Usvojen sporazum o smanjenju gasova sa efektom staklene bašte u BiH

15.03.2017

Vlada Federacije Bosne i Hercegovine je na telefonskoj sednici prihvatila Sporazum o saradnji u oblasti zaštite životne sredine o realizaciji sertifikovanja i smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i metodologije za evaluaciju kvaliteta infrastrukture za tehnologiju i energetsku efikasnost obnovljivih izvora energije između Federalnog ministarstva životne sredine i turizma i Centra za međunarodnu saradnju i razvoj (CMSR) iz Ljubljane.

Cilj sporazuma je doprinos u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu. Merenje ovakvih gasova i verifikacija sprovedenih merenja su preduslov za upravljanje emisijama, kao i prihvatanje da su ključni za sprovođenje efikasne politike kvalifikacije.

Efekti realizacije planiranih projekata su u skladu s mnogim evropskim direktivama, programom Horizon 2020 i sa međunarodnim konvencijama koje imaju za cilj praćenje i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte kroz bolje korišćenje, kao i skladištenje energije, iskorišćenje obnovljivih i alternativnih izvora energije, korišćenje distribuirane proizvodnje, recikliranje energetskih sirovina, zadovoljenje potražnje i izgradnju infrastrukture za kvantitativno praćenje energetske efikasnosti, ali i gubitaka i kvaliteta električne energije u energetskoj mreži.

Dokazana je prednost sertifikovanja gasova sa efektom staklene bašte, odnosno CO2 emisija kroz korišćenje bazne metodologije u procesu merenja, upravljanja, smanjenja emisija i sertifikovanja, kako bi se pomoglo svim organizacijama u identifikaciji i primeni mogućnosti smanjenja korišćenja resursa i konsekventno smanjenju troškova.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Međunarodni dan reka u BiH – “Naše reke, naše blago!”

14.03.2017

Bosna i Hercegovina — Foto-ilustracija: Pixabay

Pad prirodnih resursa, gubitak biodiverziteta i klimatske promene ozbiljno ugrožavaju stanje životne sredine. Povoljno stanje životne sredine je neophodno za ljudski opstanak i temelj našeg ekonomskog prosperiteta. Neodrživo korišćenje prirodnih resursa, se može prevazići, ako ćemo slediti principe održivog razvoja u planiranju korišćenja prirodnih dobara.

Bosna i Hercegovina sa više od 9.200 m³ vode po glavi stanovnika najbogatija je zemlja pijaćom vodom u regionu i među deset najbogatijih zemalja u Evropi. To sasvim jasno ilustruje važnost vodnih resursa za zemlju i za region. Ljudi su tradicionalno osetljivi na vodne resurse i jako dobro prepoznaju njihovu važnost. U svim obuhvaćenim zaštićenim područjima, vodni resursi su od velike egzistencijalne važnosti lokalnoj zajednici. Kako bi sprečili ugrožavanje stanja životne sredine WWF radi na očuvanju vodnih resursa Trebišnjica te reke Hrčavka u Nacionalnom parku Sutjeska.

Trebišnjica je jedna od najvažnijih reka u regionu pa je lokalitet Neretve i Trebišnjice je jedan od prioritetnih rečnih slivova WWF-a. Hidrosistem reke Trebišnjice je zamišljen i postavljen u 1970-tim, ali danas je koriste tri elektroprivrede, 4 agencije za vode, poljoprivrednici iz 3 politička entiteta te vodosnabdevanje u tri države. Sliv reke Trebišnjice deli i EU granica.

– Jedino se vrlo uskom saradnjom i koordinacijom najvažnijih korisnika voda Trebišnjice mogu postići ekonomski rast, socijalna pravednost i ekološka prihvatljivost, kako celokupno tako i za svakog pojedinog korisnika.” izjavio je Zoran Mateljak, direktor Udruženja “Dinarica”.

WWF smatra da bi važan korak ka održivom korišćenju vodnih resursa u slivu Trebišnjice bio Iskaz namere vlada s područja Trebišnjice za uskom saradnjom u cilju ispunjenja i zajedničkih i pojedinačnih ciljeva. Kako bi se omogućila neutralna i transparentna platforma za dijalog ključnih aktera WWF radi sa ključnim akterima o održivom upravljanu vodama Trebišnjice.

Nacionalni park Sutjeska: Uprkos intenzivnom tehnološkom razvoju, društvo će uvek u velikoj meri zavisiti od prirodnim vrednostima i prirodnim resursima. Nacionalni park Sutjeska najstariji je nacionalni park u Bosni i Hercegovini. Jedno je od biološki najraznovrsnijih područja u jugoistočnoj Evropi u kojem se nalazi više vrsta biljaka nego li u celoj Poljskoj, te sadrži jednu od poslednjih prašuma u Evropi – Perućicu, strogi prirodni rezervat.

Prostor Nacionalnog parka Sutjeska ima jedinstveni potencijal za razvoj održivih privrednih aktivnosti i može predstavljati trajni izvor prihoda za lokalno stanovništvo.

WWF moderira proces koji će omogućiti stvaranje turističke ponude kanjoninga što uključuje obuku vodiča, nabavku opreme, pripremu i osiguranje staza te regulisanja obaveza i odgovornosti svih partnera u budućem “korišćenju” kanjona Hrčavke u ekološki prihvatljive turističke svrhe.

JP „Srbijagas“ podnelo zahtev za Magistralni gasovod Niš-Dimitrovgrad

14.03.2017

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je da je nosilac projekta JP „Srbijagas“ podnelo Zahtev za određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta Magistralni gasovod MG-10 Niš – Dimitrovgrad (bugarska granica) – interkonekcija srpskog i bugarskog transportnog sistema u dužini od oko 108 km, čija je trasa definisana Prostornim planom posebne namene infrastrukturnog koridor magistralnog gasovoda Niš – Dimitrovgrad sa elementima detaljne regulacije.

Zainteresovana javnost može da izvrši uvid u sadržinu zahteva u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i na službenom sajtu Ministarstva i dostavi svoje mišljenje u roku od 15 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

Sandra Jovićević

„HEP Opskrba“ dobitnik iF DESIGN nagrade

14.03.2017

Hrvatska kompanija „HEP Opskrba“ dobitnik je ovogodišnje iF DESIGN nagrade u kategoriji produkt dizajna u javnoj arhitekturi, za dizajn ELEN LEAF stanice za punjenje električnih vozila.

Nagrađena ELEN LEAF stanica za punjenje električnih vozila postavljena je ispred zgrade Gradske uprave Grada Zagreba u julu 2016. godine. Reč je o prototipu najsavremenije stanice za punjenje električnih automobila u Hrvatskoj, ujedno i prvoj koja za napajanje koristi solarnu energiju. Stanica se sastoji od dve nadstrešnice sa solarnim panelima, reklamnim totemom i ultra brzom stanicom za punjenje električnih vozila snage 50 KW DC i 43 KW AC, uz mogućnost istovremenog punjenja dva vozila.

Nagrada je dodeljena pomenutoj kompaniji 10. marta 2017. godine u Minhenu.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

Vrbas dobio Lokalni akcioni plan za unapređenje EE u sektoru zgradarstva

14.03.2017

energy_efficiency_energetska_efikasnost — Foto-ilustracija: Pixabay

Opština Vrbas jedna je od pet opština u Srbiji koja je dobila Lokalni akcioni plan za unapređenje energetske efikasnosti u sektoru zgradarstva.

Ovaj dokument je zvaničnopredstavljen na završnoj konferenciji projekta koja je održana 7. marta 2017. godine, a izrađen je uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju – GIZ. Kroz izradu dokumenta, pojedini stambeni objekti u Vrbasu besplatno su dobili elaborate energetske efikasnosti i energetske pasoše.

Izradom ovog dokumenta opština Vrbas dobila je pregled postojećeg stambenog fonda, procenu potencijalnih ušteda energije, predlog adekvatnih mera za energetsku sanaciju zgrada i lokalnu tipologiju stambenih objekata.

izvor: vrbas.net

Sandra Jovićević

Akcija uređenja Leskovca

14.03.2017

Proteklog vikenda u Leskovcu organizovane su akcije uređenja i čišćenja javnih površina.

U sklopu ove akcije uređene su saobraćajnice u Bobištu, kao i javne površine u Dubočici. Otklonjena je velika količina rastinja, šiblja, komunalnog i građevinskog otpada.

Akciju su realizovali pripadnici JKP „Komunalac“, Komunalne policije i kompanije „Por Verner Veber“.

izvor: gradleskovac.org

Sandra Jovićević

Konkurs za „Školu ekološkog aktivizma”

14.03.2017

Ekološki pokret „Ozon” iz Crne Gore poziva mlade ljude od 18 do 30 godina, koji prepoznaju neophodnost građanske odgovornosti u procesima donošenja odluka iz oblasti životne sredine da se prijave za učešće u programu „Škola ekološkog aktivizma”, koji će se u Nikšiću i Podgorici realizovati u periodu 22. aprila do 24. decembra 2017. godine.

Program „Škola ekološkog aktivizma” pokrenut je 2010. godine uz podršku tadasnjeg Ministarstva uređenja prostora i zaštite životne sredine, a tokom prethodnih šest godina realizovan je uz podršku Misije OSCE u Crnoj Gori. Koncipiran je tako da polaznici kroz interakciju sa relevantnim predavačima, učešćem u građanskim akcijama i upoznavanjem sa aktuelnim stanjem, unaprede teorijska znanja i praktične veštine o građanskom ekološkom aktivizmu, ali i da podstakne mlade društveno aktivne ljude na javni angažman, sve u cilju unapređenja kvaliteta životne sredine.

Rok za slanje prijava je 31. mart 2017. godine.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: ozon.org.me

Sandra Jovićević

Posetite „Evropski Amazon“ iz svog dnevnog boravka (FOTO) (360° VIDEO)

14.03.2017

Gornje Podunavlje_5 Boris Erg — Foto: WWF

Da biste doživeli izuzetne prirodne lepote reka Mure, Drave i Dunava od sada ih možete „posetiti“ sa svog kauča u dnevnom boravku ili iz kancelarije i odmoriti oči od poslovnih dokumenata. WWF je u saradnji s biologom i snimateljem Goranom Šafarekom snimio panoramski 360° video „Evropskog Amazona“, snimljen prošlog leta savremenom kamerom.

Budući UNESCO Prekogranični rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav, tzv. „Evropski Amazon“ milion je hektara prostran rečni predeo i jedan je od najvećih slatkovodnih bisera Evrope. Prirodna oaza dužine 700 kilometara koja se proteže kroz Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju i Mađarsku pruža dom brojnim zaštićenim vrstama među kojima su orao belorepan i crna roda, vidra i brojne vrste riba, ptica i biljaka. Rad WWF-a na zaštiti ovog jedinstvenog predela traju već četvrtinu veka. UNESCO je već uključio područja u Mađarskoj i Hrvatskoj na listu rezervata biosfere, a susedne su zemlje u procesu nominacije za UNESCO rezervat biosfere. Kada ga proglase, biće to velika pobeda za ljude i prirodu ovog područja.

Kako bi se što bolje pripremili za budući rezervat biosfere, državne institucije u pet država, zaštićena područja i nevladin sektor, sprovode nekoliko EU projekata. Zdravi i dinamični rečni ekosistemi omogućujavaju brojne dobrobiti za lokalno stanovništvo i stvaraju mogućnosti za održivi razvoj. Kako bi se održivo upravljalo budućim rezervatom biosfere Mura-Drava-Dunav pokrenut je projekt „coop MDD“ kroz koji će se 11 zaštićenih područja u pet država povezati i uskladiti prakse upravljanja te tako osigurati povezanost rečnih ekosistema duž celog UNESCO rezervata biosfere.

– Povezanost rečnih ekosistema od posebnog je značaja za sve vrste biljaka i životinja koje naseljavaju „Evropski Amazon“. Kroz projekt „coop MDD“ ćemo uspostaviti i mrežu Rečnih škola u svim državama kako bi javnost i učenici mogli da saznaju puno više o živom svetu reka i njihovom značaju za ljude – izjavila je Duška Dimović, direktorka WWF programa u Srbiji.

Mura, Drava i Dunav su prekogranične reke i prolaze kroz više različitih zemalja, povezujući Alpe i Crno more. One donose život, prenose hranjive materije, daju vodu za piće i omogućuju poljoprivredu i ribolov, a dobar su temelj za razvoj održivog turizma usaglašenog s očuvanom prirodom. Reke povezuju i ljude koji uz njih žive, ne mareći za granice. Jedino uspešna prekogranična saradnja će nam omogućiti da očuvamo izuzetne prirodne vrednosti i dobrobiti koje ona pruža lokalnom stanovništvu.

Pokrenut postupak zaštite Spomenika prirode „Mašin Majdan”

14.03.2017

Na osnovu člana 42. stav 8. Zakona o zaštiti prirode Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine obaveštava javnost o postupku pokretanja zaštite prirodnog područja II kategorije, kao Spomenik prirode „Mašin Majdan”.

Prirodno područje koje se predlaže za zaštitu nalazi se u Beogradu, na teritoriji opštine Savski venac. U sklopu je prostorno-kulturno-istorijske celine „Topčider” i u neposrednoj blizini spomenika prirode „Topčiderski park” i „Šuma Košutnjak”. SP „Mašin Majdan” zauzima površinu od ukupno 4,29 ha i obuhvata prostor nekadašnjeg kamenoloma na padini Topčiderskog brda sa desne dolinske strane Topčiderske reke. Maksimalna nadmorska visina je 106 m, a minimalna 82 m.

Prema strukturi površina katastarske opštine Savski venac po vlasništvu, celokupna površina SP „Mašin Majdan” je u državnoj svojini. Na zaštićenom području utvrđeni su režimi zaštite I, II i III stepena i zaštitna zona ukupne površine 2,24 ha.

Prema Pravilniku o kriterijumima vrednovanja i postupku kategorizacije zaštićenih područja SP „Mašin Majdan”, svrstava se u II kategoriju – velikog značaja.

Postupak zaštite prirodnog područja pokrenut je dana 6. januara 2015. godine, kada je Zavod za zaštitu prirode Srbije dostavio studiju zaštite Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao nadležnom organu.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

Sandra Jovićević

U Somboru obeležen Međunarodni dan energetske efikasnosti

13.03.2017

energetska efikasnost e — Foto-ilustracija: energetskiportal.rs

U Somboru je 6. marta 2017. godine obeležen Međunarodni dan energetske efikasnosti.

Ovom prilikom, u osnovnim i srednjim školama u Somboru održane su radionice posvećene energetskoj efikasnosti i iskorišćenju obnovljivih izvora energije, a sa ciljem širenja svesti kod mladih o neophodnosti promene odnosa prema prirodi.

U školama u Somboru već treću godinu se organizuju radionice posvećene ovom ekološkom datumu.

izvor: soinfo.org

foto: energetskiportal.rs

Sandra Jovićević

Smanjiti zagađenje u sektoru saobraćaja u Crnoj Gori

13.03.2017

saobraćaj , put , automobil — Foto-ilustracija: Unsplash (Aleksandr Popov)

U Podgorici je u prošloj godini registrovano oko 64,5 hiljada vozila što je za oko četiri hiljade više u odnosu na 2015. godinu, saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova.

Nevladina organizacija „Green home“ ukazala je da je sektor saobraćaja veliki potrošač energije, posebno naftnih derivata. Kako je navedeno, drumski sabraćaj predstavlja najveći izvor zagađenja vazduha zbog emisije zagađujućih supstanci koje nastaju u procesu sagorevanja pogonskog goriva. Između 80 i 90 odsto ukupne emisije ugljen dioksida potiče iz te saobraćajne grane. Zagađenje koje nastaje kao posledica saobraćaja zavisi od uslova saobraćaja na mreži – broja i strukture vozila, kao i brzine i gustine saobraćaja. Veliki značaj ima i kvalitet goriva koje koriste motori automobila.

Sagorevanjem svakog litra goriva nastaje približno 2,5 kilograma ugljen dioksida, 100 grama ugljen monoksida, 30 grama azotnih oksida i mnoge druge štetne i otrovne supstance poput jedinjenja olova, sumpora i čvrsih čestica. Sve ove materije veoma nepovoljno utiču životnu sredinu i na zdravlje ljudi.

Iz NVO „Green home“ su podsetili da je odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice od 18. oktobra 2012. godine definisan cilj za Crnu Goru koji treba ispuniti do 2020. godine, a to je minimum 10 odsto obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije u sektoru saobraćaja, što znači da će se u budućem periodu morati znatno više povećati udeo biogoriva koji je i sada izuzetno nizak.

izvor: rtcg.me

Sandra Jovićević

Beskamatni krediti za kotlove i peći na pelet i brikete za građane Crne Gore

13.03.2017

Ministarstvo ekonomije Crne Gore planira da tokom ove godine realizuje nastavak programa ENERGY WOOD III, u okviru kojeg obezbeđuje beskamatne kredite za ugradnju sistema za grejanje (peći i kotlova) na moderne oblike biomase (pelet i briket).

Pokretanje treće faze programa očekuje se u drugoj polovini ove godine, nakon što tenderske procedure za izbor kvalifikovanih distributera/instalatera i banaka – partnera na programu budu sprovedene.

U okviru prve dve faze realizacije ovog programa ugrađeno je ukupno 775 sistema za grejanje na moderne oblike biomase u crnogorskim domaćinstvima, od čega 243 tokom prve i 532 tokom druge faze. Vođeno upravo ovim rezultatima, zadovoljstvom korisnika, kao i velikim interesovanjem građana, Ministarstvo ekonomije je otpočelo sa pripremama za realizaciju treće faze programa.

Podsećamo, prva faza programa Energy Wood realizovana je uz podršku luksemburške agencije za razvojnu saradnju i finalizovana je 2015. godine, pa je Ministarstvo ekonomije, zbog velikog interesovanja građana, i uz finansijsku podršku Vlade Kraljevine Norveške, krajem iste godine krenulo sa drugom fazom ovog programa koja je trajala do septembra 2016. godine.

Programi Energy Wood I i II obezbeđivali su mogućnost podizanja kredita za ugradnju sistema za grejanje na moderne oblike biomase u iznosu do 3.500 evra sa periodom otplate do 5 godina i kamatnom stopom 0%.

Cilj pomenutog programa je postizanje ekonomskih i energetskih ušteda kroz uvođenje visoko-efikasnih tehnologija, doprinos smanjenju emisija štetnih gasova kroz korišćenje energenata koji imaju manje štetan uticaj na životnu sredinu, stvaranje tržišta za veću upotrebu sistema za grejanje na moderne oblike biomase, kao i obezbjeđivanje učešća finansijskih institucija uz smanjeni rizik, pri ulasku u novi segment na tržištu.

VOJVODINAŠUME APELUJE: Sprečimo požare, delujmo preventivno

13.03.2017

Šumski požar — Foto-ilustracija: Pixabay

Uzrok izbijanja požara je prema statističkim pokazateljima u više od 95 odsto slučajeva ljudski faktor!

Javno preduzeće „Vojvodinašume“ apeluje na građane da preduzmu pojačane mere zaštite od požara i da ne pale vatru na otvorenom prostoru, ako mesto za to nije predviđeno, vidno obeleženo i propisno obezbeđeno.

Nekontrolisano paljenje suve trave i niskog rastinja u polju i pored puta, vrlo često uzrokuje požar velikih razmera koji se brzo širi. Podsećamo građane da svojim nepromišljenim ponašanjem mogu ugroziti sopstvenu i bezbednost drugih ljudi i imovine.

Ne zaboravite da su posledice požara vrlo često nenadoknadive, jer su moguće i ljudske žrtve! U šumskom požaru ne strada samo vegetacija, nego i životinjski svet, a trajno se narušava i kvalitet zemljišta.

Zaostalu vatru ili manji požar, treba odmah ugasiti, pod uslovom da ne postoji opasnost po gasioca. U suprotnom, hitno pozvati vatrogasnu službu na broj 193, a u slučaju šumskog požara i najbližu šumsku upravu.

Na poziv nadležnih organa, potrebno je da uzmete učešće u gašenju požara. Ovo se posebno odnosi na vlasnike šuma i zemljišta koje je pod požarom ili kome preti neposredna opasnost.

Javno preduzeće „Vojvodinašume“ očekuje pomoć i od ostalih institucija, nevladinih organizacija, lovačkih udruženja, ekoloških pokreta i pojedinaca da podrže ovaj apel, jer požari godišnje nanose neprocenjive štete šumskom fondu Republike Srbije. U proteklih trinaest godina je samo u AP Vojvodini stradalo oko 1.300 hektara šuma i obraslog šumskog zemljišta.

Predstavljen Plan za upravljanje otpadnim vozilima

13.03.2017

U okviru Tvining projekta „Unapređenje upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji“, koji zajednički sprovode Austrijska agencija za zaštitu životne sredine, nemačko Savezno ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, u saradnji sa PKS, organizovana završna radionica na kojoj je predstavljen sadržaj Plana za upravljanje otpadnim vozilima.

Opšti cilj Plana upravljanja otpadnim vozilima je da se uspostavi efektivan sistem upravljanja otpadnim vozilima u Srbiji, uključujući pravne, institucionalne i tehničke aspekte. Da bi se postigao ovaj cilj, izvršena je procena trenutne situacije po pitanju otpadnih vozila i identifikovani su nedostaci u pravnom okviru i njegovom sprovođenju u praksi. Glavni cilj EU Direktive o otpadnim vozilima je usklađivanje različitih nacionalnih mera po pitanju otpadnih vozila, kako bi se uticaj otpadnih vozila na životnu sredinu sveo na minimum, i time doprinelo zaštiti, očuvanju i poboljšanju kvaliteta životne sredine i očuvanju energije.

Za 2019. godinu očekuje se količina od 124.000 t otpadnih vozila, a za period od 2010. do 2019. godine se procenjuje da je za upravljanje otpadnim vozilima neophodno oko 30 miliona evra.

Prosečno putničko vozilo proizvedeno u EU teži oko 1.380 kg i sastoji se od preko 10.000 komponenti i oko 40 različitih materijala. Otpadna vozila imaju izuzetno heterogeni sastav i sadrže otprilike 55-70 odsto gvođža/čelika, 3-8 odsto obojenih metala, 8-18 odsto plastike i tekstila, 2-4 odsto gume, 2-5 odsto stakla, 2-5 odsto radnih tečnosti itd. Međutim, otpadna vozila sadrže i opasne materije kao što su gorivo, motorno ulje, firter za ulje, kočiona tečnost, rashladne tečnosti, baterije, kondenzatori koji sadrže hemikalije i drugo i to je ono što ih čini opasnim za čoveka i životnu sredinu.

Na osnovu tržišnih proizvodnih faktora vozila i broja registrovanih putničkih vozila, kao i na osnovu podataka Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije o količini otpadnih vozila, kombinovanjem dve metode procene, došlo se do podatka da je količina otpadnih vozila koja se godišnje generiše u Srbiji, između 40.000 i 42.000 tona. Na žalost, prijavljene količine otpadnih vozila koja se tretiraju u Srbiji su veoma male, pre svega, zbog činjenice da određeni subjekti ne izvršavaju obavezu izveštavanja, kao i zbog neformalne mreže sakupljanja u cilju prodaje rezervnih delova i metalnog otpada.

Prema podacima koje je objavila AZŽS, oko 3.000 t otpadnih vozila proizvedeno je obavljanjem poslovnih aktivnosti u Srbiji 2014. godine. Oko 40 odsto otpadnih vozila je prijavljeno kao opasan otpad. Procena koja se zasniva na godišnjem broju putničkih vozila koja su po prvi put registrovana i na rastu voznog parka putničkih vozila, po kojoj bi trebalo da između 78.000 i 96.000 putničkih vozila godišnje budu isključena iz voznog parka u Srbiji. Pod pretpostavkom da će oko polovine vozila koja budu isključena iz voznog parka biti otpadna vozila, godišnja količina otpadnih vozila u Srbiji bi bila između 37.500 tona i 45.900 tona. Na osnovu ovog metoda procene, prosečna količina otpadnih vozila koja se proizvede u Srbiji bila bi 40.000 tona. Primenom metode procene po glavi stanovnika, prosečne količine nastalih otpadnih vozila po glavi stanovnika, 7,0 kg, procenjena količina otpadnih vozila koja godišnje nastanu u Srbiji bila bi 50.000 tona. Na osnovu prosečne količine nastalih otpadnih vozila po putničkom vozilu, 19 kg po putničkom vozilu, koja je izračunata u odabranim državama članicama EU, procenjena količina otpadnih vozila koja godišnje nastanu u Srbiji bila bi 34.100 tona. Tako se, kombinovanjem ove dve metode, došlo do količina otpadnih vozila između 40.000 tona i 42.000 tona.

Za uspostavljanje efikasnog sistema upravljanja otpadnim vozilima, potrebno je da svi akteri preuzmu svoj deo odgovornosti, i to: država – da obezbedi da se odgovarajuća zakonska regulativa primenjuje, da se vrši stroga inspekcijska kontrola, kontinuirano suzbija „sivo tržište“ i da se u sistem uvede proces deregistracije vozila; proizvođači vozila – moraju pri projektovanju i proizvodnji da uzmu u obzir demontažu, ponovnu upotrebu i reciklažu, zatim ne smeju da koriste opasne teške metale i moraju da obezbede sistem za sakupljanje; operateri (centri za tretman) – moraju da imaju regularnu dozvolu od nadležnog organa i da na odgovoran način upravljaju opasnim komponentama otpadnog vozila; vlasnici otpadnih vozila moraju da izvrše deregistraciju vozila uz prethodno pribavljenu potvrdu o rasklapanju od ovlašćenog reciklera.

izvor: pks.rs

Sandra Jovićević

1...1,3051,3061,307...1,676 Page 1,306 of 1,676

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM