Dobojska bolnica dobila solarne kolektore

01.12.2016

U bolnici u Doboju u Republici Srpskoj realizovan je projekat energetske efikasnosti „Ugradnja solarnih kolektora za toplu vodu“.

Direktor Fonda za zaštitu životne sredine gospodin Srđan Todorović izjavio je da su postavljeni solarni kolektori za zagrevanje vode u vešeraju i kuhinji, čime se sa mazuta prešlo na obnovljive izvore energije. Fond za zaštitu životne sredine u ovom projektu učestvovao je sa 70 odsto sredstava ili oko 67 hiljada KM, dok je učešće bolnice bilo 30 odsto ili 26 hiljada KM.

Direktor bolnice u Doboju gospodin Vlado Đurđević naveo je da su uštede već vidljive, troškovi električne energije su prepolovljeni, a projekat će se u potpunosti isplatiti za tri godine.

izvor: glassrpske.com

Sandra Jovićević

Nove korpe za otpatke

01.12.2016

Na području grada Kostolca završena je druga faza postavljanja i ugradnje novih klupa i korpi za otpatke. Nove metalne klupe postavljene su na više lokacija u gradu, i to na Trgu bratstva i jedinstva, zatim u ulicama Nikole Tesle, Saveza boraca, Rudarskoj, Stevana Nemanje, kao i ispred stambenih zgrada u Jadranskoj ulici. Uz klupe su postavljene i nove metalne korpe za otpatke. Ukupno je postavljeno 38 klupa, za koje je Gradska opština Kostolac izdvojila sredstva u iznosu od 976.341,60 dinara, dok je za 12 korpi izdvojeno 198.151,92 dinara. Izvođač radova je preduzeće „Ranđelović -gradnja“ d.o.o. iz Novog Bečeja.

Podsetimo se, tokom letnjeg perioda realizovana je prva faza postavljanja novih klupa i korpi u gradu. Tada je Gradska opština Kostolac za nabavku i postavljanje 22 klupe izdvojila sredstva u iznosu od 599.500,00 dinara, dok je 378.500,00 dinara izdvojeno za kupovinu 25 novih korpi za otpatke. Tokom prve faze izvođač radova bila je firma „Metal Steel Morava“ iz Kostolca.

„Planiramo da u 2017.godini nastavimo istim intenzitetom da obnavljamo gradski urbani mobilijar“- kratko je poručio predsednik Savić.

Izvor:kostolac.org.rs

Vesna Vukajlović

Hrvatska može da postane lider u regionu , smatra Brzezinski

01.12.2016

Izgradnja LNG terminala je investicija niskog rizika koja nije komplikovana, a Hrvatskoj može brzo doneti veliku ekonomsku dobit, istaknuo je u sredu Ian Brzezinski, saradnik Atlantskog veća, na tribini “Spajanje Evrope od severa do juga: uloga Hrvatske u inicijativi Tri mora” koja je održana u Kući Evrope u Zagrebu.

Reč je o jednostavnoj tehnologiji i projektu koji nije skup i koji Hrvatska sama može da sprovede, smatra Brzezinski, ističući kako je Evropska unija izrazila spremnost da uplati gotovo pola iznosa vrednosti te investicije.

Atlantsko veće, čiji je Brzezinski viši saradnik, think tank je sa sedištem u Vašingtonu čiji je cilj promovisanje konstruktivnog vodstva i angažman u međunarodnim pitanjima.

Veće je na summitu u Istanbulu 2014. u saradnji sa Srednjoevropskim energetskim partnerima (CEEP) izradilo izvještaj koji je pozvao na ubrzanje izgradnje evropskog koridora sever-jug u područjima energetike, saobraćaja i komunikacija. Koridor bi se prostirao između Baltičkog, Crnog i Jadranskog mora, a izgradnja LNG terminala poklapa se s iznesenim ciljevima.

Preporuke izveštaja upućene su donositeljima politika na državnim i regionalnim nivoima Evropske unije i SAD-a, a njegovi zaključci su inspirisali sastanak čelnika država srednje Evrope koji su na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Nju Jorku 2015., a zatim na samitu u Dubrovniku u 2016., dogovorili pokretanje inicijative Tri mora, stoji u saopštenju konferencije.

“SAD želi Evropu koja je snažna, ujedinjena, uspešna , jer takva Evropa može da bude bolji partner SAD-u u sve globaliziranijem svetu s kojem se suočavamo”, istaknuo je na konferenciji Ian Brzezinski, sin Zbigniewa Brzezinskog, slavnog američkog stručnjaka za geopolitiku i savetnika za državnu sigurnost američkih predsednika Lindon Džonson i Džimi Karter.

Izvor:jutarnji.hr

V.V.

Jačanje institucija za zaštitu životne sredine

01.12.2016

Vlada Republike Srpske utvrdila je na 102. sednici, održanoj 01.12.2016. godine, u Banjaluci niz odluka i mera. Pored ostalih, Vlada Republike Srpske usvojila je Informaciju o izradi dokumenta „Program prilagođavanja zakonodavstva Republike Srpske sa pravnom tekovinom Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine”.

Realizacijom IPA projekta (2011-2014), ”Jačanje institucija za zaštitu životne sredine i pripreme za predpristupne fondove BiH” koji je finansiran od strane Evropske unije, isporučeno je ukupno 54 radna materijala kojima treba da se utvrde predlozi za donošenje strateških i planskih dokumenata i dokumenata politike zaštite životne sredine u Republici Srpskoj, FBiH, Brčko distriktu i za institucije Bosne i Hercegovine u skladu sa ustavima i zakonskim okvirima.

Vlada Republike Srpske zadužuje Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske da u koordinaciji sa Ministarstvom za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Republike Srpske obavijesti Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH o ovom zaključku.

Vlada Republike Srpske prihvatila je Informaciju o provođenju Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divljih životinja i biljaka i provođenju projekta UNODC u BiH .

Zadužuje se Ministarstvo za ekonomske odnose i regionalnu saradnju da obavesti Sekretarijat CITES Konvencije da je upravni organ za provođenje CITES Konvencije u Republici Srpskoj Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Zadužuje se Ministarstvo za ekonomske odnose i regionalnu saradnju da nastavi započetu saradnju sa UNODC i koordiniše saradnju sa nadležnim institucijama Republike Srpske i Ministarstva bezbednosti BiH, do okončanja ovog projekta.

Vlada Republike Srpske zadužuje sve nadležne institucije da obavještavaju Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede o postojanju istih ili sličnih projekata u Republici Srpskoj ili projekata koji se delimično odnose na provođenje CITES Konvencije u kojima učestvuju predstavnici iz Republike Srpske, a provode se na nivou BiH.

Zadužuju se Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju da redovno izvještavaju Vladu Republike Srpske o sprovođenju drugih projekata čiji krajnji rezultati su očuvanje ili povećanje staništa zaštićenih vrsta životinja i biljaka.

Izvor:vladars.net

Vesna Vukajlović

Početkom sledeće godine probna proizvodnja energije iz vetroparka „Krnovo“

01.12.2016

Probna proizvodnja električne energije iz vetroparka na Krnovu kod Nikšića trebalo bi da krene početkom sledeće godine, nakon što se do kraja ove godine okonča procedura za dobijanja upotrebne dozvole.

Vetroelektrana na Krnovu imaće snagu od 72MW, a godišnje će proizvoditi između 200 i 230 GWh električne energije, odnosno oko 8 odsto električne energije koja je potrebna Crnoj Gori. Vrednost elektrane iznosi oko 120 miliona evra.

Investitor je kompanija „Krnovo Green Energy“ koju su osnovale francuska kompanija „Akuo energy“ i austrijska kompanija „Ivicom Consulting“.

izvor: rtcg.me

Sandra Jovićević

Održani „Energetski dani Bijeljine“

01.12.2016

U utorak 29. novembra 2016. godine u Bijeljini u Republici Srpskoj održana je manifestacija „Energetski dani Bijeljine“.

Gradonačelnik Bijeljine gospodin Mićo Mićić istakao je da je cilj manifestacije podizanje svesti o obnovljivoj energiji i energetskoj efikasnosti, kao i promocija pametnog korišćenja energije. On je podsetio da je Bijeljina jedan od 18 gradova u BiH koji su 2011. godine potpisali inicijativu „Sporazum gradonačelnika“, a koja okuplja lokalne samouprave iz Evrope opredeljene za borbu protiv klimatskih promena.

U okviru manifestacije održan je i sajam energetske efikasnosti na kojem su kompanije predstavile dobre prakse iz ove oblasti.

izvor: glassrpske.com

Sandra Jovićević

Održan okrugli sto o održivom sistemu u Crnoj Gori

01.12.2016

U sredu 30. novembra 2016. godine u Podgorici održan je okrugli sto na temu „Društvena odgovornost proizvođača i odgovoran odnos lokalne zajednice – sinergijom do održivog sistema“.

Ovom prilikom predstavljeni su rezultati kampanje „Svaka limenka se računa“ u okviru koje je prikupljeno više od 1,5 tona limenki. Kako je istaknuto, ova kampanja se realizuje u deset zemalja Evropske unije, a ima za cilj da objasni zašto je reciklaža limenki važna, kao i da poveže one koji žele da recikliraju sa reciklerima ili komunalnim preduzećima.

Okrugli sto su organizovali Ekološki pokret „Ozon“, Recan fondacija za povraćaj i reciklažu limenki i Ministarstvo održivog razvoja i turizma Crne Gore.

izvor: rtcg.me

Sandra Jovićević

Dogovor OMV-a i Gasproma

01.12.2016

Generalni direktor austrijskog naftnog koncerna OMV Rajner Zele uveren je da će do kraja godine biti postignut dogovor oko razmene udela OMV u naftnim i gasnim poljima u Severnom moru za učešće u eksploataciji gasa ruskog Gasproma u Sibiru.

“Vratio sam se upravo iz Rusije i nalazimo se u intenzivnim pregovorima”, rekao je Zele austrijskom dnevniku „Oberesterajhiše nahrihten“. On je kazao da je postavljen cilj da se do kraja godine postigne osnovni dogovor o razmeni imovine.

Nakon toga će biti započeti zvanični razgovori sa norveškim vlastima. Zele polazi od toga da će OMV u Sibiru moći da crpi gas od 2018.do 2020.godine.

Što se tiče prodaje „Petrol Ofisi“, ćerka firme OMV u Turskoj, Zele je izrazio zadovoljstvo, jer ima više zainteresovanih nego što je očekivao. “Petrol ofisi je zdravo preduzeće. Razlog za prodaju nije političko stanje u Turskoj, već činjenica da OMV nije uspeo da u toj zemlji izgradi integrisano sedište”, objasnio je on.

Izvor: tanjug.rs

Vesna Vukajlović

Potrošnja energije iz obnovljivih izvora dostigla 23, 12 odsto

01.12.2016

Ministar rudarstva i energetike gospodn Aleksandar Antić izjavio je da Srbija ima obavezu da potrošnju energije iz obnovljivih izvora podigne na 27 odsto do 2020. godine, a do sada je uspela da dostigne na 23,12 odsto.

Kako je istakao, ovo je podatak Sekretarijata energetske zajednice, koji je daje puno optimizma da ćemo do 2020. godine doći do 27 odsto. On je naveo i da država daje podsticajne tarife za 1.092 MW iz obnovljivih izvora, od čega je najveći deo iz energije vetra, oko 500 MW, a ostalo su mini hidro, solar, geotermo, biomasa. Ključno je i da su ove godine usvojeni svi podzakonski akti neophodni za razvoj tih velikih projekata iz energije vetra. Dodao je da su do sada potpisani ugovori za dva PPA projekta (o otkupu električne energije od povlašćenih proizvođača) za vetroparkČibuk i vetropark u okolini Vršca.

Gospodin Antić je izjavio da je tema zaštite životne sredine važna za svakog, za budućnost naše zemlje i čitave planete i da čitavo društvo mora tom problemu pokloniti daleko veću pažnju. Istakao je da upravo sektor energetike ima jednu od ključnih odgovornosti u čitavom procesu i mehanizmu, te da mora da kaže da su u energetskom sektoru svesni činjenice da upravo oni snose najveću odgovornost za klimatske promene, ali i da su niz godina unazad počeli da prave korake u pravcu umanjivanja svih negativnih doprinosa.

Gospodin Antić je podsetio da je uz podršku Evropske komisije u EPS uloženo više od 200 miliona evra u ekološke projekte, pre svega na rešavanje problema praškastog zagađenja, ali i na početak rešavanja problema odsumporavanja i denitrifikacije u ključnim termoelektranama. Dodao je da će EPS, pored tih 200 miliona evra, u procese zaštite životne sredine, u narednih nekoliko godina uložiti još između 700 i 900 miliona evra i da će bez ikakve sumnje biti najveći investitior u zaštitu životne sredine.

izvor: tanjug.rs

Sandra Jovićević

Puštena u rad trafostanica „Fojnica“ u BiH

01.12.2016

Kompanija „Elektroprenos BiH“ pustila je u rad trafostanicu „Fojnica“.

Kako je istaknuto, izgradnjom ovog objekta i budućim planiranim uvezivanjem TS „Fojnica“ i TS „Kiseljak“ po 110 kV naponu u elektroenergetski sistem, formiraće se 110 kV „prsten“ između opština Visoko, Fojnica i Kiseljak, čime će se osigurati dvostrano napajanje ovih područja, siguran plasman proizvedene električne energije iz malih hidroelektrana, poboljšanje naponskih prilika i pouzdana isporuka električne energije potrošačima.

Vrednost investicije na izgradnji trafostanice „Fojnica“ iznosi 3,36 miliona KM.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Održano javno slušanje posvećeno upravljanju vodama

30.11.2016

U sredu 30. novembra 2016. godine održano je treće javno slušanje na temu „Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 – definisanje problema u oblasti upravljanja vodama“.

Predsednik Odbora za zaštitu životne sredine gospodin Branislav Božić istakao je da je cilj okupljanja sagledavanje problema u oblasti upravljanja vodama u Republici Srbiji. Između ostalog, naveo je da je od krucijalnog značaja podizanje ekološke svesti svih građana o potrebi zaštite, značaju i očuvanju voda. Takođe, ukazao je na činjenicu da se samo mali procenat voda adekvatno prečišćava i dodao da je neophodno privući strane investicije koje bi pomogle u stvaranju povoljnije investicione klime.

U diskusiji koja je usledila, učesnici su izneli svoje predloge i sugestije, kao i mere koje bi trebalo primeniti u cilju rešavanja problema u oblasti upravljanja vodama. Između ostalog, navedeno je da je neophodno adekvatno implementirati važeće propise, doneti strateška planska dokumenta, ojačati kadrovske kapacitete, institucionalnu i organizacionu strukturu i obezbediti bolju međusektorsku saradnju. Akcenat je stavljen na neophodnost izrade projekata, na osnovu kojih bi se apliciralo za sredstva iz fondova Evropske unije.

Javnom slušanju prisustvovali su članovi Odbora, brojne nevladine organizacije i predstavnici relevantnih institucija.

izvor: parlament.gov.rs

Sandra Jovićević

Obeleženo 50 godina rada HE „Senj“ u Hrvatskoj

30.11.2016

„Hrvatska Elektroprivreda“ 29. novembra 2016. godine obeležila je 50 godina rada hidroelektrane „Senj“.

Ova hidroelektrana ima ukupnu snagu od 216MW, a za 50 godina rada proizvela je preko 50 milijardi kWh električne energije, odnosno tri puta više od ukupne godišnje potrošnje Hrvatske. Najavljeno je da će u narednom periodu biti revitalizovani glavni i pomoćni agregati ove elektrane.

U planu je izgradnja druge faze hidroelektrane „Senj“ koja će obuhvatiti izgradnju HE „Kosinj“ i HE „Senj 2“.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

Nafta skuplja, danas sastanak OPEK-a

30.11.2016

Članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) će na današnjem sastanku u Beču pokušati da finalizuju dogovor o prvom smanjenju proizvodnje nafte u osam godina, u nastojanju da podignu niske cene tog energenta.

“Kao što sam vam juče rekao, svi radimo veoma naporno. Očekujemo vrlo pozitivan sastanak i nadamo se da ćemo vam preneti dobre vesti kada završimo”, izjavio je ministar za energetiku Ujedinjenih Arapskih Emirata, Suhail al-Mazruej, pre početka pregovora, a prenosi agencija Frans pres.

Ostaje da se vidi da li će vodeće članice naftnog kartela, Saudijska Arabija, Iran i Irak, biti u mogućnosti da prevaziđu rivalstvo i da dogovore kvote o rezanju proizvodnje.

Dok su ministri OPEK-a odlazili na radni doručak uoči početka zvaničnih pregovora, cene nafte su blago porasle, oporavljajući se od jučerašnjih gubitaka.

U ranom trgovanju u Londonu, američka “laka” nafta WTI za isporuke u januaru ojačala je za 69 centi, na 45,92 dolara za barel, dok je severnomorska nafta “brent” za dostavu u januaru porasla za 86 centi, na 47,24 dolara po barelu.

Ukoliko članice OPEK-a ne postignu dogovor, stručnjaci veruju da će cene nafte, koje su već više nego upola manje u odnosu na nivo iz 2014. godine, nastaviti da padaju, možda na 40 dolara ili čak 30 dolara za barel.

To bi, takođe, nanelo dodatni udarac ionako krhkom kredibilitetu OPEK-a koji je osnovan pre 56 godina.

U septembru, naftni kartel je u načelu dogovorio da će smanjiti proizvodnju na nivo od 32,5 do 33 miliona barela dnevno, što znači da će srezati proizvodnju za između 600.000 i 1,1 milion barela nafte dnevno.

Finalizovanje dogovora se, međutim, pokazalo teškim, s obzirom na to da Iran želi da vrati proizvodnju na nivo na kom je bila pre uvođenja sankcija toj zemlji, a da Iraku nedostaju finansijska sredstva u borbi protiv islamista.

Izvor:tanjug.rs

V.V.

U planu razvoj mreže brzih stanica za punjenje električnih vozila u Evropi

30.11.2016

Kompanije BMW, Daimler, Ford i Volkswagen sa svojim brendovima Audi i Porsche potpisali su memorandum o razumevanju koji predviđa uspostavljanje mreže brzog punjenja za električne automobile u Evropi.

Cilj ovog projekta je da se obezbedi 400 stanica za punjenje električnih automobila širom Evrope kako bi se olakšalo električnim vozilima da putuju na udaljene destinacije i time povećao broj ekoloških vozila.

Snaga ovakvih stanica bi trebalo da bude 350kW, što je brže od pstojećeg sistema, ali još uvek nije saopšteno koliko će projekat koštati.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Federalni ministar BiH na konferenciji „Western Balkans Sustainable Hydropower Conference“

30.11.2016

Federalni ministar energije, rudarstva i industrije gospodin Nermin Džindić ušestvuje u Beču na konferenciji „Western Balkans Sustainable Hydropower Conference“.

Cilj konferencije je okupiti predstavnike hidroenergetske zajednice zapadnog Balkana kako bi pomogli da se identifikuju visokokvalitetni hidroenergetski projekti na zapadnom Balkanu koji se mogu brzo realizovati, kao i da se definišu ključni koraci za razvoj takvih projekata visokog kvaliteta, uključujući i prekogranične.

Na konferenciju su pozvani ministri nadležni za energiju iz svih zemalja zapadnog Balkana, predstavnici ministarstava za hidroenergetski razvoj, vodoprivredu, zaštitu životne sredine, regulatornih agencija za energiju i elektroprivreda. Uz predstavnike zapadnog Balkana konferenciji prisustvuju predstavnici hidroenergetskih operatora iz Austrije, Norveške i Švajcarske, investitori u zapadni Balkan, predstavnici finansijskih institucija, stručnjaci iz multilateralnih finansijskih institucija i iz svetske organizacije za zaštitu prirode WWF, nezavisni hidroenergetski stručnjaci iz Austrije, Norveške i Švajcarske, dobavljači opreme i usluga, ka i predstavnici ministarstava.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Održana tribina o Arhuskoj konvenciji u Crnoj Gori

30.11.2016

U utorak 29. novembra 2016. godine u prostorijama Ministarstva održivog razvoja i turizma u Crnoj Gori održana je tribina o Arhuskoj konvenciji.

Na tribini je rečeno da je Crna Gora posvećena principima Arhuske konvencije, a posebnu pažnju bazira na održivom razvoju i očuvanju životne sredine, što predstavlja jedan od neophodnih uslova u procesu evropskih integracija. Istaknuto je da je za sprovođenje tri stuba Arhuske konvencije naročito bitna uloga Arhus centara, kao važnog mehanizma za njenu implementaciju.

Tribina je održana u okviru Javne rasprave o Predlogu trećeg nacionalnog izvještaja o sprovođenju Arhuske konvencije.

izvor: rtcg.me

Sandra Jovićević

1...1,3521,3531,354...1,673 Page 1,353 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM