Home Blog Page 1427

Konkurs „Dunavski umetnik“

Dunavski umetnik 2016 02

Povodom Dana Dunava koji se obeležava 29. juna 2016. godine organizovan je konkurs „Dunavski umetnik“.

Tema ovogodišnjeg konkursa je „Šuma kraj Dunava“, a ima za cilj da podstakne decu da nauče o vodama svog mesta, shvate povezanost svih elemenata životne sredine i otkriju koje su koristi od reka, šuma, močvara, bara i živog sveta. Osim toga, konkurs će motivisati mlade da saznaju više o specifičnosti šuma koje se prostiru pored Dunava i njegovih pritoka, vazduhu i vodi.

Takmičenje je namenjeno deci uzrasta između 7 i 13 godina, a nagrade će biti dodeljene u kategorijama dunavski umetnik junior, dunavski umetnik senior i dunavski umetnici. Zainteresovani mogu učestvovati samostalno ili u grupi sa umetničkim delom napravljenim od materijala prirodnog porekla, a prijave se mogu poslati do 15. juna 2015. godine.

Konkurs organizuju Mladi istraživači Srbije, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine – Republička direkcija za vode, a uz podršku Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

foto: mis.org.rs

Herbar spomenika prirode Lisine

lisinePovodom obeležavanja Svetskog dana životne sredine, stručni saradnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije su početkom juna održali radionicu „Herbar spomenika prirode Lisine“, namenjenu učenicima petog razreda OŠ „Stevan Nemanja“ iz Stenjevca, a u cilju pokretanja inicijative za izradu botaničkog inventara ovog zaštićenog prirodonog dobra od nacionalnog značaja. Radionica je održana u organizaciji Javnog preduzeća „Resavska pećina“, koje je upravljač Spomenika prirode „Lisine“.

Program obeležavanja Svetskog dana zaštite životne sredine otvorila je Milica Petrović, direktorka JP „Resavska pećina“, zahvalivši se učenicima i njihovim nastavnicima što su se odazvali da zajedno sa stručnjacima Zavoda započnu izradu Herbara Lisina, a time i vrednovanje botaničkog značaja spomenika prirode koji je zaštićen kao izuzetan nacionalni hidrogeološki fenomen.

Kako bi učenicima, predstavili i raznovrsnost faune Lisina, o sisarima koji žive u okolini prirodnog dobra govorio je mamolog Vladan Bjedov, dok je svet gmizavaca predstavio herpetolog mr Rastko Ajtić. O vrstama ptica koje se mogu videti na širem prostoru Lisina, deci je govorio ornitolog Miloš Radaković. Radi sagledavanja ukupne vrednosti i lepote Spomenika prirode, decu su kroz prirodno dobro proveli vodiči JP „Resavska pećina“.

Značaj realizacije programa kroz koje deca iz škola u neposrednom okruženju zaštićenih područja mogu upoznati karakteristike i jedinstvenost ovih područja, potvrdili su nam nastavnici i učenici zahvalivši se na prilici da nauče nešto više o svom kraju, i da upoznaju načine rada u istraživanju prirode.

Spomenik prirode „Lisine“, koji obuhvata izvor Veliko vrelo i vodopad Veliki buk u podnožju planine Beljanice, zaštićen je odlukom Vlade Republike Srbije iz 1955. godine, kao osobena znamenitost fonda geonasleđa Srbije.

www.zzps.rs

Vesna Vukajlović

Pet električnih autobusa uskoro na ulicama Beograda

Foto: beograd.rs

Goran VesicGradski menadžer Goran Vesić najavio je u nedelju, da uskoro u Beograd stižu električni autobusi čime će grad postati jedini u Evropi koji će imati jednu ekološki čistu autobusku liniju.

–    Grad Beograd je izdvojio 2,6 miliona evra kojima je kupljeno pet autobusa kineske kompanije „Hajger”. Radi se o jednoj od najvećih fabrika za proizvodnju autobusa koja u jednom danu proizvede čak 70 ovakvih vozila. Uporedo sa njihovim dolaskom, radi se na izgradnji punjača, a ta linija će nositi oznaku 1E i saobraćaće između Belvila i Vukovog spomenika. Autobusi će ići u razmaku od 12 do 15 minuta, punjači će biti na početnoj i poslednjoj stanici, a sa punjenjem u trajanju od 10 minuta ovi autobusi mogu da pređu 20 kilometara. Ovi autobusi su srednje veličine i mogu da prime oko 80 putnika, biće zelene boje i time želimo da damo doprinos očuvanju životne sredine. Plan nam je da sledeće godine nastavimo sa kupovinom takvih vozila sa idejom da centar grada bude pokriven električnim vozilima, što je praksa u svim razvijenim zemljama – rekao je gradski menadžer, gostujući u Jutarnjem programu RTV  „Pink”.

Vesna Vukajlović

Izvor: www.beograd.rs

Proizvedeno skoro 12 miliona tona uglja u RB „Kolubara“

kolubara

RB „Kolubara“ izdao je saopštenje u kome je navedeno da je u prvih 5 meseci 2016. godine na površinskim kopovima ovog basena proizvedeno 11,87 miliona tona uglja.

Kako je istaknuto, najveće količine uglja iskopane su na Polju „D“. Na ovom polju iskopano je 5,3 miliona tona uglja što je 2 odsto više nego što je planirano u ovom periodu. Dobar ezultat ostvaren je zahvaljujući odličnoj proizvodnji u maju 2016. godine kada je iskopano preko milion tona uglja čime je premašen proizvodni plan za 7 odsto.

Dobri proizvodni rezultati ostvareni su i na kopu „Tamnava-Zapadno polje“ gde je iskopano 5,12 miliona tona uglja.

Sandra Jovićević

foto: rbkolubara.rs

Blok A6 TE „Nikola Tesla A“ sinhronizovan na mrežu

m_dsc_0469

PD TENT saopštilo je da je završen remont bloka A6 termoelektrane „Nikola Tesla A“.

Šef službe mašinskog održavanja TENT A gospodin Srđan Josipović izjavio je da je remont trajao mesec dana, kao i da su pored standardnih obavljeni i zahtevniji radovi na bloku. Dodao je da su najvažniji poslovi obuhvatali zamenu cevi parovoda za startovanje i prelivanje vodene faze iz separatora pare, remont dve cirkulacione kotlovske pumpe, kao i zamenu delova opreme kotla i saniranje bunkera uglja 61.

Kako je navedeno, krajem prošle nedelje blok A6 je sinhronizovan na mrežu, a u toku je remont bloka A1, nakon čega sledi remont blokova A2 i A5.

Sandra Jovićević

foto: tent.rs

Održana radionica o biodiverzitetu u Sarajevu

yyps bio

Zavod za zaštitu prirode Srbije saopštio je da je sredinom maja u Sarajevu u Bosni i Hercegovini održana radionica posvećena unapređenju podataka o biodiverzitetu „Streamlining Biodiversity Data“.

U okviru radionice održane su tematske prezentacije predstavnika Slovenije, Italije, Hrvatske i Nemačkog društva za međunarodnu saradnju (GIZ), kao i diskusije o pomenutim prezentacijama. Dogovoreno je da Zavod za zaštitu prirode Srbije obezbedi analizu stanja u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori na osnovu budućih konsultacija sa partnerima, ali i preporuka koje treba preduzeti za uspostavljanje funkcionalnog informacionog sistema o biodiverzitetu.

Učesnici radionice obišli su i zaštićeno područje Zaštićeni pejsaž „Bijambare“ u Kantonu Sarajevo.

Radionica o biodiverzitetu u Sarajevu održana je u okviru projekta jačanja planiranja očuvanja prirode u jugoistočnoj Evropi „Towards strengthened conservation planning in South-East Europe“, a naredne dve radionice biće održane u Češkoj Republici u junu 2016. godine.

Sandra Jovićević

foto: zzps.rs

Podnet zahtev za potrebu procene uticaja na životnu sredinu projekta skladištenja opasnog otpada

ministarstvo-poljoprivrede rtv.rs

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije saopštilo je da je nosilac projekta kompanija „Stara Varoš“ iz Topole podnela Zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta skladištenja opasnog otpada i tretmana opasnog otpada.

Kako je saopšteno, radi se o otpadnim vozilima, električnom i elektronskom otpadu, a svi zainteresovani mogu izvršiti uvid u podnetu dokumentaciju u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine ili na internet sajtu resornog ministarstva. Primedbe i sugestije mogu se podneti u roku od 10 dana od objavljivanja obaveštenja.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: rtv.rs

Novi projekat posvećen održivom razvoju u BiH

golic rtrs.tv

Ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske gospođa Srebrenka Golić izjavila je da je Bosni i Hercegovini odobreno 2,4 miliona dolara za projekat „Katalizacija finansiranja životne sredine u svrhu niskokarbonskog razvoja“.

Gospođa Golić je izjavila da je cilj projekta obezbeđivanje ulaganja u niskokarbonski razvoj urbanih područja u Bosni i Hercegovini kako bi se promovisali čistiji i zdraviji gradovi i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Navela je da projekat obuhvata oblast energetske efikasnosti, energetskog menadžmenta, obnovljivih izvora energije, vodosnabdevanja, upravljanja otpadom i transporta.

Projekat „Katalizacija finansiranja životne sredine u svrhu niskokarbonskog razvoja“ trebalo bi da počne sa realizacijom 2017. godine.

Sandra Jovićević

foto: rtrs.tv

Završena ekološka akcija „Moja planeta zemlja i ja“

901250b7663e25ea6e0926b8ec942be1_XL

Kompanija „Fijat Krajsler automobili Srbija“ dodelila je nagrade kragujevačkim školama u okviru ekološke akcije „Moja planeta zemlja i ja“.

Prva nagrada – interaktivni projektor, dodeljena je učenicima Osnovne škole „Živadinka Divac“, drugu nagradu – projektor dobili su učenici OŠ „Milutin i Draginja Todorović“, a treća nagrada – bela školaska tabla dodeljena je učenicima OŠ „Svetozar Marković“.

Direktor kompanije „Fijat Krajsler automobili Srbija“ gospodin Alessio Leonardi ovom prilikom je izjavio da ova kompanija već treću godinu organizuje ekološke projekte za osnovne škole sa ciljem da osnovci Ambasadori životne sredine nauče koliko je bitno čuvati životnu sredinu. Istakao je da je FCA društveno odgovorna kompanija koja posluje u skladu sa najvišim principima očuvanja životne sredine i sprovodi niz edukatovnih akcija kao deo brige o lokalnoj zajednici.

Podsetimo, krakem marta 2016. godine kompanija FCA pokrenula je ekološku akciju „Moja planeta Zemlja i ja“. Akcija je bila namenjena učenicima osnovnih škola, a realizovana je u četiri faze. U prvoj fazi izabrano je po petoro učenika koji su dobili zvanje Ambasadori životne sredine, a za njih je organizovana poseta postrojenju za preradu otpadnih voda gde su upoznati sa procesom prečišćavanja otpadnih voda. U drugoj fazi, Ambasadori životne sredine posetili su Ekološko ostrvo gde su se upoznali sa zbrinjavanjem otpada, dok su u trećoj fazi posetili fabriku gde su imali predavanje o značaju biodiverziteta. Osim toga, održane su kampanje „Otpad u mojoj školi“, „Očistimo planetu“ i „Flora i fauna mog kraja“.

Sandra Jovićević

foto: infokg.rs

Održan info dan o OIE u Šapcu

Foto-ilustracija: Unsplash (michael-wilson)

Početkom juna u Šapcu održan je info dan o projektu „Podrška razvoju tržišta malih modularnih sistema daljinskog grejanja i hlađenja“.

Kako je saopšteno, cilj projekta je podrška razvoju tržišta malih modularnih sistema za grejanje i hlađenje na bazi obnovljivih izvora energije u gradovima i opštinama jugoistočne Evrope. Ovaj cilj će biti dostignut transferom znanja i zajedničkim aktivnostima partnera iz država u kojima postoje dobri primeri iz prakse (Nemačka, Austrija, Danska), dok će krajnji rezultat biti dovođenje projekata malih modularnih sistema daljinskog grejanja i hlađenja u predinvesticionu fazu u pet gradova i opština u Srbiji.

U okviru info dana o projektu su govorili predstavnici Eletrotehničkog fakulteta u Beogradu i energetski menadžer grada Šapca.

Sandra Jovićević

foto: economy.rs

Blokade za misije energetskih regulatora

aaAgencija za saradnju energetskih regulatora (ACER) objavila je 2. juna Preporuku Evropskom parlamentu, Savetu Evrope i Evropskoj komisiji naglašavajući značaj očuvanja nezavisnosti nacionalnih regulatornih tela i samog ACER-a, prenosi Agencija za energetiku RS.

U dokumentu ACER posebno ukazuje da Evropska komisija mora da nastavi sa aktivnim nadgledanjem primene odredbi Trećeg energetskog paketa vezanih za ovlašćenja i autonomiju nacionalnih energetskih regulatora i, u slučaju potrebe, preduzme mere da obezbedi poštovanje njenih odredbi.

„Budžeti nacionalnih regulatora moraju biti određeni tako da obezbede potrebne resurse koji im omogućavaju da  ispune svoje zakonom predviđene obaveze, kako na nacionalnom, tako na evropskom nivou“, naglašava se u preporukama.

ACER takođe ističe da postupci predlaganja i imenovanja članova višeg rukovodstva nacionalnih regulatornih tela u sektoru energetike moraju biti transparentni, pošteni i organizovani tako da im garantuju sposobnost nezavisnog delovanja.

Kako prenosi ACER, Lord Mog, predsednik Odbora regulatora ACER, izjavio je da „za sve nacionalne regulatore, značaj nezavisnosti i – kako ova analiza pokazuje – dovoljnih (finansijskih i ljudskih) resursa i dalje ostaje stalni razlog zabrinutosti i ima nesumnjivo odlučujući uticaj na nacionalnom i EU nivou“.

www.aers.rs

Vesna Vukajlović

Rusija najveći izvoznik nafte

csm_Nafta_rosneft.com_4b41b6addaRusija je prošle godine postala najveći izvoznik nafte i prirodnog gasa u svetu, prema godišnjem izveštaju kompanije Britiš petroleum (BP) o energentima u svetu. Posmatrano po izvozu nafte, Rusija je pretekla Saudijsku Arabiju, i zadržala je vodeću poziciju u izvozu prirodnog gasa, prenosi Raša tudej.

Tri četvrtine proizvedene ruske nafte je prošle godine otišlo u izvoz, dok je izvezeno 33,7 odsto proizvedenog gasa. Rusija je, takođe, izvezla 41,8 odsto od ukupno proizvedenih količina uglja. Prema izveštaju BP-a, izvoz nafte sa Bliskog istoka je prošle godine porastao za 670.000 barela dnevno, zbog skoka iračke i saudijske proizvodnje na rekordne nivoe. Oko 75 odsto izvoza bliskoistočne nafte je otišlo u Azijsko-pacifički region, iako je Evropa povećala uvoz nafte iz tog regiona za 590.000 barela dnevno.

“Rusija je vodeći snabdevač Evrope naftom i gasom, koji čine 37 odsto i 35 odsto od ukupne evropske potrošnje”, navodi se u izveštaju. Ruska proizvodnja nafte je prošle godine porasla za 1,2 odsto, sedmu godinu zaredom, dostižući novi maksim od 11 miliona barela dnevno. Proizvodnja energenata u Rusiji je porasla za 0,7 odsto, ali je potrošnja pala za 3,3 odsto. Uprkos tome, Rusija je ostala četvrti najveći potrošač energenata na svetu, posle Kine, SAD i Indije. Prema podacima ruske statističke službe Rostat, ruska proizvodnja nafte je u martu premašila Saudijsku Arabiju, pošto su ruski proizvođači izvukli skoro 10,92 miliona barela dnevno u poređenju sa saudijskih 10,12 miliona, navodi RT.

Izvor: www.tanjug.rs

Vesna Vukajlović

Pet miliona tona katodnog bakra

brU borskoj topionici, u pogonu elektrolitičke rafinacije, nedavno je proizvedena petomilionita tona katodnog bakra.  Osim pet miliona tona “crvenog” metala, ovaj metalurški pogon u Boru je u svom dosadašnjem radnom veku proizveo i značajne količine plemenitih metala, navodi se u saopštenju RTB Bor. Proizvedeno je 160 tona zlata, više od hiljadu tona srebra, 1.600 tona selena, 32.000 tona bakar-sulfata, odnosno plavog kamena, kao i desetine hiljada kvadratnih metara grafičkih i medicinskih filmova.

 “Kada bi se 50 miliona komada katoda poređale jedna do druge po dužini, bio bi to bakarni pojas dugačak 48.000 kilometara i njime bi se komotno mogla opasati zemljina kugla i to bez stezanja jer je obim naše planete, oko ekvatora, 40.000 kilometara”, piše u saopštenju RTB. Jedna katoda teška je u proseku oko 100 kilograma, njena dužina je nepun metar (960 cm), a širina 815 centimetara.  Ove narandžasto-crvene ploče od 99,99 odsto bakra jedan su od glavnih proizvoda metalurškog procesa, koje idu na tržište i dalje mogu da se pretapaju i koriste u industriji. Put do njih nije nimalo jednostavan, jer pre nego što se pretvori u katodnu ploču bakar prolazi kroz različite oblike- od koncentrata, prženca, bakrenca, blistera, do anoda i katoda.

Geološka nauka u sponi sa tehnikama rudarstva i metalurgije uspela je da od stene dođe do svetlucavog bakra, koji danas čini „nervni sistem“ svakog električnog uređaja – od tostera do laptopa. U Rudarsko-topioničarskom basenu Bor rekordna proizvodnja bakra zabeležena je 1991. godine. Tada je proizvedeno 151.395 tona katoda. “Zlatna” godina bila je 1975. kada je ostvarena najveća proizvodnja zlata – 5,25 tona. “Srebrnu medalju” je, kako kaže statistika, odnela 1978. godina, kada je proizvedeno 48 tona srebra.

Izvor :www.tanjug.rs

Vesna Vukajlović

EPS će do 2025. godine uložiti milijardu evra u životnu sredinu

Foto: eps.rs

eps

Predstavnici EPS-a i TE-KO „Kostolac“ 9. juna 2016. godine održali su sastanak posvećen realizaciji ekoloških projekata u Kostolcu.

Vršilac dužnosti direktora JP „Elektroprivreda Srbije“ gospodin Milorad Grčić izjavio je da je EPS društveno odgovorna kompanija koja je do sada uložila oko 200 miliona evra u ekološke projekte, a očekuje se da će do 2025. godine ova cifra dostići milijardu evra.

Naveo je da su u TE „Kostolac B“ revitalizovana dva bloka i ugrađeni elektrofilteri što je smanjilo nivo zagađenja ispod minimuma propisanog zakonima i evropskim standardima. U toku je izgradnja postrojenja za odsumporavanje koje bi uskoro trebalo da bude završeno, a kada bude pušteno u rad emisija sumpor-dioksida iznosiće manje od 200 miligrama po metru kubnom, a što je u skladu sa evropskim normama. Dodao je da je u toku i realizacija projekta zatvaranja pepelišta Srednje kostolačko ostrvo što će doprineti eliminisanju problema razvejavanja pepela iz termoelektrane „Kostolac A“, dok se u TE „Kostolac B“ priprema izgradnja novog bloka.

Gospodin Grčić je dodao da se ekološkim investicijama podiže kvalitet života građana i smanjuje zagađenje, čime se doprinosi i zaštiti životne sredine.

Sandra Jovićević

foto: eps.rs

Postavljen novi stator generatora u TENT B

m_f3

PD TENT saopštilo je da revitalizacija bloka TENT 2 napreduje kao što je planirano.

Kako je saopšteno, u okviru prve faze revitalizacije pomenutog bloka podignut je i postavljen novi stator generatora težine 300 tona. Stator je podignut specijalnim kranovima u mašinskoj hali na 12 metara i spušten na temeljnu ploču za šta je bilo potrebno sat vremena.

Direktor TENT B gospodin Ivan Gajić izjavio je da će se montiranje i pozicioniranje statora nastaviti kao što je prvobitno planirano. Dodao je da će svi ostali prateći uređaji biti montirani i povezani nakon čega će se obaviti neophodna električna ispitivanja.

Sandra Jovićević

foto: tent.rs

Zanatlijsko-tehnička škola u Dubrovniku koristi energiju iz OIE

RD_Dubrovnik05.jpg.688x388_q85_crop_upscale

Nedavno je u Zanatlijsko-tehničkoj školi u Dubrovniku u Hrvatskoj pušten u rad sistem koji koristi obnovljive izvore energije.

Sistem su konstruisali profesori i učenici ove škole za šta im je trebalo oko godinu dana. Sistem čine solarni paneli i vetrogeneratori koji se nalaze na krovu škole. Električna energija koju proizvodi ovaj sistem koristi se za napajanje škole.

U planu je otvaranje novog smera u školi koji bi trebalo da edukuje učenike o instalaciji novih sistema iz obnovljivih izvora energije.

Sandra Jovićević

foto: hrt.hr

1...1,4261,4271,428...1,674Page 1,427 of 1,674

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
31
1
2
3
4
Events for 31st December
No Events
Events for 1st January
No Events
Events for 2nd January
No Events
Events for 3rd January
No Events
5
6
7
8
9
10
11
Events for 4th January
No Events
Events for 5th January
No Events
Events for 6th January
No Events
Events for 7th January
No Events
Events for 8th January
No Events
Events for 9th January
No Events
Events for 10th January
No Events
12
13
14
15
16
17
18
Events for 11th January
No Events
Events for 12th January
No Events
Events for 13th January
No Events
Events for 14th January
No Events
Events for 15th January
No Events
Events for 16th January
No Events
Events for 17th January
No Events
19
20
21
22
23
24
25
Events for 18th January
No Events
Events for 19th January
No Events
Events for 20th January
No Events
Events for 21st January
No Events
Events for 22nd January
No Events
Events for 23rd January
No Events
Events for 24th January
No Events
26
27
28
29
30
31
1
Events for 25th January
No Events
Events for 26th January
No Events
Events for 27th January
No Events
Events for 28th January
No Events
Events for 29th January
No Events
Events for 30th January
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs