Energetska zajednica usvojila prvu grupu mrežnih pravila i smernica iz Trećeg energetskog paketa

30.01.2018

Stalna grupa na visokom nivou Energetske zajednice je donela odluke o usvajanju mrežnih pravila i smernica za sektore električne energije i prirodnog gasa: smernice za procedure upravljanja zagušenjima u oblasti gasa; mrežna pravila za interoperabilnost i Pravila za razmenu podataka u oblasti gasa; mrežna pravila za uslove za povezivanje proizvođača na mrežu u oblasti električne energije; mrežna pravila za uslove za povezivanje na mrežu visokonaponskih sistema jednosmerne struje i povezivanje jedinica za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora povezanih na jednosmernu struju u oblasti električne energije i mrežna pravila za zahteve za priključenje u oblasti električne energije.

Mrežna pravila i smernice su propisi koji se donose na osnovu Trećeg energetskog paketa kako bi se uspostavila zajednička pravila za bezbedan rad sistema, integraciju i funkcionisanje tržišta.

Rok za transpoziciju i primenu mrežnih pravila u oblasti gasa i smernica je 1. oktobar 2018. godine uz neka izuzeća koja predviđaju 2020. godinu kao rok. U oblasti električne energije, zahteva se transpozicija do 12. jula 2018. godine, dok rok za primenu ističe tri godine od tog datuma, a to je i model koji se primenjuje na nivou EU.

izvor: aers.rs

Sandra Jovićević

Procedura za dobijanje priključka za električnu energiju biće jednostavnija

30.01.2018

01262018.pravacreforme2018_1 — Foto: mre.gov.rs

Мinistаr rudаrstvа i еnеrgеtikе Srbiје Аlеksаndаr Аntić izjavio je dа sе rаdi nа pоbоlјšаnju i pојеftinjеnju prоcеdurа zа dоbiјаnjе priklјučkа zа еlеktričnu еnеrgiјu i dа оčеkuје dа Srbiја pо tоm kritеriјumu оvе gоdinе budе bоlје kоtirаnа nа Doing business listi Svеtskе bаnkе, gdе su zеmlје rаngirаnе pо uslоvimа pоslоvаnjа.

Nаprаvili smо iskоrаkе u tој оblаsti i nаdаm sе dа ćеmо pоbоlјšаti svојu pоziciјu, rеkао је Аntić nа prоmоciјi “Sivе knjigе” Nаciоnаlnе аliјаnskе zа lоkаlni еkоnоmski rаzvој (NАLЕD) u kојој su prеpоrukе zа pојеdnоstаvlјеnjе birоkrаtiје u pоslоvаnju. Kаkо је оbјаsniо, vеć је smаnjеn brој prоcеdurа nеоphоdnih zа dоbiјаnjе priklјučkа zа еlеktričnu еnеrgiјu sа pеt nа tri i u plаnu је dа ih budе јоš mаnjе. Rаdi sе i nа tоmе dа sе dоzvоlа zа priklјučаk zа еlеktričnu еnеrgiјu dоbiје u rоku kојi је krаći nеgо sаdа zа 10 dо 15 dаnа. Blizu smо i rеšеnjа zа prоblеm kојi sе оdnоsi nа mеđusоbnе оdnоsе kоmunаlnih prеduzеćа u pоstupku dоbiјаnjа tе dоzvоlе, kаzао је Аntić.

Оn је istаkао i dа trоškоvi zа priklјučеnjе mоgu dа budu niži i trаnspаrеntniје prikаzаni, kаkо bi sе vidеlо kојi su trоškоvi nеpоtrеbni, а kојi su nеоprаvdаnо visоki. Тržištе еlеktričnе еnеrgiје u Srbiјi, kаkо је dоdао, nе pоstојi, јеr је cеnа struје rеgulisаnа i nižа оd tržišnе, čimе su zаdоvоlјni grаđаni, аli nе i ministаr finаnsiја.

Аntić је kаzао dа sе rаdi nа mоdеrnizаciјi prеnоsnе i distributivnе mrеžе i dа sе trеnutnо višе оd 100 mеgаvаtа struје dоbiја iz оbnоvlјih izvоrа, а dа su u izgrаdnji tri vеtrоpаrkа snаgе 300 mеgаvаtа.

Činjеnicа dа dаnаs imаmо stаbilnо snаbdеvаnjе еnеrgеntimа, dа sе u Srbiјi rаdе mоdеrnе prеnоsnе mrеžе, unаprеđuје distributivnа mrеžа, grаdi 1.000 mеgаvаtа i nоvi gаsоvоdi, gоvоri dа imаmо nоvе rеzultаtе, rеkао је ministаr rudаrstvа i еnеrgеtikе Аlеksаndаr Аntić.

izvor: mre.gov.rs

Sandra Jovićević

SPEKULACIJE ILI SKANDAL U NAJAVI: Nemački proizvođači automobila kopiraju Teslu

29.01.2018

Prema izveštaju Frederika Lamberta na Elektreku, dva Modela 3 kompanije Tesla primećena su kako se vazdušnim saobraćajem prevoze iz Amerike u Nemačku, gde bi timovi inženjera iz suparničkih auto-kompanija mogli da ih rastave kako bi preuzeli tehnološka rešenja ovog uspešnog električnog vozila.

Tesla se muči kako bi zadovoljila astronomsku potražnju za svojim proizvodima, a kritičari Model 3 ocenjuju kao “automobil bez konkurencije”. Nemci su se izgleda naoštrili da Teslinoj dominaciji na tržištu stanu na put.

Još nije sa sigurnošću utvrđeno da li je završna stanica dva vozila – Lajpcig, sedište BMW-a, ili Štutgart, dom Mercedes-Benza i Poršea.

BMW želi da do 2021. godine izbaci model auta koji bi se takmičio sa Teslinim Modelom 3.

Nešto severnije, u Štutgartu, Mercedes i dalje nema razrađene planove za proizvodnju električnih automobila srednje klase. Ipak, u okrilju svog novog brenda EQ, Mercedes-Benz najavljuje seriju e-vozila.

Kada je reč o Poršeu, čini se da je svoj focus, kroz Misiju E, usmerio na proizvodnju suparnika Modelu S kompanije Tesla, a ne Trojke.

Pročitajte još:

Izvršni direktor kompanije Tesla, Ilon Mask, se i dalje nije oglasio povodom optužbi na račun nemačkih kolega iz auto-industrije. Preduzeća iza kojih stoji nastoje da održe svoje pozicije nenarušenim od strane konkurenata. Baš kao što Tesla diktira kako će da izgleda budućnost autoputeva širom sveta, SpaceX, proizvođač svemirskih letelica, želi da postane neprikosnoven među zvezdama.

Nije iznenađenje što suparnici Maskove kompanije električnih vozila žele da dokuče tajnu njenog uspeha. lajpcigIako je jasno da je sebi obezbedila mesto lidera na ovom polju, povećanje broja alternativa njenim automobilima, Teslu će nagnati na dodatno usavršavanje svojih tehnika izrade.

Nesumnjivo je da ćemo uskoro da zakoračimo u novu eru transporta. Konkurenti Ilona Maska su svesni da i dalje kaskaju za njim, ali ukoliko će svoje automobile pokušati da razviju “imitirajući” Teslu, očigledno ne zaziru od korišćenja moralno upitnih sredstava da ga sustignu.

Međutim, trebalo bi da imaju u vidu da su Teslini punjači na uvezenim automobilima prilagođeni za tržište Sjedinjenih Američkih Država, ali ne i evropsko, kako se ne bi ponovio skandal kada se jedan od inženjera Audija zaglavio na stanici za punjenje Teslinih automobila u Bavarskoj, u Nemačkoj. Auto, koje je bilo uvezeno iz Amerike, nije imalo isti tip punjača koji može da se napaja energijom na datoj lokaciji – upravo zbog specifikacije proizvoda za različita tržišta.

Jelena Kozbašić

Crna Gora reciklira između 2 i 3 odsto otpada

29.01.2018

Predstavnica NVO „Zero Waste Montenegro“ Maša Tomković izjavila je za TVCG da se u Crnoj Gori trenutno reciklira između 2 i 3 odsto otpada.

Kako je navela, Evropska unija je planirala da do 2030. godine ima 65 odsto recikliranog otpada. Procenat reciklaže u Crnoj Gori je do 3 odsto, a reciklaža je moguća samo u većim gradovima. To je veoma mali procenat, posebno ako imamo u vidu da smo strateškim dokumentima planirali da će taj procenat do kraja 2017. biti do 25 odsto. Ključni su kaže ona, edukacija građana i jačanje infrastrukture. Pet reciklažnih dvorišta ima Podgorica, što nije dovoljno, ako želimo ozbiljno da povećamo procenat recikliranog otpada.

Ona očekuje da će otvaranje Poglavlja 27 biti samo početaka rada. Samo za ispunjavanje obaveza, koje se odnose na upravljanje otpadom, prema prvim procenama, biće potrebno oko 350 miliona evra.

izvor: rtcg.me

Sandra Jovićević

HESS proizveo 456 GWh električne energije iz hidroelektrana

29.01.2018

hidro-akumulacija — Photo-illustration: Pixabay

Slovenska elektroenergetska kompanija HESS saopštila je da je na objektima HE Boštanj, HE Arto-Blanca, HE Krško i HE Brežice na donjem delu Save prošle godine proizvela ukupno 456 GWh električne energije.

Čak 115 GWh proizvedeno je na novoizgrađenoj HE Brežice u vremenu testiranja agregata i probnog rada. Izgradnja pomenute hidroelektrane počela je u aprilu 2014. godine, a u probni rad puštena je u oktobru prošle godine.

Navedeno je i da su u toku radovi na HE Mokrice, snage 28 MW i očekivanom prosečnom proizvodnjom 131 GWh, koja je poslednja u nizu elektrana do granice s Hrvatskom.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Očišćene divlje deponije u Leskovcu

29.01.2018

deponija leskovac — Foto: gradleskovac.org

U Leskovcu su u proteklom periodu očišćene dve divlje deponije.

Kako je saopšteno, očišćena je deponija u Šišincu i i deponija koja se nalazi u Živkovu.

Deponije su očišćene u saradnji Javno-komunalnog preduzeća Komunalac, Odeljenja komunalne policije, Vodovoda i kompanije Por Verner Veber.

izvor: gradleskovac.org

Sandra Jovićević

U osam objekata u Vrbasu biće uloženo 1,6 miliona franaka

29.01.2018

Opština Vrbas, zajedno sa partnerima iz Švajcarske koji predstavljaju projektni tim i izabranu konsultantsku kuću, pokrenula je prve aktivnosti na realizaciji projekta energetske sanacije javnih objekata, koji sa 1,6 miliona franaka finansira Vlada Švajcarske.

Prema planu, biće uređena četiri školska i četiri predškolska objekta. Vlada Švajcarske izdvojila je za ovaj posao 1,6 miliona evra, a obaveza opštine Vrbas biće da obezbedi dodatnih 25 miliona dinara.

Za projekat optimizacije javnih objekata odlučili smo se s ciljem da dodatno unapredimo energetsku efikasnost u našoj sredini i poboljšamo kvalitet života u opštini Vrbas, posebno za one najmlađe koji pohađaju predškolske i školske ustanove. Na planu sprovođenja mera energetske efikasnosti opština Vrbas je prepoznata kao jedna od najboljih u Srbiji i regionu, zbog čega smo dobili podršku Vlade Švajcarske i Vlade Srbije, rekao je Milan Glušac, predsednik opštine Vrbas.

izvor: vrbas.net

Sandra Jovićević

Održan radni doručak o brendiranom otpadu u Crnoj Gori

29.01.2018

U petak 26. januara u Crnoj Gori održan je radni doručak o brendiranom otpadu.

Igor Jovanović iz Direktorata za upravljanje otpadom izjavio je da će proizvođači, uvoznici ili distributeri ambalažnog otpada najverovatnije od iduće godine plaćati državi posebnu naknadu. Taj novac biće usmeren za njegovo odlaganje na deponijama ili recikliranje, a da bi do toga došlo, biće neophodno promeniti dosadašnje propise. Prema rečima Jovanovića, sistem proširene odgovornosti je predviđen u Okvirnoj direktivi o otpadu EU. On propisuje obavezu proizvođača i uvoznika da imaju finansijsku odgovornost za ambalažni otpad. Mi smo krajem 2009. doneli uredbu koja se odnosi na proširenu odgovornost. On je naveo da je ambalažni otpad istovremeno i komunalni, jer 80 odsto završava u domaćinstvima.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Nikola Medenica rekao je da brendirani otpad nije definisan zakonodavstvom. Međutim, Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o proizvođačima koji imaju proširenu odgovornost definišu određene kategorije proizvoda i ambalažu koja prati te proizvode, kao i odgovornost proizvođača i drugih kompanija u lancu i životnom ciklusu proizvoda i ambalaže, bez obzira gdje je taj proizvod kupljen i koji je njegov rok trajanja. S druge strane, zakon prepoznaje i društvenu odgovornost poslovanja, kazao je Medenica. Kao jedan od problema on je naveo da Agencija još nema registar proizvođača, distributera i uvoznika koji imaju proširenu odgovornost.

Generalna direktorica Direktorata za životnu sredinu u Ministarstvu održivog razvoja i turizma Ivana Vojinović najavila je izmene Zakona o upravljanju otpadom do kraja godine i donošenje posebne uredbe o prikupljanju i tretmanu ambalažnog otpada.

Menadžerka za javne i regulatorne poslove Coca-Cola HBC Andrea Radonjić kazala je da je kompanija postavila cilj da do 2030. uvede reciklažu svih limenki i boca svojih napitaka.

izvor: vijesti.me

Sandra Jovićević

U planu energetska sanacija OŠ Štefanje

29.01.2018

Ministar građevinarstva i prostornog uređenja Predrag Štromar posetio je Bjelovarsko-bilogorsku županiju gdje je nakon susreta sa županom, gospodinom Damirom Bajsom, prisustvovao potpisivanju Ugovora o izvođenju radova na energetskoj obnovi Osnovne škole Štefanje.

Osnovna škola Štefanje smeštena je u mestu Štefanje koje je 18 kilometara udaljeno od grada Bjelovara. Zgrada škole izgrađena je 1967. godine, a trenutni energetski razred je D. Projektom energetske obnove predviđena je ušteda od 50 odsto toplotne energije za grejanje, a nakon završene obnove realizovaće se novi energetski pregled te bi zgrada trebala ući u razred C.

Za energetsku obnovu zgrade, stručni nadzor građenja, projektantski nadzor i koordinatora zaštite na radu sufinansiranje iznosi 60 odsto prihvatljivih troškova, dok će za izradu glavnog projekta energetske obnove, energetski pregled i energetski sertifikat nakon obnove biti sufinansirano 85 odsto prihvatljivih troškova.

Ukupna vrednost projekta je 557.978,99 kuna, koji će se sufinansirati u iznosu od 351.916,51 kuna, što predstavlja 63,07 odsto prihvatljivih troškova. Energetska obnova zgrade prema Ugovoru treba biti završena do 30. novembra 2018. godine.

izvor: mgipu.hr

Sandra Jovićević

Otvorena izložba fotografija „Tara”

29.01.2018

cb9c495b17bc28a44ffb50c55572ed63_XL — Foto: pzzp.rs

U Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode se 25. januara 2018. godine predstavio Nacionalni park „Tara”, a u okviru promocije je otvorena izložba fotografija „Tara”, autora Irene Beker i Bele Sabo.

Prisutne goste je pozdravila direktorica Pokrajinskog zavoda dr. Bilјana Panjković koja je tom prilikom istakla da je NP „Tara” na poslednjem Eko sajmu LORIST imao izuzetno zapaženu promociju i da spada u najuređenije i najaktivnije parkove u Srbiji i regionu.

Prisutni su o samom Nacionalnom parku Tara više saznali iz prezentacije „Nacionalni park Tara – sadašnjost i budućnost”, Ranka Milanovića, rukovodioca Službe turizma i edukacije tog nac. parka. Prostor Tare proglašen je Nacionalnim parkom 1981. godine na površini od 19.175,00 ha, od 5. oktobra 2015. godine teritorija parka je proširena i sada zauzima 24.991,82 ha. Nalazi se na krajnjem zapadu Srbije ograničeno tokom Drine između Višegrada i Bajine Bašte. Po nadmorskim visinama, Tara spada u srednje visoke planine, čija je prosečna nadmorska visina 1.000 – 1.200 metara. Najviši vrh Nacionalnog parka je Kozji rid – 1.591 metar. Na Tari dominiraju mešovite šume smrče, jele i bukve a specifičnost u odnosu na druge planine Balkanskog poluostrva predstavlјa veliki broj reliktnih i endemičnih šumskih vrsta i zajednica. Na Tari je identifikovano 1156 vrsta vaskularne flore što čini 1/3 ukupne flore Srbije. Od zastuplјenih bilјnih vrsta 76 su endemične vrste. Posebnu vrednost i značaj ima Pančićeva omorika. Područje Tare naselјava 59 vrsta sisara, Ovde je nastanjena najveća populacije mrkog medveda u Srbiji, simbol faune beskičmenjaka Tare je endemorelikt Pančićev skakavac.

Nakon prezentacije prisutni su mogli da pogledaju kratak osmominutni promotivni film o Tari autora Atile Zerca i Bele Saboa. Film je nastao za vreme Fotosafarija na Tari 2014. godine.

Izložba će biti otvorena do 20. februara 2018.

izvor: pzzp.rs

Sandra Jovićević

Više od 1.000 tona opasnog otpada pronađeno u Novom Sadu

28.01.2018

Na prostoru bivše fabrike Hemijske industrije Novi Sad, koja je u stečaju, pronađeno je više od 1.000 tona mogućeg toksičnog otpada, javlja portal 021.rs.

Vlasnik “Step Transa”, koji je zakupac prostora bivše fabrike “HINS”, na kome je skladištio opasan otpad je uhapšen, potvrdilo je Ministarstvo zaštite životne sredine, a prenosi 021.rs.

“Vlasnik je imao dozvolu od 2012. za skladištenje opasnog otpada i on ima urednu dokumentaciju za svega 32 tone takvog otpada, a u krugu bivše fabrike se nalazi 1.080 tona za koji ne postoji adekvatna dokumenatacija. Zakupac i vlasnik ‘Step Transa’ juče je lišen slobode”, izjavio je pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine Vladimir Galić.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan kaže da je “ovo zločin prema sopstvenom narodu i državi” i da će odgovorni biti sankcionisani.

“Ovaj čin sakrivanja opasnog otpada jedino se može kvalifikovati kao zločin prema narodu i državi. Insistiraćemo na tome da se sankcionišu ljudi koji ovo rade na najstrožiji način”, naveo je on.

Ministarstvo zaštite životne sredine će objaviti mejl adresu i telefon na koje će svi građani moći da prijave slučajeve za koje sumnjaju da je reč o neadekvatnom zbrinjavanju opasnog otpada kako bi nadležne institucije dobijale informacije, naveo je ministar.

Opasan otpad jeste otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika utvrđenih posebnim propisima koje ga čine opasnim, uključujući i ambalažu u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan.

U velikoj količini opasan otpad dolazi iz industrije kao što je hemijska industrija, proizvodnja električne i elektronske opreme, proizvodnja baterija i akumulatora, proizvodnja boja, elektroliza, tekstilna industrija, farmaceutska industrija, proizvodnja plastike, kožna industrija. Opasan otpad nastaje i u trgovinama, domaćinstvima, zdravstvu, poljoprivredi i na drugim mestima.

Sa opasnim otpadom se mora upravljati na način kojim se obezbeđuje najmanji rizik po ugrožavanje života i zdravlja ljudi i životne sredine, kontrolom i merama smanjenja:

zagađenja voda, vazduha i zemljišta;
opasnosti po biljni i životinjski svet;
opasnosti od nastajanja udesa, eksplozija ili požara;
negativnih uticaja na predele i prirodna dobra posebnih vrednosti;
nivoa buke i neprijatnih mirisa.

U opasan otpad spadaju otpadna rabljena ulja, kontaminirana ambalaža, zauljene krpice, otpadni akumulatori, otpadne boje i farbe, otpadni filteri, zauljena voda i razni drugi.

Milan Zlatanović

Izvor: N1

Engleska postavlja mrežu “mesta za punjenje vode” u borbi protiv plastičnog otpada

27.01.2018

Mesta za besplatno punjenje vode, česme i fontane biće postavljene u prodavnice, kafiće i ulice u svakom gradu Engleske.

Potrošači će biti podsticani da ponovo napune svoje flašice za vodu u hiljadama prodavnica, kafića, preduzeća, i ulica širom Engleske.
Nacionalna strategija teži da se na ovaj način bori protiv rastućeg priliva otpada koji je nastao kao rezultat korišćenja plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu. Na ovaj način, smanjili bi potrebu za korišćenjem miliona plastičnih flaša svake godine a takođe povećavaju dostupnost pitke vode.

Iz sektora energetike i vodnih resursa kažu da je ova jedinstvena kampanja započela u Bristolu, i u planu je da se proširi na čitavu Englesku do 2021. godine.

Potrošači će moći da saznaju preko aplikacije na svom telefonu gde je najbliže mesto na kome mogu napuniti svoju flašicu sa vodom. Takođe, moći će da traže obaveštenja na prozorima izloga koje će prodavnice postaviti. Kompanija Whitbread je prva kompanija koja se uključila u ovu akciju i obećala da će od marta obezbediti ljudima da napune svoje flašice sa vodom u svakom od preko 3000 svojih Costa Coffee i Premier Inn lokala.

Iako su prodavnice i kafići već u zakonskoj obavezi da priušte besplatnu vodu za piće svojim mušterijama ova kampanja ima i za cilj da ukloni stigmu koja postoji među stanovnicima Engleske oko zahtevanja besplatne vode u lokalima, naročito ako nisu kupili nijedan drugi proizvod.

Ovaj nacionalni program naišao je na veliku podršku javnosti s obzirom da je u poslednje vreme problem zagađenja okeana plastikom u centru pažnje. U Velikoj Britaniji se dnevno iskoristi oko 38.5 miliona plastičnih vlaša a samo polovina njih stigne do procesa reciklaže dok ostatak završi na deponijama, bude spaljeno ili završi u okeanima.
Kampanja „Dopuni“ (Refill) ima za cilj da ubedi kompanije i preduzeća da dozvole ljudima da dopune svoje flaše u njihovim prostorijama umesto što bi ih bacili i kupili nove. Do sada, obezbeđeno je preko 1600 lokacija za dopunu vode.
Svih 15 kompanija koje se bave flaširanjem vode za piće u Engleskoj su podržale ovu akciju. Nedavno je gradonačelnik Londona, Sadik Kan potvrdio izgradnju 20 fontana za piće u glavnom gradu Engleske. „Naišli smo na veliku potražnju za ovim stanicama za dopunu vode svuda u Engleskoj. Od pojedinaca koje žele da doprinesu svojoj zajednici do nacionalnih proizvodnih lanaca,“ rekla je Natali Fi, osnivač organizacije City of Sea koja je učestvovala u izradi ovog plana i kampanje. „Naše aplikacije staviće građanima u ruke mogućnost da zaustave zagađenje plastikom.“

Milan Zlatanović

Izvor: theguardian

Fondacija Leonarda Dikaprija: Zaokret ka budućnosti nultog otpada

27.01.2018

Tokom 1998. godine, Leonardo Dikaprio osnovao je fondaciju sa misijom zaštite divljine širom sveta kojoj preti nestanak. Ona sprovodi mere koje pomažu vraćanju ravnoteže u ugrožene ekosisteme, obezbeđujući dugoročno zdravlje i blagostanje svih stanovnika zemlje. Od nastanka do današnjeg dana, fondacija poznatog holivudskog glumca radila je na davanju adekvatnih odgovora na goruće ekološke probleme naše planete putem donacija, javnih kampanja i medijskih inicijativa. I fanovi Leonarda Dikaprija angažovali su se u aktivnostima zaštite mnogih divljih vrsta kao što su ajkule u Kaliforniji (SAD), tigrovi u Aziji i slonovi u Africi i u pozivanju svetskih lidera na rešavanje klimatske krize.

Zahvaljujući uticajnom radu Fondacije Leonarda Dikaprija, glumac je od strane Ujedinjenih nacija proglašen za izaslanika mira za klimatske promene, a 2014. godine je primio i nagradu porodice Klinton za građanina sveta.

Prema Teriju Taminenu, direktoru Dikaprijeve organizacije, najveća ekonomska prilika u istoriji Zemlje leži u otkrivanju kako finansirati tranziciju ka budućnosti nultog otpada. Taminen tvrdi da je ulaganje u konverziju otpada u ponovo iskoristive materijale od interesa za investitore zbog pretnje od klimatskih promena, ogromnog pritiska na prirodne ekosisteme, razvijanja bolje tehnologije za navedeni proces i potrebe za upravljanjem većom količinom prikupljenih materijala na lokalnom nivou. Dugi niz godina lokalne vlasti i preduzeća su se oslanjali na Kinu u koju su slali svoj reciklažni otpad i zahvaljujući njoj ostvarivali profit. Sada kada je u kineskoj državi na snazi zabrana uvoza otpadnih materijala, pred njima je zahtev da koriste i upravljaju s mnogo više otpada na lokalu.

Pročitajte još:

Teri Taminen naglasio je kako je trenutni način dobavljanja sirovina izuzetno skup i težak. Ljudi seku drveće za ogrev, papir i celulozu, vojne armije marširaju planetom kako bi obezbedile barel nafte, rudari rizikuju živote kako bi iskopali svaki vredan kamen. Direktor Fondacije Leonarda Dikaprija smatra da je zaludno da sve ove sirovine pretvorimo u odlične proizvode samo da bismo ih bacili i otpočeli ispočetka. Veruje kako će, napretkom tehnologije konverzije otpada, za narednih deset do petnaest godina rudarstvo, pored rudnika, da se obavlja i na deponijama.

Dao je primer fondacije čiji je direktor. Ona je podržala mnoge svetske neprofitne organizacije, na različitim geografskim koordinatama – od Alžira do Los Anđelesa. Pomogla je ljudima da iskoriste 80 odsto više materijala koji bi u prošlosti završavao na gradskim smetlištima. Sekundarne sirovine bile bi pretvorene u proizvode i materijale od značaja lokalnom stanovništvu. Ovaj proces zadržao bi vrednost dobara unutar zajednice, smanjio pritisak na prirodne ekosisteme, stvorio nova radna mesta i po niskim troškovima pretvorio smeće u “blago”.

Industrija otpada je, prema tvrdnjama Terija Taminena, zauzela mesto na kojem su nekada bile industrija prirodnog gasa i solarna kada su i one bile skupe i nezastupljene. Padom cena gasa i sunčeve energije, dinamika se promenila i oni su postali primamljiviji subjekti za investicije. Mogućnosti smeća postaju sve očiglednije, te sve više ljudi podržava industriju. Revolucijaka budućnosti nultog otpada postaje sve više izvodljiva.

Savremena dostignuća u industriji otpada i reciklaže na ekonomičniji i efikasniji način mogu da obezbede nove domove za staklo, električni otpad i kabasto smeće. Pružaju mogućnost partnerstva između postrojenja za reciklažu i onih koje sekundarne sirovine pretvaraju u proizvode za ponovnu upotrebu.

Roditelji Terija Taminena su ga zastrašivali da će, ukoliko ne bude dobar đak, da završi kao đubretar. Znajući sve što zna danas, želeo bi da su ga podsticali da bude bolji u školi kako bi mogao da se bavi otpadom. Nada se da će svoj optimizam prema konceptu nultog otpada da ulije i u druge ljude.

Jelena Kozbašić

Dodeljene nagrade u okviru programa „Energija je svuda oko nas 2017”

26.01.2018

25012018_Kovacevic, dodela nagrada-9 — Foto: vojvodina.gov.rs

Osnovna škola „Feješ Klara” iz Kikinde i „Tehnička škola 23. maj” iz Pančeva ovogodišnji su dobitnici prve nagrade programa „Energija je svuda oko nas 2017”.

Završnu svečanost projekta Centra za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike otvorio je zamenik pokrajinskog sekretara za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Milan Kovačević. Tom prilikom, naglasio je da pored toga što bismo želeli da ukažemo na činjenicu da energije nema u izobilju, zbog čega nam preti energetska kriza, namera nam je i da iniciramo kreativno ponašanje dece i mladih. Svojim predlozima, oni mogu da doprinesu osavremenjavanju i poboljšanju različitih vidova prevazilaženja problema iz ove oblasti, koji se svakako baziraju na korišćenju obnovljivih izvora energije, kao i na racionalnom iskorištavanju postojećih izvora.

„Energija je svuda oko nas” jeste program koji se u kontinuitetu realizuje u osnovnim i srednjim školama na teritoriji AP Vojvodine, od školske 2009/2010. godine, u saradnji s Centrom za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike iz Novog Sada. Zadatak projekta jeste pokretanje aktivnosti u obrazovno-vaspitnim ustanovama na teritoriji AP Vojvodine, s ciljem jačanja personalne i profesionalne kompetencije učenika i prosvetnih radnika u pogledu podizanja svesti o energetskoj efikasnosti, zaštiti životne sredine i upravljanja otpadom, kao i popularizacije novih tehnologija u školskim, nastavnim i vannastavnim aktivnostima.

Učenici koji učestvuju u ovom projektu mogu da iskažu svoju kreativnost različitim metodama, kao što su: modeli i makete, multimedijalne prezentacije, literarni i likovni radovi.

Pokrovitelj ove manifestacije je Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, organizator i realizator Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike, dok je suorganizator Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadzment (FIMEK).

izvor: vojvodina.gov.rs

Sandra Jovićević

Deca kroz igru učila o štednji električne energije u opštini Novo Sarajevo

26.01.2018

U okviru manifestacije „Ledena čarolija“, koju u Vilsonovom šetalištu organizuje Opština Novo Sarajevo, Elektroprivreda BiH je proteklog vikenda priredila celodnevni zabavno-edukativni program za decu Deca su naša energija.

Kroz zabavne radionice i kvizove znanja, mališani su kroz igru učili o značaju i načinima štednje energije, a za svaki tačan odgovor dobili su zanimljive poklone od Elektroprivrede BiH.

Program Deca su naša energija organizovan je sa ciljem promovisanja uštede energije i energetske efikasnosti kod najmlađih.

izvor: epbih.ba

Sandra Jovićević

1...1,1501,1511,152...1,673 Page 1,151 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM