RB „Kolubara“ saopštio je da je 20. oktobra 1956. godine počeo sa radom ugljenokop Polje „B“.
Od 1956. godine sa Polja „B” put Termoelektrane „Kolubara” u Velikim Crljenima otpremljeno je oko 93 miliona tona uglja, dok je najstarija aktivna termoelektrana EPS-a za to vreme proizvela i predala elektroenergetskom sistemu 50,9 milijardi kWh električne energije, ostvarila 1.464.152 sata rada na mreži i potrošila 106.705.416 tona uglja sa površinskih kopova Rudarskog basena „Kolubara”.
Od kada je kop Polje „B“ otvoren, otkopano je i odloženo oko 231 milion kubnih metara otkrivke. Rekordna godišnja proizvodnja uglja ostvarena je 2012. godine, kada je iskopano 3.765.979 tona uglja. Najbolji godišnji rezultat u proizvodnji otkrivke od 10.025.265 kubika, ostvaren je 2013. godine.
izvor: rbkolubara.rs
Brojnost različitih biljnih i životinjskih vrsta bi do kraja ove decenije mogla da se smanji za čitavih 67 odsto u odnosu na njihovu brojnost od pre pola veka, ističe se u danas objavljenom WWF-ovom „Izveštaju o živoj planeti 2016“. Smanjenje brojnosti vrsta je prvenstveno posledica ljudskih aktivnosti na Zemlji. WWF poziva na neophodne promene globalnih sistema za proizvodnju hrane i energije u svrhu opstanka vrsta i ekosistema širom sveta.
U prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u sredu 26. oktobra 2016. godine održan je sastanak sa predstavnicima ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu i Agencije za zaštitu životne sredine S.A.D.
Ministar zaštite i životne sredine u Hrvatskoj Slaven Dobrović, dao je danas poslepodne izjavu u kojoj je komentarisao budućnost sisačke rafinerije imajući u vidu najave da se rafinerija uskoro gasi.
Danas je u Francuskom institutu u Zmaj Jovinoj ulici u Beogradu održan konsultativni sastanak pod nazivom “Klimatske promene i zdravlje”. Ovaj skup su zajednički organizovali UNDP, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ambasada Francuske u Republici Srbiji. U skladu sa predstojećom konferencijom u Maroku COP 22, otpravnik poslova Ambasade Kraljevine Maroko u Srbiji Nj.E. Dris Hachaku je izrazio zadovoljstvo što Srbija aktivno učestvuje u naporima da se smanji uticaj klimatskih promena na sveukupnu privredu i zdravlje čovečanstva.
Gospođa Božanić je pohvalila privatni sektor, smatrajući da je često senzibilniji na zahteve, međunarodne tendencije i aktivnosti od državnog sistema. Na skupu su svoje radove predstavili brojni govornici između ostalih gospodin Miroslav Tadić iz UNDP-a,Sonja Marija Ignjacijus iz Helsinkija koja je predstavila model poslovanja ovog grada, Ana Pajković iz Švajcarske kancelarije za saradnju I mnogi drugi. U ime Privredne komore Srbije predstavljen je i projekat “EIT- Climate KIC” koja predstavlja međunorodnu inovativnu inicijativu u domenu klimatskih promena i Klimaton. Ulogu civilnog društva kao spone između nacionalne politike i lokalnih mera borbe protiv klimatskih promene prisutnima su prdočili Duška Dimović i Goran Sekulić iz WWF.
