Kako saznajemo posredstvom PKS, Srbija prema najnovijim procenama, do 2019. godine mora da obezbedi 10,6 milijardi evra za prevođenje industrije na održivu proizvodnju i izgradnju infrastrukture. Za rešavanje problema otpada i otpadnih voda dok ulaganja u životnu sredinu do 2021. treba da dostignu tri odsto BDP, rekao je Zoran Vujović, potpredsednik Privredne komore Srbije.

Najveći trošak  jeste zbrinjavanje otpada i  upravljanje otpadnim vodama. U sektoru  voda biće potrebno 5,6 milijardi evra, u segmentu otpada 2,8 milijardi evra,  a za smanjenje industrijskog zagađenja i buke još 1,3 milijarde evra, istakao je potpredsednik PKS na stručnom skupu o učešću privatnog sektora u realizaciji ekoloških projekata.

„U uslovima ograničenih domaćih izvora i nemogućnosti  dodatnog zaduživanja, jedan od modela finansiranja za čiju primenu se PKS posebno zalaže jeste javno-privatno partnerstvo  kojim se prema nekim procenama može pokriti značajan deo investicionih potreba posebno u upravljanju komunalnim otpadom i otpadnim vodama“, objasnio je Vujović. Privredna komora, po rečima potpredsednika, inicira unapređenje i zalaže se za punu implementaciju Zakona o javno-privatnom partnerstvu (JPP), što bi   privuklo  neophodan infrastrukturni kapital. Vujović je ukazao na važnost formiranja Zelenog fonda  – kako bi se  sredstva za zaštitu životne sredine koja se ubiraju od privrede po više osnova slivala na jedno mesto i  efikasnije koristila. Podseća da je Srbija  u protekle dve godine usaglašavanjem regulatornog okvira sa evropskim direktivama  postigla ogroman napredak  što nam je otvorilo vrata za početak pregovora o poglavlju 27,  najkasnije do kraja ove ili početkom naredne godine. Međutim, Srbija se istovremeno suočava sa problemom primene regulative posebno u lokalnim zajednicama.

Važno je da se ugledamo na pozitivna iskustva i izbegnemo greške zemalja koje su u procesu evropskih integracija već prošle put koji je pred nama, da obezbedimo   dobru koordinaciju aktivnosti svih učesnika i da privreda bude aktivna i u implementaciji  evropskih direktiva, preuzetih obaveza i finansiranju investicija, naveo je Vujović.

Država i kompanije mogu da računaju na Privrednu komoru Srbije kao nacionalnu asocijaciju cele privrede. Naša uloga u pregovaračkom procesu je osnažena i bićemo, kao i do sada, stabilan partner administraciji u procesu ekoloških integracija, kako bi industrija  uspela da obezbedi potpun finansijski okvir, dostupan i održiv, za  nove zelene tehnologije i zelena radna mesta, poruka je potpredsednika PKS.

Gradski sekretar za životnu sredinu Goran Trivan kaže da je Srbija, od formiranja Ministarstva životne sredine napredovala, ali da je problem primena propisa. „Ako hoćete da konkurišete za novac koji je dostupan u evropskim fondovima morate imati projekte, jer se već sada planiraju sredstva za 2019“, objasnio je Trivan. Kako je najavio, Beograd ima puno gotovih projekata, i u septembru će početi razgovore sa donatorima.

„U rebalansu budžeta do kraja godine grad Beograd će na osnovu taksi i naknada za životnu sredinu inkasirati 997 miliona dinara. Po aktuelnom zakonu to nije naš novac, i to je neprihvatljivo. On mora biti namenski korišćen. Međutim u Beogradu smo se dogovorili da ta sredstva budu korišćena u svrhe životne sredine“, kazao je Trivan.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije Filip Radović ukazao je na velike mogućnosti srpske privrede i nova zapošljavanja u razvoju zelene ekonomije, a Vladica Božić iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine da u Srbiji nema dovoljno privatnih investicija u žaštiti životne sredine.

Predstavnik resornog ministarstva napomenuo je da u oblasti čvrstog otpada postoji osam centara, od kojih je četiri u privatnom vlasništvu, i da će iduće godine biti završen još jedan regionalni centar, ali da je to tek trećina onoga što bi prema Strategiji trebalo da bude – 27 centara.

Skup u PKS okupio je veliki broj stručnjaka, predstavnika kompanija, asocijacija i organizacija, a predstavljen je i Vodič za učešće privatnog sektora u finansiranju zaštite životne sredine.

Izvor: pks.rs

Vesna Vukajlović