Švedski proizvođač nameštaja IKEA započeo je sa prodajom fotonaponskih modula u Poljskoj.
Kako je navedeo, budući da su ti proizvodi lomljivi i složeni za instaliranje, IKEA će osigurati stručno instaliranje modula kod kupaca.
Poljska je trenutno četvrta zemlja u kojoj IKEA prodaje ovakvu opremu jer ih već nudi u Velikoj Britaniji, Švajcarskoj i Holandiji.
izvor: energetika-net.com
Sandra Jovićević
Povezivanjem postrojenja za prečišćavanje vode na gradsku vodovodnu mrežu završena je poslednja faza radova pred puštanje u probni rad postrojenja za prečišćavanje vode u Zrenjaninu.
Kako je navedeno, u pitanju su bili radovi na dva priključka – za dovod sirove vode u postrojenje i za dovod prečišćene vode iz postrojenja u gradsku vodovodnu mrežu. Pored povezivanja vodovodne cevi koja doprema prečišćenu vodu iz postrojenja za prečišćavanje na glavni magistralni vod koji snabdeva grad vodom, povezani su i odvodi koji potiskuju vodu koja preostaje u procesu odstranjivanja sumnjivih materija iz sirove vode prema gradskoj kanalizaciji.
Puštanje u probni rad očekuje se u prvoj polovini maja, a rečeno je i da niko ne može precizno da predvidi koliko će trajati uhodavanje izgrađenog sistema i kada će se postići zahtevani normativi u prečišćenoj vodi.
izvor: politika.rs
Sandra Jovićević
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je da je nosilac projekta POSEIDON ENERGY podneo zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu za izgradnju mini hidroelektrane „Zaskovci“, na vodotoku Živadinov dol u Pirotu.
Zainteresovana javnost može da izvrši uvid u sadržinu zahteva u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i na službenom sajtu Ministarstva i dostavi svoje mišljenje u roku od 10 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
izvor: eko.minpolj.gov.rs
Sandra Jovićević
Usvajanje Sporazuma iz Pariza na COP-u 21 jedan je od kljuičnih koraka za sprovođenje Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime (UNFCCC). Sporazum je obezbedio platformu za delovanje svih zemalja sveta ka zajedničkom cilju. Uslov za usvajanje Sporazuma bilo je dostavljanje Nameravanih nacionalno određenih doprinosa smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (INDCs – Intended Nationally Determined Contributions). INDCs pokazuju nameru svake države da doprinosi globalnom smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. Neke od država koje su dostavile INDCs u isti su uključile i informacije od značaja za adaptaciju na izmenjene klimatske uslove, a među njima je i Republika Srbija.
Nakon COP-a 21, započeta je ratifikacija Sporazuma iz Pariza, koji je stupio na snagu 4. novembra 2016. godine, čime su potvrdjeni Nacionalno odredjeni doprinosi (NDCs- Nationally Determined Contributions). U narednim godinama, zemlje će imati obavezu da ažuriraju svoje NDCs svakih pet godina ka ambicioznijim vrednostima i svakako sprovode aktivnosti na ispunjenju ciljeva istih.
U cilju pripreme za sprovođenje, UNDP u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine je organizovao obuku na regionalnom nivou. Obuka je bila namenjena predstavnicima relevantnih institucija i kancelarija UNDP iz regiona Zapadnog Balkana (Makedonija, BiH, Crna Gora i Albanija) i Moldavije, a tokom obuke učesnici su stekli uvid u razumevanje kompleksnosti sprovođenja NDCs, razmenu iskustava po pitanju planova za spovođenje NDCs, uspostavljanje samog procesa za sprovođenje NDCs (uspostavljanje koordinacionih mehanizama, integracija pitanja klimatskih promena u procese planiranja sektorskih i nacionalnih politika, uključivanje svih zainteresovanih strana i povezanost sa ciljevima održivog razvoja i procesom pristupanja EU.)
Učesnici su imali priliku da se upoznaju sa procesom izrade plana implementacije NDCs, kako u domenu ublažavanja klimatskih promena, tako i u domenu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Nakon izlaganja rezultata diskusije došlo se do zaključka da Vlade trebaju što pre da krenu sa procesom izrade NDCs, odmah nakon ratifikacije Sporazuma iz Pariza. Preporuka je da sve države u okviru svojih NDCs obuhvate ravnopravno kako mere ublažavanja tako i mere prilagođavanja.
Podsećamo da je Srbija INDCs podnela još u martu 2015. godine i da je isti uključio aspekt adaptacije. U toku je planiranje unapređenja NDCs koje će se realizovati kroz projektne aktivnosti u oblasti klimatskih promena.
izvor: klimatskepromene.rs
Sandra Jovićević
Granica tolerancije koncentracije PM10 čestica u vazduhu u Podgorici je u pet meseci, prekoračena 79 puta. Propisana granična koncentracija PM10 čestica u vazduhu ne sme biti prekoračena više od 35 puta godišnje, međutim, granica je prekoračena i tokom prvih meseci 2017. godine.
Prema izveštajima o kvalitetu vazduha, koje Centar za ekotoksikološka istraživanja dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine Crne Gore, ukupan broj prekoračenja tokom januara, februara i marta zabeležen je u čak 39 dana. Prekoračenja u januaru su iz CETI-ja zabeležili tokom 17 dana, tokom februara prekoračenja su registrovali tokom 19 dana. Prema poslednjem izveštaju i tokom marta su zabeležena prekoračenja.
Tri srednje dnevne vrednosti suspendovanih čestica PM10 tokom meseca marta su bile iznad propisane granične vrednosti. Najveća koncentracija PM10 čestica zabeležena je tokom 3. marta i iznosila je 57,37 mikrograma po metru kubnom.
izvor: vijesti.me
Sandra Jovićević
U partnerstvu sa Fondom braće Rokfeler, ERSTE Bankom i Humanitarnom organizacijom Church World Service, Trag fondacija peti put organizuje godišnji nacionalni Forum za zelene ideje, sa namerom da podstakne pojedince, udruženja i mala preduzeća da razviju inovativne preduzetničke ideje zasnovane na principima održivog razvoja.
Cilj konkursa je prepoznavanje i podržavanje ideje sa najvećim potencijalom održivosti tj. ostvarivanja socio-ekonomskog razvojnog uticaja na svoju lokalnu zajednicu, uz očuvanje prirodnih resursa i životne sredine.
Selekcioni odbor će odabrati tri najbolje ideje koje će biti nagrađene novčanom nagradom u iznosu od 5.000 američkih dolara u dinarskoj protivvrednosti za realizaciju ideja u svojoj lokalnoj zajednici. Pored finansijske podrške, Trag fondacija i ERSTE banka će dobitnicima nagrada obezbediti dodatnu podršku u vidu konsultacija, edukacija i razmene iskustava kako bi im pružili i dugoročnu podršku u realizaciji poslovnih ideja. Pored nagrade na nacionalnom Forumu, sve tri nagrađene ideje učestvovaće u julu 2017. godine na regionalnom Forumu Fonda braće Rokfeler (RBF) koji će ove godine biti organizovan u Crnoj Gori, uz mogućnost da se takmiče za dodatnu nagradu od 10.000 američkih dolara.
Pored tri inovativne preduzetničke ideje zasnovane na principima održivog razvoja, Trag fondacija će ove godine, uz podršku Humanitarne organizacije Church World Service, dodeliti i jednu specijalnu nagradu. Ova nagrada biće usmerena na podršku inicijativi koja na efektan, efikasan i inkluzivan način koristi ili planira da koristi pristupačnu energiju iz obnovljivih izvora (solarna, energija vetra, biogas, biomasa i slično) za pokretanje poljoprivrednih, preduzetničkih i drugih ekonomski aktivnosti ranjivih kategorija stanovništva u nerazvijenim zajednicama.
Rok za konkurisanje produžen je do 10. maja 2017. godine.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
izvor: tragfondacija.org
Sandra Jovićević
U Ženevi se održava Konferencija UN za pomoć zaštite ljudskog zdravlja i životne sredine od negativnih uticaja opasnog zagađenja definisanih kroz Bazelsku, Stokholmsku i Roterdamsku konvenciju. Ujedinjene nacije u cilju dostizanja ciljeva održivog razvoja posebnu pažnju obratile su na aspekt rodne ravnopravnosti.
Kroz analize nacionalnih planova, strategija, aktivnosti i podrške temi rodne ravnopravnosti u oblasti životne sredine dodeljena je nagrada Pionir rodne ravnopravnosti u detoksikaciji iz redova državne administracije Stani Božović, državnoj sekretarki u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije.
Stana Božović je u svom mandatu državnog sekretara u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije inicirala niz istraživanja u oblasti uticaja hemikalija na zdravlje žena i dece, podržala nevladine organizacije koje se bave životnom sredinom i rodnom ravnopravnošću i organizovala Prvu nacionalnu konferenciju Životna sredina i žene u Srbiji. Stana Božović je i na svom prethodnom poslu bila posvećena dostizanju rodne ravnopravnosti i kao političarka doprinela je da Srbija dobije priznanje u ovoj oblasti.
Nagrada „Pioniri rodne ravnopravnosti u detoksikaciji“ se dodeljuje na globalnom nivou za doprinos rodnoj ravnopravnosti u oblasti zaštite ljudskog zdravlja i životne sredine od negativnih uticaja opasnog zagađenja predstavnicima civilnog sektora, nauke, biznisa i državnih institucija.
Kampanja koju su četiri nedelje sprovodili WWF, Birdlife i EEB je završena. Sada je na Evropskoj komisiji da reaguje i objasni četvrtini miliona stanovnika Evrope ukoliko reši da ne poboljša poljoprivrednu politiku u EU.
Evropska komisija je ove nedelje dobila jasnu i snažnu poruku: poljoprivredna politika EU mora se radikalno promeniti. To je ono što je 258.708 građana i više od 600 organizacija civilnog društva i kompanija poručilo Komisiji putem najvećeg javnog savetovanja EU o poljoprivrednoj politici, koje je zatvoreno 2. maja u ponoć.
Za uključivanje velikog dela javnosti zaslužna je kampanja „Zemlja od koje živimo“ koju su pokrenuli WWF, Birdlife i Evropska kancelarija za zaštitu životne sredine (European Environmental Bureau – EEB), pozivajući na održivu poljoprivrednu politiku EU, koja će štititi našu klimu i životnu sredinu, biti dobra za poljoprivrednike i potrošače, ali i doprinositi zdravoj i održivoj proizvodnji hrane. Tokom četiri nedelje u kampanju se uključilo više od 250.000 ljudi iz cele Evrope, 600 kompanija i organizacija koje predstavljaju potrošače, sektor prehrane, dobavljače vode za piće i one koji promovišu zaštitu životne sredine, razvoj, zdravlje i dobrobit životinja.
– Poruka je jasna: Evropljani se brinu o uzgoju životinja, hrani i prirodi i ne žele da se njihova hrana proizvodi na štetu prirode. Oni žele da se njihov javni novac ulaže u drugačiji poljoprivredni model koji služi održivim poljoprivrednicima i ruralnim zajednicama i ne uništava naše ograničene prirodne resurse i vrste. Videćemo hoće li Evropska komisija biti na nivou svog mandata i doneti novu politiku koja će podržati istinsko održivi sistem hrane i uzgoja u budućnosti – istakao je Havijer Ruiz, stručnjak za poljoprivredu i održive sisteme hrane u WWF-ovoj Kancelariji za evropsku politiku.
Zajednička poljoprivredna politika EU (Common Agricultural Policy CAP), koja troši gotovo 40% budžeta EU, glavni je pokretač neodržive poljoprivrede u Evropi, jer nastavlja da podstiče proizvodnju industrijske hrane koja uzrokuje degradaciju životne sredine. Neodrživa poljoprivreda je glavni razlog gubitka biološke raznovrsnosti u Evropi, uzrokujući nestajanje vrsta poput ptica i pčela. Naša ruralna područja izgubila su više od 58% ptica koje naseljavaju poljoprivredne površine, a četvrtini evropskih bumbara preti izumiranje, što će prouzrokovati i velike ekonomske gubitke. CAP takođe ne rešava potrebe ruralnih područja: između 2007. i 2013. godine izgubljeno je oko 20% radnih mesta u poljoprivrednom sektoru, uz sve veći broj malih poljoprivrednika koji su izbačeni iz poslovanja.
– Uticaj poljoprivrede na životnu sredinu i zdravlje ljudi je ogroman. Iz tog razloga, agrarna politika ne sme biti fokusirana samo na ekonomske rezultate, već mora uključiti i mere koje će ublažiti neželjene efekte na prirodne resurse i na kraju, na naše zdravlje. Srbija trenutno značajno zaostaje za ostalim zemljama EU u poljoprivredi, ali reformu zajedničke poljoprivredne politike treba da posmatramo kao šansu da razvoj poljoprivrede usmerimo u održivom pravcu i na taj način očuvamo naše komparativne prednosti kao što su očuvani prirodni resursi, vode i zemljište – naglasio je Goran Sekulić, zadužen za javne politike WWF-a u Srbiji.
Očekuje se da će Evropska komisija objaviti rezultate javnog savetovanja na konferenciji u Briselu 7. jula, dok bi stav o budućnosti CAP-a trebao biti poznat do kraja 2017. godine. Nova zajednička poljoprivredna politika EU treba se u svim državama članicama uvažiti do 2021. godine.
Kampanju „Zemlja od koje živimo“ (Living Land) pokrenuli su BirdLife Europe & Central Asia, Evropska kancelarija za zaštitu životne sredine (EEB) i WWF. Organizacije koje su se pridružile kampanji slažu se da nova poljoprivredna politika EU mora biti:
Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije je saglasno članu 5 i 6. Zakona o energetici pripremilo Predlog Uredbe kojom se utvrđuje Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. sa projekcijama do 2030. godine za period od 2017. do 2023. godine.
Sve primedbe i sugestije na predlog Uredbe potrebno je dostaviti u periodu od 3.maja 2017. do 15. maja 2017. godine. sa naznakom POS KOMENTARI na email adresu biljana.ramic@mre.gov.rs.
Predlog uredbe POS-a možete pogledati na sledećem linku.
Formular za dostavljanje primedbi i sugestija možete pogledati na sledećem linku.
izvor: mre.gov.rs
Sandra Jovićević
Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije gospodin Aleksandar Antić izjavio je za Tanjug da će „Elektroprivreda Srbije“ ove godine uložiti više od 250 miliona evra u Rudarski basen „Kolubara“, što će značiti obezbeđivanje dugoročne stabilnosti u proizvodnji uglja.
Antić je istakao da je reč o investicijama i održavanju postojeće opreme u iznosu od 31 miljardu dinara, što će kapitalno uticati na budućnost tog rudarskog basena. Naveo je i da će biti otvorena i tri nova kopa – Polje E, G i Radljevo, koji će obezbediti stabilnu proizvodnju uglja, a precizirao je i da će od pomenute sume više od 4 milijarde dinara biti namenjeno za eksproprijaciju zemljišta.
On je podsetio i na to da je Rudarski basen „Kolubara“ veoma značajan za EPS, pošto se više od 50 odsto električne energije u Srbiji proizvede od uglja iz tog basena.
Ministar je objasnio da će za sve investicije u Kolubari sredstva biti obezbeđena iz tekućeg poslovanja EPS-a.
izvor: srbija.gov.rs
Sandra Jovićević
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je da je nosilac projekta Euro Metal B&B Osipaonica podneo zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu postrojenja za skladištenje opasnog otpada u Osipaonici.
Zainteresovana javnost može da izvrši uvid u sadržinu zahteva svakog radnog dana u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u Beogradu, kao i na službenom sajtu Ministarstva i dostavi svoje mišljenje u roku od 10 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
izvor: eko.minpolj.gov.rs
Sandra Jovićević
Osnovna škola „Vožd Karađorđe“ iz Leskovca realizovala je projekat „Botanička bašta“ u sklopu dvorišta škole, koji je finansijski podržao Fond za zaštitu životne sredine grada Leskovca sa 300.000 dinara.
U prvoj fazi ovog projekta postavljena je eko pozornica, popločani su plato i staza, izrađene klupe za amfiteatar, zasađeno je zelenilo, a postavljene su i pločice sa brojevima i opisom biljaka.
Predstavnici Fonda za zaštitu životne sredine pozvali su predstavnike škole „Vožd Karađorđe“ da i ove godine konkurišu za sredstva kako bi se uspešno realizovala i druga faza projekta koja predviđa dalje uređenje eko pozornice i platoa, zasad novih biljaka i organizaciju edukativnih radionica za učenike i predškolce.
izvor: gradleskovac.org
Sandra Jovićević
U Narodnoj skupštini Republike Srpske prošle nedelje usvojene su izmene i dopune Zakona o zaštiti vazduha.
Jedan od usvojenih amandmana koji je uputila Vlada RS je uvođenje naknade za zagađivače vazduha, a koja se odnosi na sva motorna vozila.
Kako je saopšteno, predloženo je stvaranje zakonskog osnova za uvođenje naknade za zagađivanje vazduha koji potiče od motornih vozila, smatrajući da će se osiguravanjem dodatnih sredstava koja se koriste za finansiranje zaštite životne sredine osigurati unapređene mera zaštite životne sredine, te veći stepen zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha.
Naknadu će plaćati pravna i fizička lica koji su nosioci potvde o registraciji, dok će Vlada RS posebnim aktom utvrditi iznose za pojedine vrste automobila. Prikupljeni novac ići će u budžet Fonda za zaštitu životne sredine RS.
izvor: blic.rs
Sandra Jovićević
Ogranak JP Elektroprivreda Srbije Beograd, Termoelektrane i kopovi „Kostolac”, objavili su oglase o prodaji reciklabilnog otpada. Zato, ne propustite priliku da javnim nadmetanjem dođete do povoljnih sirovina.
Ukoliko vas zanimaju otpadno gvožđe (udarne ploče i gredice), kliknite OVDE.
Za otpadno gvožđe različite debljine, OVDE.
Ako su vam potrebni otpadni kablovi (bakarni), OVDE.
Ili možda otpadni kablovi (aluminijumski) – OVDE.
Oni kojima su potrebni otpadni bakar, bronza ili mesing, nek kliknu OVDE.
Jedna od zapaženijih akcija u javnom životu Srbije, koja se bavi očuvanjem prirode je “Sat za našu planetu”. U pitanju je akcija koja se sprovodi u celom svetu, a kreatori ovog angažovanog poduhvata su predstavnici WWF organizacije. “Ugasiti svetlo na jedan sat” je simbolična poruka da štednjom i energetskom efikasnošću mi mislimo o budućnosti planete.
WWF je skraćenica od World Wide Fund for Nature, srpskim jezikom rečeno Svetski fond za prirodu. Na počecima delovanja, oko 1961. godine, ova skraćenica je predstavljala sledeće – World Wildlife Fund ili Svetski fond za zaštitu divljih životinja. U centru pažnje su bile retke životinjske vrste, ekostaništa i ekosistemi. Svakako, ovo je najveća i najuglednija organizacija koja se bavi očuvanjem prirode. Posluje u preko 90 zemalja i ima oko 5 miliona pristalica.
Gospođa Duška Dimović je direktorka WWF programa u Srbiji. Sa njom smo razgovarali o klimatskim promenama i aktivnostima koje se sprovode, imajući u vidu da vrlo često putuje, prisustvuje radnim sastancima i u toku je sa globalnim aktivnostima WWF.
EP: WWF je međunarodna organizacija, delovanje vaših ogranaka širom sveta je usmereno na zaštitu prirode, životinjskih i biljnih vrsta. Šta je vaša globalna strategija kada je reč o klimatskim promenama? Da li ima konkretnih kampanja, programa, ciljeva kojima težite?
Duška Dimović: Klimatske promene utiču na sve oko nas, i na biljke i na životinje i na ljude. Posledice se osećaju širom naše planete, ugroženi su ekosistemi, dobrobit i sigurnost ljudi. Klimatske promene nas podsećaju da smo i pored brzog tehnološkog razvoja i dalje u potpunosti zavisni od prirode, tj. prirodnih resursa i prirodnih ciklusa. Iz tog razloga WWF, kao globalna organizacija koja se pre svega bavi zaštitom prirode, klimatske promene vidi kao najveći izazov za našu planetu i veliki deo svojih aktivnosti upravo usmeravaju u tom pravcu.
Glavni pokretač klimatskih promena su svakako emisije CO2 iz fosilnih goriva, na koja se i dalje oslanja naša civilizacija. Neophodna je mitigacija, odnosno mere ublažavanja klimatskih promena, putem smanjenja emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, kako bi se smanjile posledice klimatskih promena. WWF intenzivno promoviše potrebu smanjenja emisija i napuštanja konzervativnih strategija razvoja koje se zasnivaju pretežno na fosilnim gorivima. Sa druge strane, za nas je veoma važno da radimo i na adaptacijama na klimatske promene, odnosu podizanju naše sposobnosti da se prilagodimo izmenjenim uslovima. Za to nam je veoma važna očuvana priroda i zdravi ekosistemi. U suštini smo fokusirani na rad sa lokalnim stanovništvom koje je direktno izloženo posledicama klimatskih promena, na očuvanje i unapređenje ekosistema i njihove prilagodljivosti rapidnim promenama klime, na ubrzanje tranzicije na obnovljive izvore energije i naravno na smanjenje emisija. Jedna od naših najpopularnijih kampanja je “Sat za našu planetu” (Earth Hour) kada pozivamo građane da isključe svetlo u svojim domovima na jedan sat. Ova simbolična akcija podseća nas da je svaki sat – sat za našu planetu i da je energetska efikasnost neophodna. Uz pomoć ove akcije u kojoj učestvuju milioni ljudi i hiljade gradova širom sveta skrećemo pažnju javnosti na posledice klimatskih promena i na neophodnost odgovornog odnosa prema našoj planeti.
EP: U samoj definiciji klimatskih promena stoji da se one direktno ili indirektno pripisuju ljudskim aktivnostima. Kako to komentarišete, da li je delovanje ljudske vrste do te mere autodestruktivno, ili se može promeniti praksa u industriji, rudarstvu, energetskim postrojenjima i slično?
Duška Dimović: Svakako da su ljudske aktivnosti osnovni uzrok klimatskih promena. Problem je što i dalje većina ljudi smatra da su prirodni resursi neiscrpni i da se ništa posebno neće dogoditi ako nastavimo sa dosadašnjim ponašanjem koje se oslanja na fosilna goriva i intenzivno korišćenje prirodnih resursa. Ekosistemi i dalje poseduju kapacitet da ublaže naše negativno delovanje, ali je očigledno da se taj kapacitet smanjuje i da već osećamo drastične ekonomske i socijalne posledice. “Izveštaj o živoj planeti”, koji WWF objavljuje, prikazuje promenu stanja biološke raznovrsnosti, ekosistema i ljudsku potrošnju prirodnih dobara. Prateći stanje vrsta u prirodi, indeks žive planete prati i stanje ekosistema, ovaj indeks je od 1970. godine pao za oko 30 odsto. Takav globalni trend sugeriše da degradiramo prirodne ekosisteme na nivou koji do sada nije zabeležen u ljudskoj istoriji, koristimo više resursa nego što ih imamo, raste nam ekološki otisak i stvaramo ekološki deficit. To znači da trošimo i uništavamo ekosisteme brže nego što im je potrebno da se obnove i regenerišu. Ekološki otisak predstavlja zbir svih ekoloških usluga koje ljudi “zahtevaju” od određenog prostora. On podrazumeva biološki produktivne površine (ili biokapacitet) potrebne za useve, pašnjake, naseljena područja, ribolovna i šumska područja. Podaci o ekološkom otisku upozoravaju nas da čovečanstvo živi iznad kapaciteta planete. Prirodne resurse naše planete čine biljke, životinje, zemljište, voda, atmosfera, čak i sami ljudi. Svi zajedno činimo deo ekosistema naše planete, što znači da ako postoji kriza biodiverziteta, naše zdravlje i sredstva za život će se takođe naći u opasnosti.
EP: Šta bi bilo glavno zapažanje WWF kada je reč o Srbiji? Znamo da je količina voda u rečnim slivovima opala, kakve još podatke možete da podelite sa nama?
Duška Dimović: Prema podacima Međunarodne baze podataka o katastrofama (EM‒DAT) u Srbiji je bio izraženiji rizik od prirodnih katastrofa nego od tehničko-tehnoloških akcidenata. U ukupnom broju katastrofa one sa prirodnim uzrocima učestvovale su sa 62 odsto. Među prirodnim katastrofama preovlađuju poplave sa 55 odsto u odnosu na ukupan broj. Većina modela u budućnosti predviđa veću učestalost ekstremnih klimatskih posledica kao što su poplave, klizišta, požari, suše i tako dalje.
Efekte prirodnih nepogoda značajno pojačava i srazmerno loša ekonomska situacija u zemlji. Takođe, ova opasnost je prepoznata i na političkim nivoima, te su poboljšanje sistema za prevenciju, odbranu od katastrofa i ublažavanje njihovih posledica mnoge nacionalne vlade i međunarodne organizacije prepoznale kao prioritet. Prema istraživanjima klimatologa, Srbija se nalazi u grupi zemalja koje će biti veoma izložene klimatskim promenama i to u skorijoj budućnosti. Posledice su već vidljive, imamo učestale poplave, suše, vodni režimi su poremećeni. Teško je govoriti o konkretnim promenama u ekosistemima, jer nemamo razvijen sistem praćenja (biomonitoringa) na nacionalnom nivou, ali je očigledno da je sve više prisutno sušenje šuma u Srbiji, promene rasprostranjenja određenih vrsta, invazivne vrste koje se šire usled globalnog zagrevanja i čine štetu u poljoprivredi i šumarstvu, ubrzane promene u nekim prirodnim staništima, pre svega visokoplaninskim i onim vezanim za vodu.
EP: Koje su mere neophodne, prema Vašem mišljenju, da bi se sačuvale biljne i životinjske vrste uprkos klimatskim scenarijima koji predviđaju porast temperature?
Duška Dimović: Podjednako su važne i mere koje vode smanjenju emisija kao i mere prilagođavanje na klimatske promene. Prilagođavanje na klimatske promene u smislu zaštite biljnih i životinjskih vrsta i njihovih staništa znači fokusiranje na najosetljivija staništa i vrste kao i na one ekosisteme koji nam pružaju usluge od kojih zavisimo, kao npr. snabdevanje vodom, prečišćavanje vode, ublažavanje od posledica poplava, ublažavanje ekstremnih klimatskih događaja i slično. Od kritične važnosti je da smanjimo emisije gasova koji pojačavaju efekat staklene bašte, štedimo električnu energiju i upotrebimo ekološki prihvatljiva rešenja za njenu proizvodnju. Srbija ima veliki potencijal za uštedu energije i unapređenje energetske efikasnosti. Takođe, neophodno je preći na čistije, obnovljive izvore energije, kao što je geotermalna energija, biomasa, vetar, sunce i voda, ali prvenstveno na održiv način.
Ublažavanje klimatskih promena može biti efikasno jedino uz jaku saradnju svih sektora. Imamo slabu tradiciju zajedničkog planiranja i odlučivanja, ali moramo ubrzano raditi na tome. Voda kao resurs je sigurno u centru pažnje kada govorimo o klimatskim promenama, ali je isto tako upravljanje vodama veoma kompleksno zbog interesa mnogobrojnih sektora. Moramo značajno unaprediti naš odnos prema vodi i prirodnim vodenim staništima, jer to nije samo važno za prirodu već i za ljude, odnosno energetiku, poljoprivredu, industriju i sve druge sektore. WWF je zajedno sa partnerima pripremio studiju “Procena ranjivosti na klimatske promene” u kojoj je detaljno analizirano pet sektora: vodoprivreda, javno zdravlje, poljoprivreda, energetika i biodiverzitet. U svakom od njih je identifikovana značajna izloženost i ranjivost na klimatske promene i mogućnost razvoja sistema adaptacija. Neophodno je posvetiti veliku pažnju zaštiti biodiverziteta i ekosistema koji imaju veliki značaj u adaptaciji na klimatske promene, samim tim očuvanjem prirode štitimo i sami sebe.
Intervju vodila: Vesna Vukajlović
Danski ministar za energetiku, snabdevanje i klimu gospodin Lars Christian Lilleholt najavio je da za nekoliko godina danskim proizvođačima energije iz obnovljivih izvora više neće trebati podsticaji.
Kako je istakao, reč je o razvoju koji se čak ni prošle godine nije mogao predvideti. On je naveo da Danska pokazuje da ugalj više nije jeftiniji za proizvodnju električne energije od obnovljivih izvora, što se najbolje vidi kod danskih kompanija kao što su „Vestas“ i „Dong Energy“.
Cilj Danske je da do 2050. godine svoje potrebe za energijom u potpunosti podmiruje iz obnovljivih izvora, a već bi polovina toga trebala biti ostvarena do 2030. godine.
izvor: energetika-net.com
Sandra Jovićević
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
