Radionica „UNESCO čovek i biosfera“ – međusektorski pristup upravljanja prirodnim resursima u Gruziji

21.11.2017

U organizaciji GIZ-a početkom novembra 2017. godine, održana je međunarodna radionica „UNESCO čovek i biosfera“, međusektorski pristup upravljanja prirodnim resursima – Da li to funkcioniše na južnom Kavkazu?, uz učešće predstavnika iz Jermenije, Azerbejdžana, Hrvatske, Srbije, Češke, Rusije, Gruzije i eksperata UNESCO za program „Čovek i biosfera“ (MAB).

Cilj radionice je bio da se predstave primeri rezervata biosfere van Kavkaza i mogućnost osnivanja i formiranja rezervata biosfere u zemljama južnog Kavkaza. Takođe, cilj je bio da se doprinese boljem razumevanju MAB koncepta među zainteresovanim stranama i proširenje baze znanja koja se odnosi na donošenje odluka, planiranje i implementaciju programa MAB. Još jedan od ciljeva radionice bio je podržavanje i konkretno planiranje i sprovođenje koraka u zemljama južnog Kavkaza.

Prvi deo radionice odnosio se na uvođenje MAB koncepta za međusektorsko, integrisano i održivo upravljanje prirodnim resursima. Prezentacija profesora Michael Succova „UNESCO MAB program – međunarodna priča o uspehu“, predstavljala je uvod u rad . Potom je istoriju i osnove MAB programa, prezentovao član Savetodavnog komiteta UNESCO MAB-a Peter Cupa. U drugom delu radionice predstavljeni su različiti rezervati biosfere, u cilju razmene iskustava i učenje iz dobrih praksi iz šest rezervata biosfere. Ovim putem prezentovane su osnovne karakteristike rezervata biosfere, informacije o procesu uspostavljanja MAB-a, zoniranje i način uspostavljanja zona, prednosti za lokalno stanovništvo, glavni izazovi, pravne odredbe za održavanje rezervata i institucionalna struktura upravljanja rezervatom.

U okviru programa radionice prvog i drugog dana, u završnom delu su prikazani kratki video snimci i filmovi iz različitih rezervata biosfere. Trećeg završnog dana radionice, predstavljeni su rezultati rada u grupama, odnosno predstavljanje zemalja i izrada preporuka za implementaciju MAB koncepta u Južnom Kavkazu.

izvor: zzps.rs

Sandra Jovićević

Privrednici iz Nemačke zainteresovani za organsku proizvodnju u opštini Blace

21.11.2017

U kabinetu Zorana Jozića, predsednika opštine Blace nedavno je upriličen prijem za rukovodioce i predstavnike nemačke firme „Toppas“, kao i predstavnike firme „Vino Župa“ d.o.o. iz Aleksandrovca.

Predsednik opštine predstavljajući potencijale opštine Blace u ovoj oblasti izrazio je spremnost opštine za saradnju sa svim potencijalnim investitorima koji žele da ulažu u Blace, dok su privrednici iz Nemačke zainteresovani za ulaganje u organsku proizvodnju u Topličkoj kotlini, na istočnim obroncima Kopaonika i jugozapadnim padinama Jastrebca.

Na sastanku je bilo reči i o pronalaženju načina za ponovno funkcionisanje bivše fabrike za preradu voća „Fruto“.

Blace je pretežno poljoprivredni kraj i lokalna samouprava posebnu pažnju posvećuje organskoj proizvodnji voća, pa je teritorija opštine interesantna za strane investitore.

Milisav Pajević

Albanija i Srbija najveći proizvođači sirove nafte na Zapadnom Balkanu

21.11.2017

Najveći proizvođač sirove nafte na Zapadnom Balkanu sa 21.100 barela dnevno je Albanija, dok je Srbija na drugom mestu sa 20.560 barela proizvedenih na dnevnom nivou, objavljeno je u Izveštaju atinskog Instituta za energetiku Jugoistočne Evrope, prenosi Albanska telegrafska agencija.

Na području Jugoistočne Evrope sirovu naftu u manjoj količini proizvode Bugarska sa 3.600 barela dnevno i Grčka sa 1.900 barela na dnevnom nivou, a u regionu ubedljivo dominira Rumunija sa 103.000 barela sirove nafte dnevno, a iza nje je Turska sa 61.000 barela, podaci su iz Izveštaja. Prema podacima ovog Instituta proizvodnja sirove nafte u Hrvatskoj iznosi 18.000 barela dnevno.

Inače, dnevna potrošnja nafte u Srbiji je nešto iznad 12,1 miliona litara, u Hrvatskoj približna Srbiji, a u Albaniji je 3,8 miliona litara.

Milisav Pajević

U Užicu pokrenut projekat „Ja selektujem! A, ti?“

21.11.2017

Užice je pokrenulo ekološki projekat „Ja selektujem! A, ti?“ koji je podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije.

Cilj projekta jeste da se Užičani upoznaju sa ekološkim uštedama koje su selekcijom otpada ostvarili učenici škola u Užicu. Sam naziv projekta je poruka mladih starijima – „Ja selektujem! A ti?“.

Za 5 godina koliko se primarna selekcija otpada u školama odvija, na Deponiju je stiglo 160 tona selektovanog otpada, a to znači papira, plastike, tetrapaka i limenki. Od ukupne količine, papira je 106 tona, plastike oko 38 tona i tetrapaka i limenke više od 17 tona.

Udruženje nastavnika „Opstanak“ koje okuplja biologe koji žive i rade na teritoriji Zlatiborskog okruga, do sada je osmislilo i realizovalo brojne aktivnosti u cilju podizanja ekološke svesti i savesti učenika, ali i sugrađana. Znajući da bez konstantne edukacije nema veće uključenosti sugrađana u rešavanje ekoloških problema u gradu, osmislili su i projekat „Ja selektujem! A ti?“, okrenut informisanju građana.

izvor: uzice.rs

Sandra Jovićević

Troškovi za zaštitu životne sredine u 2016. godini

21.11.2017

Zastita-zivotne-sredine — Foto-ilustracija: Pixabay

Republički zavod za statistiku saopštio je da su ukupni troškovi za zaštitu životne sredine u 2016. godini iznosili 35.349,4 miliona dinara, što je za 1,5 odsto više nego prethodne godine. Učešće investicija za zaštitu životne sredine iznosilo je 36,2 odsto dok su tekući izdaci imali učešće od 63,8 odsto.

Ukupne investicije za zaštitu životne sredine u 2016. godini su za 4,2 odsto više nego u 2015. godini, a ukupni tekući izdaci za zaštitu životne sredine su ostali na približno istom nivou kao i u prethodnoj godini. Najveći udeo u strukturi ukupnih investicija za zaštitu životne sredine u 2016. godini bio je za zaštitu vazduha i iznosio je 41,7 odsto (5.337,1 miliona dinara). Tekući izdaci za zaštitu životne sredine u 2016. godini iznosili su 22.544,4 miliona dinara, odnosno 10 miliona dinara više nego u prethodnoj godini.

Najveći udeo u strukturi ukupnih tekućih izdataka za zaštitu životne sredine u 2016. godini bio je za upravljanje otpadom i iznosio je 68,9 odsto (15.522,7 miliona dinara). U strukturi ukupnih investicija za zaštitu životne sredine u sektorima industrije, udeo za prevenciju zagađenja životne sredine iznosio je 12 odsto (1.047,6 miliona dinara), dok su investicije za tretman nastalog zagađenja iznosile 88 odsto (7.712,6 miliona dinara).

U 2016. godini, učešće troškova za zaštitu životne sredine u bruto domaćem proizvodu iznosilo je 0,8 odsto.

izvor: stat.gov.rs

Sandra Jovićević

Završena prijava škola na takmičenje Navike promeni školu opremi

21.11.2017

Organizatori takmičenja Navike promeni školu opremi objavili su spisak škola učesnika.

U proteklom periodu sve osnovne i srednje škole iz Tuzlanskog kantona i Brodsko-posavske županije imale su priliku prijaviti se na regionalno takmičenje škola u uštedi energije i vode Navike promeni školu opremi.

Takmičenje službeno počinje 5. decembra 2017. godine, kada će u Tuzli biti organizovan prijem predstavnika svih škola koje su se prijavile na takmičenje. Dve škole koje budu najuspješnije osvojiće vredne nagrade za svoju školu – fotonaponski sistem za proizvodnju električne energije koji će biti instaliran na objektu škole i solarnu laboratoriju, koju će zajedničkim praktičnim radom opremiti učenici škole, uz pomoć svojih nastavnika i mentora osiguranog od strane organizatora takmičenja.

izvor: zelena-akcija.hr

Sandra Jovićević

U DRUŠTVU JE SVE LEPŠE A peške ili biciklom je najzdravije

21.11.2017

Bogdan-Spasojevic — Foto: Bogdan Spasojević

Iako se ovo izdanje našeg biltena mahom bavi vozilima na električni pogon, istinski borci za zeleni saobraćaj i ekološku mobilnost zapravo su biciklisti i pešaci. „Debeli biciklisti”, „Samo ne autom”, „Ulice za bicikliste” i „Kritična masa” – ovo su samo neke od mnoštva akcija građana iz urbanih sredina, koji se preko društvenih mreža spontano okupljaju i šire ideju o zaštiti životne sredine, zdravom životu i potrebi za čistijim vazduhom u gradovima. I, naravno, uživaju u vožnji bicikla i pešačenju. Koristimo priliku da vam ih predstavimo.

DEBELI BICIKLISTI

Činjenica je da nije svako rođen da čitavog života bude atletski građen i da se uklapa u standarde klasičnog sportiste koji se razmeće svojim vitkim telom u uskim lateks biciklističkim bermudama i još užem topu. Ipak, to što se često prepuštamo lenčarenju i dobrom zalogaju ne bi trebalo da nas spreči da, iz čistog hedonizma, uživamo u laganoj vožnji bicikla.

Primer za ovakav način života je neformalna grupa koja sebe predstavlja imenom Debeli biciklisti. Ona okuplja zaljubljenike u kulturu, umetnost, iće i piće, koji se brojnim akcijama svim srcem bore za „zelene” ulice i čist vazduh.

Ivan Tobić, jedan od osnivača Debelih biciklista, popularni smederevski i beogradski muzičar, otkrio nam je zašto su njihove vožnje i akcije prave poslastice za sve ljubitelje biciklizma, ekološkog aktivizma i umetnosti, ali i dobrog zalogaja.

– Prelazili smo i više od hiljadu kilometara kako bismo odsvirali koncerte na biciklima, ispekli smo i sa prijateljima podelili ciklobasicu-kobasicu u obliku bicikla, dostojnu Ginisovog rekorda, izgradili reciklirani parking za debele bicikliste, vozili u Šimanovce na poklonjenje deda Šimanu – imaginarnom pronalazaču „šimano” menjača, skidali prokletstvo sa biciklista na vrhu Prokletija, vodili akciju zabrane korišćenja automobila na Zemunskom keju, a svakog Uskrsa tradicionalno organizujemo viteški turnir u tucanju jajima na biciklima.

– Put u Firencu, u okviru projekta Ciklomotiva, koji motiviše reciklažu limenki i ostalih materijala, bio je jedan od najinspirativnijih poduhvata članova ove male renesansne klape. Svi koji prate naše putopise, svojevrsne pikarske romane, uživaju i sami u našim avanturama. One su inspirisali mnoge da koriste bicikl kao najekološkiji i najzdraviji vid kretanja – objašnjava Ivan.

SAMO NE AUTOM

Kampanja „Samo ne autom” sprovodi se u Beogradu kao jednodnevni izazov namenjen kompanijama, javnim ustanovama i institucijama. Na dan takmičenja učesnici prijavljuju svoje timove koji će tog dana doći na posao peške ili biciklom (samo ne autom).

U prvoj godini, učešće u takmičenju uzelo je 425 pojedinaca iz 36 kompanija, javnih ustanova i institucija. „Samone autom” pređeno je nešto više od 4.000 km. U drugoj godini takmičenja, na dan izazova, 18. maja 2017. godine učešće je uzelo 611 takmičara iz preko 60 kompanija, a ukupno je pređeno vise od 9.000 kilometara.

– Cilj kampanje je da se kompanije, javne ustanove i insititucije podstaknu na razmišljanje o urbanoj mobilnosti i da motivišu svoje zaposlene da koriste alternativne načine prevoza. Istovremeno, kampanja utiče na veću vidljivost biciklista i biciklistkinja u Beogradu i pokazuje nam kako bi mogao da izgleda Beograd ukoliko bi svi dolazili na posao samo ne autom – rekao je Danilo Ćurčić, jedan od organizatora ove akcije.

Naredna akcija u okviru kampanje „Samo ne autom” planirana je za Evropsku nedelju mobilnosti, u septembru 2017. godine.

ULICE ZA BICIKLISTE I NJIHOVA „KRITIČNA MASA”

Udruženje građana „Ulice za bicikliste” bavi se promocijom i javnim zagovaranjem bicikla kao svakodnevnog sredstva transporta u Beogradu.

– Mi se zalažemo za zeleniji saobraćaj, jer je to zdravije za sve nas. Ideja našeg udruženja je da s jedne strane apelujemo na vozače motornih vozila da na ulicama paze na bicikliste, a s druge da podstaknemo izgradnju što većeg broja biciklističkih staza, kako bismo mogli bezbedno da pedaliramo svuda – rekao nam je Zoran Bukvić iz udruženja „Ulice za bicikliste”.

„Kritična masa” je događaj koji se organizuje širom sve- ta, a ideja je skretanje pažnje na probleme biciklista i promocija bicikla kao vida prevoza. Nedavno je u Beogradu održana 75. akcija „Kritična masa”, a kraj vožnje obeležen je tradicionalnim piknikom, koji je ovog puta održan na Kalemegdanu, ispod Nebojšine kule.

– Skupljamo se svake poslednje subote u mesecu, po kiši, suncu ili snegu. Dođite! Pored toga što je zabavno voziti bicikl u društvu, „Kritična masa” je uvek akcija za sebe, jer svaka nosi jedinstvenu poruku i ima cilj da skrene pažnju na neki konkretan, aktuelan problem sa kojim se biciklisti, ali i ostali građani suočavaju u datom trenutku – kazao je Zoran.

Priredila: Vera Rakić

Ovaj sadržaj je prvobitno objavljen u biltenu Energetskog portala pod nazivom EKO-MOBILNOST, jula 2017. godine.

Crna Gora i Albanija podržavaju Jonsko-jadranski gasovod

21.11.2017

Ministar ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić sastala se sa Ministrom infrastrukture i energetike Albanije Damianom Gjiknurijem.

Investicije u proizvodne energetske kapacitete Crne Gore i Albanije su neophodne, imajući u vidu činjenicu da se proizvodnja električne energije u dvema državama dominantno bazira na hidrološkim proizvodnim kapacitetima, zaključeno je na sastanku. Istaknuto je i da je u cilju obezbeđivanja kontinuiranog snabdevanja električnom energijom, neophodno obezbediti diversifikaciju izvora električne energije.

Takođe, dva ministra su izrazila spremnost u pružanju dalje podrške projektu Jonsko-jadranskog gasovoda (IAP), koji bi bio od velikog značaja ne samo za Crnu Goru i Albaniju, već i za sve zemlje regiona.

izvor: mek.gov.me

Sandra Jovićević

Mladi stručnjaci za budućnost oblasti voda u Srbiji

21.11.2017

U okviru međunarodne naučno-stručne konferencije i izložbe opreme FORUM VODA 2017, održana je prvi put tematska sesija Mladi stručnjaci za budućnost oblasti voda u Srbiji.

Teme prezentovanih radova od strane mladih stručnjaka bile su o monitoringu kvaliteta vode kao izvora vodosnabdevanja, projektovanju i upravljanju zonama sanitarne zaštite, tehnološkim procesima prečišćavanja vode za piće, monitoringu industrijskih otpadnih voda koje se upuštaju u gradski kanalizacioni sistem i upravljanju sistemima. Mladi stručnjaci Agencije za zaštitu životne sredine, angažovani po osnovu privremenih i povremenih poslova i na stručnom osposobljavanju i usavršavanju, prezentovali su rad iz domena poslova koje obavljaju.

Posle prezentacija svih radova, na panelu se razvila živa diskusija. Stručni nivo prezentovanih radova i diskusija je opravdao održavanje ove sesije sa preporukom novog susreta sa mladih stručnjacima na tradicionalnom FORUMU VODA.

izvor: sepa.gov.rs

Sandra Jovićević

U Bonu usvojena Deklaracija o ekološkom i klimatskom delovanju na području zapadnog Balkana

21.11.2017

climate - change — Photo-illustration: Pixabay

Tokom predsedavanja Srbije Regionalnim savetom za saradnju održanim 17. novembra 2017. godine na marginama Konferencije o klimatskim promenama – COP 23 u Bonu, usvojena je zajednička Deklaracija o ekološkom i klimatskom delovanju na području zapadnog Balkana.

Deklaracija je izraz opredeljenja zemalja zapadnog Balkana da zajednički odgovore na sve veće klimatske izazove, i razvijaju saradnju u okviru regionalnih inicijativa i projekata u regionu zapadnog Balkana, u skladu sa postavljenim evropskim razvojnim ciljevima.

Potpisanom Deklaracijom potvrđeno je jačanje dalje saradnje na području zapadnog Balkana na primeni principa Sporazuma u Parizu i drugih mera u prilagođavanju klimatskim promenama, kao i združivanje snaga i preduzimanje zajedničkih akcija za zaštitu životne sredine u regionu.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Velika smrtnost u BiH zbog zagađenja vazduha

20.11.2017

Institut za zdravlje i sigurnost hrane Zeničko-dobojskog kantona i Eko forum Zenica su u saradnji sa Američkom ambasadom u Sarajevu prošle nedelje organizovali javnu tribinu Uticaji zagađenja vazduha na javno zdravlje u Zenici.

Ovom prilikom su izneti podaci koji pokazuju da je Bosna i Hercegovina na vrhu lestvice zemalja sa najvećim zagađenjem vazduha u Evropi. Istaknuto je i da bi Zenica svoj problem zagađenja vazduha delimično mogla rešiti ugradnjom filtera na pogone koksare, aglomeracije, visoke peći i čeličane koje se nalaze u sklopu železare.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, zbog zagađenja vazduha 2012. godine u Bosni i Hercegovini bio je 231 smrtni slučaj na 100.000 umrlih, dok je u SAD-u 12,1 i u Švedskoj 0,4.

Bolesti prouzrokovane zagađenjem odgovorne su za 9 miliona preuranjenih smrtnih slučajeva, odnosno 16 odsto svih smrtnih slučajeva širom sveta uzrokovano je zagađenjem. Prema ovim podacima, to je tri puta više nego što je smrtna stopa uzrokovana AIDS-om, tuberkulozom i malarijom zajedno i 15 puta više smrtnih slučajeva nego u svim ratovima i drugim oblicima nasilja.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Počela gradnja novog bloka TE „Kostolac B3″

20.11.2017

coal, ugalj, termoelektrana — Photo: Pixabay

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas, prilikom polaganja kamena temeljca za izgradnju novog bloka u Termoelektrani „Kostolac“, da u ovom trenutku Srbija i Kina imaju zajedničke projekte u vrednosti od šest milijardi dolara. Brnabić je navela da je izgradnja novog bloka „Kostolac B3″ najveća investicija u domaćem energetskom sektoru u poslednje tri decenije. Ona je, takođe, najavila da će se u Budimpešti sastati sa premijerom Kine i da će potpisati dva nova ugovora – jedan o izgradnji toplovoda Obrenovac–Beograd i drugi o izgradnji Koridora 11 Preljine–Požega.

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić istakao je da je ovo značajan dan za Srbiju, koja pokazuje da nastavlja da radi na razvijanju svog elektroprivrednog sistema, ali i da ima sve pretpostavke za privredni rast. Imamo sve dozvole i ovo će biti najsavremenije postrojenje po najvišim ekološkim standardima. To je, nakon tri decenije, najveći objekat koji gradimo u Srbiji, a energetski sektor je sektor sa najviše investicija, čija je visina gotovo tri milijarde evra, naglasio je ministar. On je poručio da je energetski sistem u Srbiji stabilan, kao i da se danas gradi oko hiljadu megavata u Srbiji, što pokazuje energetsku nezavisnost naše zemlje.

Vršilac dužnosti generalnog direktora EPS-a Milorad Grčić istakao je da je ovo veliki dan ne samo za Elektroprivredu Srbije, već i za celokupnu privredu u zemlji, jer čitav region sada postaje veliko i aktivno gradilište, a novi blok označiće proširenje kapaciteta EPS-a za pet odsto. Ukupna vrednost investicije je, kako je naglasio, 715 miliona dolara, pri čemu su oba bloka termoelektrane Kostolac modernizovana, a i proces odsumporavanja je uspešno završen.

Potpredsednik kineske kompanije „China Machinery Engineering Corporation” (CMEC) Tong Zigang rekao je da će ova firma na srpskom tržištu poštovati ugovor i srpske zakone, kao i lokalne običaje.

Ambasador Kine u Srbiji Li Mančang preneo je pozdrave i čestitke predstavnika kineskog parlamenta povodom početka realizacije ovog projekta. Saradnja sa Srbijom je dobar primer saradnje Kine sa zemljama u regionu, naveo je ambasador Li, izrazivši zahvalnost Vladi Srbije na tome što su kineskoj kompaniji dali priliku da radi na ovom projektu, ali i uverenje da će ta firma poštovati rokove i raditi kvalitetno.

Ovom događaju prisustvovali su i ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić, ambasador NR Kine u Srbiji Li Mančang i vršilac dužnosti generalnog direktora EPS-a Milorad Grčić.

Novi blok „Kostolac B3“, snage 350 megavata, najveća je investicija u domaćem energetskom sektoru i prvo veliko energetsko postrojenje koje se gradi u Srbiji posle gotovo tri decenije. Očekivana godišnja proizvodnja iznosiće približno 2,5 milijardi kilovat-časova električne energije. Vrednost izgradnje novog bloka „Kostolac B3“, zajedno sa partnerima iz NR Kine, iznosiće 613 miliona dolara, dok ukupna vrednost druge faze projekta modernizacije TE „Kostolac B” iznosi 715,6 miliona dolara, a trebalo bi da bude završen 2020. godine. Ukupno 85 odsto novca za finansiranje projekta obezbeđeno je iz dugoročnih kredita kineske Eksim banke, dok 15 odsto sredstava obezbeđuje EPS. Rok otplate je 20 godina, uključujući grejs period od sedam godina i fiksnu kamatu od 2,5 odsto godišnje.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Cena jeftine garderobe je visoka ako je plaćamo svojom planetom

20.11.2017

U poslednjih 50 godina, dogodile su se dramatične promene u svetu mode. Proizvođači su, smanjivanjem cena, učinili da poslednji trendovi više nisu rezervisani isključivo za elite. Mnoge devojke mogu sebi da priušte tu sjajnu crvenu PVC suknju, a momci uske farmerke sa rupama na kolenima. Ipak, ovi komadi vrlo verovatno neće im potrajati duže od samih trendova. Ovaj fenomen označen je kao “fast-fashion” (brza moda). Ultimativni cilj je da se poveća prodaja plasiranjem novih trendova na nedeljnom nivou. Društvo, opsednuto beskompromisnom potrošnjom, lako poklekne svom porivu da poseduje nešto novo i “trendi”, pa još po pristupačnoj ceni. Psiholozi tvrde da će ljudi radije da gomilaju jeftinu garderobu kratkog veka nego da investiraju u nekoliko komada odeće koji bi im potrajali duže.

Cene su niske zato što se proizvode ogromne količine odeće napravljene od jeftinih sintetičkih tkanina i veštačkih boja. Radnici koji tu istu odeću proizvode dobijaju niske plate – ili ih čak ne dobijaju uopšte.

Nedavno je modni svet potresao skandal. Naime, početkom novembra kupci odeće modne kuće Zara u Istanbulu, osim etikete na garderobi, pronašli su i sledeći natpis: “Ja sam napravio ovaj komad koji ćeš ti da nosiš ali nisam za to plaćen.” Radnici Zarine fabrike u Turskoj odučili su se na ovaj korak revoltirani neisplaćivanjem prethodne tri zarade. Ovaj događaj dodatno je doprineo krizi u modnoj industriji zbog male (često i nepostojeće) zaštite radnika u proizvodnji i njihove teško zarađene plate.

Osvrnimo se sada na uticaj ovakve masovne proizvodnje odeće na prirodnu okolinu.

Garderoba lošeg kvaliteta završava na deponijama, dok bi korisnije za našu planetu i nas, bilo da se donira u humanitarne svrhe ili prosledi second-hand radnjama i da svoj život nastavi kod novih vlasnika, a ne među smećem. Samo na nivou Amerike, 13 hiljada biliona tona garderobe završi na deponijama i prema procenama naučnika narednih 200 godina ispuštaju hemikalije i boje koje zagađuju okolno tlo i podzemne vode.

Zabrinjavajuća su i predviđanja naučnika da će do 2030. godine emisija štetnog ugljen-dioksida da se poveća za 60 odsto (2,8 milijardi tona godišnje). Glavne zemlje za proizvodnju pamuka, Kina i Indija, već se suočavaju sa veoma ozbiljnom nestašicom vode da će uskoro morati da biraju između proizvodnje pamuka i obezbeđivanja čiste pijaće vode. Projekcije naučnika kažu da će do 2030. potrošnja vode da se poveća za 50 odsto.

Ljudi iz modne industrije postali su svesni ozbiljnosti ovog problema. Jedan od predvodnika ka “održivoj” modi je kompanija H&M, koja u okviru svoje ponude ima i Conscious kolekciju od organskih i recikliranih materijala.

Selfridges, kao distributer odeće u Ujedinjenom Kraljevstvu, vrši pritisak na svoje dizajnere da se zalažu za životnu sredinu. Danijel Vega, direktorka za održivi razvoj u Selfridges-u, upozorila je da ukoliko nastavimo da trošimo ritmom prosečnog Evropljanina u 2017. godini, za život bi nam bile potrebne tri Zemlje. Stoga oni nastoje da promene svoje navike i nađu im alternative.

Bilo da je rezultat iskrene zabrinutosti za planetu ili pritiska milenijalaca, koji su po istraživanjima spremniji da plate više za proizvod koji manje šteti okolini, brendovi menjaju svoju politiku profita i podređuju je održivosti.

I vi, kao pojedinac, možete da doprinesete. Sledeći put kada poželite novu crnu rolku, potražite je najpre u prodavnicama sa jasnim konceptom o zaštiti životne sredine ili na lokalnim sajmovima sa polovnom garderobom, a kada želite da se rešite garderobe koju više ne nosite, donirajte je domu za nezbrinutu decu ili stara lica.

Jelena Kozbašić

Ambasador Fabrici istakao značaj međuinstitucionalne saradnje

20.11.2017

Podrška opštinama i unapređenje komunalne infrastrukture i usluga su u samom vrhu prioriteta Evropske unije u Srbiji, izjavio je šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Sem Fabrici, tokom posete Šapcu.

Tokom jednodnevne posete Šapcu, ambasador EU se sastao sa gradonačelnikom Šapca Nebojšom Zelenovićem sa kojim je učestvovao u sastanku sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva za zaštitu životnu sredine posvećenom postrojenju za preradu otpadnih voda u Šapcu, čiju je izgradnju EU podržala sa 10 miliona evra. Ostatak novca za ovaj projekat vredan preko 18 miliona evra su obezbedile lokalna samouprava i država.

Ambasador je sa svojim domaćinima obišao i postrojenje, a prilikom posete je medijima poručio da je to jedan od najvažnijih projekata u oblasti prerade otpadnih voda u Srbiji.

Fabrici je rekao da će u okviru IPA, a kasnije i drugih fondova, biti obezbeđen najveći deo sredstava za neophodne infrastrukturne projekte i pozvao je srpske vlasti da preuzmu kontrolu i pripremaju kvalitetnije projekte kako bi bile spremne da apliciraju za sredstva EU.

Izvor: Delegacija Evropske Unije u Republici Srbiji

1...1,1821,1831,184...1,673 Page 1,183 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM