Home Blog Page 1406

Konkurs za program „Stopama prvih botaničara“

Plakat-Botanicari3-768x1024

Krajem avgusta i početkom septembra ove godine u Sremskim Karlovcima biće održan edukativno-istraživački program „Stopama prvih botaničara“.

Cilj projekta je da omogući mladima da steknu kompetencije kroz neformalno obrazovanje na polju botanike. Učesnici su mladi uzrasta od 15 do 19 godina koji će proći kroz faze botaniziranja, terenskog rada, prikupljanja, determinacije i preparacije biljnog materijala, osnova ekologije, zaštite biodiverziteta i primene geografskih informacionih sistema.

Svi mladi sa teritorije Vojvodine mogu se prijaviti do 31. jula 2016. godine, a vikend seminari će biti održani od 27. do 28. avgusta 2016. godine, od 3. do 4. septembra i od 10 do 11. septembra 2016. godine.

Program organizuje Pokret gorana Novog Sada.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: ekoloskicentar.org

Pronađeno sistemsko rešenje za održavanje solarnih punjača u Beogradu

ab1aa33d5c293a56a562cd883ca53078_6715335999

Predstavnici grada Beograda i JKP „Javno osvetljenje“ obišli su kompaniju „Strawberry energy“ u cilju pronalaženja sistemskog rešenja za održavanje solarnih punjača.

Član Gradskog veća Beograda gospodin Dragomir Petronijević izjavio je ovom prilikom da je u pitanju srpska start-ap kompanija koju grad Beograd podržava i da je pronađeno rešenje za sistemsko održavanje njihovih solarnih punjača.

On je podsetio da se solarni punjači ove kompanije nalaze na više lokacija u Beogradu i Srbiji, ali i u drugim zemljama.

izvor: beograd.rs

Sandra Jovićević

Razvoj na osnovu maksimalne optimizacije procesa

Atlantic GreenOsnov društveno odgovornog delovanja svake kompanije  je činjenica da postane  svesna  važnosti  i potrebe sopstvenog uticaja na unapređenje opštih društvenih uslovai životne sredine u kojoj posluje, pa je tako energetska efiksnost trajno opredeljenje i strateška postavka Atlantic Grupe da smanji uticaj na životnu sredinu kroz racionalizaciju potrošnje energenata i vode, smanjenje otpada i porast odvajanja otpada, generalno u svim svojim procesima.

Posebna projekcija urađena je za poboljšanje energetske efikasnosti za  kompanije u Srbiji, finansiranjem uz pomoć podrške  EBRD-a,  što je bio deo šire strategije sistemskog unapređenja svih proizvodnih procesa Atlantic Grupe i podrška regionalnih aktivnosti uz racionalnije korišćenje resursa i energije, smanjenja troškova, ali i zaštite životne sredine. Pored ušteda vezanih za efikasnost, očekuje se i da će planirane investicije u operativnim kompanijama u Srbiji dodatno smanjiti emisiju CO2 za 600 tona godišnje.

Investiranjem u novu opremu u Atlantic Grupi u Srbiji  omogućene su  uštede u korišćenju električne energije i gasa, kao i potrošnje vode u proizvodnim procesima. Konkretno za pogone u Srbiji zbirno smo smanjili potrošnju energije, sa utrošenih 75.539 MWh u 2012. godini na  potrošenih 53.140  MWh u 2014. što su značajne uštede resursa i nadovezuju se na našu generalnu stratešku postavku da  se razvijamo na osnovu maksimalne optimizacije svojih procesa.

Upravljanje otpadom i sprečavanje zagađenja ostaje naš trajni prioritet, tako da je u 2014. povećano sortiranje i odvajanje otpada u čitavom sistemu Atlantica, a količina recikliranog otpada je povećana za 8 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U Štarku i Grandu već sad recikliramo gotovo 50 odsto otpada, na godišnjem nivou, a tendencija je da taj procenat i dalje raste.

Ostale važne ekološke aktivnosti sprovedene su istovremeno u četiri ključna područja: integracija ekološke perspektive u sva poslovna područja i funkcije, integracija ekoloških vrednosti u postojeće projekte, niz aktivnosti za podizanje ekološke svesti zaposlenih, kao i drugu godinu za redom izveštavamo o održivom društveno odgovornom poslovanju u skladu sa GRI načelima (Global Reporting Initiative).

Vesna Vukajlović

Ekološka katastrofa koštaće 61,6 milijardi dolara

dwPortal Balkan magazin prenosi da je naftna kompanija Britiš Petroleum (BP) objavila je da će konačni račun za obeštećenje zbog izlivanja nafte u Meksičkom zalivu 2010. godine iznositi 61,6 milijardi dolara. U BP veruju da buduće tužbe povezane s izlivanjem “neće imati značajniji materijalni utjicaj”, objavili su u petak britanski mediji.

Bušotina Dipvoter horajzon Meksičkom zalivu eksplodirala je 20. aprila 2010. godine, pri čemu je poginulo 11 radnika. Došlo je do izlivanja nafte, što se ubrzo pretvorilo u najgoru ekološku katastrofu u istoriji SAD, podseća BBC. Od tada BP plaća skupe kazne, naknade i pravne račune.

Prošle godine je izvršni direktor Bob Dadli opisao katastrofu na bušotini Dipvoter horajzon kao “smrtno opasnu” za kompaniju. U petak je, ipak,  rekao da je kompanija bila potresena “do srži” i da je to dovelo do potpune promene u organizacionoj strukturi.

“Ponekad je potrebno blisko iskustvo sa smrću kako bi se kompanija radikalno promenila. Bila smo prisiljeni da svu pažnju usmerimo na ono što je neophodno učiniti da bi preživela”, izjavio je Dadli za BBC.

Kako bi finansirao troškove te katastrofe BP je poslednjih godina prodala imovinu vrednu više od 45 milijardi dolara.

“Tokom poslednjih nekoliko meseci napravili smo značajan napredak u rešavanju otvorenih tužbi za Dipvoter horajzon i danas možemo proceniti sve preostale materijalne obaveze tog incidenta. Važno je što imamo jasan plan upravljanja tim troškovima, to daje sigurnost našim ulagačima”, poručio je finansijski direktor BP-a Brajana Gilvarija u saopštenju.

BP se u oktobru prošle godine nagodio s američkim vlastima da plati 20 milijardi dolara na ime odštete za izlivanje nafte. Taj iznos je najveći  u istiriji nagodbi američkih vlasti sa nekom firmom.

Izvor: balkanmagazin.net

Vesna Vukajlović

Gasovod “Istring” zaobilazi Srbiju

gas-pipesSinoć je nacionalna televizija RTS prenela da će zamena za “Južni tok”, gasovod “Istring”, zaobići  Srbiju. Slovačka i Bugarska potpisale su sporazum o gradnji tog gasovoda, što je deo plana EU da obezbedi alternativu ruskom gasu. Istovremeno, ruski izvoz gasa u Evropu raste, pa zato “Gasprom” očekuje da uskoro dobije saglasnost svih zemalja članica za gradnju “Severnog toka 2”

Investicija vredna 2,2 milijarde evra spada u jeftinije projekte jer će se koristiti i postojeća gasna mreža. Slovačka i Bugarska su se dogovorile o kapacitetu od 20 milijardi do 40 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

“Dakle, to je dobar gasovod kao jedna konekcija za eventualno moguće snabdevanje jedne i druge strane, ali taj gasovod ne daje nikakvu novu diversifikaciju, nikakav novi izvor osim ruskog gasa”, napominje Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas.

Urednica Balkan magazina Jelica Putniković ističe da je taj gasovod, zapravo, jedna dobra poslovna ideja Slovaka, koji hoće da se uključe u nove tendencije EU da se napravi što više gasnih mreža.

“Pitanje je ko će ga finansirati, jer Unija nije odobrila sredstva za njegovo finansiranje”, navodi Putnikovićeva.

Istovremeno, ruski izvoz gasa u Evropu raste, samo prošle godine uvećan je za osam odsto. Zato i “Gasprom” očekuje da uskoro dobije saglasnost svih zemalja članica za gradnju “Severnog toka 2”, koji povezuje Rusiju i Nemačku.

“Gasovod ‘Severni tok 2’ udvostručiće naš izvozni kapacitet preko severnog koridora i za jedan i po put skratiti putanju za dopremanje ruskog gasa do sve većih tržišta u severnoj i zapadnoj Evropi. U poređenju s tradicionalnom rutom, smanjiće troškove transporta gasa i do dva puta”, napominju iz “Gasproma”.

Moskva najavljuje da bi mogla da oživi i projekat “Južni tok”, ako Unija pokaže volju za to. To bi bio spas za energetsku bezbednost Srbije i celog Balkana, koji je i najugroženiji, jer ima samo jedan pravac snabdevanja – preko Mađarske.

“Smatram da je južnoj Evropi i centralnoj Evropi ‘Južni tok’ neophodan i smatram da će on biti u dogledno vreme izgrađen”, dodaje Vojislav Vuletić u razgovoru sa novinarkom RTS-a.

Kroz Energetsku uniju koju je formirao, Brisel pokušava ne samo da poveže evropsko gasno tržište, već i da obezbedi niže cene gasa. Uvozi se iz Amerike, ali je transport skup.

“I dalje su cene niže u Americi. Imamo neke procene koliko će cene pasti zbog Energetske unije, ali je prilično teško to sada reći, jer će se stvari dinamično razvijati pod uticajem svetskog tržišta gasa i nafte”, objašnjava potpredsednik Evropske komisije zadužen za energetiku Maroš Šefčovič.

Inače, Unija je ovog meseca izdvojila 263 miliona evra za energetsku infrastrukturu. Najviše novca uložiće u gradnju gasovoda koji će povezati zemlje članice u baltičkom regionu.

Izvor: rts.rs

Vesna Vukajlović

EU kaznila proizvodjače kamiona sa tri milijarde evra

kamion-128Evropska unija je danas kaznila pet najvećih evropskih proizvođača kamiona sa rekordnih tri milijarde evra, optužujući ih za dosluh radi nameštanja cena i odlaganja uvođenja tehnologija za smanjenje zagađenja.

Prema izjavi evropske komesarke za zaštitu konkurencije Margret Vestager, kompanije Dajmler, DAF, Iveko, MAN i Volvo/Reno su pre 14 godina skovale plan u jednom hotelu u Briselu, prenosi agencija Frans pres.

“Odredili smo najveću kaznu ikada jednom kartelu, ali za to postoji dobar razlog. Posebno zbog toga što ovaj kartel obuhvata izuzetno veliko tržište i što je veoma dugo tako delovao”, izjavila je Vestager.

Istraga se bazirala na racijama sprovedenim u postrojenjima tih kompanija 2011. godine.

Kompanije su bile optužene za nameštanje cena, ali i za tajni dogovor koji je imao za cilj odlaganje, a potom i prebacivanje troškova uvođenja tehnologija za smanjenje zagađenja na potrošače.

Nemačkom Dajmleru je određena najviša kazna u iznosu od milijardu evra, a za njim sledi holandski DAF sa kaznom od preko 750 miliona evra.

MAN je dobio puni imunitet zbog saradnje u istrazi, navodi AFP.

Izvor: tanjug.rs

Vesna Vukajlović

EU predstavila strože ciljeve za smanjenje emisije gasova

Foto ilustracija: Pixabay

co2 energetika.baEvropska unija je predložila nove nacionalne ciljeve za drastično smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine kako bi ispunila obećanje sa klimatskog samita u Parizu.

Najveći teret novih planova pada na Švedsku, Luksemburg, Finsku, Dansku, Nemačku, Britaniju, Francusku i Austriju, ocenjuje agencija Frans pres, dodajući da su ovi planovi deo nastojanja evropskog bloka da ispuni obećanje o smanjenju emisije štetnih gasova za 40 odsto u odnosu na nivo iz 1990, prenosi agencija Frans pres.

Prema nacrtu predloga, Britanija, kao drugi najveći evropski emiter štetnih gasova posle Nemačke, trebalo bi da smanji zagađenje za 37 odsto do 2030. godine u odnosu na nivo iz 2005. godine, što je znatno više od većine drugih članica Unije, javlja agencija Rojters.

Nemačka bi trebalo da smanji zagađenje za 38 odsto, a Francuska za 37 odsto.

Takođe su predloženi i stroži ciljevi za smanjenje gasova u Luksemburgu i Švedskoj.

Bugarska je jedina članica Unije od koje je zatraženo da ne menja ciljeve, navodi britanska agencija.

foto: energetika.ba

izvor: tanjug.rs

Blok 7 TE „Tuzla “ imaće vrednost od 722 miliona evra

news-2015-April-TE_Tuzla_blok7_250143967

Izvršni direktor za kapitalne investicije JP „Elektroprivreda BiH“ gospodin Senad Salkić izjavio je za Fenu da je zadovoljan aranžmanom za finansiranje bloka 7 TE „Tuzla“.

On je istakao da je JP „Elektroprivreda BiH“ dobila pismo o namerama od kineske Exim banke u kojem su precizirani uslovi kreditnog aranžmana, kao i da se očekuje da do 1. novembra ove godine budu dogovoreni svi uslovi. Tender bi mogao biti raspisan do kraja godine, dok bi za izgradnju bloka bilo potrebno oko 5,5 godina. Na izgradnji će biti angažovan kineski konzorcijum CGG, ali i domaće kompanije.

Kako je naveo, vrednost projekta iznosi oko 722 miliona evra, a izgradnjom ovog bloka biće ugašeni blokovi 3 i 4 TE „Tuzla“.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Ukrajina podržava pregovore o gasu sa EU i Rusijom

gas_madrid ec.europa.eu

Pres služba ukrajinske kompanije „Naftogas“ saopštila je da podržava predlog Evropske komisije o obnavljanju trilateralnih pregovora o gasu sa Evropskom unijom i ruskom kompanijom „Gasprom“.

U saopštenju je navedeno da je ova kompanija spremna za obnavljanje trilateralnih pregovora sa „Gaspromom“ kako bi se razgovaralo o uslovima isporuka ruskog gasa na predlog potpredsednika Evropske komisije gospodina Maroša Šefčoviča.

Gospodin Šefčović je nedavno izjavio da bi „Gasprom“ i „Naftogas“ trebalo da postignu dogovor o uzajamno povoljnim uslovima za isporuke gasa u predstojećoj zimskoj sezoni.

foto: ec.europa.eu

izvor: tanjug.rs

Sandra Jovićević

Doneto rešenje o obimu i sadržaju Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta skladištenja opasnog otpada

Foto: eko.minpolj.gov.rs

Ministarstvo-zzs

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je da je doneto Rešenje o potrebi i određivanju obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta skladištenja opasnog otpada na teritoriji opštine Kraljevo.

Kako je saopšteno, reč je o istrošenim otpadnim olovnim akumulatorima i drugim vrstama akumulatora i baterija, hemikalijama (kiseline, baze, organski rastvarači, tečnosti za pranje), muljevima različitog porekla koji u sebi sadrže opasne materije, opremi koja u sebi sadrži PCB, istrošenim filterima (uključujući kolače – pogače, potrošene adsorbente itd.), potrošenom aktivnom uglju, muljevima nastalim tretmanom otpadnih voda koje u sebi sadrže opasne materije i drugim vrstama opasnog otpada.

Uvid u doneto rešenje može se izvršiti u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, ali i na internet sajtu resornog ministarstva.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

Sandra Jovićević

U toku sanacija deponije u opštini Đurđevac

mid_577fa59f48087

U Hrvatskoj je nedavno počela sanacija deponije Teodorovac u opštini Đurđenovac.

Načelnik opštine Đurđenovac gospodin Hrvoje Topalović izjavio je da su sredstva za sanaciju deponije u iznosu od 6,6 miliona kuna osigurana iz evropskih fondova. Dodao je da je zadovoljan saradnjom sa Ministarstvom zaštite životne sredine i prirode i Fondom za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Hrvatske.

Zamenik ministra zaštite životne sredine i prirode gospodin Mario Šiljeg istakao je da su u Hrvatskoj u toku brojni projekti u oblasti upravljanja otpadom, zaštite životne sredine i energetske efikasnosti koji će doprineti kvalitetnijem životu građana.

izvor: mzoip.hr

Sandra Jovićević

Metković dobio prečistač otpadnih voda

_BUPOV190716-1

U naselju Prud u hrvatskom gradu Metković pušten je u rad biljni prečistač otpadnih voda.

Ministar zaštite životne sredine i prirode Hrvatske gospodin Slaven Dobrović izjavio je da je reč o investiciji koja pokazuje da taj kraj ide u mseru razvoja održive privrede i funkcionisanja u skladu sa prirodom. Istakao je da su realizacijom ovog projekta osigurani osnovni uslovi za održivi razvoj ovog kraja jer se komunalne otpadne vode obrađuju u biljnom uređaju, tako da je to dugoročno i kvalitetno rešenje za ekosistem.

Vrednost investicije iznosi oko 7 miliona kuna, a sredstva su obezbeđena od Svetske banke u okviru Programa zaštite od zagađenja obalnih voda.

izvor: metkovic.hr

Sandra Jovićević

Peti put obeležen Dan evropskog Amazona

20160714_img_9289WWF, Svetska organizacija za prirodu zajedno sa Komisijom Republike Srbije za saradnju sa Uneskom i partnerima iz kompanije Coca-Cola obeležio je Dan еvropskog Amazona zajedničkim skokom u Dunav sa terase splava „Shake n’ Shake“, 14 jula. Nekoliko hiljada ljudi u Srbiji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Sloveniji i Austriji, širom budućeg UNESCO prekograničnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“, simboličnim skokom u reke pokazalo je značaj inicijative za čiste reke i zdrave rečne ekosisteme.

„Verujem da prirodne vrednosti reka Dunava, Drave i Mure imaju veliki potencijal da približe zemlje koje rezervat biosfere obuhvata, a čija zaštita zahteva veliku lokalnu podršku i angažovanje ljudi. Reke i rečni ekosistemi nam, pored toga što su izrazito važne za očuvanje biodiverziteta, pružaju brojne usluge od egzistencijalne važnosti: one su nam izvor pitke vode, hrane, služe nam za rekreaciju i turizam, koristimo ih za transport i za proizvodnju energije. Na kraju, očuvana prirodna staništa uz reka ublažavaju posledice poplava. Zbog svega toga je veoma važno da se rekama upravljai na održiv način jer time doprinosimo i socio-ekonomskom razvoju.”, izjavila je Duška Dimović, direktorka WWF programa u Srbiji i podsetila da je duž Dunava u poslednjih 150 godina uništeno 80 odsto prirodnih vlažnih područja, kao biološki najproduktivnijih staništa. Posledice su višestruke, među njima su smanjenje populacija riba, narušavanje staništa koja naseljavaju brojne vrste biljaka i životinja, pogoršanje kvaliteta voda, kao i smanjenje površina vlažnih staništa koje su prirodni rezervoari i značajno ublažavaju uticaj poplavnih voda.

„Od osnivanja UNESKO programa „Čovek i biosfera“ 1971. godine, širom sveta je uspostavljeno 669 rezervata biosfere širom sveta, u oko 120 zemalja. Srbija je, sa rezervatom biosfere Golija Studenica takođe deo ove globalne mreže od velikog značaja za razvoj našeg odnosa sa prirodom i za postizanje održivog razvoja. Upravo smo pripremili nominaciju za rezervat biosfere Bačko Podunavlje i nadamo se ćemo već od jeseni ove godine imati dva rezervata biosfere na svetskoj UNESKO listi.“ – istakao je predsednik Komisije Republike Srbije za saradnju sa Uneskom Prof. dr Goran Milasinović.

Poznat kao „evropski Amazon“, budući UNESCO prekogranični rezervat biosfere kojim će zajedno upravljati države Srbija, Mađarska, Hrvatska, Slovenija i Austrija, postaće prvo  zaštićeno područje u svetu koje obuvata pet zemalja i najveće u Evropi. Na ovom području reke Mura, Drava i Dunav formiraju 700 kilometara dug zeleni pojas koji će se sastojati od preko 13 zaštićenih područja koja povezuju skoro milion hektara jednog od najvažnijih rečnih sistema u Evropi.

Glavni cilj projekta je osigurati zaštitu i dobro upravljanje prekograničnim rečnim ekosistemom Mure, Drave i Dunava, ali ništa manje značajan cilj je i očuvanje jedinstvenih i kulturnih vrednosti i bolji život za stanovnike ovog područja. Efikasna zaštita prirode je moguća jedino ako su uključeni ljudi koji žive na tom području koji svaki dan koriste prirodne resurse i usluge koje im prirodna područja pružaju.

evropski_amazon___cuvajmo_reke_da_one_cuvaju_nas_559130WWF ujedno radi i na zaštiti i obnovi vlažnih staništa Dunava za dobrobit i prirode i ljudi. Revitalizacija lokaliteta Štrbac i Široki rit u Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje“ pomaže očuvanju vrsta kroz obnavljanje staništa, obezbeđivanje prirodnog režima voda, kao i razvoja eko-turizma na ovom području. Uz podršku kompanije Coca-Cola u Gornjem Podunavlju u Srbiji, Kopačkom ritu u Hrvatskoj i u Mađarskoj revitalizovano je nekoliko stotina hektara prirodnih vlažnih staništa.

 “Coca-Cola širom sveta ukazuje na važnost održivog razvoja i odgovornog raspolaganja vodom. 2007. godine, obavezali smo se da ćemo do 2020. lokalnim zajednicama i prirodnoj sredini vratiti količinu vode koju koristimo u proizvodnji svojih pića i ostalim proizvodnim postupcima. Ponosni smo na činjenicu da smo u centralnoj i jugoistočnoj Evropi taj cilj već postigli, upravo sarađujući sa WWF-om na obnovi vlažnih staništa na Gornjem Podunavlju.“ – naglasila je Milica Stefanović, rukovodilac odeljenja za komunikaciju i odnose sa javnošću Coca-Cola kompanije.

Proslavi Dana Evropskog Amazona pridruzila se i nevladina organizacija Ujedinjeni Ribolovci Srbije koja je pozvala članstvo iz više gradova da izađu na reke, pecaju i puštaju ribu. Ujedinjeni Ribolovci Srbije će u Beogradu na Zemunskom keju organizovati centralni događaj na koji su pozvani ribolovci, oni koji bi želeli da nauče da pecaju ali i svi prijatelji reka.

Dan „evropskog Amazona“ obeležava se peti put za redom, od 2013. godine, a sam datum, 14. jul, izabran je u spomen na Martina Šnajdera Jakobija iz organizacije EuroNatur, začetnika ideje o prekograničnom rezervatu biosfere. Dan posvećen prirodi i ljudima budućeg UNESCO prekograničnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“.

Izvor: wwf.rs

Vesna Vukajlović

Utopija budućnosti je ‒ zelena

U znak obeležavanja pola milenijuma od nastanka čuvenog dela „Utopija” Tomasa Mora, Adam Maršal, profesor društvenih nauka životne sredine na Univerzitetu Mahidol, na Tajlandu, najavio je novu knjigu „Ekotopija 2121”, prenosi RTS.

Pomisao na to kako će se naši gradovi razvijati u 22. veku, navela je naučnike da razmišljaju i o njihovoj održivosti. Ove godine obeležava se 500-godišnjica jedne velike ideje ‒ utopije. Tomas Mor, engleski državnik, pisao je u čuvenom romanu o tajanstvenoj i idealnoj ostrvskoj zemlji Utopiji – savršeno uređenoj zajednici zadovoljnih ljudi. Tačan datum objavljivanja „Utopije” nije poznat, ali se zna da je bila kasna jesen 1516. godine. Povodom proslave rođendana navedenog dela, Adam Maršal je pokrenuo projekat i izdao knjigu „Ekotopija 2121″. Nova verzija utopije ‒ ekotopija ‒ grafičko je umetničko delo i predstavlja izložbu od sto budućih zelenih gradova iz celog sveta. Crteži se tumače kroz sto originalnih priča koje objašnjavaju transformaciju svakog grada u superekološku utopiju do 2121. godine.

Od utopije do ekotopije

LEUVEN-FINAL-D-672x372Delo „Ekotopija 2121″ prikazuje poznate gradove koji se nalaze u blizini, ali i one egzotične i daleke. Neki od gradova možda čak zvuče fiktivno: Eldorado, Timbuktu, Ksanadu i Šangri-La. Ipak, svi oni zaista postoje. Šarena priroda knjige može se najbolje dočarati kroz primer jednog grada iz „Ekotopije 2121″, koji predstavlja i mesto gde je „Utopija” 1516. godine rođena ‒ to je grad Luven (franc.) u Belgiji.

Izvor: rts.rs

Vesna Vukajlović

Prognoza klimatskih promena u Srbiji za leto 2016.

rhmzRepublički hidrometeorološki zavod izdao je nedavno saopštenja o proceni klime tokom leta 2016. godine u regionu i u Srbiji. Očekuje se da ove godine ne bude sušno i pretoplo, dok bi padavine trebalo da ostanu u okvirima prosečnih vrednosti za ovo doba godine. Više detalja o klimi u Srbiji pročitajte na linku.

V.V.

Poboljšan kvalitet vazduha u Pekingu

Tan2016-7-19_8328350_0_620x0

U prvoj polovini 2016. godine kvalitet vazduha u Pekingu je povećan.

Gradski Biro za zaštitu životne sredine Pekinga saopštio je da je koncentracija čestica manjih od 2,5 mikrometra (PM2,5) opala za 17,9 odsto tokom prvih šest meseci 2016. godine, a u odnosu na prethodnu godinu.

Broj dana tokom kojih je kvalitet vazduha ocenjen kao dobar povećan je za 19, odnosno na 107, dok je broj dana s zabeleženim teškim zagađenjem opao za dva, pa sada iznosi 14.

Kina je uspostavila nacionalne i lokalne ciljeve kako bi smanjila opasno zagađenje vazduha, a poboljšanju kvaliteta vazduha doprineo je i prekid rada 174 fabrike.

izvor: novosti.rs

Sandra Jovićević

1...1,4051,4061,407...1,670Page 1,406 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs