Učešće Agencije na ICPDR radionici o odnosu hidromorfoloških i bioloških elemenata kvaliteta vode

28.11.2017

Vodovod, Voda — Foto-ilustracija: Pixabay

Predstavnik Agencije za zaštitu životne sredine Boris Novaković učestvovao je na radionici Workshop on the Relationship between Hydromorphological Alterations and Response of BQEs in Rivers, koja je održana 23. i 24. novembra 2017. godine u Beču, u organizaciji Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR).

Cilj radionice bio je razmena iskustva stručnjaka o uticaju hidromorfoloških promena na biološke elemente kvaliteta u rekama. Poseban akcenat stavljen je na identifikaciju odgovora različitih bioloških zajednica (fitobentosa, makrofita, bentosnih beskičmenjaka i riba) na hidromorfološke alteracije u različitim tipovima vodotoka, kao i na sprovođenje odgovarajućih mera na hidromorfološki degradiranim staništima, sa ciljem zaštite i očuvanja bioloških zajednica u rekama.

Na radionici je učestvovalo oko 60 učesnika.

izvor: sepa.gov.rs

Sandra Jovićević

Hrvatska generiše 392 kilograma otpada po glavi stanovnika

28.11.2017

Ministar zaštite životne sredine i energetike Hrvatske Tomislav Ćorić učestvovao je u Vodicama na 9. susretu gradonačelnika i preduzetnika „48 sati“ i okupljenima je predstavio aktivnosti vezane za uspostavljanje održivog sistema upravljanja otpadom.

Ministar je izneo najnovije podatke o upravljanju otpadom u Hrvatskoj za 2016. godinu koje je objavila Hrvatska agencija za okolinu i prirodu, prema kojima se u Hrvatskoj proizvodi 392 kilograma otpada po stanovniku, a udeo mešanog komunalnog otpada u ukupnoj količini otpada iznosi 74 odsto. U ovom trenutku u Hrvatskoj se odvojeno sakuplja 27 odsto otpadnog papira, plastike, stakla i metala, a obaveza je Hrvatske da do 2020. godine osigura 50 odsto odvojenog sakupljanja tih frakcija. U ovom trenutku više od 400 jedinica lokalne samouprave odvojeno prikuplja otpad, a njih oko 150 još treba ići u tom smeru.

Prioriteti za 2018. godinu su osiguranje uslova da svi građani mogu odvojeno odlagati otpad, osiguranje prestanka nekontrolisanog odlaganja neobrađenog komunalnog otpada na odlagalištima i zatvaranja dela odlagališta i njihove sanacije.

Za projekte upravljanja otpadom Hrvatskoj je na raspolaganju 475 miliona evra EU sredstava kroz Operativni program „Konkurentnost i kohezija“. U toku su javni pozivi za izgradnju reciklažnih dvorišta i sanacije odlagališta, a ministar Ćorić je najavio dalje aktivnosti. Kako je naveo, u decembru će biti otvoren javni poziv za edukativno-informativne aktivnosti, početkom 2018. godine ide poziv za nabavku spremnika za odvojeno prikupljanje otpada , a potom i izgradnju sortirnica, kompostana i nabavku vozila za komunalne kompanije. Takođe je pozvao sve jedinice lokalne samouprave koje to do sada nisu učinile da što hitnije donesu lokalne planove upravljanja otpadom jer su oni pretpostavka za EU sufinansiranje.

izvor: mzoip.hr

Sandra Jovićević

Balkanu, plavom srcu Evrope, preti zakrčenje branama

27.11.2017

Brojni lanci planina na Balkanu, po kojima je i samo poluostrvo dobilo ime (od tur. balkan – šumovite planine), ispresecani su rekama. Kristalno čisti tokovi, fascinantni vodopadi, duboki kanjoni, šume, divlje reke i ogromni nanosi šljunka karakteristični su za balkansku rečnu mrežu. Iz navedenih razloga, pojedini ljudi smatraju je plavim srcem Evrope. Iako ovi slatkovodni sistemi predstavljaju “bazen” za 69 vrsta riba i preko 40 odsto ugroženih vrsta slatkovodnih dagnji i puževa Evrope, plavo srce je u riziku od infarkta.

U poslednje dve godine, izgradnja hidroenergetskih konstrukcija širom Zapadnog Balkana porasla je za 300 odsto. Od Slovenije i Hrvatske, preko Srbije, Crne Gore, Albanije, Bugarske i Rumunije, do Grčke i Turske, planira se izgradnja skoro 2.800 brana.

Retko koja reka će da ostane netaknuta i pošteđena izrabljivanja, a posebno zabrinjava činjenica da bi 37 odsto konstrukcija trebalo da bude podignuto u zaštićenim područjima i nacionalnim parkovima. Ukoliko se planovi sprovedu u delo, postali bi pretnja po nestajanje planinskih reka i smanjivanje biodiverziteta.

Podaci do kojih su došli FLUVIUS Floodplain Ecology i River Basin Management pokazuju značajan rast u izgradnji brana – teška mašinerija kanališe rečne tokove na čak 188 lokacija, u poređenju sa 61 u 2015. godini. Urlih Ajhelman, direktor RiverWatch, organizacije koja je naručila ove procene, opisana dešavanja opisuje kao “cunami brana”. U opasnosti od ovog moćnog talasa su i Isoperla Vjosae, rečna vrsta koja je do 2017, kada su je naučnici otkrili u reci Vjosa u Albaniji, bila nepoznata nauci, dunavski losos i prespaska pastrmka.

Najveći udeo u projektima u nastanku, 91 odsto, zauzimaju oni sa planiranim kapacitetom ispod 10 megavata (MW) koji ne zahtevaju procenu uticaja na životnu sredinu. Međutim, njihova brojnost, po tvrdnjama WWF, izaziva “ozbiljna kumulativna dejstva”. Preostalih 9 odsto projekata, sa kapacitetom između 10 i 50 megavata, uglavnom se grade u Albaniji.

Naučnici upravo albansku reku Vjosu opisuju kao jedinstven i izuzetno dinamičan eko-raj za mnoštvo vodenih vrsta koje su nestale iz ostatka Evrope i izražavaju zabrinutost za njen biodiverzitet ukoliko se nastavi izrabljivanje njenog hidropotencijala. Ipak, albanski ministar energetike je za Gardijan izjavio da su projekti za gradnju hidrocentrala na Vjosi zasnovani na najboljim ekološkim praksama koje se danas primenjuju i da će biti izgrađeni i prolazi i obilaznice za ribe kako bi se minimizovali efekti brana na cirkulaciju vodene faune.

Štuliću, bendovi ni danas nisu kao što su bili, ali nadajmo se da silnost Balkana, u smislu biodiverzieteta, neće da se umanji. Balkane, Balkane, Balkane moj, budi mi silan i dobro mi stoj.

Jelena Kozbašić

Izrađene mape reciklera po lokalnim zajednicama u kojima se nalaze Eko-škole

27.11.2017

serbia-v — Foto: Nemačko-srpska privredna komora

Ambasadori održivog razvoja i životne sredine predstavili su na multi-kongresu Serbian Visions 26. novembra u hotelu Radisson Blu Old Mill u Beogradu rezultate projekta “Mapiranje reciklera i otkupljivača sekundarnih sirovina kroz međunarodni program Eko škole”.

Skup je otvarila Prof. dr Anđelka Mihajlov, počasna predsednica udruženja „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“ i nacionalni mentor FEE programa u Srbiji.

– Imajući u vidu dosadašnje iskustvo u radu sa Eko-školama, Ambasadori održivog razvoja i životne sredine prepoznali su potrebu da se razvije i unapredi svest stanovništva o razdvajanju otpada, uz pomoć samih Eko-škola, koje su mnogo unapredile saradnju sa lokalnim zajednicama, decom i stanovništvom – rekla je Aleksandra Mladenović, predsednica Ambasadora održivog razvoja i životne sredine.

Eko-škole postaju sve više centri gde se sakuplja otpad, često i razdvaja, ali je problem što nisu povezane sa reciklerima i otkupljivačima, pa se otpad gomila u školskim dvorištima.

Sabina Ivanović, šefica Odseka za procenu uticaja projekata i aktivnosti na životnu sredinu Ministarstva zaštite životne sredine pozdravila je učesnike i rekla da je Ministarstvo otvoreno za saradnju sa udruženjima i da će se uskoro uvesti dan otvorenih vrata za ekološke organizacije na kojem će one moći da predlože ideje i aktivnosti.

Ambasadori održivog razvoja i životne sredine su u okviru projekta “Mapiranje reciklera i otkupljivača sekundarnih sirovina kroz međunarodni program Eko-škole” izradili mape reciklera po lokalnim zajednicama u kojima se nalaze Eko-škole.

Projekat „Mapiranje reciklera“ doprinosi konkretnom povezivanju i umrežavanju Eko-škola i reciklera/otkupljivača sekundarnih sirovina, kako bi se čitav sistem u lokalnoj zajednici aktivirao u organizovanju procesa sakupljanja, odvajanja i reciklaže otpada.

O dosadašnjim iskustvima u mapiranju reciklera, povezivanju sa reciklerima i postignutim rezultatima sa Ambasadorima održivog razvoja i životne sredine govorili su predstavnici sledećih Eko-škola: Dragica Božilović, PU „Galeb“, Petrovac na Mlavi, vrtić „Pčelica“, Šetonje; Siniša Simendić, OŠ „Simeon Aranicki“, Stara Pazova; Marina Maksić, OŠ „Vuk Karadžić“, Surčin – Beograd; Aleksandra Strugar, OŠ „Sveti Sava“, Čačak; Zorica Milosavljević, OŠ „Dimitrije Tucović“, Čajetina i Jagoda Petrović Ukaj iz Geodetsko- tehničke škole iz Beograda.

Milisav Pajević

Velika zagađenost vazduha u Pljevljima

27.11.2017

Ulica, zagađenje, saobraćaj — Foto-ilustracija: Pixabay

U Pljevljima u Crnoj Gori izmerena je koncentracija PM10 čestica 10 puta veća od dozvoljenih vrednosti.

Instrumenti Agencije za zaštitu životne sredine registrovali su juče ujutro u tri sata koncentraciju PM 10 čestica od 500,9 mikrograma po metru kubnom. Vrednosti sumpor-dioksida juče su, kao i prethodnih dana, bile značajno visoke.

U 14 sati u Pljevljima je izmerena koncentracija SO2 od 176,8 mikrograma po metru kubnom, što je preko 70 puta više nego u Nikšiću, u kojem je u isto vreme izmerena koncentracija sumpor-diosida od 2,5 mikrograma po metru kubnom.

U istom periodu u Pljevljima sadržaj azot-dioksida iznosio je 30,9 mikrograma po metru kubnom.

izvor: vijesti.me

Sandra Jovićević

Počeo projekat o selekciji komunalnog otpada u Podgorici

27.11.2017

upravljanje-otpadom — Foto - ilustracija: Pixabay

U Podgorici je danas započet projekat o selektivnom sakupljanju komunalnog otpada „Otpad – resurs koji trebamo iskoristiti“.

Jedan od osnovnih ciljeva ovog projekta je podizanje ekološke svesti građana u cilju obezbeđivanja održivog upravljanja komunalnim otpadom u Podgorici i podsticaj građana, a pre svega dece, na selektivno prikupljanje otpada, i upoznavanje sa načinom odgovornog ponašanja prema prirodi i životnoj sredini. Cilj je probuditi kod dece i građana ekološku svest o pravilnom sakupljanju otpada i ukazati na važnost njegovog recikliranja i benefite koji se od toga imaju.

Edukaciju će sprovoditi preduzeće „Medix“ sa licenciranim stručnim kadrom iz oblasti upravljanja otpadom i to kroz edukativna predavanja građanima po gradskim i prigradskim mesnim zajednicama, školskoj deci po osnovnim i srednjim školama, obilazak reciklažnih dvorišta, obilazak sanitarne deponije „Livade“ i Regionalnog reciklažnog centra.

Projekat sprovodi Sekretarijat za komunalne poslove i saobraćaj Podgorice.

izvor: cdm.me

Sandra Jovićević

Ekološki pokret ,,Ozon“ uputio Inicijativu za inspekcijski nadzor u železari Toščelik Nikšić Steel zbog nepribavljanja ekološke saglasnosti

27.11.2017

Foto: Ozon

Ekološki pokret “Ozon“ uputio je Upravi za inspekcijske poslove Crne Gore Inicijativu za inspekcijski nadzor kojom se predlaže da se Toščeliku Nikšić Steel, naredi pribavljanje ekološke saglasnosti na Elaborat procene uticaja rada Toščelika Nikšić Steel na životnu sredinu, koji će obuhvatiti čitav proces proizvodnje i sva postrojenja i zabrani izvođenje radova dok se ne pribavi saglasnost Agencije za zaštitu prirode i životne sredine na predmetni elaborat.

,,Pored ključnog problema u nedostatku dokumentacije, upotrebnih dozvola za elektrolučnu i rotacionu peć, saglasnosti na elaborate procjene uticaja na životnu sredinu, veliki problem predstavlja i deponovanje otpada. Trenutno se industrijski otpad deponuje u krugu fabrike, što se takođe mora zaustaviti dok se ne pronađe adekvatno rešenje u skladu za zakonskom regulativom.“ – navodi se u dokumentu upućenom Sektoru za zaštitu životne sredine, bezbednost i zdravlja ljudi, socijalne i dečje zaštite.

Iz Ekološkog pokreta “Ozon“ su ukazali i na neozbiljan odnos turskih investitora prema institucijama sistema i važećem zakonskom okviru i predložili da ekološki inspektor izrekne maksimalne kaznene mere propisane važećim Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu.

Milisav Pajević

Elektrana u Švedskoj koristi garderobu poznatog brenda kao izvor energije

27.11.2017

Švedska elektrana severozapadno od Stokholma radi na tome da eliminiše fosilna goriva iz upotrebe do 2020. godine – alternative traže u drvetu i otpadu. Ove godine spalili su oko 15 tona H&M garderobe.

Švedska elektrana koja je u vlasništvu kompanije Malarenergi AB u Vesterosu u Švedskoj, radi na tome da izbaci iz upotrebe naftu i ugalj i okreće se neočekivanom izvoru energije: garderobi. Nadležni za zalihe goriva Jens Neren rekao je za Blumberg, “Za nas to je upotrebljiv materijal. Naš cilj je da koristimo samo obnovljiva i reciklirana goriva.”

Švedska se može pohvaliti energetskim sistemom bez emisija štetnih gasova, vetro, nuklearnim i hidroelektranama. Iako neke opštine koriste naftu i ugalj za grejanje u zimskim danima, vlasti se nadaju da će se uskoro okrenuti biogorivima u potpunosti.

Gde se tu uklapa H&M? Malarenergi ima dogovor sa obližnjim gradom Eskilstuna da kao gorivo koristi njihov otpad koji, delom dolazi iz skladišta H&M-a. Džoana Dahl, direktorka odnosa sa javnošćšu H&M-a za Blumberg rekla je, “H&M ne spaljuje garderobu koja je bezbedna za upotrebu. Doduše, naša je zakonska obaveza da garderobu koja sadrži buđ ili nije u skladu sa našim striktnim standardima uništimo.”

Elektrana koja snadbeva električnom energijom oko 150 000 domaćinstava u Vesterosu, ove godine spalila je oko 400 000 tona otpada.

Milan Zlatanović

Izvor: inhabitat.com

Hrvatska finansira energetsku sanaciju objekata sa 380 miliona kuna

27.11.2017

Energetska efikasnost — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministar građevinarstva i prostornog uređenja Hrvatske Predrag Štromar predstavio je na konferenciji za medije novi Poziv ministarstva Energetska obnova i korišćenje obnovljivih izvora energije u zgradama javnog sektora, koji je otvoren 16. novembra 2017.godine, a za koji je iz Evropskog fonda za regionalni razvoj za energetsku sanaciju zgrada javnog sektora osigurano 380 miliona kuna.

Bespovratna sredstva dodeljivaće se putem otvorenog postupka dodele bespovratnih sredstava, a podnošenje projektnih predloga dozvoljeno je od 2. januara 2018. godine do 31. decembra 2020. godine, odnosno do iskorišćenja raspoloživih finansijskih sredstava. Najniži iznos bespovratnih sredstava koji se može dodeliti za finansiranje prihvatljivih troškova projekta je 80 hiljada kuna, a najviši 40 miliona kuna. Projektima energetske sanacije kroz integrisani pristup predviđene su uštede energije od najmanje 50 odsto u odnosu na godišnju potrošnju energije za grejanje/hlađenje pre realizacije projekta.

Pozivom se promoviše sprovođenje mera energetske sanacije i korišćenje obnovljivih izvora energije u zgradama javnog sektora u kojima tela državne vlasti i državne uprave, jedinice lokalne ili regionalne samouprave, javne ustanove, ustanove, verske zajednice i zadruge obavljaju društvene delatnosti.

izvor: mgipu.hr

Sandra Jovićević

Sarajevska opština Centar dobila tri solarne klupe

27.11.2017

U okviru UNDP projekta MDF Program očuvanja okoline i klimatske promene na tri lokacije u opštini Centar u Sarajevu postavljene su pametne solarne klupe.

Klupe koriste solarnu energiju, pružaju ambijentalno osvetljenje, a opremljene su i USB priključcima za punjenje mobilnih telefona i internetom. U klupama su ugrađeni sistemi hlađenja koji osiguravaju da temperatura ostane pogodna za sedenje u svim vremenskim uslovima. Solarne ploče stvaraju do 110 W električne energije po satu, smeštene su ispod površine za sedenje, a veličinom omogućavaju efikasno korišćenje solarne energije.

Proizvođač pametnih solarnih klupa je hrvatska kompanija Include iz Solina.

izvor: centar.ba

Sandra Jovićević

Održan naučno-stručni skup o vrednostima rezervata “Zasavica”

27.11.2017

Ptice Zasavica — Foto: www.zasavica.org.rs

U sali Skupštine Grada Sremska Mitrovica, 23. i 24. novembra održan je Naučno-stručni skup o biodiverzitetu i drugim vrednostima rezervata “Zasavica 2017” sa međunarodnim učešćem.

Skup je održan u prilog obeležavanja 20 godina postojanja Specijalnog rezervata prirode prve kategorije “Zasavica”. Naučno-stručni skup okupio je dvadesetak gostiju iz okruženja, koji su održali različita predavanja i referate prema sekcijama, a koje se odnose na različite geografske, hidrobiološke, geomorfološke, ali i sekcije- genetike, mikologije uz eko turizam i upravljanje u zaštićenom dobru.

Drugog dana Naučno-stručnog skupa u Vizitorskom centru Specijalnog rezervata “Zasavica” je promovisana knjiga “Atlas ptica gnezdarica u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica”.

Organizator dvodnevnog Naučno-stručnog skupa o vrednostima rezervata je Pokret gorana u Sremskoj Mitrovici, kao staralac nad Specijalnim rezervatom prirode prve kategorije “Zasavica”.

Milisav Pajević

Počeo projekat SeNs WETLANDS

27.11.2017

Svečanost povodom otvaranja projekta „Active Sensor Monitoring Network and Environmental Evaluation for Protection and Wise use of Wetlands and Other Surface Waters – SeNs WETLANDS” Interreg IPA programa prekogranične saradnje Hrvatska-Srbija 2014-2020 održala se u četvrtak 21. novembra 2017. godine na Fakultetu tehničkih nauka.

Glavni cilј SeNs WETLANDS projekta je razvoj integrisanog prekograničnog monitoring sistema za potrebe zaštite životne sredine i biodiverziteta, čime će se obezbediti nova prekogranična korelacija i evaluacija podataka. Nosilac projekta je Fakultet tehničkih nauka, dok je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode jedan od partnera. Ostali partneri su Fakultet elektrotehnike, računarstva i informacijskih tehnologija iz Osijeka i Javna ustanova za upravlјanje zaštićenim prirodnim vrednostima Vukovarsko-sremske županije iz Vinkovaca.

Uloga Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u projektu je da odredi potrebe i mogućnosti za uspostavlјanje multifunkcionalnog pojasa za zaštitu močvarnih staništa u blizini polјoprivrednog zemlјišta. Zavod će koristiti podatke dobijene od praćenja kvaliteta vode i valorizacije vegetacije obale radi izrade Priručnika za uspostavlјanje i upravlјanje obalnim pojasom vegetacije u Panonskom regionu.

Projekat SeNs WETLANDS, ukupne vrednosti 390.820,90 evra, bavi se zaštitom močvarnih staništa kao najugroženijih ekoloških sistema u Evropi i svetu. Na posmatranim područjima planirano je da se pored kontinuiranog praćenja kvaliteta vode, primenom aktivne bežične senzorske mreže, periodično radi analiza fizičko-hemijskih parametara vode analitičkim i novim optičkim senzorskim metodama, na osnovu čega će se odrediti preporuke i smernice za postavlјanje i održavanje zaštitnog višenamenskog vegetacionog pojasa na nasipima i obalama močvarnih staništa u blizini polјoprivrednog zemlјišta.

Svi rezultati aktivnosti jedinstvenog prekograničnog mrežnog monitoring sistem za prikuplјanje, evaluaciju, obradu i prezentaciju podataka će biti dostupni široj javnosti putem internet stranice projekta. Takođe, predviđene su i edukativne aktivnosti za decu u osnovnim školama, kao i javne rasprave i obuke zainteresovanih grupa lokalnih zajednica.

izvor: pzzp.rs

Sandra Jovićević

Honda će puniti električne automobile za samo 15 minuta

26.11.2017

Honda u skoroj budućnosti planira da lansira više električnih vozila koja bi nudila mogućnost tzv. brzog punjenja. Prema navodima raznih izvora, Honda želi da do 2022. na tržištu ima modele koji će nuditi oko 240 km autonomije za samo 15 minuta punjenja njihovih baterija, što bi značilo smanjenje za otprilike polovinu trenutno potrebnog vremena (30 min za 80%).

Za tu svrhu Honda bi u saradnji s još nepoznatim partnerom razvila nove baterije visokog kapaciteta koje će biti prilagođene brzom punjenju i opremljene naprednim i efikasnim sistemom nadzora. Takođe, sama vozila bi trebalo da se pohvale nešto nižom masom koja će omogućiti dužu autonomiju.

Naravno, da bi električna vozila imala smisla potrebna je i široka mreža punjača, a primera radi Evropa do 2020. namerava da ima na hiljade punjača snage 350 kW, a isto važi i za Japan. Do tada Honda će u Evropi, tokom 2019., lansirati pristupačno električno vozilo bazirano na konceptnom modelu Urban EV. Honda električna vozila nove generacije će iskoristiti ovu bržu infrastrukturu punjenja.

Izvor: Electric Vehicle News

Radionica o značaju primene informacionih i komunikacionih tehnologija u poljoprivredi i životnoj sredini

25.11.2017

LandSense-radionica-Ruma — Foto: Milisav Pajević

U sklopu međunarodnog projekta projekta “LandSense” 24. novembra, u Srednjoj poljoprivredno-prehrambenoj školi „Stevan Petrović – Brile“ u Rumi je održana radionica, na kojoj je učenicima predstavljen projekat LandSense, koncept „građanskih opservatorija“, te značaj primene informacionih i komunikacionih tehnologija u poljoprivredi i životnoj sredini.

Poseban deo radionice je bio posvećen kratkoj obuci učenika za korišćenje platforme CropSupport, budući da će oni u narednom periodu aktivno prikupljati podatke o poljoprivrednom zemljištu u okviru svojih nastavnih aktivnosti ili na svojim porodičnim imanjima. U junu iduće godine učenicima koji su aktivno učestvovali u prikupljanju podata biće uručeni sertifikati, dok je za najaktivnije učenike predviđena i odgovarajuća nagrada.

Projekat „LandSense“ se sprovodi u okviru evropskog Istraživačkog i inovativnog programa H2020.

– Glavni cilj projekta je demonstracija koncepta „građanske opservatorije“ u sektoru poljoprivrede. Ovaj koncept podrazumeva uključivanje „običnih“ građana u procese monitorninga životne sredine i aktivnosti prikupljanja podataka o promenama zemljišta, a zatim korišćenje prikupljenih podataka od strane naučno-istraživačkih institucija (npr. u svrhe izučavanja klimatskih promena, unapređenja sistema satelitskih opservacija, itd.), kaže Vladimir Mrkajić, član projektnog tima LandSense iz Srbije.

U projektu učestvuje preko 15 partnera iz devet evropskih zemalja (Austrija, Nemačka, Francuska, Belgija, Holandija, Italija, Velika Britanija, Slovenija, Srbija).

U Srbiji projektne aktivnosti sprovodi kompanija InoSens iz Novog Sada, koja je razvila platformu CropSupport, a koju čine veb i mobilna aplikacija.

Ova digitalna i besplatna platforma pruža podršku poljoprivrednicima i ostalim zainteresovanim građanima prilikom prikupljanja podataka o korišćenju zemljišta i zemljišnog pokrivača. Naime, putem korišćenja svojih pametnih telefona i veb aplikacije, građani sakupljaju informacije o vrsti proizvodnje na datom zemljištu (npr. da li se radi o ratarstvu, povrtarstvu, voćarstvu ili vinogradarstvu) i specifiraju naziv useva koji se gaji (da li je u pitanju pšenica, paprika, jabuke, itd.).

Za uslugu prikupljanja podataka, korisnici dobijaju putem CropSupport veb platforme korisne podatke o svom zemljištu – vremensku prognozu za mikrolokaciju date parcele kao i obrađene satelitske snimke koji sadrže informacije o eventualnom stresu useva usled izloženosti štetočinama, biljnim bolestima, nedostatku vode ili hranljivih elemenata u zemljištu.

Milisav Pajević

Otvorena konferencija “Investirajmo u otpornost društva”

24.11.2017

Konferencija-investirajmo-u-buducnost — Foto: Milisav Pajević

U Beogradu je otvorena konferencija “Investirajmo u otpornost društva”.

Cilj konferencije koju su organizovali Program UN za razvoj (UNDP) u Srbiji, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije i Beogradski fond za političku izuzetnost, jeste da pokaže da investicije u 21. veku moraju biti „pametnije“ nego što je to bio slučaj ranije.

Konferenciju je otvorila zamenica predstavnika UNDP u Srbiji Stelijana Nedera.

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavice Ðukić Dejanović poručila je da je u današnje vreme gotovo sve rizik i da se društvo mora dobro pripremiti uz prevenciju i dobru informisanost.

– U slučaju katastrofičnih situacija, ali ne samo prirodnih nepogoda, već i onih koje imaju društveni karakter, planovi moraju biti spremni i moramo znati što ko radi, rekla je Đukić Dejanović.

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku rekla je da su za prevenciju od katastrofa ključni planovi i to da informacije o jačanju otpornosti i spremnosti za reagovanje stignu do običnog čoveka.

Moderne tehnologije, upravljanje podacima, regionalna i saradnja svih u društvu doprinose jačanju otpornosi i smanjenju rizika od katastrofa, kaže Ben Slej iz Regionalnog centra UNDP u Istanbulu.

U okviru diskusije na temu „Otpornost na prirodne nepogode“, govorili su Marko Blagojević, direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije, Danijela Božanić, šef odseka za klimatske promene, Ministarstva zaštite životne sredine, Ljuban Tmušić, načelnik Sektora za civilni zaštitu i humanitarnu pomoć Crne Gore i Jelena Matić Varenica iz Republičkog geodetskog zavoda.

Odgovor na izazove katastrofa mogu da nam daju odgovarajuća tehnologija i upravljanje podacima, podvukao je Slej na panelu “Otpornost na prirodne katastrofe” u okviru konferencije “Investirajmo u otpornost društva”.

Učesnici panela o finansijskim rizicima usled prirodnih katastrofa ističu da se osim budžeta Srbije koji stoji na raspolaganju mora raditi i na drugim izvorima finansija, ali da je važno i podići svest običnih ljudi i privrede da država ne može sve sama već da moraju svoju imovinu da osiguraju.

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić govoriće drugog dana i to na temu „Оtpornost gradova i zajednica“, a ukrstiće stavove i predstavnici nadležnih institucija iz Srbije i Hrvatske, šef Komesarijata za izbeglice i migraciju Vladimir Cucić, kao i predstavnici Beograda i Kraljeva, grada koji je pre nekoliko godina zadesila elementarna nepogoda.

Završnu reč na konferenciji imaće Armen Grigorijan, savetnik za klimatske promene i smanjenje rizika od nepogoda iz regionalnog centra UNDP u Istanbulu.

1...1,1881,1891,190...1,677 Page 1,189 of 1,677

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM