U sledeće dve godine u energetsku obnovu više stambenih zgrada u Hrvatskoj biće uloženo preko milijardu kuna, od čega 629 miliona kuna iz Operativnog programa Konkurentnost i kohezija. Sve ovo se realizuje na osnovu konkursa koji je prošle godine raspisalo Ministarstvo graditeljstva i prostornog uređenja, nakon čega je odobreno 616 projekata. Ovo je potvrdio premijer Hrvatske gospodin Plenković.
Izvor: hina.hr
V.Vukajlović
U prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine održan je prvi sastanak nadzornog odbora programa pod nazivom „Dalja implementacija Strategije aproksimacije u oblasti životne sredine“, koji se realizuje iz pretpristupnih fondova Evropske unije. Cilj projekta je da pruži odgovore na pitanja na koji način, kada, koliko, za koje namene i za koje tačno projekte u oblastima upravljanja otpadom i otpadnim vodama treba da se izdvoje sredstva u narednom periodu.
Rezultate ovog projekta će Vlada Republike Srbije koristiti u pripremi za sadržaj pregovaračke pozicije pretpristupnih pregovora sa Evropskom unijom i predstavljaće osnovu za traženje prelaznih perioda za direktive za koje su potrebna velika finansijska ulaganja.
„Vlada Republike Srbije je planirala dostizanje prosečnih evropskih standarda u oblasti životne sredine u narednih 25 godina. To podrazumeva da će Srbija biti u obavezi da u narednom periodu povećava izdvajanja za životnu sredinu kako bi došla na više od 200 miliona evra godišnje investicija u razvoj infrastrukture i kako bi dostigla zacrtane ciljeve u planiranom vremenskom roku“, istakla je Stana Božović, državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Za buduće uspešno pregovaranje u ovoj oblasti neophodno je dobro strateško planiranje koje će omogućiti ovaj projekat, jačanje institucionalnih kapaciteta i uspostavljanje stabilnog sistema finansiranja kroz reformu Zelenog fonda na način da odgovara realnim potrebama višegodišnjeg planiranja i finansiranja infrastrukturnih projekata.
Projekat „Dalja implementacija Nacionalne strategije aproksimacije u oblasti životne sredine“ traje do oktobra 2018. godine i obuhvata aktivnosti koje se odnose na tri glavne komponente: jačanje institucija za sprovođenje zakonodavstva u oblasti životne sredine, jačanje kapaciteta za planiranje sprovođenja EU Direktiva koje zahtevaju značajna finansijska ulaganja (posebno u oblasti voda i otpada) i jačanje kapaciteta za investiciono i finansijsko planiranje projekata u oblasti životne sredine.
Projekat je finansiran od strane Evropske unije.
Izvor: Agencije
V.V.
Januar ove godine sa minus 3,6 stepeni Celzijusa je najhladniji januar u Beogradu od 1964. godine, podaci su meteorologa. Ovogodišnji januar hladniji je i od februara 2012. godine koji svi pamtimo po ekstremno ledenom talasu.
Zato je i potrošnja električne energije tokom decembra 2016. i januara 2017. godine veća za 560 miliona kWh električne energije u odnosu na period pre godinu dana. U januaru se dnevna potrošnja struje približila rekordu iz februara 2012. godine, a 10. januara, kada je u nekim delovima Srbije minus dostizao i 33 stepena Celzijusa, potrošnja struje iznosila 138 miliona kWh, što je 20 odsto više nego istog datuma prošle godine.
Povećanje potrošnje električne energije u decembru i januaru kretalo se od 10 do 20 odsto, zavisno od temperaturnih razlika. Ipak, potrošačima je mala uteha meteorološka statistika, ali je veoma važno da svako domaćinstvo ima uvid u sopstvene energetske navike. Retko ko od nas ima utisak da dva ili tri sata dodatnog uključivanja kvarcne grejalice ili uljanog radijatora može čak za trećinu da uveća račun za struju Dodatno uključivanje TA peći nekoliko sati u toku dana može i da duplira račun za utrošenu električnu energiju. I svaki stepen smanjenja spoljašnje temperature dovodi do toga da potrošnja za grejanje raste za 5 ili 6 odsto.
Predstavnik Agencije za energetiku gospodin Aca Vučković izjavio je za Telegraf da ako potrošite oko 1.600 kWh električne energije mesečno došli ste do granice crvene zone. Ukoliko zbog hladnog vremena koje može biti kao što je i ovaj decembar u minusu, jedno minus dva, minus tri stepena, vi ćete morati da bi ste se zagrejali da potrošite više električne energije. Ukoliko potrošite znači na tih 1.600 dodatnih 800kWh električne energije za grejanje, što nije nemoguće kad je jako hladno, peć se umesto četiri sata puni sedam sati, za to vreme ćete potrošiti na primer tih dodatnih 700, 800 kWh u crvenoj zoni i vaš račun će se duplirati. Tako račun od oko 10.000 dinara u normalnim uslovima, očekivano je da bude oko 19.000 tokom ledenog talasa.
Gospodin Slobodan Ružić, ekspert za energetiku za Telegraf je istakao da je prosečna temperatura u decembru 3 stepena. Ako u nekom drugom decembru prosečna bude minus 2, vi ćete imati 25 odsto više potrošnje za grejanje, a da držite isti nivo u svom stanu. Potrošač ne zna, ali troši više, i to se neumitno dešava, to je zakon fizike.
Domaćinstvo koje se greje na dva termo-akumulacione peći troši 1.800 kWh mesečno. U nižoj tarifi, jer noću puni TA peći, potroši 1.000, a u skupljoj 800 kWh. Račun iznosi oko 13.000 dinara. Pošto je bilo hladno, domaćinstvo je dodatno uključivalo TA peć od 6 kW svakog dana po tri sata dnevno (dakle po skupoj tarifi). Peć je potrošila u tom periodu 6kW x 90h = 540 kWh za mesec dana. Ukupna potrošnja ovog domaćinstva iznosi 2.340 kWh, od kojih je 1.000 u jeftinoj, a 1.340 u skupoj tarifi. Račun iznosi oko 23.500 dinara. Skoro duplo je veći račun zbog jedne TA peći koja je dodatno uključivana danju po tri sata.
izvor: telegraf.rs
U Osnovnoj školi „Nikola Tesla” u Rijeci u Hrvatskoj završeni su radovi na energetskoj sanaciji.
U okviru projektra povećanja energetske efikasnosti zamenjena je stolarija, postavljena toplotna izolacija, sanirana fasada.
Vrednost projekta bila je 7,1 milion kuna, a sredstva su obezbeđena iz evropskih fondova i putem javnog poziva.
izvor: energetika-net.com
Sandra Jovićević
Krajem prošle nedelje predstavnici Vlade Hercegovačko-neretvanskog kantona i kompanije „Ecco-Crima” potpisali su ugovore o dodeli koncesije za izgradnju malih hidroelektrana.
Kako je saopšteno, u planu je izgradnja pet malih hidroelektrana ukupne snage 3,5 MW. Reč je o MHE „Gradina” instalisane snage 0,265 MW, vrednosti 936.600,00 KM, MHE „Modri vir” instalisane snage 0,091 MW, vrednosti 518.700,00 KM, MHE „Crni most” instalisane snage 1,52 MW, vrednosti 5.375.000,00 KM, MHE „Gračanica” instalisane snage 0,732 MW, vrednosti 2.603.100,00 KM, MHE „Marina pećina” instalisane snage 0,732 MW, vrednosti 3.361.500,00 KM.
Hidroelektrane će biti izgrađene na reci Rami, a u planu je pribavljanje potrebnih dozvola za realizaciju projekata.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
4. RENEXPO® Water and Energy na teme vode i energije, održaće se od 25 – 27. aprila 2017. Tom prilikom međunarodnoj publici će biti predstavljene investicione mogućnosti u regionu u oblasti bioenergije, hidro energije, fotonapona, energije vetra, čvrstog otpada, vodoprivrede, u izložbenom prostoru na konferencijama, seminarima, B2B sastancima. Organizatori najavljuju tokom 3 dana održavanje brojnih konferencija, a jedna od njih je i konferencija o energetskoj efikasnosti koju preporučujemo.
Izvor: Renexpo
V.V.
Usled izrazito niskih temperatura, a u cilju održavanja energetskog sistema Kantona Sarajevo, Kantonalno javno komunalno preduzeće „Toplane Sarajevo” je u januaru ove godine proizvelo 102.915 MWh, čime je ostvarena rekordna proizvodnja toplotne energije u poslednjih 40 godina.
Prosečna višegodišnja proizvodnja toplotne energije u Toplanama za mesec januar iznosi 83.421 MWh, a najveća mesečna proizvodnja do 2017. godine je zabeležena u 2006. godini i iznosila je 94.994 MWh.
U januaru 2017. godine Toplane su takođe potrošile rekordnih 13 miliona Sm3 prirodnog gasa kao energenta za proizvodnju toplotne energije.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine izdao je obaveštenje o prijemu zahteva za izdavanje dozvole za skladištenje neopasnog i opasnog otpada, operatera „Eko hemik” na lokaciji operatera u Kikindi.
Kako je saopšteno, 9. decembra 2016. godine, operater „Eko hemik” podneo je zahtev za izdavanje dozvole za skladištenje neopasnog i opasnog otpada.
Rok za dostavljanje mišljenja i predloga je 6. mart 2017. godine, a uvid u podneti Zahtev i prateću dokumentaciju može se izvršiti u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine.
izvor: ekourb.vojvodina.gov.rs
Sandra Jovićević
Na osnovu člana 42. stava 8. Zakona o zaštiti prirode Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine obaveštava javnost o postupku pokretanja revizije zaštite Specijalnog rezervata prirode „Venerina padina”.
Zbog svojih prirodnih vrednosti i potrebe njihovog očuvanja, lokalitet Venerina padina je 2005. godine proglašen za zaštićeno područje od izuzetnog značaja, odnosno zaštićeno područje I kategorije i to kao specijalni rezervat prirode. Uredbom o zaštiti Specijalnog rezervata prirode „Venerina padina” obuhvaćena je površina od 0,2724 ha i ustanovljena su dva režima zaštite: I i II stepen. Za upravljača SRP „Venerina padina” imenovano je Ugostiteljsko-turističko preduzeće Hotel „Mir”.
Cilj revizije zaštite i izrade nove Studije, odnosno donošenja novog akta o zaštiti je usaglašavanje sa izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode i upotpunjavanje podataka o stanju i statusu područja na osnovu novih stručnih saznanja, kao i promena upravljača zaštićenog područja.
Prirodno područje koje se predlaže za zaštitu nalazi se u jugoistočnoj Srbiji u dolini Zvonačke reke, leve pritoke Jerme, na teritoriji opštine Babušnica. Predloženo područje obuhvata površinu od 0,2927 ha. Maksimalna nadmorska visina je 670 m, a minimalna 646 m.
Na zaštićenom području „Venerina padina” koje se predlaže za zaštitu kao zaštićeno stanište ustanovljava se režim zaštite II stepena. Prema strukturi površina katastarske opštine Zvonce po vlasništvu, u Zaštićenom staništu „Venerina padina” privatnom vlasništvu pripada oko 93 odsto površina, dok državnim i ostalim oblicima vlasništva pripada oko 7 odsto.
Prema Uredbi o ekološkoj mreži zaštićeno područje „Venerina padina” je deo ekološki značajnog područja br. 85 – „Jerma”. Zbog prisustva određenih ugroženih životinjskih vrsta i prioritetnog tipa staništa, utvrđenih u skladu sa Rezolucijom 4. i 6. Konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa, Zaštićeno stanište „Venerina padina” je identifikovano područje u okviru međunarodne ekološke mreže Emerald (RS0000040). Prema Pravilniku o kriterijumima vrednovanja i postupku kategorizacije zaštićenih područja Zaštićeno stanište „Venerina padina” se svrstava u I kategoriju – zaštićeno područje od izuzetnog značaja.
Imajući u vidu postojeće stanje, odnosno da je upravljač Ugostiteljsko-turističko preduzeće Hotel „Mir” nakon stečajnog postupka izgubio pravo upravljanja nad zaštićenim područjem, Zavod za zaštitu prirode Srbije predlaže da upravljanje Zaštićenim staništem „Venerina padina” bude povereno Javnom preduzeću „Srbijašume” iz Beograda, a koje obavlja poslove čuvanja i upravljanja Specijalnim rezervatom prirode „Jerma”.
Postupak zaštite prirodnog područja pokrenut je 5. decembra 2016. godine, kada je Zavod za zaštitu prirode Srbije dostavio studiju zaštite Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao nadležnom organu.
izvor: eko.minpolj.gov.rs
Vest da je irski parlament odobrio plan ukidanja investiranja u crpljenje i korišćenje fosilnih energenata – uglja, nafte i gasa – u zemljama regije propraćena je sasvim ovlaš i nije izazvala gotovo nikakvu pažnju. Ali, ova istorijska odluka irskog parlamenta, kojom se napokon počinju sprovoditi direktive Evropske unije o povećanju proizvodnje energije iz obnovljivih i ekološki prihvatljivih izvora imaće velike i dugoročne posledice na energetsku politiku Evrope i sveta.
Izbacivanje upotrebe fosilnih goriva iz proizvodnje energije, bilo da je reč o električnoj, toplotnoj ili pogonskoj, jedan je od najvažnijih razvojnih planova Evropske unije, a ekološki standardi koje zajednica nameće imaju za cilj da obezbede energetsku nezavisnost i ekološku sigurnost.
Zemlje regije zapadnog Balkana i Hrvatska, kao jedina regionalna članica Evropske unije, imaju obavezu uvoditi evropske ekološke standarde i pridržavati se direktiva o korišćenju fosilnih goriva u proizvodnji energije, a svako odstupanje od preporuka trebalo bi se doživljavati kao otvoreno ignorisanje regulativa. Pa iako se uputstva Evropske unije čak i laiku čine logičnim i opravdanim, u zemljama regije sasvim malo se drži do principa ograničavanja upotrebe fosilnih goriva za proizvodnju energije.
Predsednik saveza za energetiku Hrvatske gospodin Tomislav Marjanović kaže da je u Hrvatskoj od ukupne količine proizvedene električne energije samo deset odsto dobijeno iz obnovljivih izvora energije, a da se najveća količina električne energije, proizvedene u Hrvatskoj, dobija iz rada hidroelektrana.
Prema pokazateljima iz poslednjeg izveštaja o stanju elektroenergetskog sistema Republike Hrvatske iz 2015. godine vidljivo je kako je na godišnjem nivou proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije u sistemu podsticaja iznosila 1,1 TWh tj. 10,9 odsto u odnosu na ukupnu proizvodnju električne energije. Preostalih 9 TWh tj. 89,1 odsto Republika Hrvatska proizvela je iz drugih izvora, a u najvećoj meri putem hidroelektrana, istakao je gospodin Marjanović.
Pa iako se procentualno veoma mali deo električne energije dobija iskorišćavanjem obnovljivih izvora energije, Marjanović pojašnjava kako je Hrvatska opredeljena da razvija „zelenu ekonomiju“ jer je to, između ostalog, jedan od kvalitetnijih načina da se podstakne razvoj lokalne ekonomije. Ipak, napominje da Hrvatska, verovatno, nikada neće napustiti korišćenje fosilnih goriva.
Tranzicija na „zelenu ekonomiju” je uvek trošak za društvo u celini, a pozitivan učinak se može očekivati tek dugoročno kada ulaganje u izgradnju postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije i postrojenja sa visoko efikasnom kogeneracijom bude rezultiralo isporukom električne energije manjeg troška nego uvozom električne energije s ostalih tržišta električne energije. Potrebno je istaknuti da je takva električna energija proizvedena lokalno i doprinosi zapošljavanju i rastu ekonomije. Ipak, kratkoročno se ne može očekivati kako će Republika Hrvatska u potpunosti napustiti proizvodnju električne energije iz fosilnih goriva, jasan je Marjanović.
Fosilna goriva glavni su energent za proizvodnju energije u Srbiji, objašnjava u razgovoru za Al Jazeeru glavna urednica Energetskog portala Srbije gospođa Nevena Đukić, navodeći podatak da se iz obnovljivih izvora energije dobija svega 21 odsto od ukupno proizvedene energije u zemlji. Do 2020. godine Srbija bi trebalo da ima 27 odsto električne energije dobijene iz obnovljivih izvora energije, kaže Đukić, dodajući kako su slabe šanse da se u sledećih trideset godina korišćenje fosilnih goriva potpuno izbaci iz upotrebe.
Na primer, prema podacima sa sajta EPS-a, ukupna instalisana snaga kapaciteta za proizvodnju električne energije kojom raspolaže EPS (bez Kosova i Metohije) iznosi ukupno 8.359 MW, i to u termoelektranama na lignit 5.171 MW, u termoelektranama-toplanama na gas i tečna goriva 353 MW i u hidroelektranama 2.835 MW. Pored navedih elektrana, veliki zagađivači životne sredine su i toplane koje koriste fosilna goriva za proizvodnju toplotne energije. Najveći proizvođač Beogradske elektrane proizvodi nešto manje od 3.000 MW toplotne energije, od čega 99 odsto energije se dobija iz fosilnih goriva (prirodni gas, mazut, ugalj). Ono na šta Republika Srbija treba da usmeri svoje snage je modernizacija sistema na fosilna goriva koji treba da budu usklađeni sa EU standardima, kao što je nedavno započeta modernizacija TE Kostolac B. Pored toga, u procesu je i izgradnja trećeg bloka na elektrani Kostolac B u saradnji sa kineskim partnerima, ističe Đukić.
Kada sagleda šta je sve neophodno učiniti kako bi se fosilna goriva u potpunosti izbacila iz procesa proizvodnje energije Đukić sa skepticizmom gleda na mogućnost da se irski energetski scenario primeni u Srbiji.
Prelazak na veće korišćenje obnovljivih izvora iziskuje nove investicije i bolju investicionu klimu regiona, prilagođavanje zakonodavstva, povećanja subvencija i davanja feed–in tarifa objektima OIE-a. Trenutno, prema zvaničnim podacima Ministarstva rudarstva i energetike, status povlašćenog proizvođača električne energije su ostvarile privatne kompanije ili fizička lica sa skoro ukupno 80 MW. Ovi projekti su podeljeni prema vrsti obnovljivih izvora. Ukupno instalisana snaga iz hidro-potencijala iznosi 43,6 MW, a iz solarnih elektrana na zemlji je 5,3MW, dok je na krovovima nešto manje od 3,5MW. Trenutna iskorišćenost vetro-potencijala je 17 MW. Do sada je realizovano ukupno 10,3 MW biogasnih postrojenja. Iz svega ovoga navedenog, jasno je da se u Srbiji neće skorije desiti scenario koji planira Republika Irska, a to je potpuno odbacivanje fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore energije, jasna je Đukić.
Ništa bolja situacija nije ni u Crnoj Gori koja svoje energetske strategije bazira na iskorišćavanju uglja, pojašnjava gospođa Sanja Orlandić iz nevladine organizacije Green Home, navodeći kao najnegativniji primer planove za proširivanje termoelektrane u Pljevljima.
Što se tiče ciljeva Crne Gore za korišćenje energije iz uglja, oni su još uvijek u opticaju u svim našim strategijama i dokumentima. U najnovijoj strategiji energetike do 2030. godine, koja je donesena pre par godina, planira se upotreba i izgradnja drugog bloka termoelektrane u Pljevljima i u toku su jako intenzivni pregovori povodom građenja termoelektrane. Skoda Praha, češka firma, pobedila je na tenderu i trenutno ta firma traži finansijsku podršku kako bi se pristupilo izradi same termoelektrane. U Pljevljima postoji već jedna termoelektrana, koja je počela sa radom 1982. godine i tada je građanima Pljevalja bila obećana toplifikacija celog grada. Međutim, ni nakon trideset godina do toplifikacije nije došlo. Ekološka situacija je alarmantna, a zagađenja su jako visoka, naročito u zimskom periodu. Emisije sumpor dioksida u zadnje vreme jako su visoke, tačnije bile su najviše od kada Agencija za zaštitu životne sredine radi ova merenja. Izdato je upozorenje građanima da ne izlaze na ulice i ne otvaraju prozore.
Sve strategije za razvoj pogona za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u Crnoj Gori su samo deklarativnog tipa, kaže Orlandić ističući još jednom Pljevlju kao negativan primer korišćenja fosilnih goriva za dobijanje energije.
Na žalost, te se opcije za sada veoma slabo razvijaju. Kratkoročni i dugoročni planovi nisu zasnovani na tome da se koriste neki drugi izvori energije. Pre dve godine se počelo sa raspodelom peleta u Pljevljima, ali jako malom broju domaćinstava i uz neke određene subvencije. Ono što je još problem u ovom gradu jeste da sva domaćinstva za ogrev koriste ugalj i da je to još jedan dodatni izvor zagađenja. Naša država planira da smanji to zagađenje izgradnjom druge termoelektrane koja bi bila po najsavremenijim tehnologijama, međutim predstavnici i lokalnih nevladinih organizacija iz cele Crne Gore smatraju, što je i logično, da to ne može biti rešenje, ni ekološko ni energetsko, za situaciju u Pljevljima, zaključuje Orlandić.
Konačno, ni Bosna i Hercegovina se ne može pohvaliti strategijom prevazilaženja upotrebe fosilnih goriva u proizvodnji energije, kaže gospođa Džemila Agić iz Centra za ekologiju i energiju iz Tuzle. Najveći deo energije, posebno električne, BiH dobija iz termoelektrana koje rade na principu spaljivanja uglja i iz nekolicine velikih hidroelektrana, koje se baziraju na ekološki neprihvatljivom crpljenju vodenog potencijala zemlje.
One koje su ubrajaju u obnovljivi izvor energije, male hidrocentrale, zatim proizvodnja električne energije iz Sunca to je još uvijek na nekom početku, ali recimo u zadnjim godinama osetila se mala ekspanzija, posebno solarnih elektrana. Ono što je loše je što nije dobro osmišljen način subvencionisanja ili podsticanja korišćenja obnovljivih izvora energije, a razlog je zato što su naše vlasti i političari još uvek fokusirani na fosilna goriva. Svu svoju pažnju usmeravaju na podsticanje ili odobravanje proizvodnje električne energije iz uglja sa nekim opravdanjem da na taj način žele sačuvati radna mesta, koristiti postojeću pamet, jer su naši ljudi navikli da se bave tim poslom. Kao da mi nemamo inženjere koji se bave i svim tim novim tehnologijama i koji bi uz malo podrške mogli naučiti sve te nove tehnologije. Kao da mi zavisimo od par inženjera koji su naučili samo da rade jedan posao. Mislim da to nema opravdanja i da se moramo fokusirati ili orijentisati prema održivim rešenjima i okrenuti se obnovljivim izvorima energije. Gledajući BiH, teško je to očekivati kada uzmemo u obzir kakvi nas političari vode, jer sva diskusija o obnovljivim izvorima energije se nekako guši i usmerava prema fosilnim gorivima. Ja bih rekla da je to više interes nekakvog malog broja pojedinaca i zbog njih se politika razvija ili nekako planira u tom smeru.
Stav bh. političkih zvaničnika Agić ne razume i čini joj se kao da političari u BiH misle da će im, zbog nekih sada tajnih razloga, nepoštovanje direktiva i smernica biti oprošteno.
Kod nas još uvijek kao da žele iskoristiti priliku dok nismo u EU u da naprave energetska postrojenja koja će koristiti ugalj. Isto kao da očekuju da će neko reći – sad vi radite sa fosilnim gorivima, mi ćemo to prihvatiti, ili emitujte i CO2 i sumpor-dioksid i druge gasove, i mi ćemo to vama oprostiti; ili su možda naivni pa da tako misle, a možda se može reći -neka se napravi – pa ih posle apsolutno ne interesuje šta će se desiti, jer je možda njima u ovom trenutku važno, zbog nečega, da se sredstva investiraju u nešto što nije ekonomski opravdano, zaključuje Agić.
Nerealno je očekivati da će u skorijoj budućnosti u zemljama regiona biti uveden najavljeni irski model po kojem će se fosilna goriva potpuno izbaciti iz procesa proizvodnje energije, kažu sagovornici Al Jazeere.
izvor: balkans.aljazeera.net
autor: Jasmin Agić
Jablaničko jezero u Bosni i Hercegovini u poslednjih mesec dana preživljava ekološku katastrofu, voda je potpuno nestala, a time i celokupno riblje bogatstvo, prenosi RTS pozivajući se na „Al Džazira Balkans“.
Uzrok je nenajavljeno ispuštanje vode na obližnjoj brani, što je uradila Elektroprivreda BiH.
Ribari kažu da je Elektroprivreda pustila vodu pre 40 dana bez ikakvog prethodnog obaveštenja. Nestalo je dva miliona ribljih jedinki, a poribljavanje je trajalo decenijama.
Elektroprivreda BiH tvrdi da nije uzrokovala katastrofu jezera.
U saopštenju Elektroprivrede BiH se navodi da se period od septembra do kraja prošle godine, kao i januar 2017. godine, karakteriše se kao hidrološki izuzetno sušni periodi. To je imalo direktnog odraza na stanje prirodnih dotoka vode na slivu reke Neretve, kao i na stanje zaliha vode u akumulaciji HE Jablanica.
Dodaje se da je zbog veoma niskih temperatura u januaru ove godine i obezbeđenja potrebnih količina električne energije, došlo do pada kote akumulacije HE Jablanica.
„Međutim, ni u ovakvim okolnostima nije ugroženo propisano ispuštanje vode, niti enormno pražnjenje akumulacije u druge namene, osim potrebe za podmirenjem potreba elektroenergetskog sistema“, navodi se u saopštenju.
Jablaničko jezero bilo je veštačko akumulaciono jezero na Neretvi. Prostiralo se od Konjica do Jablanice, uz magistralni put M-17, dužine oko 30 kilometara, a najveća dubina bila je oko 80 metara.
Ovo jezero je nastalo je 1953. godine izgradnjom brane na Neretvi, pet kilometara uzvodno od Jablanice.
Izvor: rts.rs i alo.rs
V.V.
Na sastanku ministra rudarstva i energetike Aleksandra Antića sa delegacijom NIS-a predvođenom Kirilom Kravčenkom, generalnim direktorom kompanije, razgovaralo se o trenutnom stanju na domaćem tržištu naftnih derivata i o perspektivama kretanja cena goriva u Republici Srbiji.
U skladu sa tim, predstavnici NIS-a su istakli da je situacija na tržištu stabilna i da se u narednom periodu ne očekuju ozbiljnije oscilacije cena naftnih derivata, ukoliko ne bude većih promena makroekonomskih faktora. Pre svega, to se odnosi na cenu sirove nafte na svetskom tržištu i promene kursa dolara, imajući u vidu da više od dve trećine sirove nafte NIS kupuje u inostranstvu.
Zaključeno je da NIS, kao ključni akter na tržištu naftnih derivata u Srbiji, garantuje potpunu sigurnost snadbevanja gorivom i da će kompanija i u narednom periodu, zahvaljujući povećanju efikasnosti svog poslovanja, nastojati da svojim potrošačima ponudi konkurentne cene svojih proizvoda, kao i da one ne budu iznad prosečnih u regionu.
Takođe, na sastanku je dogovoreno i da timovi Ministarstva rudarstva i energetike i kompanije NIS u narednom periodu zajednički aktivno prate situaciju na tržištu naftnih derivata u Republici Srbiji.
Izvor: mre.gov.rs
U toku je projekat koji realizuje “Komunalno“ d.o.o. u gradu Berane. Sprovodi se selektivno odvajanje otpada, a projekat se zove „Razmisli, otpad je resurs“ i podržava ga Ministarstvo održivog razvoja i turizma.
Pilot projekat će se sprovoditi u saradnji sa 40 domaćinstava u ulicama Crvenog krsta i Branka Deletića. Ovim domaćinstvima će biti obezbeđene kante za komunalni otpad, kao i posebne kese za odvajanje pet ambalaže i papira.
Preko MORT-a Komunalnom preduzeću je isporučeno 60 kanti od 100 litara od kojih će 40 biti upotrebljeno za pilot projekat, a ostatak će se dati na korišćenje domaćinstvima u ulicama koje su nedostupne za vozila za prikupljanje otpada.
Prema rečima direktora Sava Vučetića projekat selektivnog odlaganja i reciklaže otpada je naredni korak u unapređenju rada komunalnog preduzeća. Pre toga je rešeno pitanje privremenog odlagališta otpada na Rujištima. Očekuje se da će reciklažom značajno biti umanjena količina otpada na odlagalištu, a Komunalno će ostvariti prihod prodajom pet ambalaže i papira, koji će se iskoristiti za dalje unapređenje nivoa usluga.
Izvor: berane.me
V.V.
U opštini Leskovac povećana je koncentracija čađi.
Kako je saopšteno, u decembru prošle godine izmereno je 14, a u januaru ove 7 dana sa zagađenim i povremeno jako zagađenim vazduhom, odnosno sa povećanim prisustvom čađi.
Nije registrovano veće prisustvo sumpor-dioksida, azotovih oksida i teških metala koji se takođe kontrolišu.
izvor: novosti.rs
Sandra Jovićević
Povodom ovogodišnjeg obeležavanja Svetskog dana vlažnih područja, organizacije za zaštitu prirode i životne sredine „Riverwatch” i „EuroNatur”, predstavile su „Belu knjigu reke Save” – sveobuhvatan prikaz jedne od ekološki najznačajnijih, a pritom najmanje poznatih reka u Evropi.
Bela knjiga reke Save opisuje ekološku ulogu ove jedinstvene reke, kao i ugrožavajuće faktore kojima je reka izložena. Istovremeno, knjiga pruža konkretne predloge kako poboljšati zaštitu od poplava i pritom sačuvati životvornu ulogu Save. U saradnji sa kampanjom „Sačuvajmo plavo srce Evrope” i „SavaParks” mrežom, konsultantska kuća „FLUVIUS” prikupila je podatke i činjenice o Savi i njenim pritokama, analizirala satelitske snimke i izvršila neophodne proračune, za nešto više od godinu dana. Rezultat ovog rada predstavljen je na 57 karti unutar izuzetno velikog kartografskog priloga. Ova Bela knjiga pruža jedinstvenu, pouzdanu osnovu za odlučivanje o budućnosti reke Save i stanovništva na njenim obalama.
Bela knjiga pruža konkretne predloge za održivu i prirodnu odbranu od poplava. Identifikovano je 143 područja pogodnih za izmeštanje odbrambenih nasipa duž Save. Na taj način bi se obnovilo plavljenje ukupno 185.000 ha izvorno poplavnih šuma i pašnjaka, pri čemu bi se kapaciteti za prijem voda povećali za 3,1 milijardu kubnih metara u slučaju poplave.
Pored velikih mogućnosti za Savu, Bela knjiga pokazuje i ugožavajuće faktore. Gotovo ceo tok reke ugrožen je projektima koji bi, ako se implementiraju u potpunosti, uništili Savu zajedno sa njenim pritokama. Projektovane su 582 hidroelektrane u slivu reke Save, od kojih su 20 na samom njenom toku (uglavnom u Republici Sloveniji), a preostale brane su na njenim pritokama. Široko rasprostranjeno protivzakonito uklanjanje šljunka iz vodotoka predstavlja još jednu pretnju: prema istraživanju, godišnje se iskopa oko 950.000 tona sedimenta iz Save i još 1,29 miliona tona iz njenih pritoka, posebno iz Vrbasa i Drine. To je deset puta više od ukupne količine sedimenata koje Sava istaloži u Dunav svake godine.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
izvor: pzzp.rs
Sandra Jovićević
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je da je doneto Rešenje kojim se određuje obim i sadržaj Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat – postrojenje za skladištenje i tretman otpada iz zdravstvene zaštite ljudi i životinja „MEDICAL WAVE“ na teritoriji opštine Palilula, grad Beograd.
Uvid u doneto rešenje može se izvršiti u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u Novom Beogradu, kao i na službenom sajtu Ministarstva u roku od 15 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
izvor: eko.minpolj.gov.rs
Sandra Jovićević
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
