Strasti oko Samita o nuklearnoj bezbednosti, koji je održan početkom meseca u Vašingtonu, nikako se ne stišavaju. Zapadni mediji koriste svaku priliku da podsete da je ruski lider Vladimir Putin odbio da učestvuje na njemu— Rusija je time, kao najveća svetska nuklerna sila, „stavila svet na prag nove nuklearne krize“. Međutim, zapadni mediji su prećutali neke važne činjenice. Ispostavilo se u stvari da Moskva nije želela da sedne za isti pregovarački sto sa partnerima koji  ne poštuju već postignute dogovore. Kao glavni razlog za to što nije učestvovao na Samitu o nuklearnoj bezbednosti u Sjednjenim Državama, ruski predsednik je naveo to što zvanični Vašington, za razliku od Rusije, nije uništio svoje zalihe plutonijuma, od kojeg se može izraditi nuklearno oružje.„Mi smo potpisali odgovarajući sporazum i dogovorili se da će ovaj materijal biti uništen na određene načine — konkretno, industrijski. Za to je bilo potrebno izgraditi specijalne, posebne fabrike. Mi smo svoje obaveze ispunili, mi smo izgradili fabrike. Naši američki partneri — nisu“, rekao je Putin.

Rusko-američki sporazum o uništenju viška plutonijuma od koga može da se napravi nuklearno oružje potpisan je još 2000. godine. Sporazum se zasniva na pregovorima iz devedesetih godina kada su dve nuklearne sile odlučile da spreče ponovnu primenu plutonijuma iz demontiranih nuklearnih bojevih glava na taj način što će ga uništiti. Sporazum obavezuje zemlje-potpisnice da plutonijum unište tako da više ne bude upotrebljiv kao nuklearno naoružanje. U dokumentu su detaljno propisani načini uništenja radioaktivnog materijala i određena su pravila njegove dalje upotrebe. Sporazum, međutim, ne predviđa da plutonijum bude bukvalno uništen već recikliran — on bi trebalo da bude pomešan sa uranom i pretvoren u mešani dioksid (MOX), koji služi kao gorivo za nuklearne elektrane. I tu je nastao glavni problem — Amerikanci ne sagorevaju plutonijum do stepena kada on prestane da bude plutonijum, već ga na svoj „novi način“ recikliraju i to tako da on može ponovo biti iskorišćen u vojne svrhe. Sa Rusijom takav dogovor ranije nije postignut ,te neće ni pristati.

Dakle, dešava se sledeće — Rusija se drži dogovora i svoj plutonijum bespovratno uništava, a Amerikanci ga obrađuju i pažljivo deponuju. Putin je rekao da je Vašington nedavno objavio da su SAD jednostrano izmenile tehnologiju utilizacije plutonijuma „rastvarajući ga i uništavajući ga u određenim kontejnerima“. „To znači da oni zadržavaju tzv. ’povratni potencijal‘, to jest mogu ga ponovo izvući, preraditi i ponovo pretvoriti u plutonijum, odnosno nuklearno oružje“, objasnio je ruski predsednik. Međutim, SAD ne smatraju da su prekršili sporazum sa Rusijom o uništavanju viška plutonijuma i navodno nameravaju da ispune te dogovore.  „Sporazum koji su SAD i Rusija potpisale 2000. godine, daje stranama mogućnost da se konsultuju i dogovaraju o metodama utilizacije i ne sadrži obavezujuće rokove. SAD nisu prekršile taj sporazum i pretpostavke o suprotnom neodgovaraju istini. Mi smo u potpunosti posvećeni ispunjavanju naših obaveza u skladu sa sporazumom“, rekla je za RIA Novosti predstavnica Stejt departmenta, izražavajući žaljenje što Rusija nije učestvovala na Samitu o nuklearnoj bezbednosti u Vašingtonu. Rusko-američki sporazum je praktično trebalo da stupi na snagu 2009. godine, ali je došlo do zastoja jer strane nisu mogle da se dogovore o obimima i izvoru finansiranja.

Međutim, 2010. godine na Samitu o nuklearnoj bezbednosti u Vašingtonu, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov i američka državna sekretarka Hilari Klinton potpisali su protokol kojim je dopunjen sporazum SAD i Rusije iz 2000. godine o uništavanju viška plutonijuma iz vojnih programa. Svaka strana se obavezala da će 2018. započeti uništavanje po 34 tone opasnih materija (ukupno 68 tona plutonijuma). Klintonova je tada navela da se radi o 34 metričke tone obogaćenog plutonijuma, od kojeg može da se napravi 17.000 nuklearnih bombi. Dakle, u skladu sa sporazumom, utilizacija plutonijuma treba da se odvija spaljivanjem u reaktorima. Osim toga, do 2018. godine obe strane moraju da izgrade fabrike za reciklažu radioaktivnih materija u MOKS-gorivo. Rusija je takvu fabriku već izgradila, dok je u SAD izgradnja sličnog pogona u Savana-Riveru, u državi Južna Karolina, zamrznuta, pošto je odlučeno da se plutonijum sačuva u rastvorenom stanju i ako zatreba da se ponovo reciklira i pretvori u plutonijum, odnosno ako zatreba i u — bojeve glave.

Vesna Vukajlović

Izvor: www.sputniknews.com