Metalurzi iz Bora proizveli su u aprilu 7.600 tona anodnog bakra, čime su pokazali da su projektovana prerada 400.000 tona koncentrata i proizvodnja 80.000 tona katoda godišnje u novim metalurškim postrojenjima – osvojene u potpunosti, izjavio je direktor Topionice i rafinacije Boban Todorović. Sada se ciljaju viši dometi, prerada 550.000 tona koncentrata i proizvodnja 100.000 tona katodnog bakra iduće godine u ovo vreme”, rekao je on Tanjugu. “Aprilska proizvodnja je 11 odsto veća od planirane, odnosno one koja je predviđena dizajnom nove topionice. Povećali smo dnevnu preradu na 1.550 tona šarže i tako sada postižemo bolje ekonomske efekte na mesečnom nivou. U isto vreme smo, što je vrlo važno, zadržali planirano iskorišćenje metala i sumpora od najmanje 98 odsto. Veća prerada, dakle, neće ugroziti emisiju iz metalurških agregata jer imamo apsolutnu kontrolu nad tehnoloških postupkom dobijanja bakra”, ističe Todorović. Aktuelna proizvodnja, kako kaže generalni direktor RTB-a Bor Blagoje Spaskovski, dokaz je da časovni kapacitet prerade u novoj topionici može da se poveća za 20 do 25 odsto bez ijednog uloženog centa. Dodaje da je prezadovoljan radom novih pirometalurških postrojenja i činjenicom da su metalurzi osvojili novu tehnologiju.
“Fleš-smelting tehnologija je najmodernija u svetu, ona koja sopstvenu sirovinu, sumpor iz koncentrata, troši kao energent. Borski metalurzi su je osvojili i savladali nešto što je svetsko savršenstvo. Oni su pobednici tehnološke i ekološke revolucije. Već smo povećali preradu i na taj način pojeftinili proizvodnju, bez centa ulaganja”, rekao je Spaskovski. Prema njegovim rečima, sada se radi na tome da se stvore uslovi u kojima će topionica moći godišnje da preradi 600-650 hiljada tona koncentrata i to sa minimalnim ulaganjem. Ako se uloži ne više od pet miliona dolara u zamenu katalizatora, ojačavanje linija i pojačavanje protoka, odnosno “vuče”, kako to topioničari i sumporaši kažu, prerada se bez ikakvih problema može podići za 50 odsto, dodao je Spaskovski. On kaže da se povećanjem kapaciteta prerade i proizvodnje obaraju režijski troškovi i rad nove topionice postaje isplativ. “Ona je već sada isplativa sa ekološkog aspekta, a biće još bolje kada uložimo u rudarstvo i tako dodemo do više sopstvenog koncentrata”, rekao je Spaskovski. Vecu preradu sopstvenog koncentrata, dodaje on, garantuju već overene basenske rudne rezerve teške milijardu i 355 miliona tona, ali i novootkrivena nalazišta bakra i zlata.
Vesna Vukajlović
www.tanjug.rs
Avion na solarni pogon “Solar Impuls 2” sleteo je u predgradje Feniksa, u američkoj državi Arizona, završivši još jednu etapu puta oko sveta tokom kojeg koristi isključivo energiju sunca. Avion je sleteo u mesto Gudjer, jugozapadno od Finiksa, oko 21 čas po lokalnom vremenu, 16 sati pošto je poleteo iz grada Mauntin Vju u Silicijumskoj dolini, na severu Kalifornije. Letelicom je u ovoj etapi upravljo pilot Andre Boršberg, koji je po izlasku iz aviona rekao da to nije bio dug let, ali da je bio prelep. Solarni avion je na put oko sveta poleteo iz Abu Dabija 9. marta 2015.
Krajem prošle nedelje u opštini Foča u Republici Srpskoj održan je sastanak između predstavnika ove opštine, preduzeća „Komunalac“ i britanske kompanije „O2E Tehnology“ o izgradnji regionalne fabrike za preradu otpada.
Kako je rekao nemački ministar finansija Volfgang Šojble (Wolfgang Schaeuble), troškove subvencija za električne automobile podeliće vlada i autoindustrija. Vlada je za subvencije građanima koji kupuju električna kola namenila 600 miliona evra a još 400 miliona biće upotrebljeno za javne nabavke i izgradnju stanica za punjenje. Nemački ministar ekonomije Zigmar Gabrijel (Sigmar Gabriel) rekao je 27. aprila da je cilj da se broj električnih kola u Nemačkoj uveća sa 50.000 na pola miliona do 2020, što je samo polovina od prvobitno projektovanih milion vozila, prenela je agencija AP. Sada je na nemačkim putevima 45 miliona automobila. Za program subvencionisanja električnih kola već su se prijavili Folksvagen (Volkswagen), Dajmler (Daimler) i BMW a program je otvoren za sve nacionalne i strane proizvođače. Očekuje se da 600 miliona evra namenjenih subvencijama potraju do 2019. Novac će, prenosi britanski Gardijan, dobiti oni koji se prvi prijave i to za automobile ne skuplje od 60.000 evra, rekao je Šojble.
