U Somboru je 6. marta 2017. godine obeležen Međunarodni dan energetske efikasnosti.
Ovom prilikom, u osnovnim i srednjim školama u Somboru održane su radionice posvećene energetskoj efikasnosti i iskorišćenju obnovljivih izvora energije, a sa ciljem širenja svesti kod mladih o neophodnosti promene odnosa prema prirodi.
U školama u Somboru već treću godinu se organizuju radionice posvećene ovom ekološkom datumu.
izvor: soinfo.org
foto: energetskiportal.rs
Sandra Jovićević
U Podgorici je u prošloj godini registrovano oko 64,5 hiljada vozila što je za oko četiri hiljade više u odnosu na 2015. godinu, saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova.
Nevladina organizacija „Green home“ ukazala je da je sektor saobraćaja veliki potrošač energije, posebno naftnih derivata. Kako je navedeno, drumski sabraćaj predstavlja najveći izvor zagađenja vazduha zbog emisije zagađujućih supstanci koje nastaju u procesu sagorevanja pogonskog goriva. Između 80 i 90 odsto ukupne emisije ugljen dioksida potiče iz te saobraćajne grane. Zagađenje koje nastaje kao posledica saobraćaja zavisi od uslova saobraćaja na mreži – broja i strukture vozila, kao i brzine i gustine saobraćaja. Veliki značaj ima i kvalitet goriva koje koriste motori automobila.
Sagorevanjem svakog litra goriva nastaje približno 2,5 kilograma ugljen dioksida, 100 grama ugljen monoksida, 30 grama azotnih oksida i mnoge druge štetne i otrovne supstance poput jedinjenja olova, sumpora i čvrsih čestica. Sve ove materije veoma nepovoljno utiču životnu sredinu i na zdravlje ljudi.
Iz NVO „Green home“ su podsetili da je odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice od 18. oktobra 2012. godine definisan cilj za Crnu Goru koji treba ispuniti do 2020. godine, a to je minimum 10 odsto obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije u sektoru saobraćaja, što znači da će se u budućem periodu morati znatno više povećati udeo biogoriva koji je i sada izuzetno nizak.
izvor: rtcg.me
Sandra Jovićević
Ministarstvo ekonomije Crne Gore planira da tokom ove godine realizuje nastavak programa ENERGY WOOD III, u okviru kojeg obezbeđuje beskamatne kredite za ugradnju sistema za grejanje (peći i kotlova) na moderne oblike biomase (pelet i briket).
Pokretanje treće faze programa očekuje se u drugoj polovini ove godine, nakon što tenderske procedure za izbor kvalifikovanih distributera/instalatera i banaka – partnera na programu budu sprovedene.
U okviru prve dve faze realizacije ovog programa ugrađeno je ukupno 775 sistema za grejanje na moderne oblike biomase u crnogorskim domaćinstvima, od čega 243 tokom prve i 532 tokom druge faze. Vođeno upravo ovim rezultatima, zadovoljstvom korisnika, kao i velikim interesovanjem građana, Ministarstvo ekonomije je otpočelo sa pripremama za realizaciju treće faze programa.
Podsećamo, prva faza programa Energy Wood realizovana je uz podršku luksemburške agencije za razvojnu saradnju i finalizovana je 2015. godine, pa je Ministarstvo ekonomije, zbog velikog interesovanja građana, i uz finansijsku podršku Vlade Kraljevine Norveške, krajem iste godine krenulo sa drugom fazom ovog programa koja je trajala do septembra 2016. godine.
Programi Energy Wood I i II obezbeđivali su mogućnost podizanja kredita za ugradnju sistema za grejanje na moderne oblike biomase u iznosu do 3.500 evra sa periodom otplate do 5 godina i kamatnom stopom 0%.
Cilj pomenutog programa je postizanje ekonomskih i energetskih ušteda kroz uvođenje visoko-efikasnih tehnologija, doprinos smanjenju emisija štetnih gasova kroz korišćenje energenata koji imaju manje štetan uticaj na životnu sredinu, stvaranje tržišta za veću upotrebu sistema za grejanje na moderne oblike biomase, kao i obezbjeđivanje učešća finansijskih institucija uz smanjeni rizik, pri ulasku u novi segment na tržištu.
Uzrok izbijanja požara je prema statističkim pokazateljima u više od 95 odsto slučajeva ljudski faktor!
Javno preduzeće „Vojvodinašume“ apeluje na građane da preduzmu pojačane mere zaštite od požara i da ne pale vatru na otvorenom prostoru, ako mesto za to nije predviđeno, vidno obeleženo i propisno obezbeđeno.
Nekontrolisano paljenje suve trave i niskog rastinja u polju i pored puta, vrlo često uzrokuje požar velikih razmera koji se brzo širi. Podsećamo građane da svojim nepromišljenim ponašanjem mogu ugroziti sopstvenu i bezbednost drugih ljudi i imovine.
Ne zaboravite da su posledice požara vrlo često nenadoknadive, jer su moguće i ljudske žrtve! U šumskom požaru ne strada samo vegetacija, nego i životinjski svet, a trajno se narušava i kvalitet zemljišta.
Zaostalu vatru ili manji požar, treba odmah ugasiti, pod uslovom da ne postoji opasnost po gasioca. U suprotnom, hitno pozvati vatrogasnu službu na broj 193, a u slučaju šumskog požara i najbližu šumsku upravu.
Na poziv nadležnih organa, potrebno je da uzmete učešće u gašenju požara. Ovo se posebno odnosi na vlasnike šuma i zemljišta koje je pod požarom ili kome preti neposredna opasnost.
Javno preduzeće „Vojvodinašume“ očekuje pomoć i od ostalih institucija, nevladinih organizacija, lovačkih udruženja, ekoloških pokreta i pojedinaca da podrže ovaj apel, jer požari godišnje nanose neprocenjive štete šumskom fondu Republike Srbije. U proteklih trinaest godina je samo u AP Vojvodini stradalo oko 1.300 hektara šuma i obraslog šumskog zemljišta.
U okviru Tvining projekta „Unapređenje upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji“, koji zajednički sprovode Austrijska agencija za zaštitu životne sredine, nemačko Savezno ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, u saradnji sa PKS, organizovana završna radionica na kojoj je predstavljen sadržaj Plana za upravljanje otpadnim vozilima.
Opšti cilj Plana upravljanja otpadnim vozilima je da se uspostavi efektivan sistem upravljanja otpadnim vozilima u Srbiji, uključujući pravne, institucionalne i tehničke aspekte. Da bi se postigao ovaj cilj, izvršena je procena trenutne situacije po pitanju otpadnih vozila i identifikovani su nedostaci u pravnom okviru i njegovom sprovođenju u praksi. Glavni cilj EU Direktive o otpadnim vozilima je usklađivanje različitih nacionalnih mera po pitanju otpadnih vozila, kako bi se uticaj otpadnih vozila na životnu sredinu sveo na minimum, i time doprinelo zaštiti, očuvanju i poboljšanju kvaliteta životne sredine i očuvanju energije.
Za 2019. godinu očekuje se količina od 124.000 t otpadnih vozila, a za period od 2010. do 2019. godine se procenjuje da je za upravljanje otpadnim vozilima neophodno oko 30 miliona evra.
Prosečno putničko vozilo proizvedeno u EU teži oko 1.380 kg i sastoji se od preko 10.000 komponenti i oko 40 različitih materijala. Otpadna vozila imaju izuzetno heterogeni sastav i sadrže otprilike 55-70 odsto gvođža/čelika, 3-8 odsto obojenih metala, 8-18 odsto plastike i tekstila, 2-4 odsto gume, 2-5 odsto stakla, 2-5 odsto radnih tečnosti itd. Međutim, otpadna vozila sadrže i opasne materije kao što su gorivo, motorno ulje, firter za ulje, kočiona tečnost, rashladne tečnosti, baterije, kondenzatori koji sadrže hemikalije i drugo i to je ono što ih čini opasnim za čoveka i životnu sredinu.
Na osnovu tržišnih proizvodnih faktora vozila i broja registrovanih putničkih vozila, kao i na osnovu podataka Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije o količini otpadnih vozila, kombinovanjem dve metode procene, došlo se do podatka da je količina otpadnih vozila koja se godišnje generiše u Srbiji, između 40.000 i 42.000 tona. Na žalost, prijavljene količine otpadnih vozila koja se tretiraju u Srbiji su veoma male, pre svega, zbog činjenice da određeni subjekti ne izvršavaju obavezu izveštavanja, kao i zbog neformalne mreže sakupljanja u cilju prodaje rezervnih delova i metalnog otpada.
Prema podacima koje je objavila AZŽS, oko 3.000 t otpadnih vozila proizvedeno je obavljanjem poslovnih aktivnosti u Srbiji 2014. godine. Oko 40 odsto otpadnih vozila je prijavljeno kao opasan otpad. Procena koja se zasniva na godišnjem broju putničkih vozila koja su po prvi put registrovana i na rastu voznog parka putničkih vozila, po kojoj bi trebalo da između 78.000 i 96.000 putničkih vozila godišnje budu isključena iz voznog parka u Srbiji. Pod pretpostavkom da će oko polovine vozila koja budu isključena iz voznog parka biti otpadna vozila, godišnja količina otpadnih vozila u Srbiji bi bila između 37.500 tona i 45.900 tona. Na osnovu ovog metoda procene, prosečna količina otpadnih vozila koja se proizvede u Srbiji bila bi 40.000 tona. Primenom metode procene po glavi stanovnika, prosečne količine nastalih otpadnih vozila po glavi stanovnika, 7,0 kg, procenjena količina otpadnih vozila koja godišnje nastanu u Srbiji bila bi 50.000 tona. Na osnovu prosečne količine nastalih otpadnih vozila po putničkom vozilu, 19 kg po putničkom vozilu, koja je izračunata u odabranim državama članicama EU, procenjena količina otpadnih vozila koja godišnje nastanu u Srbiji bila bi 34.100 tona. Tako se, kombinovanjem ove dve metode, došlo do količina otpadnih vozila između 40.000 tona i 42.000 tona.
Za uspostavljanje efikasnog sistema upravljanja otpadnim vozilima, potrebno je da svi akteri preuzmu svoj deo odgovornosti, i to: država – da obezbedi da se odgovarajuća zakonska regulativa primenjuje, da se vrši stroga inspekcijska kontrola, kontinuirano suzbija „sivo tržište“ i da se u sistem uvede proces deregistracije vozila; proizvođači vozila – moraju pri projektovanju i proizvodnji da uzmu u obzir demontažu, ponovnu upotrebu i reciklažu, zatim ne smeju da koriste opasne teške metale i moraju da obezbede sistem za sakupljanje; operateri (centri za tretman) – moraju da imaju regularnu dozvolu od nadležnog organa i da na odgovoran način upravljaju opasnim komponentama otpadnog vozila; vlasnici otpadnih vozila moraju da izvrše deregistraciju vozila uz prethodno pribavljenu potvrdu o rasklapanju od ovlašćenog reciklera.
izvor: pks.rs
Sandra Jovićević
Prošle nedelje je potpisan ugovor o realizaciji projekta „Zelena energija i zdrav život“.
Ugovor su potpisali Podružnice Zavičajnog društva „Kraljevo“ iz Beograda koju u relaizaciji projekta finansijski podržava preduzeće „Nipek Gostol TST“ Zemun i MTŠ „14.oktobar“, a cilj projekta je jačanje svesti građana o potrebi štednje energije i većem korišćenju dostupnih obnovljivih izvora energije.
Planirano je da školski tim nastavnika i učenika MTŠ „14.oktobar“ na praktičnoj nastavi napravi jedan prototip -model „Bikefon“-a i omoguće da se njegovim korišćenjem proizvodi električna energija u količinama koje omogućavaju dopunu baterija mobilnih uređaja koje koriste učenici i nastavnici. Kasnije, posle probnog rada, otklanjanja uočenih nedostataka i usvajanja konačnog dizajna proizvoda, prešlo bi se na proizvodnju ove rekreativne i ekološki funkcionalne sprave za poznate kupce, a u okviru stučne prakse učenika u školskoj radionici.
izvor: danas.rs
Sandra Jovićević
HEP je u trajni pogon krajem prošle nedelje pustio ELEN stanice za punjenje električnih vozila u Antunovcu,Valpovu i Crikvenici.
Opština Antunovac postala je tako prva opština u Hrvatskoj koja je pristupila razvoju elektromobilnosti kroz javne stanice za punjenje električnih vozila postavljene prema EU direktivama. ELEN stanice u Antunovcu i Valpovu postavljene su Sporazumom o saradnji na razvojnom projektu HEP-a za izgradnju infrastrukture za punjenje električnih vozila, gde su opština Antunovac i grad Valpovo dali saglasnost za parking mesta, a HEP je ugradio stanice za punjenje uz tehničku podršku „Elektroslavonije Osijek“. Na ovim stanicama moguće je istovremeno punjenje dva vozila, s načinom punjenja AC mod3 tipe2, uz vreme punjenja od jednog do četiri sata, zavisno od stanja baterije vozila i vrsti pretvarača u samom vozilu. Punjenje na obe ELEN stanice je trenutno besplatno, ali je moguće samo uz RFID identifikacijsku karticu.
HEP je do sada u Hrvatskoj postavio i pustio u pogon 35 javnih ELEN stanica za punjenje električnih vozila.
izvor: energetika-net.com
Sandra Jovićević
U pogon je puštena elektrane VE „Meikle“ snage 674 MW koja se nalazi na području kanadske pokrajine Britanska Kolumbija.
Elektrana se nalazi u severoistočnom delu pokrajine, a za isporuku električne energije ima sklopljen ugovor na 25 godina s elektroenergetskom kompanijom „BC Hydro“. Postrojenje je izgradila kompanija „Pattern Development“, a može snabdevati električnom energijom 54.000 kanadskih domaćinstava.
Inače, oko 6 odsto kanadskih potreba za električnom energijom zadovoljava se energijom iz vetroelektrana.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Američka savezna država Njujork uskoro će poćeti sa subvencijom ekoloških automobila.
Od 1. aprila će isplatiti do 2.000 dolara subvencije za električni automobil ili plug-in hibrida, a ako kupci uzmu automobil koji je takođe podložan državnom programu subvencija, mogu očekivati i do 10.000 dolara iz budžeta.
Njujork predstavlja jedno od većih potencijalnih tržišta za električne automobile van Kalifornije, a dodani podsticaj bi mogao da bude važan za električna vozila čija je cena dovoljno niska, ali opet previsoka za širi krug kupaca, pa 2.000 dolara subvencije može činiti veliku razliku prilikom odluke o kupovini.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Početna konferencija projekta DANUBEparksCONNECTED koji je sa sprovođenjem započeo 1. januara 2017. godine održana je u Ingolštatu u Nemačkoj 21. i 22. februara.
DANUBEparksCONNECTED projekat okuplja 15 partnera i 9 pridruženih partnera iz skoro svih dunavskih zemalja. Projekat se sufinansira sredstvima Evropske Unije i to kroz Interreg Danube Transnational Programme. Ukupna vrednost projekta je više od 3 miliona evra. Glavni cilj projekta je proširenje već postojeće Danubeparks mreže van granica zaštićenih područja i razvijanje Dunavskog stanišnog koridora. U naredne dve i po godine sprovešće se strateške, ali i pilot aktivnosti. Radne pakete zastupaju različiti parneri. Glavne teme koje su obrađivane u okviru otvarajuće konferencije su slobodno nebo i divlja ostrva.
Na konferenciji su sem projektnih partnera bili i predstavnici energetskog sektora, sektora upravljanja vodama, NVO, lokalni političari i javnost.
izvor: vojvodinasume.rs
Sandra Jovićević
Elektronska platforma sa alatom i trening materijalom za razvoj inovativnih rešenja za pametne gradove polovinom aprila će biti na raspolaganju svim relevantnim institucijama, lokalnim samoupravama, preduzećima i građanima zainteresovanim za razvoj i primenu koncepta pametnih gradova.
Platforma je rezultat dvogodišnje saradnje partnera na projektu SMACC (SMACC – Smart City Coaching – multi-stakeholder training concepts for the city of the future), uz podršku Privredne komore Srbije, koji se finansira iz Erasmus plus programa Evropske unije.
SMACC projekat uvodi koncept treninga za tzv. trenere za pametne gradove sa ciljem promovisanja inovativnih rešenja i njihovom implementacijom. Vodeći partner na projektu je italijanska firma Nerosubianco, a projektom pored Srbije, realizuje još pet partnera iz Italije, Austrije, Mađarske, Grčke i Holandije.
U okviru projekta osmišljen je inovativni trening materijal, kao i praktične smernice za podršku stvaranju aktivnih laboratorija za implementaciju koncepta pametnih gradova.
Ova višejezična e-platforma, namenjena svim relevatnim institucijama, lokalnim samoupravama, preduzećima i građanima koji su zainteresovani za razvoj i primenu koncepta pametnih gradova, biće besplatna, a uskoro će biti testirana u Italiji, Mađarskoj, Srbiji, Holandiji i Grčkoj.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
izvor: pks.rs
Sandra Jovićević
Magazin „National Geographic Traveler“ svake godine bira lidera u održivom turizmu. Parametri za ovo priznanje su: odnos prema zaštiti životne sredine, zaštiti kulturne i prirodne baštine, korist za lokalne zajednice i predusretljivost prema turistima i ostalim gostima.
Za ovogodišnjeg pobednika, bez ikakve dileme žirija, izabrana je mala zemlja na brdovitom Balkanu – Slovenija. Nije ni čudo, kada je to država koju krase smaragdno-zelena polja, guste šume, snežni vrhovi, bistre vode, 20.000 različitih vrsta biljaka i životinja, a tu je i Jadransko more.
Kada je održivi razvoj u pitanju, Slovenija je položila sa odličnom ocenom, ispunivši 98 od 100 izuzetno strogih kriterijuma. Takođe, njen glavni grad, Ljubljanu, EU je proglasila za najzeleniju prestonicu u 2016. godini.
Srbija, koja spada među rasipnike energije, beleži znatno poboljšanje energetske efikasnosti u stambenim objektima. U proteklih devet godina, samo realizacijom projekata u 40 gradova i opština koje je podržala nemačka vlada uštedeli smo – 150.000 megavata energije i smanjili emisiju ugljen-dioksida za oko 30.000 tona godišnje, izveštava Ružica Vranjković za RTS.
U Pirotu, koji je obuhvaćen projektom, unapredili su grejanje iz Toplane pa i grad i domaćinstva već beleže uštede na energiji. Od ove godine imaju i lokalni fond energetske efikasnosti pa će građanima pomoći da izoluju stanove.
– Mislim da su fasade u našem gradu u veoma lošem stanju, da su zgrade dosta energetski neefikasne. Pozivamo, kako ljude koji žive u zgradama, tako i ljude u individualnim kućama, da promene prozore, fasade i izvore energije. Za ovu godinu smo obezbedili negde oko 15 miliona dinara za fond energetske efikasnosti – rekao je gradonačelnik Pirota Vladan Vasić.
Srbija se na putu ka članstvu u Evropskoj uniji obavezala da će godišnje potrošnju energije smanjivati jedan odsto. A mere energetske efikasnosti su velika podrška da se to postigne.
– Značaj uštede energije u svim segmentima pa i građevini je nesporan. Evropa ima koncept da štedi energiju u tom sektoru gde je potrošnja negde 40 odsto od ukupne potrošnje energije – ističe pomoćnik ministra energetike Miloš Banjac.
U skladu sa evropskim direktivama i naša zemlja je pokrenula plan obnove državnih institucija jer su veliki potrošači energije.
– To je proces jer rekonstrukcija tih objekata mora da ide u nekoliko faza i ona će sigurno trajati jer energetska efikasnost nije samo zgradarstvo i građevinski radovi, već su i mašinski radovi, rasveta, upravljanje otpadom – ukazuje Aleksandra Tomić, predsednica skupštinskog Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.
Uz podršku nemačke Organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), naša zemlja je izradila i Nacionalnu tipologiju stambenih zgrada, uvedeni su energetski pasoši i napravljen njihov centralni registar, a 1.600 inženjera dobilo je licence energetskog menadžera.
– Najvažniji rezultat devetogodišnjeg rada je što se Srbija pozicionira kao lider u oblasti energetske efikasnosti u zgradama u regionu Zapadnog Balkana. Nastavljamo saradnju na našem novom projektu – Energetska efikasnost sa fokusom na škole i obdaništa – kaže vođa projektnog tima GIZ-a Renata Šindlbek.
Jirgen Šmit, prvi sekretar Ambasade Nemačke u Beogradu, kaže da to nije nemački već srpski projekat poboljšanja energetske efikasnosti, a da Nemačka samo pruža podršku. To nam je važno da kažemo jer ideja nije bila naša, već samo pomažemo da se vaše ideje ostvare, rekao je Šmit.
U Srbiji 1.500 zgrada već ima energetske pasoše pa štede energiju. Ali zabrinjavajuće je što je dve trećine kuća i dalje bez izolacije, a neke su i bez fasade.
(izvor: RTS)
Kompanija Apple predstavila je javnosti svoj novi projekat “Apple park“, vredan pet milijardi dolara, objekat za svoje zaposlene, koji će biti otvoren početkom aprila.
Tehnološkom gigantu iz Silikonske doline će biti potrebno više od šest meseci kako bi premestio 12.000 radnika u novi radni prostor, koji je sagrađen na imanju od 170 ari.
Ustanova u obliku završena je nekoliko meseci pre roka.
Apple je ovaj projekat započeo 2013. godine, a u okviru ovog objekta nalaziće se teatar koji će nositi po imenu osnivača kompanije “Steve Jobs Theatre”.
– Stivova vizija nastavlja da živi. On je želeo da Apple Park bude dom inovacija namenjenih generacijama koje dolaze. Radne površine i parkovi dizajnirani da se stope sa okruženjem. Izgradili smo jednu od energetski najefikasnijih zgrada na svetu, a celokupan kompleks snadbevaće se isključivo obnovljivim izvorima energije – objasnio je Tim Kuk, generalni direktor kompanije.
Regulatorna komisija za energetiku Republike Srpske održala je juče u Foči javnu raspravu o nacrtu dozvole za proizvodnju električne energije banjalučkog preduzeća „Elektros“ u MHE „Govza B-G-1“ na istoimenoj reci u Jeleču kod Foče.
Maksimalna instalisana snaga ove protočne elektrane sa dve turbine, koja je u aprilu prošle godine puštena u probni rad je 4,9 MW. Prema projektnoj dokumentaciji, godišnje bi trebalo da proizvodi 22 miliona kWh električne energije, što je otprilike dovoljno za celu Foču, a u aprilu ili maju ove godine trebalo bi da počne sa redovnom proizvodnjom.
U izgradnju ove elektrane uloženo je između 12 i 13 miliona KM, a trenutno zapošljava pet radnika. Koncesiona naknada iznosi 5 odsto ukupnih prihoda od proizvodnje električne energije.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Širom Evrope u poslednjih pet godina troškovi gradnje priobalnih vetroparkova su pali za 46 odsto, a tokom prošle godine čak za 22 odsto.
Prema istraživačkoj organizaciji Bloomberg New Energy Finance (BNEF), podizanje turbina na morskom dnu sada u proseku košta 126 dolara za svaki MWh kapaciteta.
Ova cena je manja od cene izgradnje novih nuklearnih elektrana u Evropi koja iznosi 155 dolara za svaki MWh kapaciteta, a približava se ceni od 88 dolara za nova postrojenja na ugalj.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
