Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu tokom januara premijeri Srbije i Švedske su potvrdili da će IKEA investirati do kraja godine u Srbiju 300 miliona evra, i da će prvi objekti biti otvoreni u Beogradu. Ekskluzivno za Energetski portal gospodja Irena Dobosz, menadžer za održivost u kompaniji IKEA za Jugoistočnu Evropu, rekla je nešto više o načinu na koji posluje ova firma. IKEA sledi vrednosti i koncept osnivača Ingvara Kamprada koji je odrastao u Smaland oblasti u Švedskoj. Smaland predelom dominiraju stenoviti pejzaži, a stanovnici imaju reputaciju invetivnih ljudi jer sve sirovine koriste na promišljen način i ne priznaju nesavršena rešenja. Taj duh, koji karakteriše i uverenje da ni jedna metoda nije efikasnija od dobrog primera, ugrađen je i u IKEU.
EP: IKEA uskoro dolazi na srpsko tršište, reč je o renomiranoj kompaniji koja mnogo ulaže u reciklažu, zaštitu životne sredine, dobro birane sirovine… Kažite nam nešto više o praksi koju IKEA sprovodi širom sveta? Kako je postala po Vašem mišljenju toliko uspešna i popularna?
Irena Dobosz: Jedan od osnovnih razvojnih principa kompanije IKEA je održiv razvoj i mi učestvujemo i podržavamo veliki broj inicijativa globalno koje se bave ovim pitanjem. U skladu sa našim konceptom „demokratskog dizajna“ svi naši proizvodi moraju zadovoljiti ovu komponentu i napravljeni su od recikliranih materijala ili materijala iz obnovljivih izvora ili se mogu reciklirati. Značajna sredstva i napore ulažemo u sopstvene izvore obnovljive energije. Drvo koje koristimo je sertifikovano i iz obnovljivih izvora, kao i recimo kafa, riba i morski plodovi koji se služe u našim restoranima. Slične napore ulažemo i kada je u pitanju pamuk, gde sav pamuk koji se koristi za naše proizvode potiče iz više održivih izvora, što znači da proizvođači koji ga proizvode koriste manje vode i pesticida nego u konvencionalnoj proizvodnji. IKEA ne primenjuje principe održivosti samo u svojim poslovnim operacijama već aktivno podstičemo i naše kupce da žive život kod kuće u skladu sa principom održivog razvoja, tako već sada u našim robnim kućama mogu da se kupe samo LED sijalice, koje su kompatabilne sa svom rasvetom u našem asortimanu. Takođe, nudimo i veliki broj proizvoda koji štede vodu, smanjuju odpad i sl. Za nas, održivost nije samo odgovoran odnos prema životnoj sredini, već i prema zajednicama u kojima poslujemo, i u tom smislu sprovodimo veliki broj programa koji se u najvećem delu fokusiraju na poboljšanje uslova života dece i porodica koja žive u teškim okolnostima, i koja su ugrožena posledicama prirodnih katastrofa ili ratnih konfikata. Samo u prošloj godini, IKEA fondacija je investirala u ovakve programe 104 miliona evra.
EP: Kakav je proces proizvodnje u samim fabrikama kompanije IKEA, da li koristite obnovljive izvore energije , da li električnu energiju na primer dobijate preko solarnih elektrana, opišite nam standarde koji se poštuju u poslovanju ove kompanije?
Irena Dobosz: Kompanija IKEA posvećena je poslovanju u skladu sa principima održivosti koji su utemeljeni na strategiji „IKEA People & Planet positive“. Na bazi toga, i planiranje naših investicija u izgradnju objekata, bili oni komercijalni, poslovni ili proizvodni, u skladu je sa ovom strategijom. Od 2009. godine smo uložili 1.5 milijardu evra u sopstvene izvore obnovljive energije (solarne elektrane, vetro generatori). Ovo je deo napora za ostvarivanje našeg cilja da do 2020. godine budemo energetski nezavisni, tj. da proizvodimo onoliko enegrije koliko i konzumiramo. Na našim robnim kućama i drugim objektima do sada je širom sveta instalirano 700.000 solarnih panela. Brojni standardi regulišu tehnička rešenja koja će biti primenjena na našim objektima. Osim izgradnje sopstvenih obnovljivih izvora energije (solarne elektrane na krovu objekata ili korišćenje geotermalne energije), bitne su i racionalizacija potrošnje energije i resursa kroz primenu novih materijala i tehnologija (npr. LED rasveta u objektima, korišćenje sofisticiranih sistema planiranja i upravljanja objektom idr.), korišćenje obnovljivih materijala i upravljanje otpadom („waste management“) ključni su principi koji se primenjuju.
EP: IKEA je brend iz Švedske, da li u dizajnu i arhitektonskim rešenjima sledi tamošnju tradiciju i koliko preuzima dobre primere iz prakse zemalja u kojima posluje?
Irena Dobozs: Čista, jednostavna i humana, bile bi ključne reči koje u vezi sa arhitekturom objekata odražavaju i vrednosti na kojima je kompanija IKEA utemeljena. Stil možemo opisati kao moderna funcionalistička arhitektura, koji deli iste vrednosti. Ovaj stil je razvijen je iz tradicije švedske moderne i funkcionalističke arhitekture iz 1920-ih i 1930-ih godina, koju karakterišu takođe čiste geomerijske forme, bez dekoracije, planirane po principu forma prati funkciju.
EP: Možete li nam reći u koliko zemalja sveta posluje IKEA i i kakav je finansijski bilans bio na kraju 2015.godine?
Irena Dobosz: Na globalnom nivou, IKEA kontinuirano beleži rast. Prošle godine porasli smo za više od 11%, i trenutno u svetu ima 375 robnih kuća IKEA u 28 zemalja, koje su ostvarile promet od preko 33 milijarde eura i 884 miliona poseta. Sa svojim različitim poslovnim aktivnostima IKEA je prisutna u 43 zemlje a broj zaposlenih prošle godine narastao je na 172.000.
Intervju vodila: Vesna Vukajlović
Povodom još jedne uspešne godine poslovanja ProCredit banka drugi put zaredom organizuje ProAkciju – događaj posvećen prijateljima banke, ali i svima onima koji žele da nauče nešto novo i uživaju u dobroj zabavi. ProAkcija, događaj dobrih vibracija biće održan u petak, 08. jula 2016. godine od 17.30 sati na prostoru „Kamengrad“ (ulaz na Adu Ciganliju iz Radničke ulice).
U sredu 29. juna je u okviru obeležavanja Dana Dunava u Srbiji na Srebrnom jezeru u opštini Veliko Gradište otvoren novoizgrađeni sistem za vodosnabdevanje čiju je izgradnju sa 4,5 miliona evra finansirala Evropska unija, a u Golupcu je potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić potpisao pismo o namerama između Vlade Republike Srbije i Austrijske razvojne agencije kojim se predviđa nastavak radova na rekonstrukciji Golubačke tvrđave.
Potpisivanjem pisma o namerama između Vlade Republike Srbije i Austrijske razvojne agencije obezbeđen je nastavak radova na rekonstrukciji Golubačke tvrđave u koju će austrijski partner uložiti 800 000 evra. Ova sredstva će biti utrošena na rekonstrukciju palate koja se nalazi u okviru Golubačke tvrđave i omogućavaju nastavak radova koji su započeti u okviru projekta „Socijalno-ekonomski razvoj dunavske regije u Srbiji“ koji finansira Evropska unija, a sprovodi Austrijska razvojna agencija. Vrednost radova na kompleksu Golubačke tvrđave koje finansira Evropska unija je 6,5 miliona evra. Kako se ovaj projekat završava 22. jula 2016. godine i kako zbog problema sa projektnom dokumentacijom nije bilo moguće završiti sve radova na rekonstrukciji tvrđave, bilo je neohodno obezbediti nastavak radova, što je potpisivanjem ovog dokumenta i učinjeno. Očekuje se takođe i da će Evropska unija u toku 2017. godine obezbediti nova sredstva kojim će se u potpunosti zaokružiti rekonstrukcija kompleksa Golubačke tvrđave, nabaviti sva neophodna oprema i ovaj veoma značajan turistički kompleks na Dunavu osposobiti za privlačenje turista iz celog sveta.
“Socijalno-ekonomski razvoj dunavske regije u Srbiji” je četvorogodišnji projekat vredan 19,5 miliona evra koji finasira Evropska unija, a sprovodi i kofinansira Austrijska razvojna agencija. Projekat je započeo 1. jula 2012 godine i traje do 22. jula 2016. godine i bavio se razvojem i promocijom dunavske regije u Srbiji. U okviru ovog projekta je pored izgradnje sistema za vodosnabdevanje u Velikom Gradištu i rekonstrukcije kompleksa Golubačke tvrđavem, kroz program donacija vredan 3,5 miliona evra finansirano 17 projekata, urađena revizija 13 velikih infrastrukturnih projekata, napravljeno nekoliko veoma značajnih dokumenata za razvoj dunavske regije u Srbiji i promocija ove regije kao interesantne turističke i investicione destinacije.