliona dinara. Događaju je prisustvovao direktor JKP „Javno osvetlјenje” Aleksandar Cincar Poposki, direktor „Gradske čistoće” Miroslav Bogdanović i brojni građani.

V.V.

www.beograd.rs

Rezultati istraživanja u okviru projekta „Adaptacija na klimatske promene na području Zapadnog Balkana“

25.03.2016

Centar za unapređenje životne sredine i Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda sproveli su istraživanje u okviru regionalnog projekta „Adaptacija na klimatske promene na području Zapadnog Balkana“ koje je pokazalo da građani Beograda žle da uče o klimatskim promenama.

Kako se navodi u saopštenju grada Beograda, čak 50 odsto građana smatra da su najvažnije aktivnosti informisanja i podizanja svesti građana o klimatskim promenama. Oko 90 odsto građana upoznato je sa značenjem termina klimatske promene, dok 48 odsto smatra da su ih prouzrokovale ljudske aktivnosti, a isti broj smatra da su ih prouzrokovali prirodni procesi i ljudske aktivnosti.

Oko 93 odsto građana zabrinuto je kako bi klimatske promene mogle da utiču na Beograd, a svest da bi promena načina života doprinela ublažavanju klimatskih promena poseduje 98 odsto građana, kao i stepen spremnosti za promenom životnih navika. Oko 64 odsto građana bi bilo spremno da delimično ili potpuno plati višu cenu kada je reč o finansiranju aktivnosti usmerenih ka prevenciji klimatskih promena, a oko 50 odsto građana često učestvuje u akcijama čiji je cilj unapređenje stanja životne sredine.

Čak 56 odsto građana smatra da su oni odgovorni za smanjenje posledica klimatskih promena, 49 odsto građana smatra da je Vlada odgovorna, 46 odsto smatra da su odgovorna resorna ministarstva i organi državne uprave, dok 45 odsto smatra da su svi podjednako odgovorni. Osim toga, građani su najviše zabrinuti za kvalitet vazduha u Beogradu (60 odsto), zatim za vodne resurse i kvalitet vode (59 odsto), javno zdravlje (55 odsto) i biodiverzitet i ekosisteme (51 odsto).

Takođe, ispitanici su nezadovoljni radom donosioca odluka i medija u oblasti klimatskih promena, a smatraju i da je ovaj problem nedovoljno zastupljen u medijima. Smatraju i da je najvažnije informisanje i podizanje svesti građana o klimatskim promenama (50 odsto), zatim zaštita od poplava i urbanističko planiranje sa tim ciljem (44 odsto), rehabilitacija zelenih prostora (32 odsto), ušteda i ponovna upotreba vode (30 odsto), zelena infrastruktura (29 odsto) i uspostavljanje sistema za rano upozoravanje (11 odsto).

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: mondo.rs

Banjaluka dobila nove kontejnere za odlaganje otpada

25.03.2016

U užem centru Banjaluke u Republici Srpskoj postavljena su 43 nova kontejnera za odlaganje otpada.

Tehnički direktor komunalnog preduzeća „Čistoća“ iz Banjaluke gospodin Milan Plavšić izjavio je da su novopostavljeni kontejneri zapremine 1,3 i 3,2 metra kubna, kao i da su uvezeni iz Italije.

Predstavnici Gradske uprave Banjaluke saopštili su da je Banjaluka za nove kontejnere izdvojila oko 60 hiljada KM, od čega je deo sredstava dobijen od strane Fonda za zaštitu životne sredine i energetske efikasnosti Republike Srpske. Istaknuto je da se uskoro očekuje raspisivanje tendera za nabavku dodatnih kontejnera ukupne vrednosti oko 30 hiljada KM, a ovi kontejneri će biti postavljeni po prioritetnosti.

Sandra Jovićević

foto: pozega.eu

FCA pokrenuo ekološku akciju „Moja planeta Zemlja i ja“

25.03.2016

Kompanija „Fijat Krajsler automobili Srbija“ saopštila je da je pokrenula ekološku akciju „Moja planeta Zemlja i ja“.

Direktor kompanije „Fijat Krajsler automobili Srbija“ gospodin Alesio Leonardi izjavio je da je kampanja nastavak projekta iz prethodne dve godine, a da će u njoj učestvovati učenici osnovnih škola. Kako je istakao, kompanija FCA posluje u skladu sa najvišim standardima životne sredine i bezbednosti i zdravlja na radu, a kao društveno odgovorna kompanija sprovodi i niz edukativnih akcija.

Kampanja „Moja planeta Zemlja i ja“ namenjena je učenicima osnovnih škola, a biće realizovana u četiri faze. U prvoj fazi biće izabrano po petoro učenika koji će dobiti zvanje Ambasadori životne sredine, a za njih će biti organizovana poseta postrojenju za preradu otpadnih voda gde će biti upoznati sa procesom prečišćavanja otpadnih voda. U drugoj fazi, Ambasadori životne sredine posetiće Ekološko ostrvo gde će se upoznati sa zbrinjavanjem otpada, dok će u trećoj fazi posetiti fabriku gde će imati predavanje o značaju biodiverziteta. Osim toga, biće održane kampanje „Otpad u mojoj školi“, „Očistimo planetu“ i „Flora i fauna mog kraja“, a u četvrtoj fazi biće proglašeni pobednici.

Kampanja „Moja planeta Zemlja i ja“ organizuje se u saradnji sa gradom Kragujevcom i lokalnim osnovnim školama, a trajaće do juna 2016. godine.

Sandra Jovićević

foto: en.wikipedia.org

Ruske naftne kompanije, za razliku od američkih, pokazale su iznenađujuću stabilnost

25.03.2016

„Američke energetske kompanije ne vraćaju kredite i proglašavaju bankrot zbog toga što cene nafte ostaju na nivou ispod 40 dolara, ali njihovim kolegama iz Rusije uspeva da prežive dvostruki udar jeftine nafte i zapadnih sankcija koje su ograničile pristup zapadnim kreditima“, piše analitičar Kenet Rapoza za „Forbs“. Pozivajući se na podatke agencije „Fič rejting“, autor teksta tvrdi da niske cene nafte neće uticati na rejtinge najvećih ruskih energetskih kompanija. „Dugovi naftnog i gasnog sektora su na drugom mestu u industriji SAD i čine 79,6 odsto ukupnog duga američke industrije. To je čak gore nego 2009. godine, kada su dugovi tog sektora bili 70 odsto“, piše „Forbs“.

Prema informacijama lista, prošlog meseca bankrot ili poništavanje poslovnih ugovora sa kreditorima objavili su američki giganti poput „Enerdži XXI LTD“, „Denver parent korporejšn“, „Petrolkvest enerdži INC“ i „Čaperl enerdži“. Istovremeno, nastavlјa Rapoza, kreditni rejting ruskih kompanija, pre svega „Gasprom njefta“ i „Novateka“, prema podacima „Fiča“, u narednih šest do dvanaest meseci će ostati nepromenjen. „Forbs“ navodi da je odluka Centralne banke Rusije da pusti rublјu u slobodan opticaj krajem 2014. godine bila mudra. Slablјenje nacionalne valute suštinski je pomoglo ruskim energetskim kompanijama. Prema navodima „Mobija“, devalvirana rublјa štiti Rusiju od potpune zavisnosti od niskih cena nafte. „Oslablјena rublјa povećava prihode u rublјama od izvoza nafte koja se procenjuje u dolarima“, zaklјučuje list.

V.V.

www.sputnik.com

1...1,4551,4561,457...1,672 Page 1,456 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM