Zabranjeni dizel automobili u Štutgartu

02.08.2017

Zagađenje, Auspuh, Automobil — Photo: Pixabay

Nemačka organizacija za zaštitu životne sredine dobila je sudski proces u kome je tražila da se određenim vrstama dizel automobila zabrani pristup u gradsku zonu Štutgarta.

Zabrana stupa na snagu 1. januara 2018. godine, odlučio je Upravni sud u Štutgartu, a presuda je obrazložena kao mera za održavanje boljeg kvaliteta vazduha u gradu.

Kako prenose mediji, od postojećih 107.000 dizel automobila u Štutgartu presudom će biti pogođeno oko 73.000 koji ne ispunjavaju normu Euro 6. Presuda će se odnositi i na sve automobile koji u Štutgart dolaze sa strane. Međutim, ostavljena je i mogućnost da odluka ne bude primenjena ukoliko druge mere do 1. januara daju rezultate i dođe do poboljšanja kvaliteta vazduha. Mere uključuju i uvođenje novih nalepnica za sve automobile i postavljanje saobraćajnih znakova koji će obeležiti novu, zaštićenu gradsku zonu.

izvor: vesti-online.com

Sandra Jovićević

Zatvara se najstarija španska elektrana

02.08.2017

Nuklearna elektrana — Photo-illustration: Pixabay

Španska vlada odlučila je da zatvori najstariju nuklearnu centralu Santa Maria de Garona.

Nuklearna centrala će biti zatvorena jer nema podršku političkih partija i privatnih firmi u zemlji. Kako je saopštio ministar za energetiku i turizam, Alvaro Nadal, nisu imali dovoljno podrške političkih partija i firmi za nastavak aktivnosti nuklearne centrale te da zbog toga neće obnoviti licencu.

Centrala je osnovana pre 46 godina, ali je 2012. godine zbog problema sa porezom prestala s radom.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

DRAGAN MARINKOVIĆ: Posvećenost gradskih vlasti očuvanju životne sredine u Kragujevcu

02.08.2017

Kragujevac je jedan od gradova koji dosta ulaže u ekologiju, o čemu svedoče njihova ulaganja u izgradnju Reciklažnog centra, kao i nabavka opreme za sakupljanje otpada i realizacija ekoloških projekata. O planovima za ovu godinu u oblasti ekologije i zaštite životne sredine razgovarali smo sa Draganom Marinkovićem, šefom Službe za zaštitu životne sredine Kragujevca.

EP: Grad Kragujevac je budžetom za 2017. godinu predvideo 44.442.000,00 dinara za oblast zaštite životne sredine. Kako planirate da iskoristite ova sredstva?

Dragan Marinković: Budžetski fond grada Kragujevca postoji od 2010. godine, a ekološku taksu plaćaju fizička lica. Od ove godine uvedene su izmene, tako da će ekološku taksu plaćati i pravna lica pa očekujemo više sredstava nego prošle godine. Iz Budžetskog fonda izdvaja se novac za monitoring vazduha, površinskih voda, zemljišta, polena, buke, ozelenjavanje i čišćenje divljih deponija. Takođe, sredstvima iz ovog fonda subvencionišu se gradska komunalna preduzeća kao što su JKP „Zelenilo“ i JKP „Čistoća“.

EP: Da li planirate izdvajanje sredstava za postavljanje kontejnera za odvojeno sakupljanje otpada?

Dragan Marinković: Kragujevac poseduje žičane kontejnere za odlaganje PET ambalaže, ali još uvek nema sredstava za nabavku posebnih kontejnera za papir, staklo, metal, plastiku… Građani su veoma zainteresovani za reciklažu, imamo dobar odziv, a i potrebu za većim brojem ovakvih kontejnera. Kada je reč o odvojenom sakupljanju otpada, postoji problem sa sakupljačima sekundarnih sirovina koji kradu robu jer ona poseduje tržišnu vrednost.

EP: U Kragujevcu je prošle godine počela izgradnja Reciklažnog centra. Kada se očekuje on počne s radom?

Dragan Marinković: Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine obezbedilo nam je sredstva u iznosu od 45.000.000 dinara za izradu projektne dokumentacije i izgradnju reciklažnog centra, a Budžetskim fondom grada Kragujevca ove godine predviđeno je ulaganje od 30.000.000 dinara. Objekat je izgrađen, potrebno je njegovo opremanje i izgradnja pristupnih puteva, nakon čega će biti pušten u rad. Očekujemo da počne sa radom na proleće ove godine.

KRAGUJEVAC: Pušten u rad Reciklažni centar (FOTO)

EP: Da li planirate još neke projekte u oblasti zaštite životne sredine i upravljanja otpadom u toku ove godine?

Dragan Marinković: Prošle godine smo izdvojili 2,6 miliona dinara za projekte udruženja koji se realizuju u oblasti zaštite životne sredine, a u narednom periodu očekujemo ponovno raspisivanje konkursa. Takođe, krajem prošle godine nabavljeni su i novi kontejneri preko Evropske banke za obnovu i razvoj, a u martu ove godine stići će i novi kamioni smećari koji nedostaju gradu. Inače, Kragujevac je jedan od retkih gradova u Srbiji koji poseduje i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Postrojenje se nalazi u Jovanovcu i u narednom periodu potrebno je uraditi njegovu optimizaciju. Osim toga, grad podržava i ekološke projekte, kao što je „Školski biološki centar“ sa čijom realizacijom bi trebalo da se krene od 1. marta 2017. godine.

Intervju vodila: Sandra Jovićević

Ovaj intervju prvobitno je objavljen u biltenu Energetskog portala “Energetska efikasnost“, prvog aprila 2017. godine.

Podgorica prošle godine uložila preko 4 miliona evra u upravljanje otpadom

02.08.2017

Podgorica je u upravljanje otpadom prošle godine uložila više od četiri miliona evra, navodi se u Izveštaju o sprovođenju plana upravljanja komunalnim i neopasnim građevinskim otpadom.

U tom dokumentu navodi se da je Čistoća za nabavku vozila, opreme, izgradnju infrastrukturnih komunalnih objekata uložila više od milion evra. Saopšteno je da je ovaj novac iskorišćen za stavljanje u funkciju dva reciklažna dvorišta na Zlatici i Donjoj Gorici, kao i da je ugrađeno 20 podzemnih kontejnera. Takođe, izgrađena je i treća sanitarna kada u vrednosti od 1,2 miliona evra.

U Izveštaju se navodi da je ukupno u upravljanje otpadom u Podgorici prošle godine uloženo 2,2 miliona evra. Takođe, izgrađeno je i postrojenje za tretman ocednih voda na deponiji Livade od kredita u vrednosti od 1,9 miliona evra.

izvor: rtcg.me

Sandra Jovićević

U planu rekonstrukcija trafostanice Požega

02.08.2017

trafostanica — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da je nosilac projekta preduzeće AD Elektromreža Srbije podneo Zahtev za odlučivanje o potrebi izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta rekonstrukcije trafostanice TC 220/110/35 kV Požega na teritoriji opštine Požega.

Zainteresovana javnost može da izvrši uvid u sadržinu zahteva svakog radnog dana u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine u Beogradu, kao i na službenom sajtu Ministarstva i dostavi svoje mišljenje u roku od 10 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

KRUŠEVAC: U septembru početak radova na elektrani na biomasu Building Energy 1

02.08.2017

Za mesec dana počinju građevinski radovi na izgradnji elektrane na biomasu investitora Building Energy 1 iz Kruševca, koji je deo italijanske kompanije Building Energy. Kao primarni energent, elektrana će koristiti drvnu biomasu iz šumarstva i biće direktno povezana na električnu mrežu Elektrodistribucije, kao i mrežu daljinskog grejanja.

Snaga elektrane je 4,8 megavata električne i 20 megavata toplotne energije. Building Energy 1 Kruševac nastala je kao rezultat saradnje kompanija Building Energy iz Milana i Synergy Invest iz Kruševca, kao lokalanog partnera u projektu proizvodnje energije iz obnovljivih izvora.

Posle potpisivanja ugovora sa Javnim preduzećem Srbijašume, u oktobru prošle godine, čemu je prethodilo i potpisivanje ugovora sa Toplanom, Elektrodistribucijom i Vodovodom, nije bilo pauze već se intenzivno radilo na pripremi dokumentacije.

Osim 24-časovnog snabdevanja energijom, Building Energy će obezbediti direktno 40 do 50 novih radnih mesta i mnogo veći broj indirektno.

Ukupna vrednost investicije je 28 miliona evra, od čega je 80 odsto sredstava italijanskog investitora i 20 odsto kruševačke firme Synergy.

Objekat se nalaziti u industrijskoj zoni, na Jasičkom putu, na površini 60 ari kao i na dodatnoj površini koja je potrebna za skladištenje energenata.

Izvor: www.rtk.rs

Javna rasprava o rekonstrukciji MHE „Vrelo“ početkom septembra

01.08.2017

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da je nosilac projekta JP „Elekroprivreda Srbije – Beograd“ podneo Zahtev za saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta rekonstrukcije MHE „Vrelo“, Bajina Bašta, Perućac.

Uvid u podnetu Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu se može izvršiti u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine u roku od 20 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja , kao i na službenom sajtu Ministarstva. Zainteresovana javnost može da izvrši uvid u sadržinu predmetne Studije svakog radnog dana i u prostorijama SO Bajina Bašta, u roku od 20 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.

Javna rasprava i prezentacija predmetne Studije biće održana 1. septembra 2017. godine sa početkom u 12 časova u prostorijama SO Bajina Bašta.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Održan festival posvećen održivom razvoju u Kosovskoj Mitrovici

01.08.2017

Od 23. do 30. jula 2017. godine u Kosovskoj Mitrovici održan je Green festival.

Neki od ciljeva festivala su podizanje nivoa svesti kod građana kada je u pitanju zaštita životne sredine, promocija aktiviranja građana, kao i volonterizam među omladinom. Tokom festivala sprovedene su brojne kulturne i ekološke aktivnosti, kao što su Sajam Zelenila i Zanata. Pored toga, održane su i četiri panel diskusije na temu održivog razvoja.

Festival je realizovan od strane nevladinih organizacija 7Arte i LITWOM.

izvor: radiokontaktplus.org

Sandra Jovićević

Novi način plaćanja komunalnog otpada u Bijeljini

01.08.2017

U Bijeljini je stupila na snagu odluka o novom načinu plaćanja komunalnog otpada.

Odluka je doneta u skladu sa Strategijom upravljanja otpadom Republike Srpske za period od 2017. do 2026. godine, a odlukom je između ostalog, predviđeno da sva domaćinstva budu obuhvaćena organizovanim sakupljanjem otpada.

Usluge JKP Komunalac trenutno koristi 26.000 građana. Primenom nove odluke očekuju da će broj korisnika biti povećan od 10 do 20 odsto.

izvor: blic.rs

Sandra Jovićević

U toku izgradnja cevovoda u Leskovcu

01.08.2017

cevovod-leskovac — Foto: gradleskovac.org

Na deonici od Živkova do Lipovice u Leskovcu u toku su radovi na izgradnji glavnog cevovoda ukupne dužine 1000 metara.

Gradonačelnik Leskovca, Goran Cvetanović, izjavio je da je cilj projekta nastavak izgradnje glavnog severnog kraka regionalnog vodosistema Barje koji će zajedno sa planiranim rezervoarom u Pečenjevcu predstavljati osnovu za dalju izgradnju razvodnih mreža u 11 naselja severno od grada Leskovca.

Vrednost ove investicije je oko 8, 9 miliona dinara, od čega 50 odsto finansira JKP „Vodovod“ iz sopstvenih sredstava, a preostali iznos Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Ukupna vrednost cele investicije počev od završetka glavnog cevovoda, preko izgradnje rezervoara i razvodnih mreža za 11 naselja za ukupno 12.000 stanovnika je 440.200.000 dinara, od čega su projektovane vrednosti za: razvodnu mrežu u Pečenjevcu – 58.500.000 dinara, u Brejanovcu sa dovodom – 25.000.000, u Razgojnskom Čifluku – 21.750.000, u Lipovici – 48.750.000, u Brestovcu – 73.500.000 dinara, za razvodnu mrežu u Šarlincu – 25.950.000 dinara, potom u Čekminu – 44.400.000, u Draškovcu – 29.250.000, u Kutlešu – 15.000.000, zatim u Međi – 15.225.000, razvodna mreža u Donjem Brijanju sa dovodom – 20.250.000 dinara.

izvor: gradleskovac.org

Sandra Jovićević

Crna Gora generisala 686.522 tona otpada u prošloj godini

01.08.2017

Zavod za statistiku Crne Gore utvrdio je da je tokom protekle godine crnogorska industrija proizvela 686.522 tone otpada.

Od te količine sektor rudarstvo je generisao 337.620 tona tj. 49,2 odsto; prerađivačka industrija 37.957 tona; sektor snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija 305.681 tonu i sektor snabdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada i slične aktivnosti 5.264 tone.

Od ukupno generisanog i skladištenog otpada u iznosu od 834.303 tone u 2016. godini, preduzeća u oblasti industrije sopstveno su obradila 813.409 tona otpada, od toga sopstveno su preradili 2,9 odsto otpada, zbrinuli 83,9 odsto i privremeno skladištili 13,2 procenta otpada. Izvezli su 4.513 tona otpada, a ostale količine predali su drugim preduzećima u Crnoj Gori – saopšteno je iz Monstata. Kod sopstvene prerade najzastupljenija operacija je zatrpavanje, spaljivanje, dok je reciklaža zastupljena u svega 7,4 odsto slučajeva.

izvor: dan.co.me

Sandra Jovićević

Eko-patrola započela akciju čišćenja obala Une u Bihaću

01.08.2017

Zaposleni u JKP „Komrad“, vozeći se u čamcima, započeli su akciju čišćenja obala reke Une u centru Bihaća. Reč je o ekološkoj akciji koja će u narednom periodu zaživeti kao redovna aktivnost zaposlenih u JKP „Komrad“ koji rade na čišćenju i uređenju javnih površina u gradu Bihaću.

Prema rečima Vida Šantića, direktora JKP „Komrad“, eko-patrola čamcima će kontinuirano čistiti obale reke Une, a u planu su akcije čišćenja obala Une zajedno s meštanima onih mesnih zajednica kroz koje reka Una protiče. Ova aktivnost biće realizovana u narednom mesecu, a već sedeće godine, od maja do septembra, konstantno će se čistiti obale reke Une od smeća koje nesavesni građani ostavljaju i narušavaju prirodnu lepotu reke Une.

Izvor: avaz.ba

ČAČAK: Postavljanje reciklažnih ostrva u prigradskim i seoskim naseljima

01.08.2017

Plastika, otpad, đubre, reciklaža — Foto-ilustracija: Pixabay

Grad Čačak i JKP “Komunalac” najavili su nedavno akciju postavljanja tzv reciklažnih ostrva na problematičnim lokacijama u prigradskim naseljima.

Prva moguća lokacija, identifikovana kao veoma problematična, je u Slatini, kod slatinskog groblja. Zatim su tokom avgusta i septembra meseca u planu dodatne lokacije u Slatini, Preljini, Prijevoru, Gornjoj Trepči i Loznici.

Reciklažna ostrva, kao sabirna mesta imaju višestruku prednost, kako u odlaganju i sortiranju komunalnog otpada, tako u procesu iznošenja i deponovanja smeća. U organizaciji prostora reciklažnog ostrva, zastupljene su neke kategorije otpada sortirane po jasno obeleženim posudama.

U osnovi, otpad se deli na suvu i mokru frakciju. U mokru frakciju spadaju, ostaci hrane, voća, povrća, trava, cveće, zemlja, lišće, pepeo, i sličan organski otpad. Suvu frakciju čine sve vrste plastičnih proizvoda i tetrapak ambalaža (PET ambalaža, folije, kese, burad, džakovi) , papir, karton, stiropor, metal (limenke, od aluminijuma i gvožđa, razni metalni delovi), tekstil i obuća. U suvi otpad spada i staklo, i odlaže se na posebno mesto.

– Grad Čačak prepoznaje problem i potrebu sistemskog uređivanja procesa savremenog odlaganja, deponovanja i selekcije komunalnog i drugih vrsta otpada. U užem gradskom jezgru, su to podzemni kontejneri, u a na seoskom području reciklažna ostrva. Na navedenim lokacijama, ali i nekim drugim, koje su u planu u narednom periodu, pojedini nesavesni građani su često bez ikakve kontrole odlagali različite vrste otpada, pa su se često stvarale divlje deponije. Postavljanje ovakvih savremenih objekata se može značajno olakšati vršenje usluge u okviru delatnosti našeg preduzeća i sprečiti nastanak divljih deponija. Naše preduzeće će u saradnji sa resornim pomoćnicima gradonačelnika, Mirjanom Đoković i Milanom Bojovićem, kao i konkretnim mesnim zajednicama u kratkom roku pristupiti postavljanju reciklažnih ostrva, što je u interesu i građana i našeg preduzeća – naveli su zaposleni u JKP “Komunalac”.

Izvor: ozonpress.net

Uspešna realizacija grantova u oblasti životne sredine

01.08.2017

Iako je prošlo samo mesec dana otkako je WWF Adria u okviru svog projekta „Zaštićena područja za prirodu i ljude“ dodelio grant sredstva privrednim društvima i udruženjima koja deluju u ili oko Nacionalnog parka Una, već su vidljivi prvi rezultati realizacije tih projekata. Grantovi su bili vezani za kreiranje nove i obogaćivanje već postojeće turističke ponude.

Zrinka Delić iz WWF Adrije izjavila je da je namera bila podstaknuti poboljšanje kvaliteta života lokalne zajednice i inicirati one privredne delatnosti koje će biti generator napretka, razvoja i podrške za dalji rad u zaštićenom području.

Dodeljeno je ukupno 12 grantova u vrednosti od 1.500 do 3.000 evra, koji se odnose na zaštitu okoline sa boljim životnim uslovima i kreiranje nove turističke ponude i osiguravaju dugoročnu održivost i zaštitu prirodnog kapitala.

izvor: croatia.panda.org

Sandra Jovićević

Dodeljena koncesija za izgradnju MHE „Kula“

01.08.2017

Mala hidroelektrana — Foto-ilustracija: Wikimedia/Dr Richard Murray

Vlada Zeničko-dobojskog kantona dodelila je koncesiju za izgradnju i korišćenje male hidroelektarane „Kula“ snage 3.370 kW na reci Stavnji, opština Vareš, investitoru „EKVA“ d.o.o. Vareš.

Koncesija za izgradnju MHE dodeljuje se na vreme od 30 godina prema modelu Projektuj, Izgradi, Upravljaj, Prenesi. Za vreme trajanja koncesije korisnik koncesije je obavezan da plaća tekuću koncesionu naknadu u visini od 5 odsto od ukupnog prihoda od proizvedene električne energije. Takođe, dužan je uplatiti i jednokratnu koncesionu naknadu u iznosu od 107.000,00 KM pre potpisivanja ugovora o koncesiji.

Ugovorom o koncesiji sa kompanijom EKVA propisaće se i obaveza koncesionara da prilikom izgradnje objekta angažuje 100 odsto učešće domaćih privrednih društava.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

1...1,2371,2381,239...1,670 Page 1,238 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM