Češka elektroenergetska kompanija ČEZ zatražila je dozvolu za nastavak rada drugog reaktora u nuklearnoj elektrani „Dukovany“.
Dozvola za rad ovog reaktora isteći će 10. jula 2017. godine saopštio je češki Državni biro za nuklearnu sigurnost (SÚJB).
S obzirom na prateću dokumentaciju, očekuje se da će dozvola biti izdata početkom jula 2017. godine.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine raspisuje javni poziv i poziva da se prijave svi servisi koji obavljaju delatnosti instalacije, održavanja ili servisiranja i provere ispuštanja rashladne i klimatizacione opreme i toplotnih pumpi koje sadrže ili se oslanjaju na supstance koje oštećuju ozonski omotač ili na fluorovane gasove sa efektom staklene bašte, delatnost sakupljanja supstanci koje oštećuju ozonski omotač ili fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte iz rashladne i klimatizacione opreme i toplotnih pumpi i isključivanje iz upotrebe takve opreme i sistema. Uslov za prijavljivanje je da servis imenuje jedno svoje stalno zaposleno lice za obuku servisnih tehničara, koje je državljanin Republike Srbije i ima stečeno osnovno stručno obrazovanje ili najmanje tri godine prakse iz oblasti koja odgovara vrsti delatnosti koju servis obavlja, kao i da najkasnije do 15. januara 2017. godine dostavi popunjeni obrazac – Upitnik za servise. Uz popunjeni obrazac servisi (pravna lica ili preduzetnici) su dužni da dostave i odgovarajuće dokaze u zavisnosti od upitnika koji popunjavaju.
U okviru NCPP projekta (Nacionalni plan za isključivanje iz upotrebe potpuno halogenovanih ugljovodonika) obezbeđeno je 100 kompleta opreme-alata za ispravno postupanje sa supstancama koje oštećuju ozonski omotač i određenim fluorovanim gasovima sa efektom staklene bašte prilikom servisiranja rashladne i klimatizacione opreme koja sadrži ove supstance. Deo opreme-alata raspoređen je uspostavljenim trening centrima za obuku servisnih tehničara iz rashladnog i klimatizacionog sektora, kao i servisima odabranim u okviru prethodnog javnog poziva objavljenog na sajtu Ministarstva 10. avgusta 2016. godine. Preostali kompleti opreme-alata namenjeni su za velika preduzeća koja proizvode, montiraju i servisiraju rashladne sisteme sa punjenjem većim od 30 kg rashladnog sredstva (5 kompleta za velike servise) i mala preduzeća koja proizvode, montiraju i servisiraju rashladne sisteme sa punjenjem manjim od 30 kg rashladnog sredstva (25 kompleta za male servise). Raspodela opreme-alata vršiće se preko Ozonske kancelarije Ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
izvor: eko.minpolj.gov.rs
RTV danas prenosi da su načelnik Gradske uprave za infrastrukturu i imovinu Saša Bugadžija i ovlašćeni predstavnik „Radun inženjeringa” Boris Štrbac potpisali ugovor o izgradnji hale za smeštaj linije za separaciju smeća na regionalnoj deponiji „Srem – Mačva” u Gradskoj kući u Sremskoj Mitrovici .
“Reč je o veoma važnoj i značajnoj investiciji sa aspekta zaštite životne sredine i pravilnog odlaganja komunalnog otpada. Izgradnjom ove hale stiču se uslovi za pravilno odvajanje korisnog dela komunalnog otpada koji kasnije može da se reciklira i ide na tržište od beskorisnog otpada koji će biti lagerovan na telo deponije”, rekao je Bugadžija.
Dodao je da izgradnjom hale i puštanjem u rad linije za separaciju, produžavaju vek trajanja regionalne deponije. Vrednost investicije je oko 52 miliona dinara, a rok za izvrođenje radova je 90 dana od dana uvođenja izvođača u posao. U toku je izgradnja linije za separaciju koja će biti stavljena u funkciju odmah nakon završetka hale.
Na regionalnu deponiju sada se odlaže komunalni otpad iz Sremske Mitrovice i Šapca, a postoje najave da će se u ovaj projekat uskoro uključiti i druge sremske i mačvanske opštine. Najveći deo sredstava za izgradnju hale za smeštaj linije za separaciju obezbedio je Grad Sremska Mitrovica, a jedan deo sredstava obezbeđen je i iz republičkih izvora.
Potpisivanju ugovora prisustvovao je i Vladimir Sanader, gradonačelnik Sremske Mitrovice.
Izvor i foto: rtv.rs
V.V.
Irak je smanjio proizvodnju nafte za oko 200.000 barela dnevno, u sklopu dogovora unutar Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) namenjenog podizanju cena tog energenta, izjavio je danas portparol iračkog ministarstva za naftu.
“Irak je smanjio proizvodnju na oko 4,6 miliona barela dnevno sa više od 4,8 miliona”, rekao je portparol ministarstva Asem Džihad za agenciju Frans pres.
Izvor: tanjug.rs
Foto: freeimages.com
Portal televizije N1 danas donosi vest o tome da Kina u sledeće četiri godine planira da uloži 360 milijardi dolara u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Ovo je izvorno objavila kineska Nacionalna uprava za energiju (NEA), dok najmnogoljudnija zemlja sveta sve više pokušava da se odmakne od “prljave” energije poput uglja.
Investicije bi trebalo da otvore 13 miliona radnih mesta u tom sektoru, navodi NEA u nacrtu dokumenta u kome se predstavlja energetska politika za razdoblje 2016.-2020.
NEA je ponovila da je cilj do 2020. godišnje proizvoditi energiju iz obnovljivih izvora ekvivalentnu energiji koja bi se dobila izgaranjem 580 miliona tona ugljenika, odnosno 15 odsto od ukupne potrošnje energije u Kini.
Nova postrojenja za proizvodnju struje od hidro, solarne, vetro i nuklearne energije predstavljaće oko polovine novoinstaliranih energetskih kapaciteta do 2020. godine, navodi NEA. Uprava nije objavila druge pojedinosti o finansiranju tih projekata.
Izvor: n1info.com
V.V.
Rukovodstvo Nuklearne elektrane Krško se na tradicionalnom novogodišnjem sastanku obratilo predstavnicima medija. U godini koja je iza nas, rad NEK-a se karakteriše kao izuzetno pouzdan bez neplaniranih zaustavljanja i uz postizanje visokih sigurnosnih standarda.
Urađene su temeljne pripreme i uspešno obavljen redovni remont koji je trajao više od mesec dana. Sprovedena je priprema, a zatim izvođenje projekata tehnološkog osavremenjivanja koji produžava radni vek elektrane i obezbeđuju da NEK prema sigurnosnim kriterijumima bude uporediv sa novim elektranama.
Do kraja godine ostvarena je planirana proizvodnju električne energije – 5,4 milijarde kWh. Kao poslovni okvir za sledeću godinu potvrđeni su privredni plan i petogodišnji plan ulaganja u tehnološko unapređenje.
Tokom opsežnog remonta koji je završen početkom novembra obavljeno je više od hiljadu radova i njima su potvrđeni planovi na području zamene nuklearnog goriva, preventivnog održavanja i proveravanja opreme. Istovremeno, sprovedeno je 25 tehnoloških osavremenjivanja. Njima su obuhvaćena i ona koja pozitivno utiču na produženje radnog veka elektrane.
Izvor: nek.si
V.V.
Javno preduzeće „Vodovod” zvanično je predalo na upotrebu regionalni sistem za vodosnabdevanje sa akumulacionog jezera Ćelije za nove potrošače na teritorijama opština Ćićevac i Varvarin.
Radovi na regionalnom vodovodu podrazumevali su povećanje protoka sa 650 na 1.000 litara u sekundi, povećanje kapaciteta Fabrike vode u Majdevu, izgradnju rezervoara u Lipovcu i izgradnju magistralnog cevovoda u dužini od 30 kilometara.
Varvarin i Ćićevac već decenijama imaju problem sa obezbeđivanjem zdrave pijaće vode. U Ćićevcu se većina stanovnika vodom snabdeva sa gradskih česama, jer voda iz lokalnog vodovoda sadrži nitrate, nitrite i mangan.
izvor: blic.rs
foto: cleanwateraction.org
Sandra Jovićević
U više oblasti Kine trenutno vlada veliko zagađenje, a Peking je pod crvenom uzbunom zbog smoga i žutom uzbunom zbog magle.
Druga područja, posebno u severnoj Kini su pod crvenim upozorenjem i zbog magle i zbog smoga. Visok nivo zagađenja traje već nedeljama, što je dovelo do otkazivanja letova i uvođenja zabrana za saobraćaj.
Kako bi se smanjilo zagađenje, Kina će investirati više od 360 milijardi dolara u dobijanje energije iz obnovljivih izvora u periodu od 2016. do 2020. godine, saopštila je kineska nacionalna agencija za energiju. Ova investicija će stvoriti više od 13 miliona radnih mesta, navodi se u projektu razvoja energetskog sektora koji je predstavila ova agencija.
U poslednjih pet godina, Kina ulaže više u zelene tehnologije i obnovljive izvore energije nego Evropa i SAD zajedno. Očekuje se da bi emisija ugljen dioksida u Kini mogla početi da opada 2030. godine.
izvor: blic.rs
Sandra Jovićević
Uprava ruske kompanije „Gasprom” odobrila je kredit od 310 miliona eura svojoj kćerki kompaniji „South Stream Transport” koja će graditi gasovod „Turski tok”.
Kredit je odobren na 3,5 godine, a koristiće se za plaćanje troškova nabavke cevi, skladištenja cevi i opreme, kao i radova na izgradnji gasovoda.
Podsetimo, gasovod „Turski tok” gradiće se u dve linije, a očekuje se da će obe biti završene do kraja 2019. godine. Predviđeno je da prva linija bude namenjena turskim potrošačima, dok je druga namenjena evropskim zemljama.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Sa ciljem unapređenja celokupnog stanja okoline u Republici Hrvatskoj i smanjenja zagađenja kroz unapređenje inspekcijskih nadzora, u Ministarstvu zaštite okoline i energetike započinje sprovođenje EU projekta tehničke pomoći “Jačanje sistema inspekcijskih nadzora industrijskih postrojenja koja značajno utieču na okolinu”.
Za sprovođenje projekta je u otvorenom postupku javnog nadmetanja izabrana Austrijska agencija za okolinu (Umweltbundesamt). Vrednost projekta je 398.580 evra od čega se 90% vrednosti projekta finansira iz programa Prelazni instrument, a 10% je nacionalno sufinansirano.
Glavni korisnik projekta je Ministarstvo zaštite okoline i energetike, Uprava za inspekcijske poslove, inspekcija zaštite okoline. Uz inspekciju zaštite okoline, u projektu učestvuju i ostale inspekcije uključene u inspekcijske nadzore zaštite okoline postrojenja koja značajno utiču na okolinu. Na primer: vodopravne, veterinarske, sanitarne, rudarske, elektroenergetske inspekcije, zatim inspekcije opreme pod pritiskom, zaštite na radu, zaštite od požara te zaštite i spašavanja.
Značajnu ulogu u sprovođenju projekta imaće i predstavnici industrijskog sektora, akademske zajednice i civilnog društva. Projekt traje 12 meseci s početkom sprovođenja 9. januara 2017. godine.
Projekt je odgovor Republike Hrvatske na obvezu 23. Direktive o industrijskim emisijama – IED (2010/75/EU) kojim se države članice obvezuju na uspostavu inspekcijskog sistema za ispitivanje punog opsega učinaka na okolinu od strane postrojenja koja značajno utiču na okolinu.
U okviru projekta planirano je ostvarenje sledećih glavnih rezultata: sprovođenje analize i izrada Izveštaja o trenutnom stanju u Republici Hrvatskoj u vezi sa usklađenošću sa odredbama Direktive o industrijskim emisijama.
Zatim, izrada preporuka za unapređenje sprovođenja i kontrole sprovođenja propisa u području industrijskih emisija. Tu je i izrada i distribucija Smernica za sprovođenje inspekcijskih nadzora usklađenosti rada operatera s dozvolama izdanim u skladu sa odredbama propisa iz područja zaštite okoline. Spomenimo i unapređenje kapaciteta ciljnih grupa koji se odnose na inspekcijska tela u području nadzora industrijskih postrojenja koja imaju značajan uticaj na okolinu kroz ciljane edukacije i studijsku posetu. Neizostavno je i unapređenje komunikacije i saradnje ministarstva s predstavnicima industrijskog sektora, akademske zajednice i civilnog društva kroz održane dve panel rasprave.
Projekt će biti službeno predstavljen na javnom predstavljanju koje je planirano za februar 2017. godine.
Izvor: mzoip.hr
V.V.
RTS prenosi da zbog najave oštre zime, Evropska komisija upozorava kako nerešena pitanja Moskve i Kijeva, ponovo dovode u opasnost dopremu ruskog gasa u Evropu. Saopštavaju da ulažu napore da dogovorenim posredovanjem između dveju zemalja, osiguraju snabdevanje. Zbog samo jednog pravca snabdevanja najveći energetski rizik za Srbiju jeste snabdevanje gasom.
Iz Vlade poručuju – iskoristićemo sve mogućnosti povećanja dotoka gasa i drugih izvora energije.
Srbija će ove godine imati spremna dva gasna projekta. Prvi je sa Bugaskom – dvosmerni gasovod Dimitrovgrad–Sofija. Sa Evropskom komisijom se dogovara njegovo finasiranje. Drugi posao, proširenje skladišta Banatski dvor sa ruskim Gaspromom, u završnoj je fazi.
“Privodi se kraju ta tehničko-ekonomska analiza i ja zaista očekujem u narednim nedeljama da ćemo imati konačnu odluku na koji način i u kom kapacitetu, pre svega eksploatacije ćemo raditi to proširenje”, kaže ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.
Uveliko se radi na povećanju zaliha nafte i derivata. Rezervi sada imamo za 12 dana, a do 2023. moraju biti na dvomesečnom nivou. Šezdeset i pet odsto derivata u Srbiji prevozi se cisternama. To je rizično i ekološki neprihvatljivo, pa je dobro što se sprema gradnja dva naftovoda.
“Ideja je da Rafineriju nafte Pančevo povežemo sa centrima postojećih skladišta, pre svega u Smederevu a u drugoj fazi ka Nišu, a da severni pravac – za koji će se projekt raditi sledeće godine, a to je pravac Pančevo-Novi Sad – krenemo da radimo negde 2020-2021”, rekao je izvršni direktor za investicije “Transnafte” Nebojša Lemajić.
Posle tri decenije i EPS će na proleće početi da gradi novo proizvodno postrojenje – termoelektranu u Kostolcu. Iz Vlade najavljuju još dva-tri vetroparka, više malih hidroelektrana i velike investicije u biomasu jer svetske analize ukazuju na rast potrošnje struje.
“Na primer, imaćete mnogo više električnih automobila 2040. nego što se ima sada”, ističe izvršni direktor za trgovinu strujom u EPS-u Dragan Vlaisavljević.
Bezbednost Nacionalnih energetskih sistema uslovljavaju unutrašnji, ali i više spoljni faktori. Rizici po energetsku bezbednost su: ekonomski i socijalni faktor što znači da je neophodno obezbediti energiju po pristupačnim cenama i zaštititi ugrožene potrošače, među faktorima je i neravnomerna koncentracija resursa prirodnog gasa jer dve trećine poseduju Rusija i Katar.
Takođe, veliki rizik transporta energenata postoji zbog geopolitičke situacije, klimatskih katastrofa, ali su i ratna i krizna područja takođe jedan od faktora koji utiču na bezbednost nacionalnih energetskih sistema.
Izvor: rts.rs
Američki proizvođač električnih automobila “Tesla” izvestio je da je prošle godine povećao proizvodnju za 64 odsto u odnosu na 2015, ali i da nije uspeo da ostvari ciljane isporuke u poslednja tri meseca 2016.
Kako se navodi u saopštenju kompanije, “Tesla” je proizveo 24.882 vozila u poslednjem prošlogodišnjem kvartalu, što je rezultiralo ukupnom proizvodnjom u 2016. od 83.922 vozila, prenosi agencija Frans pres.
Izvor: tanjug.rs
V.V.
Poslednjeg dana u 2016. godini na portalu Naftne industrije Srbije prenet je intervju gospodina Kirila Kravčenka iz dnevnog lista “Politika”. Uprkos niskoj ceni nafte koja je u 2016. bila manja od 50 dolara za barel i naftnoj krizi koja je pogodila gotovo sve naftne kompanije u svetu, NIS je zadržao radna mesta i sačuvao zarade, a nije odustao ni od ključnih investicija, navodi u intervjuu generalni direktor ove kompanije. NIS i dalje puni gotovo 15 odsto budžeta Srbije, a ukupne investicije za narednu godinu procenjuju se na više od 28 milijardi dinara, što potvrđuje status NIS-a kao vodećeg investitora u Srbiji.
Pored zanimljivih razmišljanja o regionu, naftnoj krizi i sličnim temama, gospodin Kravčenko najavljuje i nove projekte:
– Tu su najpre veliki energetski projekti za koje postoji veliko interesovanje partnera, poput izgradnje termoelektrane-toplane Pančevo i vetroparka. Ovi projekti su već usaglašeni i u naredne tri godine bi u njih trebalo da bude uloženo oko 300 miliona evra koje je NIS privukao kao investicije od stranih partnera. Takođe, mi već sada imamo 14 kogenerativnih postrojenja za proizvodnju struje iz gasa na naftnim i gasnim poljima u Srbiji. Od gasa koji smo ranije spaljivali na bakljama, sada pravimo struju. Spremamo projekte koji bi koristili geotermalnu energiju i potpisali smo sa jednom kineskom kompanijom sporazum o strateškoj saradnji, s kojom planiramo, osim realizacije projekata u okviru geotermalne energije, i proizvodnju struje iz ovih izvora.
Mi već sada prodajemo struju u pet država ovog regiona, a planiramo da trgovinu električnom energijom proširimo na 12 zemalja. Pored EPS-a smo jedini proizvođač struje u Srbiji koji je prodaje na slobodnom tržištu.
Izvor: nis.eu
V.V.
Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je juče kako je stav vlade jedinstven o Ini za koju je najavio da će je vratiti u hrvatsko vlasništvo tako što će prodajom deonica HEP-a otkupiti deonice te hrvatske naftne kompanije od mađarskog MOL-a.
Izvor: hina.hr
V.V.
Kako prenosi agencija Srna, gradonačelnik Banjaluke Igor Radojičić nastavio je juče pregovore sa delegacijom Evropske banke za obnovu i razvoj /EBRD/ o projektu tehničke i finansijske rekonstrukcije banjalučke “Toplane”.
Na sastanku u Gradskoj upravi razmotreno je više tehničkih i finansijskih modela za rešenje problema “Toplane”, koji se tiču promene primarnog energenta i rešavanja nagomilanih obaveza ovog preduzeća.
Dogovoreno je da pregovori budu nastavljeni za dve nedelje, saošteno je iz Gradske uprave.
Izvor: srna.rs
V.V.
Ministarstvo rudarstva i energetike i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u nameri da omoguće investitorima da lakše sagledaju sve neophodne korake na putu od ideje do realizacije elektrane koja proizvodi električnu energiju po povlašćenim uslovima, pripremili su Vodič za investitore za projekte u oblasti OIE. Vodič je koncipiran kao prezentacija koja prikazuje redosled neophodnih koraka koje investitor treba da preduzme, odnosno faze procesa kroz koje investitor obavezno mora proći tokom izgradnje postrojenja na OIE.
Imajući u vidu različite proceduralne zahteve koji se odnose na projekte iz različitih OIE, a zavisno od primenjene tehnologije, Vodič se prevashodno odnosi na projekte za koje vlada najveće interesovanje među investitorima, a to su postrojenja manje snage, pre svega hidroelektrane, solarne elektrane i biogasne elektrane.
Svaki slajd, osim prvog i poslednjeg, koncipiran je kao opis jednog koraka koji investitor treba da preduzme u procesu izgradnje postrojenja. Drugim rečima, svaki slajd predstavlјa jedan određen dokument odnosno akt koji investitor ishoduje kao rezultat uspešno obavlјenog pojedinog koraka u realizaciji projekta, a složeni su hronološkim redosledom u procesu ishodovanja akata, odnosno progresivnim redom koji omogućava realizaciju projekta bez pozivanja na dokumenta koja prethodno već nisu pribavlјena, što investitoru ukazuje na jednosmernu putanju u procesu ishodovanja dokumenata. Kroz prezentaciju se može kretati izborom naznačenih linkova.
Vodič možete pogledati na sledećem linku.
Vodič na engleskom možete pogledati na sledećem linku.
izvor: mre.gov.rs
Sandra Jovićević
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
