Mediteranom pluta oko 1455 tona plastike

25.05.2017

Zagađenje mora — Foto-ilustracija: Pixabay

U sklopu Grinpisove evropske kampanje protiv plastike za jednokratnu upotrebu, aktivisti su na Trgu kralja Tomislava u Zagrebu postavili šestmetarsku instalaciju Plastični talas kako bi upozorili da Mediteranom pluta oko 1455 tona plastike, godišnje se više od 8 miliona tona plastike baci u svetska mora, a 80 odsto ukupnog zagađenja otpada na plastiku.

Članovi Grinpisa u Hrvatskoj su pozvali građane da potpišu peticiju Spasimo Mediteran od najezde plastike koju će uputiti Ministarstvu zaštite životne sredine i energetike. Prema procenama naučnika Mediteranom pluta oko 1455 tona plastike pa se danas svrstava u jedne od najzagađenijih područja.

Cilj kampanje, koja se sprovodi i u Španiji, Grčkoj, Italiji i Bugarskoj je uticati na raspravu u telima Evropske unije o izmenama Direktiva o otpadu i novoj strategiji o plastici.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

Otvoren Regionalni energetski forum Tuzla

25.05.2017

Premijer Tuzlanskog kantona gospodin Bego Gutić otvorio je juče treći dvodnevni stručno-poslovni skup Regionalni energetski forum Tuzla – REF na kojem će stručnjaci iz Bosne i Hercegovine i država okruženja diskutovati o aktuelnim temama iz oblasti energetskih politika, primeni novih tehnologija i pravcima razvoja energetike uopšte.

Gospodin Gutić je ovom prilikom istakao da se energetski sektor nalazi na velikoj prekretnici i za njegov opstanak i razvoj potrebne su nove investicije u savremene tehnologije. Vlada Tuzlanskog kantona je svesna ovog stanja i nastoji da bude aktivan partner u pronalaženju najboljih razvojnih rešenja. Sa pažnjom se prate procesi restrukturiranja elektro-energetskog sektora u BiH i regionu, a posebno realizacija započetih investicija na području Tuzlanskog kantona.

U okviru REF-a 2017 mladi stručnjaci iz BiH i regiona predstaviće svoje istraživačke radove i projekte kojima doprinose procesu energetske tranzicije, a na forumu učestvuju predstavnici Sekretarijata Energetske zajednice iz Beča uz brojne druge međunarodne i domaće stručnjake u oblasti energetike i ekonomije, predstavnike nadležnih ministarstava, regulatornih institucija, operatora sistema, tržišta i akademske zajednice.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Podnet zahtev za upravljanje otpadom na Veterinarskom fakultetu u Beogradu

24.05.2017

Medicinski otpad — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je da je nosilac projekta „TOMIĆ TRADE EAST“ iz Beograda podneo zahtev za određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta postrojenja za skladištenje i tretman medicinskog otpada u zakupljenom prostoru u okviru objekta koji koristi Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu.

Zainteresovana javnost može da izvrši uvid u sadržinu zahteva svakog radnog dana u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i na službenom sajtu Ministarstva i dostavi svoje mišljenje u roku od 10 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

Sandra Jovićević

U planu izmene Strategije razvoja energetike Republike Srpske

24.05.2017

Ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske gospodin Petar Đokić i ambasador Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske u BiH gospodin Edvard Ferguson razgovarali su o izmenama i dopunama Strategije razvoja energetike Republike Srpske do 2035. godine.

Gospodin Đokić je naglasio da se o Okvirnoj strategiji razvoja sektora energetike BiH ne može govoriti sve dok FBiH ne usvoji svoju Strategiju razvoja energetskog sektora. U ime Vlade Republike Srpske zahvalio je britanskoj ambasadi koja je angažovala konsultantsku kuću PWC da pomogne u ažuriranju Strategije razvoja energetike RS-a do 2035. godine i podsetio da Republika Srpska sa Velikom Britanijom ima razvijenu saradnju, te da je Velika Britanija zahvaljujući izgradnji TE Stanari drugi investitor u BiH.

Gospodin Ferguson je rekao da s resornim ministarstvom ima odličnu saradnju kad je u pitanju izrada dopune Strategije energetike, kao i da očekuje da do kraja meseca bude završena finalna verzija.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

REVOLUCIJA U SRBIJI: Ugrađen prvi elektropunjač za vozila u domaćoj kompaniji (FOTO)

24.05.2017

Kompanija CEEFOR upisala se na svetsku mapu stanica za punjenje električnih automobila ugradivši elektropunjač za vozila u svojim poslovnim prostorijama. Ovaj punjač pridružio se infrastrukturi za punjenje električnih vozila u Srbiji kao jedan od prvih uređaja ove namene instaliran u poslovnoj zgradi.

Punjač poseduje priključak tipa 2 sa kapacitetom snage od 22kW i registrovan je na gotovo svim evropskim mapama sa stanicama za punjenje električnih vozila, a sama lokacija punjača može se videti na sledećim sajtovima i aplikacijama: openchargemap.org, www.plugshare.com.

Miloš Kostić, koordinator u kompaniji CEEFOR, objasnio nam je da je uprava napravila ovaj pionirski potez, jer želi da učestvuje u tranziciji mobilnosti i na taj način doprinese zaštiti životne okoline.

– I to nije sve. U narednom periodu u planu je i nabavka malog električnog automobila za potrebe kompanije – otkrio nam je Kostić buduće planove CEEFOR-a.

Kompanija CEEFOR, čije su primarne delatnosti projektovanje i konsalting u energetici, poslednjih godina je lider u gotovo svim segmentima energetske efikasnosti i korišćenja obnovlјivih izvora energije. Ova kompanija je navedenom akcijom pokazala je da se na različite načine može doprineti zaštiti životne sredine, a ujedno i podržati razvoj eko-mobilnosti u Srbiji i regionu.

Da li Srbiji naredne zime prete restrikcije struje?

24.05.2017

Kako tvrdi neimenovani izvor lista Danas, osoba zaposlena u TENT-u i Rudarskom basenu “Kolubara”, na deponiji Termoelektrane “Nikola Tesla” u Obrenovcu u ovom trenutku nema dovoljno uglja za proizvodnju struje, zbog čega se Srbija u novembru može suočiti sa restrikcijama električne energije.

Navodno, rezerve uglja sa kojima raspolaže TENT su veoma male i kako tvrdi Danasov sagovornik, ako se po tom pitanju ništa ne promeni u dogledno vreme, veliko je pitanje da li će tokom zimske sezone, kada je potrošnja najveća, Elektroprivreda Srbije uspeti da obezbedi dovoljne količine inače znatno skuplje struje iz uvoza.

– Deponija u TENT-u je ispunjena sa oko četiristo hiljada tona uglja a trebalo bi u njoj da bude milion i po tona. Ono što treba naglasiti je da nema uspeha ni sa dopunom, iako je isključeno nekoliko blokova za proizvodnju struje. U Rudarskom basenu “Kolubara” nema vitalnih delova za održavanje proizvodnje i koliko god novca da dobije od države ili kredita, ovog trenutka efekat će se videti tek za par godina. Međutim, postavlja se pitanje: a šta do tada – navodi izvor koji je želeo da ostane anoniman.

On dodaje da je apsolutno tačno da u Rudarskom basenu “Kolubara” nema dovoljno otkrivenog uglja i da se na preostala tri kopa ugalj kopa “po ćoškovima”.

– Bager koji kopa ugalj čeka da mu drugi skine zemlju da bi mogao par sati da radi na uglju. Druga prevara kojom se rukovodstvo bavi je dodavanje odnosno mešanje proslojka koji nije ugalj, da bi se dobilo na tonaži i formalno ispunio propisan proizvodni plan – navodi on.

Prema njegovim rečima, RB “Kolubara” već mesecima ne šalje ugalj potrebnog kvaliteta u Termoelektranu “Nikola Tesla”, a sve što sadrži ispod 6.500 kilo-kalorija se ne računa u ugalj, a dokaz za to je enormna potrošnja mazuta u TENT-u. Naime, čim ugalj ne poseduje potreban kvalitet, dodaje mu se mazut, objašnjava njihov sagovornik.

Podsećanja radi, Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike Srbije, nedavno je izjavio da je proizvodnja električne energije pala u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prošle godine, ali ne za 20 odsto kako to tvrdi opozicija, već za 14,5 odsto. On je dodao da je proizvodnja uglja pala za 10 odsto. Kao razloge za pad proizvodnje naveo je problem sa transportom uglja u januaru između Kolubare i Obrenovca, kada je umesto 100, dnevno prevoženo 50 tona, zbog potrebe odleđivanja vagona, a na pad proizvodnje uticali su, tvrdio je ministar energetike, meteorološki i hidrometeorološki uslovi. U februaru je, kako je objasnio, proizvodnja na polju D bila smanjena zbog aktiviranog klizišta u dužini od 2,6 kilometara.

(G. Vlaović / Danas.rs)

CEKOR: Kako do održive energetike u Subotici?

24.05.2017

Dana 24. maja 2017. u Plavoj sali Gradske kuće u Subotici, Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) je organizovao prezentaciju i diskusiju na temu: “Predlog CEKOR-a za koncept održive energetike u Subotici” tokom koje je Dr Ilija Batas Bjelić, naučni saradnik sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, prezentovao nekoliko scenarija razvoja energetike u Subotici, koje je CEKOR uradio u okviru međunarodnog projekta “Jačanje civilnog društva za zagovaranje održive energetske tranzicije”, koji se pod vođstvom danske organizacije “VedvarendeEnergi” sprovodi u Jermeniji, Belorusiji, Makedoniji, Srbiji, Ukrajini i Danskoj.

Scenariji razvoja su rađeni da daju odgovor na nekoliko pretpostavljenih strateških ciljeva: smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, smanjenje cene energije, povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije, te uštede u domaćinstvima.

Projekcije koje su rađene na taj način da se sa svakom od projekcija dostiže neki ili više ciljeva pokazuju da se uz razuman napor mogu dostići izuzetno povoljni rezultati, odnosno rezultati koji bi doveli do značajnih poboljšanja stanja životne sredine u gradu Subotici, otvaranja novih radnih mesta a najvažnije značajnog povećanja energetske sigurnosti u gradu.

– Smatramo da je uz odlučan i racionalan pristup problemu smanjenja zagađenja od ložišta u Subotici, smanjenja upotrebe fosilnih goriva te oslanjanja na lokalno dostupne izvore obnovljivih izvora energije moguće dostići ne samo čistiju životnu sredinu, nego i otvaranje značajnog broja novih radnih mesta te značajno pospešivanje lokalne ekonomije. CEKOR je spreman da uz nastavak rada na ovoj temi doprinese da Subotica uradi što više projekata iz ove oblasti a ideja nam je i da se priključi Evropskoj mreži gradova u okviru Povelje gradonačelnika za klimu i energiju – rekao je Zvezdan Kalmar, kordinator za energetiku u CEKOR-u.

– Veliki broj opština u Srbiji sa kojima sarađujem se opredeljuje za povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije sa ciljem smanjenja zavisnosti od uvoznih goriva, smanjenja zagađenja, povećanja otpornosti na klimatske promene i pre svega radi otvaranja velikog broja lokalnih radnih mesta koja stvaraju mogućnost da se smanji iseljavanje iz delova Srbije koji su najviše pogođeni krizom. U tom smislu obnovljivi izvori su dobro rešenje za veći broj ekološlkih, ekonomskih i socijalnih problema i ja ih pre svega tako i promovišem kroz scenarije za grad Suboticu – na kraju prezentacije je izjavio Dr Ilija Batas Bjelić.

Izvor: CEKOR

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode obeležio Međunarodni dan biodiverziteta

24.05.2017

U Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode je prigodno obeležen 22. maj Međunarodni dan biodiverziteta.

Pošto je ovogodišnji moto obeležavanja ovog datuma bio „Biodiverzitet i održivi turizam” predavanje je održao prof. dr Vladimir Stojanović sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo sa PMFa Novi Sad. Naziv njegovog izlaganja je bio „Odgovorni i održivi razvoj turizma u očuvanјu biodiverziteta”. On je istakao da se turizam danas odlikuje masovnošću i da su nam postale dostupne sve destinacije sveta. Naveo je više primera dobre prakse odgovornog i održivog turizma u Evropi i Svetu gde se poklanja velika pažnja očuvanju biodiverziteta.

U decembru 2000. godine Generalna skupština UN usvojila je 22. maj, kao Međunarodni dan biodiverziteta, u znak sećanja na usvajanje finalnog teksta Konvencije o biodiverzitetu 22. maja 1992. u Najrobiju.

Biodiverzitet koji danas poznajemo je plod milijardi godina evolucije, oblikovan prirodnim procesima, ali i uticajem čoveka što nas čini sastavnim delom jednog sistema od koga u potpunosti zavisimo. Prema podacima IUCN Crvene liste ugroženih vrsta, više od 30 odsto procenjenih vrsta su pod pretnjom izumiranja, a proces izumiranja vrsta na planeti danas je 1,000 do 10,000 brži nego što bi to bilo u prirodnim uslovima. Prema poslednjim podacima biodiverzitet Srbije čini oko 60.000 do sada determinisanih vrsta, iako teritorija Srbije obuhvata svega 1,9 odsto teritorije Evrope, dok ceo Evropski kontinent zauzima samo 2 odsto površine Zemlje.

Stručnjaci Pokrajinskog zavoda upozravaju da nije dovoljna samo akcija stručne javnosti, već je neophodno i povećanje svesti stanovništva o neophodnosti očuvanja biodiverziteta i promena ponašanja savremenog čoveka. Svi može doprineti da se zaustavi sadašnja stopa izumiranja biljaka, životinja i njihovih staništa u našoj lokalnoj sredini.

izvor: pzzp.rs

Sandra Jovićević

Raspisan tender za nabavku opreme za monitoring kvaliteta vazduha

24.05.2017

Pokrajinski zavod za urbanizam i zaštitu životne sredine raspisao je javnu nabavku za opremu za monitoring kvaliteta ambijentalnog vazduha u 2017. godini.

Kako je saopšteno, rok za podnošenje ponuda je 22. jun 2017. godine do 10 časova.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: ekourb.vojvodina.gov.rs

Sandra Jovićević

Učešće Agencije za zaštitu životne sredine na Supernatural festivalu

24.05.2017

Agencija za zaštitu životne sredine je učestvovala na 11. Supernatural festivalu koji je održan 22. aprila i 21. maja 2017. godine na Adi Huji, prostoru koji je organizacija Supernatural od deponije šuta pretvorila u park na Dunavu – Supernatural park.

Posetioci festivala imali su priliku da se štandu upoznaju sa radom Agencije za zaštitu životne sredine, publikacijama i izveštajima koje objavljuje, kao i da se informišu o aktuelnom stanju životne sredine u Republici Srbiji.

Festival Supernatural je najveći ekološki događaj ove vrste u Republici Srbiji koji okuplja brojne posetioce, ekološke organizacije, akademske institucije, stručnjake, lokalne proizvođače organske hrane, kao i umetnike. Festival je aktivistička platforma koja za cilj ima da pokrene i promoviše projekte u oblasti reciklaže otpada, održivog transporta i energetske efikasnosti, organske poljoprivrede kao i sam projekat revitalizacije ekosistema Ade Huje.

izvor: sepa.gov.rs

Sandra Jovićević

Pušteno u rad NIS-ovo postrojenje za komprimovani gas

24.05.2017

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije, Aleksandar Antić i generalni direktor NIS-a Kiril Tjurdenjev, svečano su pustili u rad NIS-ovo postrojenje za proizvodnju i veleprodaju prirodnog komprimovanog gasa na gasnom polјu „Ostrovo“. Ukupna vrednost ove investicije – izgradnje sabirno gasne stanice i postrojenja za proizvodnju komprimovanog prirodnog gasa iznosi 400.000.000 dinara i završena je u martu ove godine.

Na novoizgrađenom postrojenju planirana je dnevna proizvodnja od 25 tona komprimovanog prirodnog gasa, što na godišnjem nivou iznosi oko 9.000 tona ovog energenta.

Komprimovani prirodni gas se zbog svojih svojstava smatra energentom budućnosti. Glavni sastojak je metan koji, u poređenju sa ostalim derivatima, ima najmanji koeficijent emisije CO₂, te samim tim doprinosi očuvanju kvaliteta životne sredine i smatra se ekološki čistim gorivom. Sa druge strane, njegovo korišćenje pruža odlične performanse vozilima i ekonomski je isplativo gorivo. Komprimovani prirodni gas se koristi kao energent ili pogonski derivat. Upotreblјava se kao gorivo za grejanje u industriji i domaćinstvu, ali i kao motorno gorivo za motore sa unutrašnjim sagorevanjem.

Naftna industrija Srbije je izuzetno značajna kompanija za Republiku Srbiju i našu Vladu i mi posebnu pažnju posvećujemo njenom dalјem razvoju. Očekujemo da nastavi da bude lider u svojoj oblasti i jedan od najstabilnijih elemenata naše privrede i ekonomije. S druge strane, tržište gasa se širi, kao i zahtevi potrošača, što nekada nije moguće ispratiti razvojem infrastrukture i upravo zato je postrojenje u Ostrovu izuzetno značajno, jer upravo ono predstavlјa mogućnost da odgovorimo na zahteve industrijskih potrošača bez izgradnje gasovoda. Sa ovog postrojenja, možemo komprimovanim gasom da pokrijemo zahteve privrede u čitavom ovom kraju, rekao je prilikom otvaranja postrojenja, Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike Srbije.

On je kazao i da je to i ekološki važan projekat, jer komprimovani gas predstavlјa najkvalitetnije i najčistije gorivo – gorivo budućnosti.

Komprimovani prirodni gas je „gorivo budućnosti“, koje može da zameni benzin, dizel ili tečni naftni gas, uz najmanju emisiju štetnih gasova. Već od 2014. godine, kada smo otvorili postrojenje Palić, NIS proizvodi i prodaje ovaj energent i tako ispunjavamo dva cilјa: poštujemo zahteve tržišta za alternativnim i povolјnijim gorivima i podstičemo odgovornost prema životnoj sredini. Postrojenje „Ostrovo“, koje danas otvaramo, po planu će proizvoditi oko 25 tona komprimovanog prirodnog gasa dnevno. Snagom kvalitetnih i savremenih goriva, mi planiramo da stignemo još dalјe, izjavio je Kiril Tjurdenjev, generalni direktor kompanije NIS.

Ambasador Ruske Federacije u Srbiji, Aleksandar Čepurin je istakao da NIS uspešno radi na srpskom tržištu i predstavlјa jednu od najefikasnijih srpskih kompanija, kao i da je energetika jedan od klјučnih temelјa saradnje Srbije i Rusije.

izvor: mre.gov.rs

Sandra Jovićević

Otvoren konkurs za dostignuća u oblasti ekologije

23.05.2017

Ministarstvo zaštite životne sredine i energetike Hrvatske raspisalo je javni konkurs za dodelu priznanja i nagrada za dostignuća na području zaštite okoline u 2017. godini.

Biće nagrađeni najbolji projekti poslovnog sektora, jedinica lokalne samouprave, zadruga i vaspitno-obrazovnih ustanova. Prijave za dodelu priznanja i nagrada mogu podneti sve pravne i fizičke osobe. U poslovnom sektoru će se priznanja i nagrade dodeliti u četiri glavne kategorije – za doprinos zaštiti okoline kroz unapređenje ili realizaciju projekata u sistemima upravljanja, za novi proizvod i uslugu koji doprinose održivom razvoju, za primenu inovativnog rešenja u području proizvodnih procesa i metoda i za međunarodnu poslovnu saradnju. Kandidati za neku od prethodne četiri kategorije mogu se prijaviti i za dodatnu petu, za projekte koji značajno doprinose očuvanju biodiverziteta i prirodnih ekosistema.

Finalisti će učestvovati u takmičenju za Evropsku poslovnu nagradu za ekologiju koja se dodeljuje na nivou Evropske unije svake dve godine.

Rok za podnošenje prijava je 60 dana.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: mzoip.hr

Srbija do 2030. godine mora da reciklira polovinu komunalnog otpada

23.05.2017

Reciklaza-otpad — Foto-ilustracija: Pixabay

Na Paliću je u toku savetovanje posvećeno tretmanu otpada.

Načelnik odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Radmila Šerović izjavila je da kada govorimo o otpadu, treba da naučimo ili prosto budemo svesni toga da o otpadu više ne razmišljamo kao o otpadu koji će se odložiti na deponiju nego otpadu koji će se ponovo iskoristiti u procesu reciklaže, njegovoj ponovnoj upotrebi, korišćenju otpada u energetske svrhe.

Na savetovanju je rečeno da je Srbija na pola puta kada je reč o ispunjenju standarda u oblasti zaštite životne sredine. Istaknut je porast industrije reciklaže, kao i da su za postizanje preostalih ciljeva kako otpad više ne bi bio smeće potrebne dve stvari – promena navika svakog od nas i finansijska podrška. Istaknuto je i da Srbija ima obavezu da do 2030. godine reciklira polovinu komunalnog otpada. Da bi se to ostvarilo, finansiraju se gradnje regionalnih deponija, a svaki građanim će morati da menja svoj odnos prema otpadu.

Na skupu će učestvovati više od 300 stručnjaka koji će predstaviti više od 50 radova posvećenih saveremenim dostignućima u tretmanu industrijskog, farmaceutskog i medicinskog otpada.

izvor: rtv.rs

Kvote za elektrane na biogas i biomasu čekaju investitore – što ne biste to bili baš vi?

23.05.2017

Iz godine u godinu pojačava se pritisak na naš energetski sistem budući da cene osnovnih energenata rastu, dok se propisi u oblasti zaštite životne zaštite pooštravaju. Da bi se smanjila zavisnost naše zemlje od uvoza energenata kao i da bi se podigla energetska bezbednost Vlada je odredila za svoj strateški cilj da poveća proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Biomasa čini 61 odsto ukupnog potencijala obnovljivih resursa energije u Srbiji, koju nažalost rasipamo jer se ovaj izvor nekontrolisano upotrebljava za krajnje neefikasno dobijanje energije. Štaviše, u južnim i istočnim krajevima naše zemlje drvna masa koja čini polovinu raspoložive biomase uglavno se koristi kao drvo za ogrev.

Propisane kvote za elektrane na biomasu i biogas iznose ukupno 143 MW a do sada su ulagači iskoristili manje od 20 odsto odobrenih kapaciteta. Ipak, bogati resurs biomase čija se količina u Srbiji procenjuje na 3,405 tona naftnog ekvivalenta i dalje je na raspolaganju investitorima koji planiraju da ulože u izgradju postrojenja na biomasu i biogas. A tu su i podsticajne mere koje je Vlada usvojila u želji da podrži investitore u obnovljive izvore energije.

Ukoliko razmišljate o ulaganju u elektranu na biogas ili biomasu vaš prvi korak jeste da odaberete lokaciju za izgradnju postrojenja uzimajući u obzir dostupnost i količine ovih sirovinskih potencijala. Da biste saznali od čega zavisi odabir lokacije za elektranu i kako da izračunate isplativosti čitave investicije shodno električnoj iskoristivosti postrojenja, pročitajte tekst na ovom LINKU.

(Tamara Zjačić)

DMITRIJ MEDVEDEV: Još ne znamo kojim putem će Turski tok ulaziti u EU, ali pregovaramo

23.05.2017

Rusija pregovara sa Grčkom i Bugarskom o mestu na kome će gasovod Turski tok ući u Evropsku uniju, rekao je za ruske medije premijer te zemlje Dmitrij Medvedev. Za Turski tok Medvedev kaže da nije politički nego čisto ekonomski projekat i da evropske zemlje mogu da učestvuju na obostranu korist. Predviđeno je da se iz jedne cevi gasovoda ruskim gasom snabdevaju turski potrošači a iz druge oni sa juga i jugoistoka Evrope.

Gaspromovim gasovodom Turski tok, poznatim i kao TurkStrim (TurkStream), ispod Crnog mora će do Evrope stizati 31,5 milijardi kubnih metara ruskog gasa godišnje. Taj cevovod će pomoći Moskvi da limitira tranzit preko Ukrajine. Turski tok će ići do evropskog dela Turske, nedaleko od Bugarske i Grčke.

Gasovod Turski tok je zamena za Južni tok, Gaspromov projekat koji je trebalo da dovede gas do bugarske crnomorske obale. Od tog projekta se odustalo nakon što je Evropska komisija zapretila Bugarskoj postupkom zbog kršenja pravila EU jer je u međuvladinom sporazumu sa Rusijom o gradnji gasovoda bilo mnogo neregularnosti. Kada se Turski tok pojavio kao alternativa, i Bugarska i Grčka su pokazale interesovanje da preko njih ruski gas ide dalje u EU.

– U pregovorima koje vodimo sa članicama EU, odlučićemo koje mesto je najbolje da bude ulazna tačka (gasovoda) za Evropu – kazao je Medvedev 22. maja na samitu Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju (BSEC) u Istanbulu.

– Postoje različiti predlozi. Pregovori se vode sa evropskim zemljama, tačnije rečeno sa Grčkom i Bugarskom. Kada se bude odlučivalo o tom pitanju, analiziraće se ekonomski faktori jer gasovod, što stalno ističemo, nije politički projekat nego čisto ekonomski projekat i druge evropske zemlje mogu da učestvuju u njemu – rekao je Medvedev.

Ruski premijer je kazao da produženje gasovoda na teritoriju EU zavisi od odluke evropskih zemalja.

– Ne želimo nikom da se namećemo. Polazimo od tog da je uzajamno korisno i da treba doneti neophodne odluke – dodao je Medvedev, preneo je portal EurActiv.

Medvedev je rekao i da se podzemni deo gasovoda, u dužini oko 1.000 kilometara, već gradi. Kada bude završen, u Tuskoj će početi izgradnja kopnenog dela Turskog toka u dužini 200 kilometara.

Prema ruskoj štampi, Gasprom planira da se iz prve linije gasovoda snabdevaju turski potrošači dok bi druga bila za potrošače u južnoj i jugostočnoj Evropi. Kapacitet svake cevi biće po 15,75 milijardi kubnih metara gasa a gradnja treba da bude završena do kraja 2019. godine.

HE ĐERDAP 1 SLAVI ROĐENDAN: Uspešnih 45 godina dragulja sa Dunava

23.05.2017

Jubilej 45 godina od završetka izgradnje Hidroelektrane „Đerdap 1“ obeležen je svečanom akademijom u Domu kulture u Kladovo.

– „Elektroprivreda Srbije“ s ponosom obeležava 45 godina od završetka izgradnje svih šest agregata HE „Đerdap 1“. Đerdapski generatori proizveli su do sada dovoljno električne energije da se sedam godina snabdeva Srbija, a revitalizacija će im omogućiti još jedan radni vek – rekao je Savo Bezmarević, izvršni direktor za proizvodnju energije EPS, na svečanosti u Kladovu.

On je istakao da su ulaganja u postojeće proizvodne kapacitete EPS-a jedan od načina da EPS i u budućnosti ostane najvažnija energetska karika Srbije.

– Svaki dinar uložen u modernizaciju sistema biće višestruko vraćen, jer megavat-sat više koji proizvedemo znači bolju stabilnost EPS-a. A samo jak i siguran EPS može biti pouzdan oslonac građanima i privredi Srbije – rekao je Bezmarević.

Sećanja na gradnju hidroelektrane, tada najveće u Evropi, preneo je profesor Aleksandar Gajić, član Nadzornog odbora JP EPS, koji je rekao da je „Đerdap 1“ prvi put posetio kada se privodila kraju montaža šestog agregata.

– Radujem se što su ova i ostale hidroelektrane uključene u EPS-ov plan revitalizacija. Svi poslovi koji nam slede biće uspešno realizovani ako svaki zaposleni u EPS-u da svoj maksimum – rekao je Gajić.

U saradnji Srbije i Rumunije, radovi na pregrađivanju Dunava počeli su 1964. godine, prvi kilovat-sati proizvedeni su 1970. godine, a 16. maja 1972. pušten je u pogon poslednji agregat HE „Đerdap 1“.

– Danas s ponosom ističem da je do sada Hidroelektrana „Đerdap 1“, dragulj srpske elektroprivrede, proizvela 258,8 milijardi kWh. Za taj rezultat zaslužni su požrtvovani i vredni zaposleni, koji održavaju postrojenja na maksimalnom nivou spremnosti – rekao je Dragan Maksimović, direktor HE „Đerdap 1“.

Na svečanoj akademiji pročitana je i čestitka koju je povodom Dana HE „Đerdap 1“ zaposlenima uputio Milorad Grčić, v. d. direktora EPS-a.

Obeležavanju jubileja i Dana HE „Đerdap 1“ prisustvovali su Tatjana Pavlović, izvršni direktor za finansije JP EPS, poslovni partneri, predstavnici lokalne samouprave, sindikata i zaposleni. Prikazan je i filma o 45 godina rada HE „Đerdap 1“, a u foajeu Doma kulture priređena je izložba fotografija.

1...1,2691,2701,271...1,670 Page 1,270 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM