Transparentnost i učešće javnosti u postupku izrade INEKP-a i garant zaštite javnog interesa

Nakon još jednog sastanka radne grupe za izradu Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP), ključnog instrumenta za sprovođenje energetske tranzicije i borbu protiv negativnih efekata klimatskih promena, RERI apeluje da se u postupku izrade INEKP-a poštuju zakonom utvrđene procedure i da se obezbedi transparentnost procesa izrade ovog dokumenta.

Neposredno pre sastanka radne grupe RERI je ministarstvu dostavio komentare na scenarija koja su predstavljena radnoj grupi. 

“Pozdravljamo najavu Ministarstva rudarstva i energetike da javnosti učini dostupnim deo dokumentacije nastale u radu radnih grupa, ali i ukazujemo da je neophodno postupak donošenja ovog dokumenta vratiti u zakonske okvire”, smatra programski direktor RERI-ja, Mirko Popović. 

On je podsetio Ministarstvo rudarstva i energetike na obavezu utvrđenu Zakonom o energetici, da usvoji podzakonski akt kojim se utvrđuje postupak izrade i sadržaj INEKP-a. Logika stvari nalaže da je ovaj akt trebalo doneti pre početka izrade INEKP-a. 

Podsećamo da su konsultacije svih zainteresovanih strana u fazi pripreme nacrta planskih dokumenata zakonska obaveza. Još u oktobru smo ministarstvu uputili poziv da u ranoj fazi, kada su sve opcije otvorene, započne konsultacije kako bi učešće javnosti bilo efikasno, a potencijalni problemi sa nacrtom INEKP-a mapirani i blagovremeno otklonjeni. 

Iako se važećim zakonom zabranjuje izgradnja nuklearnih elektrana, kao i donošenje investicionih odluka, izradu investicionih programa i tehničke dokumentacije za njihovu izgradnju, trenutno se u okviru radne grupe razmatraju tri scenarija čije verzije razmatraju i proizvodnju energije iz nuklearnih elektrana. Da bi se o nuklearnim scenarijima u okviru INEKP-a, koji predviđa političke i investicione odluke, uopšte govorilo, neophodno je prvo promeniti važeći pravni okvir, obezbediti ekonomske, pravne i javno-političke preduslove i sprovesti najširu javnu diskusiju o mogućnostima i rizicima koji prate razvoj ove tehnologije i njenu upotrebu.

U razmatranim scenarijima se takođe pominje korišćenje postojećih i novih termoelektrana na ugalj do 2045. godine.

Problem sa postojećim termoelektranama na lignit je što su nedovoljno efikasne i prekoračuju propisane vrednosti emisija zagađujućih materija. Od 2028. godine termoelektrane u Srbiji biće u obavezi da se usklade sa zahtevima Direktive o industrijskim emisijama koja predviđa strožije kriterijume u pogledu emisija zagađujućih materija i više standarde energetske efikasnosti. Kada govorimo o novim termoelektranama, Ministarstvo rudarstva i energetike se već izjasnilo da za nova termoenergetska postrojenja nema mesta u budućoj energetskoj tranziciji Srbije.

Imajući u vidu nedostatke na koje smo ukazali, a koji nisu jedini nedostaci predstavljenih dokumenata, tražimo od nadležnog ministarstva da najpre postupak izrade Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana uvede u okvir koji je predviđen zakonom, a zatim obezbedi puno učešće javnosti u njegovoj izradi, kako bismo dobili strateški dokument koji će odgovarati potrebama Republike Srbije i njenih građana

Izvor: RERI