Problem deponije na Vinči ponovo aktuelan

15.02.2018

Višedecenijski problem prestonice, deponija na Vinči, ponovo je aktuelna tema, i to ovoga puta u kampanji za beogradske izbore.

Gradska vlast nedavno je, po modelu javno-privatnog parnerstva, sklopila ugovor na 25 godina s francuskom kompanijom koja će u izgradnju fabrike za preradu otpada uložiti 300 miliona evra, dok će joj grad, prema rečima gradonačelnika, plaćati godišnju naknadu od 38 miliona evra.

Iz inicijative Ne davimo Beograd upozoravaju da je ugovor koji je potpisao grad Beograd poguban za njegov budžet.
“To da će grad privatnom partneru fiksno plaćati 38 miliona evra godišnje, što će u periodu od 30 godina, na koliko je potpisan ovaj ugovor biti više od jedne milijarde evra finansijskog opterećenja za grad. Taj ugovor će svakako opteretiti i građane jer će poskupeti cena usluga, ali i ukinuti mogućnost da se u tzv. zelenoj ekonomiji otvaraju nova radna mesta, u reciklaži i slično”, kaže Dobrica Veselinović iz inicijative Ne davimo Beograd.
U decembru prošle godine, direktor francuske kompanije Suez, potvrdio je da će uplate Grada, firmi čiji je vlasnik, biti značajno finansirane iz nove, namenske takse za upravljanje otpadom. O njoj gradski menadžer ni reči, tek 2021, kad se izgradi fabrika, znaće se, kaže, kolika će biti plaćanja grada.

Podsetimo se hronologije problema deponije na Vinči i pokušaja gradske vlasti da sa tim problemom efikasno izađe na kraj.
Pitanje regulacije otpada na teritoriji grada Beograda bilo je aktuelno još 2012. godine kada je predloženo da se izgradi postrojenje za spaljivanje otpada koje bi proizvodilo toplotnu i električnu energiju i stoga doprinelo odgovornom i ekološkom korišćenju resursa.

Dana 5. juna 2014. godine gradonačelnik Beograda Siniša Mali čestitao je Svetski dan zaštite životne sredine svim građanima Srbije uz obećanje da će se čim pre preduzeti ‘’džinovski’’ koraci ka rešavanju nečega što je identifikovano kao najveći ekološki problem grada Beograda i Srbije uopšte, deponije u Vinči. Više od godinu dana kasnije otvorene su ponude za javno-privatno partnerstvo za sanaciju deponije na koje se prijavilo čak 11 stranih kompanija. Tada je rečeno da će tenderska komisija evaluirati ponude u roku od 25 dana a da će se u realizaciju projekta i sanaciju deponije krenuti do kraja iste ili eventualno do početka 2016. godine.
Sredinom maja 2017. godine na deponiji Vinča izbio je požar koji će mučiti građane čak narednih mesec dana. Nakon brojnih prijava, opšte panike zbog potencijalne radioaktivnosti prouzrokovane požarom, dima i neprijatnog mirisa koji se nadvijao nad okolnima opštinama, zaslugom brojnih službi požar je ugašen. Ubrzo potom ovu temu su zamenile druge i ona više nije bila aktuelna u medijima a samim tim ni u svesti građana.
Krajem septembra prošle godine potpisan je ugovor o javno – privatnom partnerstvu za izgradnju postrojenja za preradu komunalnog otpada i sređivanje deponije sa francuskom kompanijom „Suez”, vredan 300 miliona evra. Prema rečima ministra za zaštitu životne sredine sa realizacijom projekta moglo bi se početi krajem 2018. godine.

Primer deponije na Vinči odlična je ilustracija odnosa vlasti prema ekološkim problemima i pokazuje da nadležni ne reaguju dovoljno efikasno kada je reč o rešavanju ekoloških pitanja u Republici Srbiji.

Milan Zlatanović

Nastavlja se edukativni program Privredne komore Srbije posvećen IPARD-u

15.02.2018

Edukativni program Privredne komore Srbije, posvećen IPARD programu, biće realizovan, zbog velikog interesovanja poljoprivrednih proizvođača i privrednih društava i u februaru i u martu, u opštinama Kraljevo, Kruševac, Kragujevac, Novi Sad, Zrenjanin, Kikinda.

U januaru je održan niz radionica na ovu temu, koje je pohađalo više od 400 učesnika.

IPARD II je pretpristupni program Evropske unije, koji pruža investicionu podršku od oko 230.000.000 evra, od čega je 175.000.000 iz EU a deo je participacija države za jačanje konkurentnosti sektora proizvodnje i prerade hrane i postepeno prilagođavanje standardima EU u oblastima higijene, bezbednosti hrane, veterine i zaštite životne sredine, kao i diverzifikacije ruralne ekonomije.

Kroz program će se podržati i uspostavljanje proizvođačkih grupa, ruralna infrastruktura, obuka, uključujući i savetodavne službe, agroekološke šeme, kao i lokalne inicijative.

Ovim programom zemlje kandidati za članstvo u EU pripremaju se za korišćenje sredstava Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj (EAFRD). IPARD II program, koji je odobrila EU, usvojen je zaključkom Vlade Republike Srbije.

Inače, ovo je prva pomoć ove vrste koja je namenjena direktno korisnicima, odnosno poljoprivrednim proizvođačima – pravnim i fizičkim licima.

Milisav Pajević

Zeleno (ni)je bolja ljubavi: Štetnost bombonjera po životnu sredinu

14.02.2018

valentines-day-1182252_960_720 — Photo-illustration: Pixabay

Izveštaj objavljen pre nekoliko dana ukazao je na činjenicu da poklanjanje kutije čokolade, iako gest naklonosti prema voljenima, nije istovremeno i gest naklonosti prema prirodi.

Istraživanje koje je sprovela organizacija za zaštitu životne sredine Mighty Earth pokazalo je kako je kakao, kao jedan od sastojaka čokoladnih proizvoda, krivac za krčenje šuma širom sveta.

