„Voda je dragocen resurs, presudan za ostvarenje ciljeva održivog razvoja“ – Ban Ki-Mun

Voda je ključan faktor u poljoprivrednoj proizvodnji i proizvodnji hrane. Ona je krvotok ekosistema kao što su šume, jezera, močvarna područja i od nje zavisi celokupna ishrana sadašnjih i budućih generacija. Ali, izvori pijaće vode se smanjuju zabrinjavajućom brzinom. Rastuća nestašica vode predstavlja jedan od najvećih izazova klimatskih promena i postajaće sve veći problem kako se populacija bude povećavala, a sa njom i životni standardi.

Voda se za ljudske potrebe može eksploatisati sa površine ili iz dubine zemlje. Kvalitet površinskih i dubinskih voda uglavnom se znatno razlikuje. Zbog porasta potrošnje, različitih zagađenja, ali i lošeg upravljanja resursima, raspoložive količine vode se stalno smanjuju.

Voda koju potrošimo za prozvodnju hrane je mnogo veća od one koja je popijena. U zavisnosti od ishrane, jedan čovek može da “pojede” od 2000 do 5000 litara vode dnevno. Kako je procenjeno da će populacija dostići 10 milijardi do 2050. godine, potražnja za vodom će porasti za više od 50%. Ako se trenutni trendovi potrošnje nastave, do 2025. godine dve trećine stanovništva će živeti u regionima pogođenim nestašicom vode.

Voda pokriva oko 71 odsto površine naše planete, ali samo 2,5 odsto svih vodnih resursa čini pijaća voda. Osim što slatke vode ima mnogo manje od slane, ona je i teško dostupna. Samo jedan odsto pijaća vode je lako dostupno ljudima.

Procenjuje se da već sada skoro milijardu ljudi na svetu nema pristup čistoj pijaćoj vodi a zbog nedostatka ispravne vode milioni ljudi su oboleli od raznih bolesti i infekcija. Najčešća je dijareja, od koje godišnje umre oko 2,5 miliona ljudi.

Zbog nestašice vode svetu prete novi konflikti. Podaci Ujedinjenih nacija pokazuju da je u posebno teškom položaju arapski svet – na Bliskom istoku i u severnoj Africi, gde živi 5 odsto stanovništva planete, koji imaju samo 0,9 odsto svetskih rezervi vode. Saudijska Arabija će u narednih 20 godina u potpunosti ostati bez vode. Mnoge države koriste iste izvore, kao što je na primer reka Nil, pa raste mogućnost pojave novih ratova, i to oko vode za piće.

I Srbija bi u budućnosti mogla da oskudeva u pijaćoj vodi, a najveći uzrok tome jeste zagađenje i neadekvatna regulacija otpadnih voda. Istraživanje koje je sprovela FAO rangiralo je Srbiju na 47. mesto od 180 zemalja po količini i kvalitetu resursa vode. Srbija učestvuje sa 0,3 odsto u svetskim izvorima pijaća vode.

Oko 50 odsto zagađenja ispuštenog u vode dolazi od industrijskih postrojenja, a problem predstavljaju i direktno ispuštanje kanalizacije u vodotokove. Prema Nacionalnoj strategiji aproksimacije u oblasti zaštite životne sredine, koja je usvojena 2011. godine, za ceo Sektor voda neophodno je uložiti ukupno 5,6 milijardi evra, a samo za rešavanje problema komunalnih otpadnih voda oko 3,2 milijarde evra. Pravila EU nalažu da svaka država članica treba da ima 320 postrojenja za čistu vodu, Srbija ih ima svega 36, a od njih većina ne radi punim kapacitetom.

Izveštaji pokazuju da veliki problem kada je reč o dostupnosti pijaće vode predstavlja i topljenje glečera. Smanjenje snežnog pokrivača na mnogim planinama kao i njegovo brže topljenje ugroziće mnoge zemlje koje direktno zavise od snega na planinama i glečerima.

Glečeri na Himalajima koji obezbeđuju vodu za piće u Indiji i Kini mogli bi da se u skorijoj budućnosti otope i nestanu. To bi direktno uticalo na preko 10 miliona ljudi čije je snabdevanje vodom za piće vezano za glečere.

Sa trenutnim globalnim trendovima globalnog zagrevanja, do 2030. godine bi nestašica vode mogla da primora od 24 do oko 700 miliona ljudi da emigriraju. Na globalnom nivou nedostupnost pijaće vode danas utiče na 4 od 10 ljudi.

Milan Zlatanović