Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković juče je izjavila da je u Srbiji malo teritorija u statusu zaštićenog područja i trenutno iznose svega 6,51 odsto. “Ministarstvo je donelo nekoliko ključnih dokumenata, pre svega izmene Zakona o zaštiti prirode i na taj način smo kao zemlja ispunili medjunarodne obaveze i stavili do znanja da znamo šta hoćemo sa svojom prirodom”, rekla je Bogosavljević Bošković povodom Dana zaštite prirode.
Ona je istakla da se Dan zaštite prirode obeležava danas u Srbiji sa ciljem promovisanja i podsticanja zaštite prirode, podizanja svesti o značaju i potrebi zaštite, održivog korišćenja i upravljanja prirodnim resursima i dobrima. Prema njenim rečima svaki gradjanin treba da bude svestan značaja očuvanja prirodnih vrednosti, biodiverziteta i geonasledja Srbije, i da svojim ponašanjem i svakodnevnim odnosom doprinese njihovom očuvanju i boljoj zaštiti. Povodom Dana zaštite prirode juče organizovana je akcije čišćenja područja Nacionalnog parka Tara, na potezu Kaludjerske Bare.
Vesna Vukajlović
www.beta.rs
Krajem prošle nedelje gradonačelnik Beograda gospodin Siniša Mali posetio je Kikindu. Ovom prilikom se sastao sa gradonačelnikom Kikinde gospodinom Pavlom Markovim, a na sastanku su između ostalog razgovarali i o fabrici pijaće vode.
Kupovinom gasa od Izraela EU može da smanji zavisnost od ruskog goriva, smatra američki ministar energetike Ernest Monic. Gasna polja koja pripadaju jevrejskoj državi potencijalno su najveća u Sredozemnom moru, piše “Blumberg”. Prema procenama SAD, Tel Aviv bi mogao da iskoristi ove zalihe gasa u “strateške svrhe”, kao i da izvuče veliku ekonomsku korist od njihove eksploatacije. Osim što bi pomogao Evropskoj uniji u “diverzifikaciji isporuka iz Rusije u Evropu”, Izrael može da izvozi plavo gorivo i u Јordan i Egipat, navodi agencija reči američkog činovnika.
Iranu je potrebno oko 40 milijardi dolara investicija u naftnu industriju, izjavio je ministar za naftu te zemlje Bidžan Zanganeh. On tvrdi da bi u novoj fiskalnoj godini, koja je počela 20. marta, „finansijske injekcije“ u naftnom sektoru trebalo da dođu iz privatnih kompanija i od stranih investitora. Teheran je ranije saopštio da će razgovarati sa velikim brojem zemalja–izvoznica nafte o zamrzavanju proizvodnje crnog zlata na nivo iz janura ove godine, ali tek pošto proizvodnja dostigne nivo od četiri miliona barela dnevno. Trenutno, prema podacima OPEK–a, dnevna proizvodnja nafte ove zemlje iznosi 3,1 milion barela dnevno. Pitanje zamrzavanja proizvodnje nafte među zemljama koje su veliki izvoznici tog derivata trebalo bi da bude na dnevnom redu na predstojećem sastanku OPEK–a 17. aprila u Dohi.
Berzanski indeksi u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama su se danas oporavili, zbog skoka cena nafte. Oko 13:30 časova po Griniču u četvrtak, londonski indeks akcija FTSE 100 je porastao za 0,9 odsto, na 6.190,99 poena, frankfurtski DAX 30 za 1,2 odsto, na 9.643 poena, a pariski KAK 40 za 1,2 odsto, na 4.295 poena, prenosi agencija Frans pres. “Glavni pokretač ovog rasta su izgleda bili snažni podaci o trgovinskom suficitu Nemačke”, izjavio je analitičar kompanije Spredeks, Konor Kembel, dodajući da su trgovci brzo zaboravili razočavarajuće podatke o industrijskoj proizvodnji u Francuskoj. Skok cena nafte je, takođe, doprineo jačanju berzanskih indeksa, koji su u SAD, pola sata od početka trgovanja, evidentirali rast. Industrijski indeks Dau DŽons je porastao za 0,69 odsto, širi S&P 500 za 0,71 odsto, a tehnološki Nasdak za 0,66 odsto. Na valutnim berzama, evro je ojačao na 1,1388 dolara sa jučerašnjih 1,1372 dolara, a dolar na 108,84 jena sa 108,31 jena. U Aziji, akcije su registrovale različite rezultate, pri čemu je tokijski Nikei 225 ojačao za 0,5 odsto, honkonški Hang Seng za 0,5 odsto, a Šangajski kompozitni oslabio za 0,8 odsto.