Do ovih rezultata naučnici su došli u područjima u kojima se uzgaja kakao u Indoneziji, Peruu, Ekvadoru i Kamerunu. Najpre su prikupili podatke o uvozu i izvozu ove biljne kulture i na mapi obeležili oblasti u kojima se proizvodi. Kada su preko nje stavili mapu eksploatacije šumskih kapaciteta između 2000. i 2016. godine, došli su do saznanja da postoji visok nivo povezanosti između kultivacije kakaoa i nestanka šuma.

Ukoliko se proizvođači slatkiša od čokolade ne promene svoje prakse i ne obustave seču drveća, sudbinu zapadnoafričkih šuma mogle bi da dožive, ne samo četiri zemlje na kojima je sprovedeno istraživanje, već i sve ostale u kojima se gaji plod kakaoa.

Industrija čokolade se tokom proteklih godina proširila da bi “nahranila” narastajuće apetite čovečanstva za ovim slatkišem.

Pomenuta organizacija Mighty Earth, udružena sa časopisom Guardian, u septembru prošle godine objavila je podatke do kojih je došla istragom sprovedenom u Gani i Obali Slonovače, a koja se ticala iste tematike. Tada je 23 velikih kompanija čokoladnih proizvoda potpisalo ugovore sa vladama pomenutih zemalja o prestanku seče drveća na njihovom tlu.

Nadamo se da će i novo istraživanje da ima jednak odjek i pozitivne efekte na našu planetu.

Jelena Kozbašić

Kvalitet zemljišta u Novom Pazaru zadovoljavajući, pokazuje Izveštaj o analizi zemljišta

14.02.2018

novi_pazar_17.01full — Foto: novipazar.rs

Merenjem kvaliteta zemljišta utvrđeno je da u Novom Pazaru koncentracija opasnih i štetnih materija ne prelazi granične vrednosti, izuzev nikla u neznatnoj meri.

U zaključku izveštaja stoji da ove vrednosti ne prelaze remedijacionu vrednost, odnosno da nije potrebno da se preduzimaju mere. Merenje je vršeno tokom decembra prošle godine na 7 reprezentativnih lokacija, a radio ga je Institut za zaštitu na radu, ad Novi Sad, ovlašćen za ove poslove.

Buka je merena na 13 mesta i utvrđeno je da prelazi granične vrednosti tokom dana na 3 lokacije.

izvor: novipazar.rs

Sandra Jovićević

Monitoring segmenata životne sredine Podgorice za period mart 2018. godine do februara 2019. godine

14.02.2018

Grad Podgorica je raspisao tender za pružanje usluge monitoringa segmenata životne sredine Podgorice i opština u okviru Glavnog grada za period mart 2018. godine do februara 2019. godine, ukupne vrednosti 25.000 evra.

Monitoringom bi trebalo da se prati stanje svih segmenata životne sredine, odnosno kvalitet vazduha, vode, zemljišta, biljnog i životinjskog sveta, kao i stepen zagađenja životne sredine odnosno emisija u životnu sredinu, kazali su iz Glavnog grada. Takođe, kako navode, prati se i uticaj značajnih sektora na segmente životne sredine. Na osnovu podataka dobijenih sprovođenjem Monitoringa radi se Informacija o stanju životne sredine za teritoriju Glavnog grada, a u cilju sagledavanja sveobuhvatne situacije i informisanja javnosti.

Definisano je da Program monitoringa životne sredine za period od marta 2018. do februara 2019. godine, obuhvata Program kontrole kvaliteta vazduha na odabranim lokacijama, a obuhvatiće i praćenje kvaliteta vazduha na jednoj lokaciji koja je izvan direktnog uticaja saobraćaja, kako bi se sagledao uticaj korišćenja ogrevnog drveta u domaćinstvima na dati segment životne sredine.

Kontrola kvaliteta vazduha vrši se u cilju utvrđivanja nivoa zagađenosti vazduha i ocene uticaja zagađenog vazduha na zdravlje ljudi, životnu sredinu i klimu, kako bi se preduzele potrebne mere u cilju zaštite životne sredine, zdravlja ljudi i materijalnih dobara, kazali su iz Glavnog grada.

Merno mesto će biti postavljeno tako da uzorak vazduha bude reprezentativan u odnosu na šire područje i to najmanje 250m x 250m kada se meri industrijsko zagađenje, odnosno najmanje u dužini od 100m na prometnim saobraćajnicama.

Rok za dostavljanje ponuda je 6. mart 2018. godine.

izvor: podgorica.me

Sandra Jovićević

Utvrđuje se lista objekata za unapređenje energetske efikasnosti u Vrbasu

14.02.2018

energetska efikasnost e — Foto-ilustracija: energetskiportal.rs

Predstavnici beogradske projektantske kuće “Quiddita”, zajedno sa domaćinima iz opštine Vrbas, Damirom Ivanićem, članom Opštinskog veća zaduženim za energetiku, i Sanjom Korać iz Odeljenja za zaštitu životne sredine i energetski menadžment, obišli su osam predškolskih i školskih objekata u Vrbasu, Kucuri, Savinom Selu i Bačkom Dobrom Polju, koji su predloženi da budu deo projekta unapređenja energetske efikasnosti.

Posete izabranim objektima deo je obaveznih koraka u realizaciji SECO projekta Švajcarskog ministarstva finansija u Vrbasu, kao najbolje ocenjenoj u Srbiji, kojim je obezbeđeno 1,6 miliona švajcarskih franaka bespovratnih sredstava za energetsku optimizaciju javnih objekata – škola i vrtića.

Cilj nam je upoznati se stanjem na terenu, kako izgledaju predloženi objekti i odrediti prioritetne mere kojim bi trebali intervenisati, i sve to smestiti u prvi izveštaj koji će služiti za određivanje konačne liste objekata. Objekti su izabrani prema prioritetima i veoma je dobro što za neke imamo i određene projekte koji definišu neke stvari, pa makar i na idejnom nivou, što druge opštine nemaju. Vrbas je uradio najviše na pitanju dokumentacije koja reguliše oblast energetske efikasnosti, i u odnosu na ostale tri opštine koje su u projektu, i u odnosu na druge opštine u Srbiji, što strani ulagači i donatori uvek prepoznaju, rekao je Đorđe Gazdić, vodeći inženjer u sektoru mašinstva u “Quidditi”, jedan od članova komisije koja je danas obilazila vrbaske obrazovne ustanove.

Tokom boravka u Vrbasu oni su posetili Gimnaziju “Žarko Zrenjanin”, osnovne škole “Svetozar Miletić”, “Bratstvo-jedinstvo” u Vrbasu i u Kucuri, te vrtiće “Bubica” i “Poletarac” u Vrbasu, “Cvrčak” u Bačkom Dobrom Polju i “Pčelica” u Savinom Selu.

izvor: vrbas.net

Sandra Jovićević

Zagreb dobio Ekološku kartu

14.02.2018

U zgradi Gradske uprave u Zagrebu u Hrvatskoj održana je konferencija za novinare na kojoj je predstavljena internet aplikacija Ekološka karta grada Zagreba.

Projekat je izradio Nastavni zavod za javno zdravlje “Dr Andrija Štampar” u saradnji s Gradom Zagrebom, Agronomskim fakultetom Univerziteta u Zagrebu, Institutom za medicinska istraživanja i Državnim hidrometeorološkim zavodom.

Na toj karti objedinjeni su podaci o merenjima kvaliteta vazduha, vode i zemljišta koje su pojedinačno koristili gradski uredi, odnosno nisu prikazivani na jednom mestu. Na karti će se moći videti i meteorološki podaci, automatski senzori meriće kvalitet vazduha, prikazivaće se je li voda ispravna za piće i za kupanje na kupalištima, a moći će se videti i koje su biljke u gradu u cvatu i gde izbeći područja s visokom koncentracijom polena.

U idućih godinu dana u Zagrebu će biti postavljeno još senzorskih stanica i automatskih senzora koji će javljati trenutno stanje na terenu, a biće ih ukupno 70.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

Upotreba dronova umesto kamiona za transport?

14.02.2018

Istraživanja su pokazala da bi dronovi mogli dostaviti određene predmete brže sa manje pritiska po životnu sredinu, ipak postoje određene prepreke.

Asocijacije na dronove su različite. Od sprava za zabavu u parku do smrtonosnog oružja, ali da li bi u budućnosti mogli biti koristan alat u borbi protiv klimatskih promena?

Prema nekim istraživačima upotreba dronova umesto kamiona mogla bi drastično da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Ova spoznaja stvara prostor za velike kompanije poput Gugla i Amazona da povećaju upotrebu dronova prilikom dostavljanja proizvoda.
“Dronovi mogu da naprave veliki uticaj na emisije štetnih gasova, naročito sada kada je transport najveći faktor zagađenja”, rekao je Džošua Stolarof, naučnik iz Nacionalne laboratorije u Lajvmoru u Kaliforniji. “Ta poslednja milja puta u transportovanju robe do njene destinacije nosi veliki udeo u zagađivanju. Postoji mnogo mogućih scenarija gde se dronovi mogu koristiti za dobrobit našeg okruženja.”

Stolarof i njegove kolege proveli su tri godine proučavajući razlike uticaja na životnu sredinu između jednog tipa dronova i kamiona koji se kreću na dizel goriva. U novom istraživanju publikovanom u časopisu Nature Communications, otkrili su da su u radijusu od 4km, dronovi koji rade na bateriju trošili mnogo manje energije po porudžbini paketa nego kamioni za dostavu. Rezultati istraživanja ukazuju na to da dronovi mogu da isporuče određene predmete mnogo brže i sa manje posledica po okolinu nego kamioni za prevoz robe koji su odgovorni za 1/5 svih gasova sa efektom staklene bašte globalno.

Međutim, postoji nekoliko prepreka u tome da dronovi zamene vozila za drumski transport. Zbog svog ograničenog dometa dronovi zahtevaju mnogo veće skladištene kapacitete. Takođe, nailazi se na poteškoće prilikom transporta većih paketa, naročito ako se dronovi pune preko mreže koja se napaja na fosilna goriva a ne pomoću obnovljivih izvora energije.
“Dron bi bio dobro rešenje prilikom dostavljanja mobilnih telefona ili para naočari. Kada je reč o težim paketima poput monitora? I ne baš”, rekao je Stolarof.
U kompaniji Amazon, odlučni su u tome da sve pošiljke koje su lakše od 2.5 kg, što čini većinu njihovih isporuka, budu transportovane dronovima. U decembru 2016. godine, objavili su da su uspešno izvršili svoju prvu dostavu dronom kada su svom potrošaču u Velikoj Britaniji za 13 minuta dostavili kokice i priključak za televizor.
Kompanije su testirale ove letove na teritoriji Evrope zbog strogih regulacija vazdušnog saobraćaja u Americi, gde zakon nalaže da dronom mora upravljati čovek, i da letelica mora biti u njegovom vidokrugu sve vreme tokom trajanja leta.

U septembru prošle godine, sudar drona sa vojnim helikopterom u Nju Jorku dodatno je povećao zabrinutost povodom korišćenja dronova u komercijalne svrhe.
“Ovde ima mnogo potencijala, ali vrlo je izazovno”, na ovu temu izjavio je Logan Kampbel, direktor Aerotas-a, konsultantske firme koja se bavi savetovanjem kompanija koje žele da koriste dronove u svom poslovanju. “Upotreba dronova je smislena prilikom isporuke lekova ili nekih bitnih dokumenata, ali nema smisla isporučivati mleko pomoću njih. To se lakše i daleko efikasnije može uraditi putem drumskog saobraćaja.”

“Da bi upotreba dronova u ove svrhe bila smislena, moraju se promeniti zakoni. Bezbednost vazdušnog saobraćaja je veliko pitanje sa kojim niko ne bi želeo da pravi kompromis. Malo je verovatno da bi, čak i Amazon, sa svim novcem koje može da uloži u lobiranje izmena regulativa, to mogao da promeni.”

Milan Zlatanović

Izvor: theguardian

Kragujevac dobija regionalnu deponiju komunalnog otpada

14.02.2018

Realizacija projekta regionalne deponije komunalnog otpada “Vitlište“ jedan je od prioriteta implementacije Prostornog plana grada Kragujevca u oblasti zaštite životne sredine čime će biti rešen problem odlaganja otpada na teritoriji grada. Zbog toga je Gradsko veće na sednici održanoj 13. februara donelo zaključak o pokretanju inicijative za izradu Plana detaljne regulacije “Vitlište“, okvirne površine oko 110 hektara.

Deponija se nalazi na oko devet kilometara od centra Kragujevca, na tromeđi katastarskih opština Korman, Maršić i Gornje Komarice. Sanitarna deponija komunalnog otpada “Vitlište“ planirana je kao savremena regionalna deponija sa reciklažnim centrom i svim obveznim pratećim objektima, površinama i opremom. Lokacija za deponiju je odabrana u skladu sa karakteristikama u pogledu geografskog položaja u odnosu na grad, kategorije zemljišta, klimatskih karakteristika, vizuelnih barijera kao i važećim Pravilnikom o kriterijumima za izbor lokacije i organizacije deponije čvrstog otpada.

Gradsko veće utvrdilo je i predlog odluke o izradi Plana detaljne regulacije za izgradnju tri dalekovoda Knić, Stragari i Bare čime će na tom području biti obezbeđeno kvalitetno i sigurno snabdevanje potrošača električnom energijom i uputilo Skupštini grada na razmatranje i odlučivanje. Pred odbornicima gradskog parlamenta naći će se i Program poslovanja Društva sa ograničenom odgovornošću “Gradska stambena agencija“.

izvor: kragujevac.rs

Sandra Jovićević

Održan okrugli sto o Zakonu o upravljanju otpadom

14.02.2018

U Narodnoj skupštini održan je okrugli sto o predloženim izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom sa ciljem uspostavljanja dijaloga između svih aktera u oblasti zaštite životne sredine.

Predsednica Odbora za zaštitu životne sredine Ivana Stojiljković istakla je, otvarajući skup, da se predloženim izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom insistira na punoj implementaciji svih već postojećih odredbi, čime bi se omogućilo usvajanje cirkularne ekonomije koja promoviše upotrebu otpada kao resursa i predstavlja razvojnu šansu za privredu. Takođe je istakla značaj većeg stepena reciklaže, ali i smanjenja emisije ugljendioksida u vazduhu.

Vladimir Janković, predstavnik UNEKOOP-a iz Paraćina istakao je da je glavni cilj okruglog stola uspostavljanje dijaloga između svih aktera iz oblasti životne sredine, kroz koji će se šire sagledati problem upravljanja otpadom, u cilju njegovog energetskog iskorišćenja, ali i uspostavljanje principa održivog razvoja, ravnoteže između ekonomskog, socijalnog i ekološkog interesa.

U nastavku diskusije, o praćenju stanja životne sredine govorili su Nebojša Redžić, predstavnik Agencije za zaštitu životne sredine Ministarstva zaštite životne sredine i prof. dr Ilija Brčeski, predstavnik Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a o opravdanosti predloženih izmena i dopuna Zakona o upravljanju otpadom, sa zdravstvenog aspekta, govorio je dr Ilija Vukadinović iz Ekološkog pokreta Kosjerić.

izvor: parlament.gov.rs

Sandra Jovićević

Ministar Trivan o aktuelnim ekološkim pitanjima sa predstavnicima lokalnih samouprava

14.02.2018

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan održao je odvojene sastanke sa predstavnicima opština Aleksandrovac, Priboj i Gornji Milanovac, na kojima su u otvorenoj i radnoj atmosferi razmatrana najznačajnija aktuelna pitanja zaštite životne sredine u ovim lokalnim zajednicama.

O najvećim ekološkim problemima ovih opština, sa ministrom Trivanom razgovarale su delegacije opštinskih rukovodstava koje su predvodili Jugoslav Stajkovac, predsednik opštine Aleksandrovac, Lazar Rvović, predsednik Opštine Priboj i Lazar Nikolić, predsednik Skupštine opštine Gornji Milanovac.

Posebno su izdvojena pitanja prerade čvrstog otpada i izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda na teritoriji ovih opština.

Lokalne samouprave nemaju sredstava za izradu projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju prečistača otpadnih voda, jer su to troškovi koji prevazilaze ukupne opštinske budžete, i tu im je neophodna snažna podrška države, istakao je ovim povodom ministar Trivan. Ministarstvo zaštite životne sredine će pomoći lokalnim samoupravama u ovim pitanjima, ali i u uspostavljanju komunikacije sa drugim republičkim organima u rešavanju problema koji nisu u nadležnosti Ministarstva, ali se tiču zaštite životne sredine, dodao je Trivan. Ukazujući na značaj rešavanja ekoloških problema u lokalnim sredinama, posebno je naglasio da od upornosti i agilnosti opština će zavisiti brzina realizacije projekata.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

INTERVJU: Filip Radović i Verica Jovanović

13.02.2018

SEPA i BATUT: Ključni partneri za unapređenje eko-zdravlja

Briga o stanju celokupnog ekosistema, sadržana u konceptualnim ciljevima eko-zdravlja, zahteva interakciju između svih stručnih službi i institucija iz sistema zdravstva i zaštite životne sredine. U želji da predstavimo kako se u našoj zemlji vodi sistemska briga o zdravlju, razgovarali smo sa predstavnicima dve najvažnije institucije Republike Srbije koje sprovode aktivnosti u spomenutoj oblasti.

EP: Kako se institucionalno definiše eko-zdravlje i kakav pristup ono podrazumeva?

Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine

Filip Radović: Kovanica eko-zdravlje primarno označava oblast istraživanja o uticaju promena u ekosistemu na ljudsko zdravlje. Poslednjih godina, ova istraživačka disciplina koja ispituje promene u biološkom, fizičkom, društvenom i ekonomskom okruženju i povezuje ih sa ljudskim zdravljem premešta se iz istraživačkih centara i u institucije, gde okuplja lekare, veterinare, ekologe, ekonomiste, prostorne planere i mnoge druge stručnjake iz oblasti prirodnih i društvenih nauka, kako bi na osnovu rezultata istraživanja preduzeli određene akcije u cilju preventive, adaptacije na nastale promene životne sredine i uklanjanja njihovih posledica.

Prim. dr sc. med. Verica Jovanović, v. d. direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”

Verica Jovanović: Eko-zdravlje se može definisati kao multidisciplinarni koncept koji predstavlja deo javnog zdravlja, odnosno stepen zdravlja i blagostanja, kome zajedno teže društvo, zajednice i populacije. Eko-zdravlje se doseže simbiozom ekosistema i aktivnosti koje se sprovode u cilju očuvanja i unapređenja zdravlja globalno.

Aktivnosti iz ekosistema predstavljaju instrumente za prikupljanje neophodnih podataka, čijom se analizom izdvajaju najznačajnije mere za očuvanje i promociju zdrave životne sredine, koja je preduslov zdravlja stanovništva.

Interdisciplinarni, međusektorski pristup podrazumeva prožimanje sadržaja iz jedne oblasti u drugu, iz životne sredine u očuvanje i unapređenje zdravlja, kako bi se što potpunije rešili određeni problemi i izazovi sa kojima se susrećemo u svakodnevnom životu, radu i životnoj sredini.

EP: U kom se sektoru najbolje ogleda povezanost između stanja životne sredine i javnog zdravlja?

Filip Radović: Više od pet miliona ljudi u svetu umire od bolesti uzrokovanih nečistom vodom tokom samo jedne godine. Procenjeno je i da zbog nedostupnosti pijaće vode, loših zdravstvenih i higijenskih uslova oko šest hiljada dece u svetu svakodnevno izgubi život .

Brojni rizici za zdravlje ljudi prete iz svih sektora životne i radne sredine. Svake godine 100 miliona ljudi oboli od malarije, a život izgubi približno dva miliona ljudi. Ovu bolest prenose komarci, kojima za razmnožavanje pogoduju visoke temperature. Trend porasta temperatura prisutan je usled klimatskih promena, a odgovornost za njih je multi-sektorska.

Verica Jovanović: Posledice po zdravlje zbog upotrebe zdravstveno neispravne vode za piće prisutne su povremeno i u našoj zemlji. U tim retkim situacijama, kada se ovakva pojava utvrdi, okružni instituti i zavodi za javno zdravlje imaju značajnu ulogu u propisivanju neophodnih mera za kontrolisano vodosnabdevanje i za saniranje nastalog problema, u skladu sa zakonskom regulativom Republike Srbije.

No, uloga zavoda i instituta ogleda se, pre svega, u nadzoru nad redovnim kontrolama ispravnosti vode za piće i primeni mera za unapređenje kvaliteta vodosnabdevanja.

EP: Kako ocenjujete svest stanovništva o važnosti očuvanja javnog zdravlja i životne sredine u Srbiji i na globalnom nivou? Da li su ove teme dovoljno zastupljene u javnosti?

Filip Radović: Svest o važnosti očuvanja životne sredine i njenog unapređenja svakako je prisutna u značajnom delu zajednice. Međutim, upitno je da li sredstva javnog informisanja tome daju primat u izveštavanjima. Poslednjih meseci primetna je veća medijska zastupljenost tema iz ove oblasti, a nosioci te aktivnosti su pre svega predstavnici državnih organa i lokalne samouprave.

Verica Jovanović: Umesto ocene svesti šire javnosti o važnosti očuvanja zdravlja, i spoznaje uticaja životne sredine na zdravlje, istakla bih važnost saradnje sa medijima. Partnerski odnosi sa institutima, zavodima i resornim ministarstvima, ovoj značajnoj temi omogućavaju još više medijskog prostora.

Sa gledišta svake društvene zajednice, zaštita i očuvanje životne sredine je prioritet od sveukupnog značaja za društvo. Zdrava životna sredina je osnov za razvoj i očuvanje ljudske egzistencije i bitan faktor za kvalitet života stanovništva. Zato se ustanove javnog zdravlja posebno bave uticajima iz životne sredine, koji mogu dovesti do nepovoljnih rezultata po zdravlje građana, i one kontinuirano sprovode različite promotivne aktivnosti, predavanja, tribine i objavljuju saopštenja u cilju razmene informacija i unapređenja spoznaje građana o značaju očuvanja zdravlja životne sredine. Misija Instituta za javno zdravlje Srbije posvećena je unapređenju i očuvanju sveukupnog zdravlja stanovništva, što istovremeno podrazumeva i unapređenje eko-zdravlja.

„Batutov” Centar za promociju zdravlja, među različitim ciljnim grupama, uključujući i školsku decu, sprovodi brojne promotivne kampanje u ovoj oblasti kako bi se unapredila informisanost celokupnog stanovništva o eko-zdravlju. Centar za higijenu i humanu ekologiju definiše ključne teme i oblasti u kojima je potrebno sprovesti promotivne aktivnosti.

EP: Koja specifična znanja i infrastruktura su potrebni za institucionalno bavljenje eko-zdravljem?

Filip Radović: Suštinske aktivnosti koje eko-zdravlje nastoji da pruži, jesu inovativna i praktična rešenja za smanjenje negativnih uticaja promena koje nastaju u ekosistemu na zdravlje. U tom smislu je neophodna podrška naučno-obrazovne zajednice, pre svega kroz usavršavanje visokoškolovanih kadrova.

Verica Jovanović: Stručne službe i institucije iz sistema zdravstva i zaštite životne sredine, zajedničkim snagama bi trebalo da sačine kratkoročne operativne planove, čija bi primena dovela do unapređenja obrazovanja, informisanosti i promene stavova i ponašanja svih nas u cilju očuvanja i zaštite životne sredine.

Tehnološke inovacije u monitoringu, unapređenje postojećih znanja, usavršavanje stručnjaka u zemlji i inostranstvu i izgradnja neophodne infrastrukture koja doprinosi smanjenju zagađenja, predstavljaju ključne korake za unapređenje eko-zdravlja. Zadatak celokupnog društva je kontinuirano praćenje parametara zagađenja vazduha, vode, zemljišta i dejstva ostalih faktora iz životne sredine koji utiču na zdravlje, a ministarstva, instituti i zavodi za javno zdravlje, lokalne samouprave i druge institucije obezbeđuju njihovu logistiku odnosno sprovođenje.

EP: Kakva je međusobna saradnja institucija koje predstavljate?

Filip Radović: Agencija za zaštitu životne sredine blisko sarađuje sa Institutom „Batut”. Set indikatora zaštite životne sredine koji su uvršteni u Nacionalnu listu indikatora za izveštavanje o stanju životne sredine, obuhvata i kvalitet vode za piće. Institut „Batut” na osnovu podataka praćenja kvaliteta vode za piće iz javnih vodovoda dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine izveštaj koji se pridružuje ostalim indikatorima u godišnjem izveštaju o stanju životne sredine i potom se dostavlja Vladi Republike Srbije.

Pri izradi procene „Nedostatak vode za piće”, Agencija za zaštitu životne sredine bila je koordinator istoimene podgrupe u sklopu izrade Nacionalne procene opasnosti, kao što su zemljotresi, poplave, požari, tehničko-tehnološke opasnosti, pandemije, epidemije i slično. U radu podgrupe „Nedostatak vode za piće” učestvovao je i predstavnik „Batuta”.

Verica Jovanović: Saradnja između dve resorne oblasti zdravlja i životne sredine, nesumnjivo predstavlja jedan od ključnih poduhvata u cilju globalnog unapređenja zdravlja – kako životne sredine, tako i stanovništva.

Institut za javno zdravlje Srbije i Agencija za zaštitu životne sredine potpisale su ugovor o poslovno-tehničkoj sradnji, u cilju unapređenja spomenute kooperacije. Dosadašnja kontinuirana saradnja ogleda se u razmeni podataka iz životne sredine, koji su od interesa za zdravlje, kao i parametara koji se odnose na postupanje sa opasnim tokovima otpada, vodosnabdevanjem, stanjem otpadnih voda i dr. U narednom periodu, s obzirom na potrebu harmonizacije propisa i prakse u oblasti životne sredine u vezi sa otvaranjem Poglavlja 27, a u sklopu procesa pridruživanja Evropskoj uniji, planiramo intenziviranje ove saradnje.

EP: Kakva je saradnja vaše institucije sa drugim institucijama u spomenutoj oblasti?

Filip Radović: U oblasti sprovođenja monitoringa kvaliteta površinskih voda Agencija za zaštitu životne sredine, s obzirom da je akreditovana samo za fizičko-hemijske i biološke parametre, dostavlja vodu na mikrobiološku analizu okružnim zavodima i institutima za javno zdravlje. Na radiološki pregled takođe se dostavljaju uzorci vode akreditovanim laboratorijama u ovoj oblasti.

Verica Jovanović: Osim do sada spomenutih ustanova, Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu i Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost, takođe su odgovorne partnerske institucije za praćenje procesa životne sredine.

„Batut” sarađuje, pre svega, sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje, koje na teritoriji okruga prate stanje i promene zdravlja i stanje životne sredine.

Saradnja „Batuta” sa institucijama koje nisu u mreži zdravstvenih ustanova za ocenu uticaja životne sredine na zdravlje ima veliki značaj, jer se kroz nju definišu potrebe za prioritenim merama koje treba preduzeti u zajednici, a koje dovode do očuvanja i unapređenja vodosnabdevanja, odlaganja otpadnih voda, upravljanja različitim tokovima otpada, procene stanja vazduha i sličnih pojava koje utiču na zdravstveno stanje stanovništva.

Agencija za zaštitu životne sredine je nesumnjivo ključna institucija sistema.

EP: Kakvo je trenutno stanje u Srbiji u oblasti javnog zdravlja i životne sredine?

Filip Radović: Kako bih najpreciznije predstavio situaciju izdvojiću zaključke iz nedavno objavljenog Izveštaja o stanju kvaliteta životne sredine u Srbiji za 2016. godinu, koji je izradila Agencija za zaštitu životne sredine. Najveće emitovane količine oksida sumpora, oksida azota i praškastih materija u ambijentalnom vazduhu potiču iz termoenergetskih postrojenja, proizvodnje i prerade metala, prehrambene i mineralne industrije.

Tokom 2016. godine vazduh je bio čist ili neznatno zagađen, osim na području grada Kragujevca, Valjeva, Subotice i Sremske Mitrovice, gde je periodično bio prekomerno zagađen. Prema kompozitnom indikatoru „Srpski indeks kvaliteta vode” kvalitet vode na slivu Dunava u periodu od 2006. do 2015. godine se poboljšava, dok na slivu Morave i Save nema značajnih promena u trendu kvaliteta površinskih voda.

Tokom 2016. godine, zaštićeno je još 310 ha teritorije Republike Srbije. Proizvedeno je oko 7,3 miliona tona otpada, od čega 7,23 miliona tona ima karakter neopasnog, dok približno 74 hiljada tona spada u opasan otpad. Najveći proizvođači otpada su termoenergetski objekti.

Programu „Čistije proizvodnje” tokom 2016. godine priključilo se 18 kompanija, pa smo na kraju 2016. imali 95 kompanija koje posluju u skladu sa ovim programom.

Verica Jovanović: Stanje u oblasti javnog zdravlja nije jednostavno predstaviti. O stanju životne sredine prikuplja se veliki broj podataka, uključujući i one koji se tiču rizika po zdravlje ljudi, ali se oni retko mogu dovesti u dokazanu vezu sa zdravljem. S druge strane, u sistemima javnog zdravlja mere se parametri zdravstvenog stanja, ali se teže dovode u vezu sa uslovima u životnoj sredini.

Podaci koji opisuju stanje javnog zdravlja se prikupljaju kao rutinski statistički pokazatelji obolevanja i umiranja od najzastupljenijih i ostalih bolesti, prema međunarodnoj klasifikaciji bolesti.

Nezarazne bolesti (bolesti srca i krvnih sudova, maligni tumori, šećerna bolest, opstruktivna bolest pluća, povrede i drugo) već decenijama dominiraju u našoj nacionalnoj patologiji. Vodeći uzroci umiranja u Srbiji gotovo su identični onim u razvijenim delovima sveta.

U Srbiji godišnje od svih uzroka smrti život izgubi približno 100.000 ljudi. Gotovo svaki drugi stanovnik Srbije umre od bolesti srca i krvnih sudova, svaki peti od malignih tumora i svaki deseti od posledica povreda, dijabetesa i opstruktivnih bolesti pluća. Pored rutinskih statističkih pokazatelja zdravlja, kao dopunska, a istovremeno od velikog značaja za potpuniju ocenu stanja javnog zdravlja, koriste se istraživanja zdravlja stanovništva. Prema podacima nacionalnog istraživanja zdravlja stanovništva, u Srbiji je 2013. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase bilo 40,4 odsto normalno uhranjenog stanovništva, dok je više od polovine (56,3 odsto) bilo prekomerno uhranjeno.

EP:Vaša preporuka našim čitaocima za zdrav život?

Filip Radović: Jedan od najvećih problema modernog društva predstavlja nedostatak fizičke aktivnosti. Kako bismo bili odgovorni prema životnoj sredini, moramo biti najpre odgovorni prema sebi. Potrebno je za početak da danas napravimo makar nekoliko koraka više nego prethodnog dana i popijemo čašu vode više nego inače. Jedna studija je dokazala da gubitak telesne mase od samo 10 odsto pomaže u smanjenu krvnog pritiska i produžuje život.

Verica Jovanović: Svakoga dana učinimo jedno zdravo delo za svoj način života i rada, svoje najbliže, svoje radno i životno okruženje. Čuvajući životnu sredinu zajedničkim snagama, produžičemo život i sebi i generacijama koje nas nasleđuju. Bez obzira na velike izazove koje donosi tehnološki i socioekonomski razvoj, izdvojimo bar 30 minuta dnevno za jednostavne i često zaboravljene prakse i zdrave izbore: šetnju, fizičku aktivnost i čuvanje svog životnog okruženja. Mreža instituta i zavoda za javno zdravlje u Srbiji je vaša podrška i partner u misiji zdravlja.

U unapređenju javnog zdravlja učestvuju pre svega institucije sistema iz oblasti životne sredine i zdravlja, ali učestvujemo i svi zajedno, bez obzira na profesiju, posao kojim se bavimo, mesto življenja ili životno doba. Neophodan je pojedinačan i sinergijski doprinos.

OTVORENI PODACI

Sajt Agencije za zaštitu životne sredine sadrži prikaz prošlih i aktuelnih aktivnosti, izveštaje, stručne radove i prezentacije rezultata istraživanja i projekata u kojima su učestvovali zaposleni. Posebno je posećena njihova facebook stranica.

Sedam državnih organa Republike Srbije, među kojima je i Agencija za zaštitu životne sredine, otvorilo je svoje podatke. Podaci o svim medijumima životne sredine na portalu data.sepa.gov.rs dostupni su u obliku lakom za preuzimanje i promenu formata prema individualnim potrebama, kao i ukrštanje s drugim skupovima podataka.

U sistemu zdravstvene zaštite, poslove praćenja faktora rizika koji utiču na zdravlje stanovništva, kao i kretanje oboljevanja i smrtnosti od različitih bolesti, obavljaju Instituti i zavodi za javno zdravlje na teritoriji pojedinačnih okruga, a za celokupnu teritoriju Republike Srbije Institut za javno zdravlje Srbije batut.org.rs.

Oblasti delovanja javnog zdravlja su mnogobrojne i međusobno se prožimaju, no programske celine životna sredina i zdravlje stanovništva, kao i radna okolina i zdravlje stanovništva su najdirektnije povezane sa eko-zdravljem i njima se na Institutu „Dr Milan Jovanović Batut“ bavi prvenstveno Centar za higijenu i humanu ekologiju.

Aktivnosti su uglavnom programske, i predstavljaju redovan posao Instituta u oblasti analize i praćenja stanja životne sredine. Aktuelne su i projektne aktivnosti u okviru procene rizika i opasnosti po zdravlje u vanrednim situacijama, kao i merenje uticaja zagađenja na zdravlje stanovništva, sa osvrtom na zagađenje vazduha, vode i zemljišta na pojedinim teritorijama Republike.

Težnja ka modernizaciji pristupa u praćenju životne sredine, koja podrazumeva dostupnost podataka iz različitih medijuma sve je prisutnija u svetu. Ka tome bi trebalo težiti, ali su neophodni moderni informacioni sistemi i softveri. Potrebno je pravovremeno učiniti dostupnim i stručna tumačenja podataka, kroz kratke izveštaje, da bi se predupredio rizik od pogrešnih i nepotpunih tumačenja.

Najbolja praksa je preuzimanje „open data“ modela iz razvijenih zemalja Evropske unije i sveta.

http://www.batut.org.rs/download/publikacije/ IstrazivanjeZdravljaStanovnistvaRS2013.pdf http://data.sepa.gov.rs http://www.batut.org.rs

Priredila: Marija Nešović

Ovaj intervju je prvobitno objavljen u Magazinu Energetskog portala pod nazivom EKO-ZDRAVLJE, novembra 2017. godine.

U toku čišćenje podzemnih prolaza u Beogradu

13.02.2018

60bb825c9859c4e7836f12c1347ffc8b_4211309900 — Foto: beograd.rs

Gradski menadžer Goran Vesić prisustvovao je akciji čišćenja podzemnih prolaza na stanici „Vukov spomenik”, u kojoj su učestvovali radnici javnih komunalnih preduzeća „Gradska čistoća”, „Zelenilo – Beograd” i „Beograd-put”.

Dvadeset pet radnika tri gradska preduzeća uz pomoć tri mašine čiste podzemni prolaz, odnosno podzemnu stanicu „Vukov spomenik”. Nedopustivo je da u centru Beograda imamo podzemne prolaze koji su prepuni đubreta. Zato smo rešili da kao Grad Beograd, na zahtev Opštine Zvezdara kojoj su se žalili građani, ovaj podzemni prolaz vanredno uredimo. Ovo će se čistiti sedam dana, ali ćemo insistirati na tome da se sa „Železnicama Srbije” i zakupcima napravi jasan dogovor ko će ubuduće ovo održavati, istakao je Vesić. Prema njegovim rečima, ako treba, grad će preuzeti na sebe da održava ovaj plato, tako će se tačno znati ko je nadležan, što je prvi korak.

Darko Glavaš, v.d. sekretara za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinacije odnosa sa građanima, podestio je da je ovo samo jedna od lokacija na kojoj se nalaze gradska preduzeća jer je svakodnevno stotine radnika i desetine vozila u akcijama čišćenja grada. Koristimo svaki lep trenutak da čistimo naš grad, da se uklanjaju divlje deponije. Spremamo se i za prolećno uređenje grada, akciju koji su započeli gradonačelnik i gradski menadžer pre nekoliko godina i koja ima odlične rezultate. Za samo nekoliko godina uklonjeno je više od dve hiljade deponija – rekao je Glavaš i pozvao građane da pozovu „Beokom servis” i prijave lokaciju gde se nalazi divlja deponija kako bi je radnici komunalnih preduzeća očistili u najbržem mogućem roku.

Predsednik opštine Zvezdara Miloš Ignjatović zahvalio je Gradu Beogradu i javnim komunalnim preduzećima koji su na zahtev opštine i građana počeli da rešavaju ovaj problem.

izvor: beograd.rs

Sandra Jovićević

Plastične flaše mogući uzročnici steriliteta kod muškaraca

13.02.2018

Uglavnom se nemogućnost začeća svaljuje na žene. Na njima je da piju čajeve, odlaze na tretmane akupunkture, paze na ishranu, vode računa o plodnim danima i otkucavanju svog “biološkog sata” i budu smirene kako bi mogle da zatrudne. Ipak, neuspeli pokušaji parova da dobiju dete nisu uzrokovani jedino zdravljem ženskog partnera. Prema istraživanju Američkog društva za reproduktivnu medicinu, u 40 odsto slučajeva muškarac je jedini, ili doprinosni, faktor neplodnosti.

Muški sterilitet mogu da izazovu infekcije iz prošlosti, medicinski uslovi, poremećaj hormona i opadanje plodnosti nakon njihove 35. godine života. I plastika.

Nova saznanja pokazuju da je stanje možda gore nego što se čini. Nivoi sperme – najvažnije merne jedinice plodnosti muškaraca – opadaju širom sveta. Analizom na hiljade studija Hagai Levin, istraživač javnog zdravlja sa Jerusalimskog univerziteta iz Izraela, i Šana Svon, profesorka medicine životne sredine i javnog zdravlja pri njujorškoj školi medicine, zaključili su da je, između 1973. i 2011, koncentracija sperme muške populacije zapadnih zemalja opala za 52 odsto.

Četiri decenije ranije, broj spermatozoida prosečnog Zapadnjaka po mililitru iznosio je 99 miliona da bi se do 2011. smanjio na 47,1 miliona. Trend pada je alarmantan zato što su količine sprematozoida niže od 40 miliona po mililitru ispod normale i utiču na plodnost muškarca. Izveštaj je objavljen krajem juna 2017. godine.

U novom istraživanju naučnici su kao na mogućeg krivca prstom uprli u hemikalije pronađene u industriji plastike. Pored toga što plastične flaše zagađuju našu planetu, one ugrožavaju i reproduktivno zdravlje ljudske vrste.

Bisphenol A (BPA) se već duži vremenski period koristi kao komponenta za plastične posude za hranu-za-poneti, flaše za vodu i unutrašnjost konzervi. Istraživači su otkrili da prisustvo ove supstance u proizvodima ima nepovoljan uticaj na sistem žlezda. BPA može da izazove pobačaj, poremeti doba početka puberteta i umanji broj spermatozoida.

Problem usložnjava težina izbegavanja ovog sintetičkog jedinjenja. Prisutno je u telima 93 odsto građana Sjedinjenih Američkih Država. Plastika izrađena od BPA put od deponije do nas pronalazi kroz vodene tokove u kojima biva pojedena od strane ribe koja eventualno završi na našim trpezama.

Studija Univerziteta u Ekseteru, u Ujedinjenom Kraljevstvu, pokazuje kako plastika utiče na plodnost ljudi još u tinejdžerskom dobu. Sprovedena je na 94 britanska dečaka, starosti od 17 do 19 godina. Rukovodioci istraživanja su učesnicima rekli da ograniče svoj kontakt sa BPA na nedelju dana korišćenjem posuda za hranu od stakla ili nerđajućeg čelika i uzdržavanjem od konzervirane hrane. Čak i po isteku sedam dana bez kontakta sa plastikom, ona je i dalje bila u tragovima prisutna u organizmima ispitanika. Izjavili su kako im je zadatak izbegavanja štetne hemikalije bio težak zbog nedoslednog označavanja koje bi upozorilo da određeni proizvod sadrži BPA. Iako ovo nije imalo posledice na rezultate studije, odražava izazov stvarnog sveta da prestanu sa upotrebom štetnih plastičnih ambalaža.

Iako rezultati studije provociraju zabrinutost javnosti, proizvođači plastike tvrde da BPA ne predstavlja neposrednu opasnost po ljudsko zdravlje. Svetska zdravstvena organizacija, Uprava za hranu i lekove i Evropska agencija za sigurnost hrane prethodno su upotrebu ove supstance. S druge strane, mnoge države ne preporučuju korišćenje BPA u flašicama za bebe, a nedavno je i dodata na listu Evropske hemijske agencije kao hemikalija koja izaziva visok nivo zabrinutosti.

Pročitajte još:

Jelena Kozbašić

1...1,1461,1471,148...1,675 Page 1,147 of 1,675

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM