Očišćene divlje deponije u Leskovcu

06.03.2017

Prošle nedelje u Leskovcu su održane akcije čišćenja divljih deponija.

Velike količina građevinskog otpada uklonjene su sa javnih površina u naselju Moše Pijade i u blizini fabrike „Džinsi“. Ovom prilikom apelovano je i na sve građane Leskovca da otpad odlažu na lokacije koje su za to predviđene.

U akciji čišćenja divljih deponija učestvovali su JKP „Komunalac“, Komunalna policija i kompanija „Por Verner Veber“.

izvor: gradleskovac.org

Sandra Jovićević

Potpisan Memorandum za zaštitu Južne Morave

06.03.2017

U sali Načelstva u Vranju krajem prošle nedelje potpisan je Memorandum za zaštitu Južne Morave.

Cilj ovog dokumenta je opstanak EKO sistema reke uz koordinaciju i međusobnu saradnju svih relevantnih subjekata.

Predsednik Skupštine grada gospodin Dejan Tričković izjavio je da će lokalna samouprava pružiti punu podršku ovoj ideji, kako bi se očuvala protočnost vodotoka, zaustavilo bacanje otpada, podigao nivo kvaliteta vode i razvili turistički potencijali.

Memorandum za zaštitu Južne Morave biće potpisan i u Leskovcu i Nišu.

izvor: vranje.org.rs

Sandra Jovićević

Energetski portal održao panel diskusiju

06.03.2017

Drugog dana Međunarodnih dana investicija i energetike, prošlog petka u Novom Sadu veliku pažnju posetilaca privukla je panel diskusija koju je organizovao Energetski portal. Ideja koorganizatora sajma CEDEF-a, bila je da se okupe sagovornici koji su sarađivali sa redakcijom Energetskog portala i da se uživo predstave novi projekti i istraživanja u domenu energetske efikasnosti i klimatskih promena.

Na početku se svim zainteresovanim posetiocima obratio profesor doktor Jankes Goran koji je direktor CEEFOR-a, osnivača Energetskog portala. Kao dugogodišnji profesor Mašinskog fakulteta i stručnjak iz oblasti energetske efikasnosti, skrenuo je pažnju na značaj uštede energije koja je naš najveći resurs. Mere koje država sprovodi, prema njegovim rečima obuhvataju javni sektor i zgradarstvo. Uvođenje energetskih menadžera u opštine i u industriju jesu važne, ali smatra profesor, nisu obuhvaćena mala i srednja preduzeća. Upravo ona čine najveći deo korisnika i potrošača energije u svim oblicima.

O uticaju klimatskih uslova i klimatskim scenarijima za Srbiju kroz prezentaciju nas je upoznao zamenik direktora Hidrometereološkog zavoda Srbije, gospodin Goran Pejanović. Kao naučnik koji se bavi isključivo posmatranjem i projektovanjem budućih vremenskih prilika, gospodin Pejanović je upozorio da svest o zagrevanju planete, zatim mere koje možemo da sprovedemo kako bismo uštedeli toplotnu energiju moraju postati deo svakodnevne realnosti. Zadržavanje ugljen dioksida u atmosferi trajno šteti atmosferi, a svi pokazatelji govore da će se taj trend i nastaviti. Prema njegovim rečima, ukoliko se ne sprovedu mere energetske efikasnosti u domovima, industriji, školama, bolnicama do 2050. godine doživećemo trajno oštećeno prirodno okruženje i mere adaptacije neće dati rezultate.

U ime UNDP-a predstavljen je projekat „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“. O ovom projektu koji se može pratiti na sajtu www.klimatskepormene.rs govorio je gospodin Miroslav Tadić. Gospodin Tadić je podsetio na saradnju sa Ministarstvom za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Republike Srbije i svim akcijama u vezi sa pripremom dokumentacije i učešćem Srbije na izuzetno važnoj konferenciji COP 21 u Parizu. Ove godine Srbija treba da ratifikuje Pariski sporazum, a upravo organizacije poput UNDP-a, GIZ-a i sličnih pomažu u implementaciji mera i u obrazovanju javnosti o značaju ove teme.

Pored prezentacija koje su govornici upriličili, svi prisutni su pozvani da prate sajt www.energetskiportal.rs na svakodnevnom nivou, a jedan pronalazač iz publike je iskoristio priliku i na sceni predstavio svoj patent. Tačnije, predstavio je rashladni uređaj koji je sam osmislio. U tom duhu očekujemo i sledeći susret uz brojne inovacije, pronalazače i nova rešenja.

V.Vukajlović

Zaštita životne sredine kroz prizmu cirkularne ekonomije

06.03.2017

Šesti po redu Međunarodni dani energetike i investicija održani su u Novom Sadu 2 i 3. marta 2017. godine i imali su za cilj da podstaknu poslovne kontakte i saradnju između svih relevantnih aktera u energetici, građevinarstvu, zaštiti životne sredine i lokalnom razvoju u Republici Srbiji, ali i regionu, kao i da stimulišu veće investiranje u ovim oblastima. U okviru panela „Cirkularna ekonomija: Imamo li kapaciteta da zatvorimo krug?”, Udruženje industrije otpada Srbije “Hrabri čistač” je u partnerstvu sa organizacijom CEDEF učestvovalo na Međunarodnim danima energetike i investicija u Novom Sadu.

Ekonomski savetnik Džonatan Klifton u ime Ambasade SAD u Republici Srbiji je govorio o iskustvima SAD u implementaciji koncepta cirkularne ekonomije.

Ispred Javnog preduzeća Transnafta govorila je dr Stanislava Delić rukovodilac sektora za zaštitu životne sredine, o iskustvima ove kompanije i preduzetim merama u akcidentnim situacijama sanacije i remedijacije. Tom prilikom predstavila je rezultate terenskih radova na slučaju Kovilj. “Na slučaju Kovilj uradili smo laboratorijske radove koji su podrazumevali hemijske analize uzoraka zemljišta iz bušotina, vode iz pijezometara i granulometrijske analize. Zemljište u Kovilju je nakon biološkog tretmana odloženo na deponiju u Kikindi, a urađena je rekultivacija i ponovno uzorkovanje zemljišta. Izmerene koncentracije parametara ne prelaze granične vrednosti koncentracije opasnih i štetnih materija u zemljištu. Monitoring podzemnih voda na sadržaj mineralnih ulja na lokaciji je vršen četiri puta godišnje. Nadzornici trase JP Transnafte i sektor ZŽS i dalje vrše nadzor na toj lokaciji”, istakla je dr Stanislava Delić rukovodilac sektora za zaštitu životne sredine u JP Transnafta.

O ulozi reciklažne industrije u kontekstu cirkularne ekonomije kao i resursima koji se nalaze u električnim i elektronskim proizvodima i koji se ponovo mogu iskoristiti, govorio je Nikola Egić direktor reciklažnog centra Božić i sinovi. Sandra Kamberović, generalni sekretar Uduruženja industrije otpada Srbije “Hrabri čistač” čije članice tretiraju i konačno zbrinjavaju 90% opasnog i komunalnog otpada na teritoriji Republike Srbije, bila je moderator panela i istakla: “Zaštita životne sredine kroz propisane ciljeve cirkularne ekonomije rezultat je višegodišnjih napora i pregovora na međunarodnom nivou kroz različite konvencije. Višegodišnji napori rezultirali usvajanjem novog koncepta poslovanja, novih tehnologija i investicija u cilju očuvanja i zaštite prirodnih resursa. U EU usvojen paket mera u cilju implementacije koncepta cirkularne ekonomije decembra 2016. godine. Republika Srbija, iako na samom početku, u procesu aproksimacije imaće zadatak da nacionalne strateške dokumente usaglasi sa utvrđenim politikama. Koncept cirkularne ekonomije podrazumeva maksimalno iskorišćenje postojećih resursa sa minimazacijom deponovanja i novim eko tehnologijama. „Danas ovu novu industrijsku eru posmatraćemo sa ugla ekološki prijateljskih investicija Republici Srbiji u skladu sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima i politikom Vlade Republike Srbije. Skup je završen čuvenim pitanjem: Da li su ulaganja u zaštitu životne sredine trošak ili investicija za budućnost“, istakla je Kamberović.

Centralno evropski forum za razvoj CEDEF, Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj i Novosadski sajam su bili organizatori manifestacije koja je prema interesovanju učesnika i velikom broju stručnih govornika prevazišao sva očekivanja.

Izvor: Hrabri čistač

V.V.

CRNA GORA: Nove cene naftnih derivata

06.03.2017

Gorivo, benzin. benzinska pumpa — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo ekonomije Crne Gore izbacilo je najnoviji cenovnik naftnih derivata. Od sutra, sedmog marta 2017. godine, važiće sledeće, maksimalno dozvoljene vrednosti:

BMB 95 – 1.29 eur/l (=)

BMB 98 – 1.33 eur/l (=)

Evrodizel – 1.16 eur/l (=)

Lož ulje (veleprodaja) 1.14 eur/l (=)

Lož ulje (grejanje) 0.86 eur/l (=)

Prema odredbama Uredbe o načinu obrazovanja maksimalnih maloprodajnih cena naftnih derivata, naredni obračun će se obaviti 20. marta 2017. godine.

Pogledajte i koje su aktuelne cene u Srbiji:

PRIRODA NE POZNAJE GRANICE: Pokrenut projekat za očuvanje rezervata Mura-Drava-Dunav

06.03.2017

Prošle nedelje je u Noskovcima, selu u Podravini, službeno pokrenut dvoipogodišnji projekat „coop MDD“ koji sufinansira Evropska Unija putem Interreg Danube Translantional programa. Cilj projekta je uskladiti prakse upravljanja u 12 zaštićenih područja koje se nalaze u pet zemalja (Austrija, Slovenija, Mađarska, Srbija i Hrvatska) kako bi se osigurala ekološka celovitost budućeg jedinstvenog UNESCO-vog prekograničnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“ – izuzetnog evropskog rečnog predela takođe poznatog kao “Evropski Amazon”.

Protežući se kroz Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku i Srbiju, područje uz donje tokove Drave, Mure i Dunava čini 700 kilometara dug „zeleni pojas“ koji povezuje gotovo milion hektara dragocenog prirodnog i kulturnog miljea u jedan od najvažnijih ekoloških koridora u Evropi. Gotovo 25 godina nevladine organizacije i državne institucije rade na zaštiti ovog jedinstvenog područja, a sada se preduzimaju završni koraci, te je u svim zemljama u toku ili je već završen proces službene nominacije za proglašenje rezervata biosfere.

Zdravi i dinamični rečni ekosistemi pružaju brojne dobrobiti za lokalno stanovništvo, mogućnosti za održiv život i privređivanje, uz korišećenje resursa kao što su čista voda, riba i drvo, te u prirodnom okruženju koji pruža osnovu za turizam i rekreaciju. Osim toga, prirodna poplavna područja uz reke štite stanovništvo i naselja ublažavajući negativne efekte visokih voda tokom poplava.

Kako bi se održivo upravljalo ovim prekograničnim dobrom, za koje su vezani i ljudi a i ugrožene vrste koje u njemu žive (orao belrepan, crna roda i mnoge druge), zaštićena područja trebaju uskladiti prakse upravljanja kojima će osigurati ekološku celovitost i transnacionalnu povezanost ekosistema.

– U zaštićenim i područjima mreže Natura2000 duž rezervata „Mura-Drava-Dunav“ postoje različite prakse upravljanja, dok upravljači tim zaštićenim područjima nemaju puno mogućnosti za redovan međusobni kontakt i razmenu iskustava. Kao rešenje za prevladavanje tih prepreka osmišljen je projekt „coop MDD“, koji okuplja predstavnike zaštićenih područja kako bi se uspostavila dugotrajna prekogranična saradnja i zajednički pristup obnovi i upravljanju rečnim predelima u TBR MDD-u. To je važan korak prema integralnoj prekograničnoj zaštiti i očuvanju prirodne dinamike reka i usluga ekosistema – rekla je Magdalena Vagner, koordinatorka projekta iz WWF-a.

Važan deo uspeha rezervata biosfere biće prepoznavanje i aktiviranje lokalnog stanovništva koje živi duž ove tri reke u upravljanju „njihovog“ rezervata biosfere i osiguravanju njihove podrške za održivi razvoj regije. U tu svrhu će se duž Rezervata „Mura-Drava-Dunav“ uspostaviti mreža od osam „Škola na reci“, koje će ponuditi podršku ekološkoj edukaciji školske dece i lokalnog stanovništva kroz inovativne sadržaje i iskustva, a takođe podstaći razumevanje važnosti zaštite prirodnih vrednosti „Evropskog Amazona“.

– Mura, Drava i Dunav su prekogranične reke. Njihova voda i sedimenti prolaze kroz različite države i često teku duž granica. Kako priroda ne poznaje granice, niti vrste koje nastanjuju ova poplavna područja ne mare za nacionalnosti, moramo uspostaviti efikasnu prekograničnu saradnju sa ciljem zaštite izuzetne prirode ovog kraja i dobrobiti koji ona pruža za lokalno stanovništvo – dodala je Tatjana Arnold Sabo iz Javne ustanove za upravljanje zaštićenim delovima prirode i ekološkom mrežom Virovitičko-podravske županije, domaćina sastanka kojim je službeno otvoren ovaj projekt.

Partneri su svoj prvi sastanak iskoristili i za prvi sastanak upravljača zaštićenih područja unutar ovog rezervata biosfere, kako bi definisali najveće prepreke za osiguravanje dinamičnog prekograničnog rečnog koridora te počeli raditi na zajedničkim rešenjima i pristupima na području prostornog planiranja, upravljanja vodama, upravljanja posetiocima, poljoprivrede, šumarstva, lova i ribolova.

Partneri u projektu iz Srbije su Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i JP „Vojvodinašume“, a projekt podržava i Gradska uprava Grada Sombora.

Sandra Jovićević

Obeležen Svetski dan divljih vrsta

06.03.2017

Svetski dan divljih vrsta obeležava se širom sveta svakog 3. marta, u cilju ukazivanja na štetnost ljudskih aktivnosti poput krivolova, nezakonitog sakupljanja iz prirode i ilegalne trgovine živim primercima, kao i njihovim delovima i derivatima.

Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija je na 68. zasedanju 2013. godine simbolično odredila 3. mart kao datum za obeležavanje dana divljih vrsta tako da se datum podudara sa datumom stvaranja Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES – Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora) 1973. godine. CITES Konvencija štiti ugrožene vrste putem regulisanja međunarodnog prometa i trgovine preko 35 000 vrsta životinja i biljaka. Ovaj međunarodni ugovor ima 183 potpisnice, uključujući i Republiku Srbiju od 2001. godine.

Potvrđivanjem CITES konvencije 2001. godine, Republika Srbija je preuzela obaveze iz ovog međunarodnog ugovora koje podrazumevaju odgovornost i angažovanje nadležnih organa u borbi protiv ilegalne trgovine primercima ugroženih vrsta divlje flore i faune. Rezultati sprovođenja CITES konvencije se najbolje prikazuju sprečavanjem pokušaja krijumčarenja i drugih nezakonitih radnji sa zaštićenim divljim vrstama i uz izricanje odgovarajućih presuda za sankcionisanje prestupa.

Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana divljih vrsta je „Poslušajmo glas mladih“, a poziva na aktivno uključivanje mladih ljudi i saradnju među generacijama na očuvanju i zaštiti prirode.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

Sandra Jovićević

HEP završio projekat energetske efikasnosti u Dječjem domu „Ivana Brlić Mažuranić“ u Rijeci

06.03.2017

Hrvatska elektroprivreda je predala potvrdu o izvedenom projektu energetske efikasnosti u riječkoj ispostavi Dečjeg doma Ivane Brlić Mažuranić iz Lovrana kojim se smanjuje potrošnju gasa za grejanje doma za 38 posto te 35 posto za pripremu tople vode.

Primopredaji tog doniranog projekta prisustvovali su Zlatko Komadina, župan Primorsko-goranske županije, Marko Filipović, zamenik gradonačelnika Grada Rijeke, Suzana Mravinac, upravnica Dečjeg doma „Ivana Brlić Mažuranić“, Saša Dujmić, član Uprave HEP-a, Tina Jakaša, direktrka HEP Opskrbe, i Vlasta Zanki, direktorka HEP ESCO-a.

„Izuzetno nam je drago da je prva HEP-ova donacija iz sredstava prikupljenih prodajom proizvoda ZelEn bila upravo donacija projektu energetske efikasnosti u Dečjem domu Ivane Brlić Mažuranić. Proizvod ZelEn jedinstveni je projekt na hrvatskom tržištu koji obuhvata tri dimenzije društveno odgovornog poslovanja: ekonomsku, odgovornost prema okolini i društvenu. Ekonomsku zato jer jača tržišni položaj HEP Opskrbe i HEP grupe u celini; u vezi sa okolinom zato jer na strani proizvodnje potiče korišćenje obnovljivih izvora energije. Kod kupaca ostvaruje merljive uštede energije u potrošnji energije te društvenu dimenziju jer podiže kvalitet za socijalno osetljive kategorije stanovništva“, rekao je Saša Dujmić, član Uprave Hrvatske elektroprivrede d.d.

Donacijom projekta energetske efikasnosti u vrednosti 400 hiljada kuna izvedene su sveobuhvatne mere energetske efikasnosti koje će Dečjem domu Ivane Brlić Mažuranić omogućiti sigurnost snabdevanja toplotnom energijom, bolju kontrolu troškova i upravljanje potrošnjom prirodnog gasa uz značajno povećanje udobnosti korisnika.

I na kraju ostvarenje energetskih ušteda. Projekt je uključio izvedbu instalacije gasnog priključka te rekonstrukcije sistema grejanja, ugradnju solarnih kolektora za potrebe zagrevanja tople vode, kao i zamenu postojeće stolarije novom PVC stolarijom. Procenjene uštede koje će ostvariti zamenom stolarije iznose 38 posto ukupne potrošnje prirodnog gasa na godišnjem nivou. Ugradnjom solarnih kolektora te korištenjem sunčeve energije za potrebe grejanja tople vode moguće je ostvariti uštede od 35 posto potrošnje prirodnog gasa za potrebe grijanja tople vode.

Izvor:hep.hr

V.Vukajlović

Kad shvatite koliko dece godišnje umre zbog zagađenja, neće vam biti dobro

06.03.2017

Tuga, bolest, dete — Foto-ilustracija: Pixabay

U svom najnovijem izveštaju Svetska zdravstvena organizacija (SZO) iznela je poražavajuće statističke podatke.

Četvrtina dece mlađe od pet godina umire od posledica zagađenja – što podrazumeva prljavu vodu i vazduh, pasivno pušenje ili nedostatak odgovarajuće higijene. Kad se to pretvori u konkretne brojeve, ispada da svake godine izgubimo 1,7 miliona dečijih života.

Koliko je nezdrava životna okolina opasna po mališane koji žive u takvim uslovima pokazuje podatak da se ova deca razboljevaju i umiru od bolesti kao što su malarija, hronična dijareja ili upala pluća.

– Zagađenost okoline je smrtonosna, pogotovo za decu uzrasta od jednog meseca do pete godine života. Njihov imunitet još uvek nije dovoljno razvijen, kao ni organi i disajni putevi njihovih malih tela, pa su zato posebno podložni negativnim uticajima zaprljan vode i vazduha – izjavila je direktorka SZO-a Margaret Čan, prenosi CNN.

U izveštaju se navodi da izlaganje štetnim uticajima počinje još dok je beba u stomaku, a potom se nastavlja ako su deca izložena spoljašnjem i unutrašnjem nezdravom vazduhu i pasivnom pušenju. To povećava izglede za upalu pluća kao i za celoživotni rizik od hroničnih respiratornih bolesti poput astme, ali i bolesti srca, moždanog udara ili raka.

Članovi domaćinstava bez pristupa čistoj vodi i sanitarijama, ona koja su kontaminirana dimom od sagorevanja goriva poput uglja ili koriste otpad za kuvanje i grejanje, skloniji su dijareji i upali pluća. Isto tako, mnoga deca su izložena štetnim hemikalijama iz vode, hrane, vazduha i celokupnog okruženja.

– Ulaganje u uklanjanje ekoloških rizika po zdravlje, poput poboljšanja kvaliteta vode ili korišćenja čistijeg goriva, rezultiralo bi ogromnim zdravstvenim koristima za sve nas – kazala je Marija Neira, stručnjak SZO-a za javno zdravlje.

U planu je gasovod iz Srbije

06.03.2017

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da ekološka dozvola za Rafineriju u Brodu postoji do 2020. godine.
“Mi pokušavao da rešimo i do 2020. godine ćemo sigurno rešiti problem redovnog snabdevanja, ali mi imamo nameru da pravimo gasovod iz pravca Srbije, odnosno ovaj put iz Zvornika prema Banjaluci, a to znači da se uključi Rafinerija u Brodu. Hrvatska bi želela da gasovod ide preko njihove države.”, rekao je Dodik za “Sputnjik”.

Dodik je istakao da mu je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao da je razgovarao sa predsednikom Hrvatske Kolindom Grabar-Kitarović o toj temi.

Predsednik Srpske je naveo da je bilo razgovora i o “Južnom toku” i o pozicioniranju Republike Srpske, te da ta ideja nije izgubljena.

“Rečeno je da ta ideja nije izgubljena i da se traže modaliteti. U ovoj varijanti oni se vide u okviru onoga što se zove `Turski tok` i dolazak gasovoda na ovaj prostor Balkana. U to će uključiti Republiku Srpsku po svim elementima kako smo ranije razgovarali”, rekao je Dodik.

Na pitanje da li se čekaju bugarski izbori da bi se obnovio “Južni tok”, Dodik je rekao da u Rusiji nije razgovarao o toj temi, ali Bugari očigledno gube ozbiljan novac i ozbiljne razvojne šanse upravo time što dozvoljavaju da ih zaobilaze.

“U svakom slučaju, očigledno je da će neko drugi to prihvatiti, možda će to malo odložiti gradnju. Očigledno je da su Bugari bili žrtve evropskog pritiska koji je isključivo komercijalne prirode. Kao drukčije objasniti recimo da je onog trenutka kad je pokušala da se ugasi ideja o “Južnom toku” počelo da se govori o “Severnom toku 2”.

Tako mi gas ne bismo dobijali onako kako to prirodno dolazi i jeftinije za nas, nego bi išao preko severa Evrope, Nemačke, Austrije, Slovenije i onda da dođe u Srbiju i u Republiku Srpsku. Naravno da veliki, kao što je Nemačka, razmišljaju o tome, ali nama je najvažnije da nam stigne gas, najbrže i najjeftinije”, rekao je Dodik.

Izvor: srna.rs

V.V.

U adaptaciju škola i bolnica u Crnoj Gori uloženo skoro 27 miliona evra

06.03.2017

Ministarstvo ekonomije Crne Gore saopštilo je u subotu da je od početka implementacije dva programa koja podrazumevaju primenu mera energetske efikasnosti, od 2009, odnosno 2012. godine, u rekonstrukciju ukupno 50 objekata u Crnoj Gori uloženo je više od 26 miliona evra.

Kroz projekat Energetska efikasnost u Crnoj Gori (MEEP), koji je počeo sa implementacijom 2009. godine, a koji sprovodi Ministarstvo ekonomije u saradnji sa Ministartsvom zdravlja, energetski je adaptirano 11 zdravstvenih, 8 obrazovnih ustanova i 1 studentski dom, ukupne vrednosti radova 7,6 miliona evra. Osim toga, u prošlog godini u domovima zdravlja Nikšić, Kolašin, Andrijevica i Petnjica završeni su radovi na adaptaciji termo-tehničkih instalacija sa elektro instalacijama, ukupne vrednosti radova 121.148 evra. Građevinsko-zanatski radovi na ovim objektima, kao i na zdravstvenoj stanici Murino, biće nastavljeni i u ovoj godini.

Kroz implementaciju Programa energetske efikasnosti u javnim zgradama – faze I i II (EEPPB), koji je počeo sa realizacijom 2012. godine, a koji implementira Ministarstvo ekonomije u saradnji sa Ministarstvom prosvete, Ministarstvom rada i socijalnog staranja i Upravom za imovinu, izvršena je primena mera energetske efikasnosti u 28 osnovnih i srednjih škola, jednom studentskom domu i jednoj predškolskoj ustanovi, a ukupna vrijednost uloženih sredstava iznosi 18,7 miliona evra.

Implementacija druge faze programa je u toku i biće završena do kraja 2020. godine, do kada je planirana rekonstrukcija i adaptacija još osnovnih i srednjih šloka, dve socijalne ustanove – Dom starih „Grabovac“ u Risnu i Zavod „Komanski most“ u Podgorici, kao i četiri administrativna objekta – zgrade Skupštine i Predsedništva Crne Gore, Ministarstva vanjskih poslova i Ministarstva finansija, Ministarstva pravde i Vrhovnog državnog tužilaštva.

Kada je reč o planiranim radovima za 2017. godinu, mere energetske efikasnosti biće primenjene kroz rekonstrukciju i adaptaciju 10 objekata, i to četiri obrazovna i šest zdravstvenih. Vrednost planiranih radova u ovoj godini je više od 4,5 miliona evra.

Primena mera energetske efikasnosti kroz ova dva programa, između ostalog, podrazumeva postavljanje termoizolacije na fasadi, termo i hidro izolacije na krovovima, zamenu fasadne bravarije, sanaciju/izgradnju sistema grejanja, zamenu opreme u kotlarnici, ugradnju termostatskih i balansnih ventila i zamenu svetiljki.

Primenom navedenih mera, adaptirani objekti su u celosti energetski unapređeni i uslovi komfora, odnosno boravka u tim ustanovama značajno poboljšani.

EEPPB projekat finansira se iz sredstava kredita u vrednosti od 31,5 miliona evra, i donacije u vrednosti od oko 4,7 miliona evra, koji su obezbeđeni od strane (KfW), dok se MEEP projekat finansira iz kredita Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD) u vrednosti od 11,5 miliona evra.

Izvor:mek.gov.me

V.Vukajlović

Dan divljih vrsta u subotu obeležen i u regionu

06.03.2017

U zagrebačkom Zoološkom vrtu u subotu je povodom Svetskog dana divljih vrsta održan edukativno-zabavni program za građane, a posebno one mlađe. Program su organizovali Ministarstvo zaštite okoline i energetike, Hrvatska agencija za okolinu i prirodu i Zoološki vrt.

„Na globalnom nivou od ilegalne trgovine divljim vrstama godišnje se zaradi oko 150 milijardi kuna. To je svrstava uz bok trgovini drogom, oružjem i ljudima. Ilegalna trgovina odgovorna je za ugrožavanje bioraznolikosti planeta. Na primer, u posljednjih stotinjak godina broj tigrova je sa 100.000 pao na njih samo 3500. Ovom akcijom želimo da podstaknemo građane da ne kupuju proizvode i preparate za koje sumnjaju da su od divljih vrsta jer tako doprinose borbi za očuvanje bioraznolikosti Zemlje“ – kazao je pomoćnik ministra zaštite okoline i energetike Igor Kreitmejer.

Hrvatska je potpisnica UN-ove Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divljih životinja i biljaka (CITES). Za sprovođenje te konvencije odgovorno je Ministarstvo zaštite okoline i energetike, kao i za sprovođenje EU uredbi o trgovini divljim vrstama i Zakona o prekograničnom kretanju i trgovini divljim vrstama. Sprovođenjem CITES Konvencije osigurava se održiva međunarodna trgovina koja ne predstavlja pretnju preživljavanju divljih vrsta. Konvencija štiti više od 35.000 biljnih i životinjskih vrsta koje su ugrožene međunarodnom trgovinom.

„Zoološki vrt grada Zagreba sistematski radi na reklamiranju zaštite ugroženih životinjskih vrsta, pa tako i onih s popisa CITES-a. Ovde se može videti mnoštvo životinja, od kojih su neke ugrožene ilegalnom trgovinom. To su sivi vuk, ris, smeđi medved, crna roda, beloglavi sup, belorepi štekavac, sova ušara, čančare i planinski žutokrug. Neke od tih životinja poput planinskog žutokruga uključili smo u naučna istraživanja kako bismo saznali više o razmnožavanju i poboljšali mu mogućnosti za opstanak u prirodi“ – kazao je Damir Skok, upravnik Zoološkog vrta grada Zagreba.

Izvor:mzoip.hr

V.V.

Održana konferencija „Zaštita životne sredine i žene u Srbiji“

06.03.2017

Prva nacionalna konferencija „Zaštita životne sredine i žene u Srbiji“, čiji je cilj da podigne svest javnosti o bezbednosti, uticaju na zdravlje i značaju rodne ravnopravnosti u svim segmentima životne sredine, održana je prošle nedelje u oganizaciji Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) i ambasade Kraljevine Švedske.

Konferenciju je otvorila državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Stana Božović, istakavši važnost rodne ravnopravnosti u životnoj sredini i jačanja uslova za žensko preduzetništvo u zelenoj ekonomiji. Ona je istakla da žene imaju veoma važnu ulogu u održivom razvoju, te je potrebno promovisati rad i učešće žena u svim oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja. Dostizanje rodne ravnopravnosti upravo je jedan od najboljih načina za unapređenje životne sredine i održivog razvoja. Ovom konferencijom počinjemo niz aktivnosti u cilju podizanja svesti javnosti o značaju bezbednosti u životnoj sredini, o uticaju životne sredine na zdravlje i značaju zelene ekonomije i podsticanju ženskog preduzetništva.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije gospođa Maja Gojković ukazala je da je veza između životne sredine, održivog razvoja i rodne ravnopravnosti važna u cilju sveukupnog razvoja društva. Za ravnopravno učešće žena u procesima zaštite životne sredine i održivog razvoja, od ključnog značaja je da se obezbedi njihovo ravnopravno učešće u procesu donošenja odluka i dokumenata, kao i prisustvo na mestima upravljanja. Pored našeg zakonodavnog okvira koji jasno podržava politiku rodne ravnopravnosti i prava na zdravu životnu sredinu, naš cilj je i članstvo u Evropskoj uniji, i ukoliko brže, i u potpunosti usvojimo ove standarde ne samo da će nam put u Evropu biti brži i lakši, već ćemo i svi mi uživati pravedniji, zdraviji i kvalitetniji život.

Ambasador Švedske njegova ekselencija gospodin Jan Lundin ukazao je na važnost investiranja u projekte u oblasti životne sredine koji će omogućiti zdrav i kvalitetan život svih građana. Cena neulaganja i nedostatka investicija u oblasti životne sredine je veoma visoka za građane. Uzmimo na primer koliko zagađenje vode, usled neadekvatnog tretmana otpadnih voda, može povećati rizik i prouzrokovati brojne zdravstvene posledice. Imajući u vidu temu konferencije, značajno je pomenuti da su, prema istraživanjima, žene više zabrinute za stanje u životnoj sredini, za kvalitet vode, hrane i vazduha, jer su svesne da zdrava životna sredina ujedno znači i zdravlje njihovih porodica.

Na konferenciji su govorile i Kristin Moro, ambasadorka Francuske, narodne poslanice Marija Obradović i Aleksandra Đurović, a prisustvovali su i brojni predstavnici vladinog i nevladinog sektora i medija.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

foto: ekoforum.rs

Sandra Jovićević

1...1,3031,3041,305...1,672 Page 1,304 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM