U sklopu ovogodišnje Noći istraživača, organizacija Jedan stepen Srbija je dovela Klimaton u Pirot. Nakon godinu ipo dana organizovanja događaja u Beogradu, i ukupno devet Klimatona, Klimaton je krenuo po Srbiji. Deseti po redu događaj ili kako je nazvan Klimaton 010 je održan u Pirotu 29. septembra 2017. u svečanoj Sali Pirotske gimnazije. Kao i do sada, događaj je organizovan uz podršku Fondacije Hajnrih Bel i Climate Action Network Europe.

Cilj ovog događa je bio da se građani Pirota upoznaju sa izazovima klimatskih promena, njihovim uzrocima, uticaju i mogućim rešenjima. Na Klimatonu 010 se pričalo i o evropskim integracijama naše zemlje. U skladu sa planom, jedna sesija je bila posvećena lokalnim ekološkim inicijativama.

Dr Vladimir Đurđević sa beogradskog Instituta za meteorologiju je održao kao i uvek veoma zanimljivo predavanje koje je omogućilo posetiocima da saznaju najnovije informacije koje donosi nauka, a koje se odnose na uzroke klimatskih promena, projekcije promena klima na globalnom i nacionalnom nivou kao i da iz prve ruke saznaju odgovore na neke opšteprisutne teorije kojima se služe poricivači klimatskih promena. Naš vodeći klimatolog je predstavio rezultate svojih istraživanja koja se odnose na buduće stanje klimatskog sistema Srbije ukoliko se klimatske promene ne zaustave. Leto za nama je bilo jedno od najtoplijih i sa najvećim brojem dana kada je najviša dnevna temperatura prelazila 35°C. Kombinacija tako visokih temperatura uz visoku vlažnost onemogućava ljudskom telu da se hladi i dovodi u opsanost naše zdravlje. Leta poput ovog će u budućnosti biti normalna pojava ukoliko se ne zaustavi emisija CO2. Značajna promena očekuje raspodelu padavina. Zimski meseci će donositi mnogo veće padavine stvarajući mogućnosti za stalne poplave, a leti će količine padavina biti i za 50% manje dovodeći u opasnost poljoprivrednu proizvodnju i snadbevanje vodom. Dr Đurđević je istakao da zbog sposobnosti CO2 da u atmosferi ostane stotinama, pa i hiljadama godina, problem klimatskih promena neće biti rešen sve dok i jedna zemlja bude emitiovala CO2. Kao rešenje klimatske krize je označio tranziciju na obnovljive izvore energije koji ne emituju ugljen-dioksid.

Organizaciju Jedan stepen Srbija je predstavljao Đorđe Samardžija koji je prikazao rezultate istraživanja Srbija bez fosilnih goriva. Reč je o scenariju tranzicije na 100% obnovljive izvore energije koji je ova organizacija uradila uz pomoć tima od šest studenata Univerziteta u Beogradu. Rezultati su objavljeni u februaru ove godine i od tada su više puta predstavljani različitim publikama. Osnovni zaključak studije jesta da Srbija uz pomoć postojećih tehnologija u oblastima biomase, solarne energije i energije vetra može da zadovolji svoje potrebe za energijom i to proizvodnjom za 30% više energije nego što je sadašnja potrošnja. Samardžija je istakao da scenario koji je predložen u ovom istraživanju ne uključuje izgradnju novih hidro i nuklearnih elektrana i da Srbija i bez njih može da proizvede dovoljno energije. Drugi važan zaključak istraživanja jeste da bi ulaganja u tranziciju na čistu i održivu energiju u periodu do 2050. godine bila ista kao i sadašnji dodatni zdravstveni troškovi zbog zagađenja koje dolazi iz termoelektrana na ugalj. Ulaganja u čistiju budućnost ne treba posmatrati kao trošak već kao investiciju od koje će koristi imati kako sadašnja, tako i buduće generacije.

Sekretarka Koalicije 27, Jovana Dragić May, je građanima Pirota predstavila sastav i način rada Koalicije 27, kao nalaze Izveštaja iz senke za 2016. godinu. Koalicija 27 prati proces usklađivanja i primene politika i propisa Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU u oblasti životne sredine i klimatskih promena (Poglavlje 27) i doprinosi tom procesu. Poglavlje 27 obuhvata skoro trećinu ukupnog zakonodavstva EU koje treba transponovati i primeniti. Neophodne su značajne investicije kao što su administrativni troškovi, ulaganje u infrastrukturu, održavanje infrastrukture. Kao jedna od prepreka napretku u ovoj oblasti ističe se nedostatak kapaciteta za primenu propisa i na nacionalnom i na lokalnom nivou. Sekretarka Koalicije 27 je navela da ohrabruje činjenica da interesovanje građana za probleme životne sredine postoji i da raste i pozvala je građane Pirota i organizacije iz tog grada da odgovore na poziv Delegacije EU u Srbiji za slanje informacija koje bi mogle da budu uključene u izveštaj o napretku Srbije koji svake godine objavljuje Evropska komisija.

U ime lokalnih ekoloških organizacija nastupio je Aleksandar Panić, dugogodišnji aktivista za zaštitu prirode. Panić je održao predavanje o uticaju koji izgradnja malih, ili kako ih on naziva, mikro hidroelektrana ima na park prirode Stara planina. Stara planina predstavlja kompleksan i veoma važan ekosistem u kome živi 1200 biljnih vrsta, 150 vrsta ptica gnezdarica (uključujući tetreba), 30 vrsta sisara (uključujući vrste kao što su medved, ris i vidra), 15 vrsta vodozemaca, 12 vrsta gmizavaca, 26 vrsta riba i nekoliko hiljada vrsta insekata. I pored primetnog trenda iseljavanja, na Staroj planini još uvek žive i ljudi. Staru planinu odlikuje i bogato geoistorijsko nasleđe koje obuhvata i najstarije zabeležene tragove dinosaurusa na svetu. U rekama Stare planine živi najstarija vrsta pastrmke od koje su potekle sve ostale vrste ovog najproučavanijeg kičmenjaka Evrope. Pregrađivanjem i odvođenjem vode iz vodotokova, uz brutalne građevinske radove koji se izvode teškom mehanizacijom, derivacione hidroelektrane dovode u opasnost riblji fond staroplaninskih reka, vodosnabdevanje pirotske kotline i povećavaju rizik od lavinskih poplava. Aleksadnar Panić je apelovao na nadležne da se zaustave radovi na izgradnji hidroelektrana koji ugrožavaju preko 200 km vodotokova u ovom kraju i da se umesto na proizvodnju beznačajne količine električne energije usredsrede na mogućnosti održivog razvoja ovog kraja koji bi se zasnivao na turizmu, pogotovo ribolovačkom i naučnom, a koji bi omogućio zaštitu parka prirode i opstanak zajednica na Staroj planini.

O Klimatonu

Klimaton je edukativno-informativni događaj koji se održava jednom mesečno, a organizuje ga Jedan stepen Srbija. Sastoji se od kratkih i zanimljivih predavanja, diskusija, gledanja filmova, tribina iz oblasti ekologije i popularne nauke. Cilj Klimatona je da građanima približi izazov klimatskih promena i da ukaže na važnost i značaj očuvanja prirodnih ekosistema na planeti. Klimaton je događaj otvorenog tipa, uz slobodno prisustvo svih zainteresovanih.

Kako su klimatske promene višesektorski izazov, Klimaton predstavlja platformu na kojoj gostuju naučnici, eksperti i aktivisti iz različitih oblasti. Teme su: naučne osnove klimatskih promena, posledice klimatskih promena u svetu i u Srbiji, mogućnosti adaptacije, obnovljivi izvori energije, Pariski sporazum, kvalitet vazduha, biciklizam, ishrana, evropske integracije,…

Klimatoni se organizuju od aprila 2016. godine. U saradnji sa dosadašnjim partnerima Climate Action Network (CAN) Europe, Fondacijom Hajnrih Bel, Beogradskom otvorenom školom, bankom Societe General i Regional Environmental Center (REC).