Francuzi ulaze u 2022. sa nizom novih propisa za jačanje ekološke svesti

Foto-ilustracija: Unsplash (Fikri Rasyid)

Niz novih propisa stupiće na snagu u Francuskoj u 2022. godini, sa ciljem da građani promene svakodnevne navike koje štete životnoj sredini.

Između ostalog, više neće biti dozvoljeno korišćenje plastične ambalaže za većinu voća i povrća, dok će reklame za automobile morati da sadrže poruke koje promovišu šetnju i vožnju bicikla.

Mere koje je usvojila vlada predsednika Emanuela Makrona imaju za cilj smanjenje zagađenja i uticaja automobila na emisije gasova staklene bašte.

Praziluk i šargarepa, paradajz i krompir, jabuke i kruške, i još oko 30 artikala, od danas više neće biti prodavani u plastici, već u materijalima koji se mogu reciklirati.

Plastika će i dalje biti dozvoljena za određene vrste voća poput bresaka, ali će postepeno biti zabranjivana u narednim godinama.

Vlada je izrazila očekivanje da će novi propisi eliminisati oko milijardu komada plastičnog otpada godišnje.

Časopisi i druga izdanja takođe će morati da budu prodavani bez plastične ambalaže, a restorani brze hrane više neće moći da nude deci besplatne plastične igračke.

Reklame za automobile moraće da sadrže poruku koja ljude podstiče da razmisle o više ekološkim načinima prevoza.

Od marta će u tim reklamama morati da stoji jedna od sledeće tri poruke: „Za kratka putovanja, radije izaberite šetnju ili bicikl“, „Razmislite o zajedničkom prevozu“ ili „Svakodnevno koristite javni prevoz„.

Prema uredbi objavljenoj ove nedelje, novi propisi će obuhvatiti i reklame na televiziji, radiju, novinama, bilbordima i internetu, a za oglašivače koji ne budu poštovali pravila predviđena je kazna do 50.000 evra.

Sektor saobraćaja u Francuskoj učestvuje u emisiji gasova staklene bašte sa oko 31 odsto, od čega polovina dolazi od privatnih automobila.

Foto-ilustracija: Unsplash (Andrew Roberts)

Takođe, francuski telefonski operateri i internet provajderi moraće u 2022. godini da saopštavaju korisnicima procenu količine emisija gasova staklene bašte koje stvaraju njihove aktivnosti na internetu i upotreba mobilnih telefona.

Taj potez ima za cilj znatno podizanje svesti javnosti o uticaju digitalne tehnologije na životnu sredinu.

Emisije gasova staklene bašte naročito dolaze iz centara za obradu podataka koji koriste energiju za skladištenje podataka u „oblaku“ (cloud).

Prema prošlogodišnjem izveštaju Senata, sektor digitalne tehnologije učestvovao je sa dva odsto u emisiji gasova staklene bašte u Francuskoj 2019. godine.

Izvor: Beta Zelena Srbija

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti