Srbija koristi oko 55 odsto svog hidropotencijala i godišnje iz tog sektora proizvede u proseku oko 10,5 terevat sati električne energije, izjavio je danas direktor Sektora za strategiju Elektroprivrede Srbije (EPS) Aleksandar Jakovljević.

On je na konferenciji “Značaj hidropotencijala za energetsku bezbednost”, koju je organizovao portal Balkan magazin, kazao da se procenjuje da je tehnički moguće da se iz hidropotencijala u Srbiji proizvede ukupno oko 19,5 terravat sati energije.

Jakovljević je naveo da proizvodnja struje iz hidropotencijala čini oko 30 odsto ukupno proizvedene električne energije u zemljii, precizirajući da EPS u termoelektranama (TE) još godišnje proizvede između 24 i 25 teravat sati električne energije, što čini ukupnu godišnju proizvodnju od oko 35 teravat sati. “Po proizvodnji struje iz hidropotencijala Srbija je na drugom mestu odmah posle Rumunije”, naglasio je on dodajući da iako raspolaže određenim neiskorišćenim potencijalom Srbija ipak ne može iz hidrosektora da obezbedi punu energetsku bezbednost.

On je dodao da je planirano da se u narednih 10 godina u revitalizaciju nejvećeg broja hidroelektrana u (HE) u Srbiji uloži oko 500 miliona evra, navodeći da je to neophodno, jer je starost HE u Srbiji između 26 i 60 godina. Prema njegovim rečima, revitalizacija je neophodna kako bi se podigao sadšsnji kapacitet HE u Srbiji u kojima je ukupno 51 instalisan hidroagregat.

Jakovljević je naveo i da u Srbiji postoji i 16 malih HE koje imaju instalisana 33 agregata, dodajući da izgradnja novih HE nije toliko interesantna, jer trenutna cena električne energije ne pokazuje tendenciju rasta, a problem su i nerešeni imovinsko pravni odnosi na zemljištu gde bi objekti trebali biti građeni. Prema njegovim rečima, proizvodnja struje iz HE je i sa stanovišta ispada iz sistema povoljnija, jer je to godišnje oko 0,2 odsto, dok je u TE ispad oko 5,2 odsto.

Direktor sektora za tehničke poslove proizvodnje energije u EPS-u Dejan Ostojić kazao je da je EPS ukupno za proteklih devet meseci 2016. proizveo 27.709 gigavat sati električne energije, od čega je 67,6 odsto proizvedeno u TE, dok je 32,2 proizvedeno u HE u sastavu EPS-a.

On je precizirao da su HE u drugom kvartalu proizvele 3.336 gigavat sati energije ili ukupno 39,8 odsto ukupne proizvodnje struje. Ostojić je naveo i da se prosečna proizvodnja struje dobijene iz HE u posklednjih 20 godina u Srbiji kretala između osam i 12.000 gigavat sati (GWh).

Šef odseka za klimatske promene Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Danijela Božanić kazala je da je da su spreovedena istraživanja pokazala da korišćenje hidropotencijala dovodi do promene temperature i hemijskog sastava vode, tokova reka, ali i količine mulja, a utiče i na biljni i životinjski svet. Ona je navela i da je procenjeno da će do 2025, tri četvrtine populacije na planeti živeti u oblastima pogođenim nedostatkom vode, dok će potrebe za vodom biti povećane za 40 odsto. Božanovićeva je kazala da su podaci i da svaki sedmi stanovnik na planeti nema pristup čistoj pijaćoj vodi. Prema njenim rečima projekcije su i da će do 2070. godine temperatura da se povećava u proseku za 0,7 do dva stepena celzijusa, a do 2100. godine između 3,2 do četiri stepena.

Izvor: tanjug.rs