Potpisan donatorski ugovor sa RECAN-fondom u okviru Programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“

22.01.2018

2018-01-19-12-22-20 — Foto: ekourb.vojvodina.gov.rs

U prostorijama Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, potpisan je donatorski ugovor sa RECAN- fondom za povraćaj i reciklažu limenki, koji predstavlja nadogradnju višegodišnje saradnje između ove organizacije i Sekretarijata u okviru Programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“.

Podsekretar pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Brankica Tabak istakla je značaj ove saradnje, obzirom da je ovim dokumentom implementirana kampanja „Svaka limenka se računa“ u Program „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“, koji doprinosi podizanju svesti za brigu o životnoj sredini, a naročito o unapređenju saznanja dece o značaju reciklaže i njene primene u praksi.

Dodatnim sredstvima, nagradni fond za najbolje vaspitno-obrazovne ustanove biće povećan za 4.500 evra, kojima će biti omogućeno nagrađivanje većeg broja najuspešnijih vaspitno-obrazovnih ustanova.

izvor: ekourb.vojvodina.gov.rs

Sandra Jovićević

Hrvatska dobija još dva reciklažna dvorišta

22.01.2018

Ministar zaštite životne sredine i energetike Tomislav Ćorić boravio je u Vukovarsko-srijemskoj i Osječko-baranjskoj županiji gde se sastao s predstavnicima županija i jedinica lokalne samouprave s tog područja na temu upravljanja otpadom.

Ovom prilikom je ministar Ćorić s načelnicima opština Nuštar i Kneževi Vinogradi potpisao ugovor o dodeli bespovratnih EU sredstva za projekte izgradnje i opremanja reciklažnih dvorišta. Ukupna vrednost projekta izgradnje i uređenja reciklažnog dvorišta Nuštar je 3.289.569,85 kuna od čega EU sufinansira 2.796.134,37 kn odnosno 85 odsto.

Ministar Ćorić naglasio je kako je ovo peto reciklažno dvorište na području Vukovarsko-srijemske županije. Do sada smo potpisali ugovore za reciklažna dvorišta u Iloku i Županji te opštinama Borovo i Stari Jankovci, rekao je Ćorić naglasivši kako je izgradnja i opremanje reciklažnog dvorišta samo jedan od segmenata ka uspostavi celovitog sistema upravljanja otpadom.

Za uređenje i opremanje reciklažnog dvorišta Kneževi Vinogradi osigurano je 1.613.778,12 kuna EU sredstava što je 85 odsto od ukupne vrednosti projekta – 1.898.562,50 kn.

izvor: mzoip.hr

Sandra Jovićević

„Klisura Đetinje” postaje zaštićeno područje

22.01.2018

Ministarstvo zaštite životne sredine izdalo je obaveštenje o postupku pokretanja zaštite prirodnog područja III kategorije, kao Predeo izuzetnih odlika „Klisura Đetinje”.

Prirodno područje koje se predlaže za zaštitu nalazi se u zapadnoj Srbiji, na teritoriji grada Užica i opštine Čajetina. Zaštitom je obuhvaćen najveći deo područja klisure reke Đetinje, ukupno 853,13 ha, od čega je, prema strukturi površina katastarskih opština po vlasništvu, približno 70 odsto u privatnoj, odnosno oko 30 odsto u državnoj svojini. Na zaštićenom području utvrđeni su režimi zaštite II i III stepena.

Prema Pravilniku o kriterijumima vrednovanja i postupku kategorizacije zaštićenih područja PIO „Klisura Đetinje” svrstava se u III kategoriju – zaštićeno područje lokalnog značaja.

Prema Uredbi o ekološkoj mreži, područje gornjeg toka reke Đetinje je ekološki značajno područje na prostoru Republike Srbije pod rednim br. 60 – „Klisura Đetinje”.

Postupak zaštite prirodnog područja pokrenut je dana 2. juna 2016. godine, kada je Zavod za zaštitu prirode Srbije dostavio studiju zaštite Gradskoj upravi za urbanizam, izgradnju i imovinskopravne poslove Grada Užica, kao nadležnom organu.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

UN: Tri poslednje godine najtoplije do sada

21.01.2018

Tri poslednje godine su najtoplije ikad izmerene i tempo globalnog zagrevanja konstatovan u tom periodu je “izuzetan”, upozorile su Ujedinjene nacije.

“Sada je potvrđeno da su 2015, 2016. i 2017. godina najtoplije godine ikad registrovane i da se jasno uklapaju u trend dugoročnog zagrevanja izazvanog porastom gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi”, saopštila je Svetska meteorološka organizacija (WMO), specijalizovana agencija UN.

Najtoplija od te tri godine bila je 2016. godina sa prosečnom temperaturom višom za 1,2 stepena Celzijusa nego u preindustrijsko vreme (referentnog perioda izmedju 1880-1990).

Ta godina je bila pod uticajem prirodnog fenomena el Ninjo, koji se pojavljuje svakih tri do sedam godina i može da podigne prosečnu temperaturu, da utiče na struje i padavine.

“Ti novi podaci o temperaturi ukazuju da se svet rapidno zagreva”, rekao je Dejv Rej, profesor sa univerziteta u Edinburgu reagujući na izveštaj.

Prema poslednjim podacima, WMO je konstatovao da je prosečna temperatura na zemljinoj površini 2017. i 2015. prešla temperaturu iz preindustrijskog vremena za oko 1,1 stepen Celzijusa.

Stručnjaci kažu da je skoro nemoguće razlikovati te dve godine jer su razlike u temperaturi manje od stotog dela stepena, što je manje od margine statističke greške.

“Važnije je posmatrati dugoročni razvoj temperature, koji pokazuje tendenciju rasta, nego vršiti klasifikaciju izmedju raznih godina”, rekao je generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije, Finac Peteri Talas.

Sedamnaest od 18 najtoplijih godina su iz 21. veka, i tempo zagrevanja konstatovan ove tri poslednje godine je izuzetan, rekao je Talas.

On je rekao da je zagrevanje posebno vidljivo na Arktiku i da će to imati trajne posledice na nivo mora i meteorološke prilike u drugim delovima sveta.

Prema statistici, prosečna temperatura u 2017. godini prelazi za oko 0,46 stepeni Celzijusa temperaturu izračunatu za period od 1981. do 2010.

UN je koristio podatke Američke uprave za okeane i atmosferu (NOAA), američke svemirske agencije NASA, britanskog Centra Hedli za metorološke usluge, Evropskog centra za srednjoročne meteorološke prognoze (CEPMMT) i Japanske meteorološke službe.

Izvor: N1

Norveška, 2040. godina: “Zbogom” mlaznim avionima na kraćim letovima

21.01.2018

Svaki put kada se avion uzdigne s piste, uzdigne se i nivo ugljen-dioksida (CO₂) u našoj atmosferi. Već smo pisali kako se procenjuje da je udeo avio-prevoznika u proizvodnji CO₂na globalnom nivou od 2 do 3 odsto, a očekuje se da će skokom potražnje za vazdušnim saobraćajem narednih godina taj udeo da se udvostruči. Zabrinuti stručnjaci kao najefikasniji način za smanjenje emisija ugljen-dioksida sugerišu – potpuno odustajanje od putovanja avionima.

Ipak, fosilna goriva koja su najveći krivci za zagađenje vazduha u avio-industriji imaju svoje eko-prijateljske alternative. Neke od njih su šećer i električni pogon. Kako bi smanjila negativan uticaj na životnu sredinu, Norveška ima ambiciozan plan. Dag-Falk Peters, izvršni direktor norveške kompanije, Avinor, nedavno je najavio da će do 2040. godine na svim letovima do sat i po vremena u njegovoj zemlji da budu korišteni električni avioni. Električni automobili čine više nego polovinu novog voznog parka stanovnika Norveške. I na autoputevima, zaokret ka električnom pogonu očekuje se iste godine kao i u avio-transportu.

Avioni na mlazno gorivo na pređenih 1,6 kilometara emituju oko 24 kilograma ugljen-dioksida. Norvežanima bi na put (čitajte: let) mogla da stane činjenica da baterije i dalje nisu dovoljno tehnološki razvijene da u potpunosti zamene trenutni, nebiološki pogon. Međutim, naučnik pri NASA-i, nezavisnoj američkoj agenciji za vazduhoplovstvo i istraživanja svemira, Šon Klark, predviđa da će se efikasnost baterija u narednom periodu značajno unaprediti. U prelaznom periodu, Avinor planira da koristi hibridne tehnologije i biogoriva.

Kao jedan od predvodnika u svetskoj “zelenoj” revoluciji otklona od fosilnih goriva ka obnovljivim izvorima energije, Norveška bi, svojim najnovijim nastojanjima, mogla da posluži kao primer i za redukciju emisija štetnih gasova u avionskom saobraćaju. Ukoliko uspešno “elektrifikuje” celu flotu namenjenu kratkim putovanjima, bila bi prva država koja je to postigla. Peters je rekao da će ostvarivanjem svog cilja postići da industrija aviona više ne bude uzročnik klimatskih promena, već sredstvo borbe protiv njih.

Jelena Kozbašić

Izlivanje nafte u Kini, opasnost od kontaminacije hrane

20.01.2018

Naučnici upozororavaju potrošače da budu oprezni prilikom kupovine morske hrane.

Potrošači u Japanu, Kini i Južnoj Koreji trebalo bi da budu oprezni prilikom kupovine morske hrane dok vlasti u regionu ne ispitaju i ne objave detalje o toksičnom uticaju nakon izlivanja nafte iz iranskog tankera koji je eksplodirao u Istočnom kineskom moru. Najgora katastrofa ovakvog tipa u poslednjih nekoliko decenija proizvela je dve velike površine nafte koje pokrivaju skoro 100 km kvadratnih Istočnog kineskog mora. Stručnjaci za pomorske katastrofe su rekli da je ovo samo “vrh ledenog brega” i da je milion riba verovatno zagađeno karcinogenim materijama.

Iranski tanker koji je prenosio oko 136 000 tona lake nafte, sudario se sa još jednim brodom 6. juna. Sva 32 člana posade je stradalo prilikom eksplozije. Olupina je zatim otplovila iz kineskih voda u japansku ekonomsku zonu gde je potonula u ponedeljak.
Razmere zagađenja su i dalje nepoznate jer kada se laka nafta izlije, ona ne formira crnu glatku površinu (koja se stvara od nafte u rezervoarima za gorivo broda) . Laka nafta je manje vidljiva i više rastvorljiva, što znači da ima mnogo veći impakt ispod površine vode.
Iz Državne okeanske uprave izjavili su da su pokupili uzorke sa 19 lokacija od kojih je 5 sadržalo kerozin u nivoima višim od dozvoljenih.

Edvard Overton, profesor sa Univerziteta u Luizijani rekao je, s obzirom da nafta i dalje gori, verovatno neće ostaviti veće posledice po okolinu.
Neki stručnjaci pak smatraju da se velike količine i dalje izlivaju iz olupine, gde supstance iz nafte ne mogu da ispare ili sagore i samim tim truju veliki deo morskog sveta.

Kineske i japanske vlasti našle su se na meti kritika jer nisu adekvatno reagovale povodom ovog slučaja.
Ričard Steiner, naučnik sa Univerziteta na Aljasci, koji je učestvovao u izradi UN-ovog protokola za izlivanje nafte, pozvao je Peking i Tokio da naprave procenu štete dva dana nakon prvog sudara. On smatra da je Kina iznela dobru taktiku procene štete vozilima na daljinsko upravljanje, ali takođe smatra da je reakcija bila prespora.
“Vidim krivicu na obe strane jer nijedna vlada nije reagovala odmah”, izjavio je. On je takođe ukazao na to da bi obe zemlje trebalo da zatvore svoje ribarnice dok se ne proceni da li je hrana bezbedna.
Prema simulacijama državne okeanske uprave predviđa se da će izlivena nafta stići do Japana u narednom mesecu.
Steiner podseća na važnost nacionalne saradnje prilikom ovakvih situacija kako bi se prilikom sledećih incidenata šteta mogla smanjiti na minimum. „Japan, Kina i Južna Koreja moraju sarađivati kako bi sprečile da se ovakva situacija ponovi u budućnosti.“

Izvor: theguardian

Životinjsko krzno više nije u modi: Lista zemalja koje su zabranile krzno

20.01.2018

Zbog zabrinutosti za dobrobit životinja i pitanja etičke prirode, sve više država zabranjuje uzgajanje životinja zbog krzna. Pored toga, one ukidaju i proizvodnju krzna ili usvajaju strože propise kojima se zatvaraju fabrike istog. Ujedinjeno Kraljevstvo bilo je prvo koje je otpočelo praksu zaštite životinja od strane uzgajivača, proizvođača i kupaca u lancu modne industrije. Do današnjeg dana, primer ostrvljana sledilo je još nekoliko zemalja. Godine u zagradi su godine početka važenja potpune zabrane, dok su podebljanim slovima napisana imena država u kojima je proizvodnja krzna zabranjena strožim zakonskim regulativama.

1. Ujedinjeno Kraljevstvo (2000)

2. Austrija (2004)

3. Danska (2009)

4. Mađarska (2011)

5. Slovenija (2013)

6. Makedonija (2014)

7. Španija (2015)

8. Japan (2016)

9. Hrvatska (2017)

10. Češka (2019)

11. Srbija (2019)

12. Bosna i Hercegovina (2018)

Bosna zabranila ubijanje životinja radi krzna

13. Nemačka (2022)

14. Holandija (2024)

15. Norveška (2025)

Kada je reč o Americi, neke od njenih saveznih država zabranjuju držanje lisica u zatočeništvu. Kalifornija je uvela zahteve za smeštaj kuna i lisica, koje čine troškove proizvodnje krzna visokim, a Njujork je doneo zakon kojim se zabranjuje ubijanje životinja strujnim udarom.

Iskorak u potitivnom smeru učinile su i zemlje koje su zabranile bar neke od aspekata trgovine krznom. Tako je, od januara 2017, u Indiji zabranjen uvoz krzna kune, lisice i činčile.

Borba za životinje ne vodi se samo na državnom nivou.

Zapadni Holivud je prvi grad koji je odlučio da zabrani prodaju krzna 2011. godine. Pravilo je počelo da važi od 2013. Bez obzira na to što je Brazil jedan od najvećih proizvođača krzna činčila u svetu, Sao Paolo (jedna od 26 brazilskih federativnih jedinica) je 2014. godine ukinuo proizvodnju krznenih dobara, a naredne i njihov uvoz i prodaju.

I luksuzne modne kuće poput Gučija, Stele Makartni, Kelvina Klajna, Ralfa Lorena, Vivijen Vestvud, Armanija i Tomija Hilfigera, već su rekle “ne” proizvodnji odeće i obuće od krzna.

Broj država, gradova, modnih magova i građana koji su prestali da se kite tuđim krznom raste. Da li vi nosite krznene proizvode i koje je vaše obrazloženje za nošenje ili bojkot?

Jelena Kozbašić

Hrvatska podržava mikrosolare novom uredbom

19.01.2018

solarni krov — Photo-illustration: Pixabay

Vlada Republike Hrvatske donela je Uredbu o izdavanju energetskih saglasnosti i utvrđivanju uslova i rokova priključenja na elektroenergetsku mrežu.

Ova uredba od 1. aprila pojednostavljuje način priključenja i uvodi novu kategoriju – domaćinstvo sa vlastitom proizvodnjom energije, što bi trebalo podstaći građane da na svoje krovove stave solarne sisteme.

Uredba uređuje postupke izdavanja energetskih saglasnosti kojima se utvrđuju pojedinačni uslovi priključenja na energetsku mrežu i ugovorne odnose korisnika mreže i nadležnog energetskog subjekta u pogledu uslova i rokova priključenja. Njome se zamenjuju Opšti uslovi za snabdevanje električnom energijom koji su uređivali pitanje priključenja na elektroenergetsku mrežu.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

Postrojenje za duboku preradu ključni projekat NIS-a

19.01.2018

Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a, rekao je u intervjuu Radio-televiziji Srbije da Strategija razvoja do 2025. godine kompaniju uvodi u novi investicioni ciklus, kao i da je već u toku izgradnja jednog od ključnih projekata – postrojenja za duboku preradu u Rafineriji nafte Pančevo.

To je trenutno ključni projekat NIS-a, investicija od 300 miliona evra a postrojenje će početi sa radom u trećem tromesečju 2019. godine. Drugi značajni pravac je očuvanje proizvodnje, želimo da nastavimo da proizvodimo naftu i gas u Srbiji, kao i regionu. Treći, važan pravac je dalje unapređenje naše maloprodajne mreže, rekao je Tjurdenjev.

On je istakao da NIS dobro posluje i u regionu, pa tako postoje projekti proizvodnje nafte i gasa u Rumuniji čija je realizacija u toku. Pored naftne delatnosti, NIS se bavi i proizvodnjom struje, licencirani je trgovac strujom., a sa Gasprom Energoholdingom već radimo na projektu izgradnje termoelektrane – toplane Pančevo, vrednom 180 miliona evra, koji će nam 2019. godine obezbediti i električnu i toplotnu energiju za potrebe kompanije, a ostatak ćemo plasiratari na tržište. Naveo je i da će se u narednom periodu izgraditi i vetropark Plandište – investicija vredna oko 140 miliona evra.

izvor: nis.eu

Sandra Jovićević

U Hrvatskoj održana informativna radionica posvećena konkursu u oblasti EE i OIE

19.01.2018

2018_01_17_radionica mgipu — Foto: mgipu.hr

U sredu 17. januara 2018. godine u Ministarstvu građevinarstva i prostornog uređenja Hrvatske održana je druga po redu informativna radionica za predstavnike tela državne vlasti i državne uprave, jedinica lokalne ili regionalne samouprave, javnih ustanova, ustanova, verskih zajednica i zadruga koje obavljaju društvene delatnosti u sklopu poziva na dostavu projektnih predloga Energetska obnova i korišćenje obnovljivih izvora energije u zgradama javnog sektora.

U okviru radionice prezentovan je poziv za dostavu projektnih predloga za energetsku obnovu zgrada javnog sektora, a predstavnici Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost predstavili su mogućnost stručne podrške zainteresovanima za ovaj konkurs. Predstavnici HBOR-a održali su prezentaciju o mogućnosti sufinansiranja sredstava vlastitog učešća prijavitelja putem finansijskog instrumenta ESIF Krediti za energetsku efikasnost.

Poziv na dostavu projektnih predloga Energetska obnova i korišćenje obnovljivih izvora energije u zgradama javnog sektora objavljen je elektronski 16. novembra 2017. godine i otvoren najkasnije do 31. decembra 2020. godine, odnosno do iskorišćenja raspoloživih finansijskih sredstava. Ukupni raspoloživi iznos bespovratnih sredstava za dodelu u okviru ovog Poziva osiguran je iz Evropskog fonda za regionalni razvoj u iznosu od 380 miliona kuna.

izvor: mgipu.hr

Sandra Jovićević

Održana obuka za energetske menadžere u Tuzli

19.01.2018

U periodu od 15. do 17. januara 2018. godine u Tuzli je realizovan prvi krug obuke za energetske menadžere iz Tuzlanskog kantona i Brodsko-posavske županije.

Jedini način da se u javnim objektima prati i planira potrošnja energije jest da se edukuju osobe koje će dobiti zvanje energetski menadžer. Energetski menadžer je osoba koje prikuplja i analizira podatke o načinu korišćenja energije, predlaže mere koje doprinose racionalnoj upotrebi energije i prati sprovođenje mera energetske efikasnosti.

Cilj obuke je da osposobi energetske menadžere koji će moći kvalitetno odgovoriti zahtevima zakonske regulative (javna preduzeća i ustanove), ali i zahtevima savremene tržišne ekonomije za efikasnije korišćenje energije.

Na obuci je učestvovalo 15 polaznika iz Tuzlanskog kantona i 8 iz Brodsko-posavske županije. Tokom prvog ciklusa obuke, polaznicima su prezentovane teme posvećene energetskoj efikasnosti, potrošnji energije, pravnim okvirima za energetsku efikasnost, energetskom sertifikovanju, obnovljivim izvorima energije.

Drugi ciklus obuke održaće se u februaru 2018. godine. Ista obuka biće realizovana za još jednu grupu polaznika iz Tuzlanskog kantona i Brodsko-posavske županije, a održaće se u Slavonskom Brodu.

izvor: zelena-akcija.hr

Sandra Jovićević

Ekološki turizam, geotermalni izvori i proizvodnja biološke energije čine Apatin interesantnim za investiranje

19.01.2018

Opština Apatin bila je 17. januara domaćin posete predstavnicima nordijske poslovne alijanse koju je predvodio ambasador Švedske, njegova akselencija Jan Lundin, zatim predstavnici ambasada Norveške i Finske, kao i predstavnici nordijskih kompanija i nordijske poslovne alijanse.

Na prijemu u velikoj Sali SO Apatin, prisutne je pozdravio Milan Škrbić, predsednik opštine Apatin. On je goste upoznao sa sadržajem prezentacija koje su pripremljene, te posebno istakao proglašenje Apatina za lučko područje i značajem luke za dalji razvoj celog regiona.

– Mi smo posetili Apatin da bi smo razvili poslovne veze između ovog grada i naših preduzeća. Dobili smo interesantnu informaciju od predstavnika vašeg grada u vezi ekološkog turizma, proizvodnje biološke energije i drugim stvarima koje čine Apatin interesanstnim za ulaganje i investiranje. Vraćamo se za Beograd puni utisaka i razmislićemo kako dalje možemo da sarađujemo sa vašim privrednicima. Inače, u Apatinu već postoje naši predstavnici, poput kompanije Securitas, a koja je Švedskog porekla i koja u Apatinu zapošljava 170 radnika. Verujem da ćemo pored ovoga naći još prostora za saradnju, rekao je njegova akselencija Jan Lundin, ambasador Švedske.

Predstavnici nordijske poslovne alijanse kroz prezentacije su upoznati sa privrednim potencijalima opštine Apatin, a opštirno o toj temi, kao i Slobodnoj zoni i budućoj luci govorila je direktorica Slobodne zone Apatin Maja Kuridža. Prezentaciju o prirodnom rezervatu biosfere „Bačko Podunavlje”, kao i turističim potencijalima opštine Apatin predstavila je direktorica JP za upravljanjem putničkim pristanom i Marinom Apatin Ljiljana Krec. U završnoj prezentaciji kako na najbolji način mogu da se iskoriste obnovljivi izvori energije i gde ih sve ima u opštini Apatin, govorio je Vladan Divjak, stručni konsultant iz oblasti biogasne tehnologije.

– Najviše interesovanja pokazano je za obnovljive izvore energije koji kod nas praktično nisu iskorišteni, kako geotermalni izvori tako i biomasa. Verujem da im je interesantna priča i brodogradilišta koje godinama ne radi i ovo je idealna prilika da se velike kompanije zainteresuju i investiraju u njega. Za nas je ova poseta velika čast, te u ovoj poseti vidimo veliku šansu za dalji razvoj opštine Apatin, rekla je Dubravka Korać, zamenica predsednika opštine Apatin.

Milisav Pajević

Čovekova sposobnost samoregeneracije kože kao inspiracija za “lečenje” pukotina u betonu

19.01.2018

Istraživači sa Univerziteta Binghemton iz Njujorka, u Sjedinjenim Američkim Državama, razvili su novi jeftin i održiv način za popravljanje raspadajućeg betona koji ne zagađuje prirodnu sredinu. Nije u pitanju visokotehnološka, složena aparatura, već prosto gljivice sa sposobnošću samoizlečenja.

Asistent profesora mašinskog inženjerstva na pomenutom univerzitetu, Kongrui Đin, ustanovio je da problemi za beton počinju najsitnijim pukotinama. Konstantovao je da bez pravilnog tretmana one imaju tendenciju da napreduju i kasnije eventualno zahtevaju skupu popravku. Ukoliko se mikro-naprsline prošire i dođu do čelične konstrukcije, ne samo da će posledice osetiti beton, već će i armatura, izložena vodi, kiseoniku, mogućem ugljen-dioksidu i hloridima – da korodira. One mogu da izazovu ogromne probleme za infrastrukturu. Jedan od primera mogao bi da bude slučaj nuklearnih elektrana koje koriste beton za zaštitu od zračenja. Kako bi ponovna izgradnja i zamena konstrukcije, bila skupo, ali kratkotrajno rešenje, s obzirom da ono ne bi sprečilo razaranje novog betona, tim naučnika želeo je da dođe do efikasnije i trajnije opcije.

Njihova ideja je prvobitno inspirisana čudesnom sposobnošću ljudskog tela da (maltene) samostalno zaleči rezove, modrice i slomljene kosti. Unoseći hranljive materije, čovek će da proizvede zamenu za oštećene delove kože i tkiva.

Profesori i asistenti sa Binghemton univerziteta imali su pojačanje u vidu profesora sa Ratgersa, Ninga Džanga. Zajedničkim snagama pokušali su da pronađu način za “lečenje” betona i došli do neobičnog pronalaska: gljivice Trichoderma reesei. Pomešana sa betonom, miruje sve dok se beton ne raspukne. Spore gljivica, zajedno sa hranjivim materijama, bile bi ubačene u beton već tokom procesa mešanja. S pojavom pukotine, voda i kiseonik doći će do nje, a uz dovoljne količine ovih resursa, spore gljivice će da klijaju i rastu. Kada su naprsline u potpunosti popunjene gljivicama, voda i kiseonik ne mogu da naškode betonu i čeličnoj konstrukciji. Sve do pojave naredne pukotine, čije nastajanje ponovo aktivira isti proces regeneracije.

Istraživanje je u ranoj fazi, a najveća prepreka za njegovu komercijalnu upotrebu bila bi da Trichoderma reesei nije sposobna da preživi u okrutnim uslovima u betonu. Ipak, Đin se nada da će uz dodatna prilagođavanja, gljivica da bude još efikasnija u saniranju naprslina.

Jelena Kozbašić

1...1,1541,1551,156...1,672 Page 1,155 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM