Održan bilateralni susret ministra Trivana sa ministrom Mađarske Šandorom Fazekašom

12.02.2018

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan susreo se sa ministrom poljoprivrede Mađarske Šandorom Fazekašom u Budimpešti, prilikom održavanja zajedničke sednice vlada Srbije i Mađarske.

Na bilateralnom susretu ministra Trivana sa ministrom poljoprivrede Mađarske u okviru čije nadležnosti je i zaštita životne sredine, razmatrane su mogućnosti realizovanja zajedničkih projekata i razvijanja bilateralne saradnje dve zemlje u oblasti zaštite životne sredine. U konstruktivnom i srdačnom dijalogu dogovoreno je potpisivanje novog Memoranduma o saradnji u oblasti zaštite životne sredine, kao i poseta ekspertskih delegacija koje će razmeniti iskustva i proširiti saradnju u oblasti zaštite životne sredine .

Tom prilikom, istaknuta je spremnost Mađarske da i dalje podržava proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Spremnost Mađarske da ojača saradnju u oblasti zaštite životne sredine potvrdio je ministar Šandor Fazekaš koji je ponudio saradnju i prenos znanja u oblasti prečišćavanja otpadnih voda i zaštite prirode, i najavio da će predstavnik Mađarske zadužen za pitanja poljoprivrede i zaštite životne sredine doći u Beograd.

Ministar Trivan zahvalio je na podršci koju mađarski sused pruža Srbiji u procesu evropskih integracija i izrazio očekivanje da će unapređenje saradnje dve zemlje u oblasti ekologije doprineti sveukupnom poboljšanju kvaliteta životne sredine u čitavom regionu.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Kondomi sa porukama o ugroženosti životinjskih vrsta

11.02.2018

Svake godine na svet dođe 227 000 novih ljudi. Svaki dan, veliki broj divljih vrsta zauvek je izgubljen. Rast ljudske populacije, zajedno sa našom neumerenom konzumacijom resursa dovode do šestog po redu masovnog izumiranja vrsta.
Nekontrolilsani rast populacije se često ignoriše od strane javnosti, medija pa čak i pokreta za zaštitu životne sredine.

U nameri da pokaže koliko rast ljudske populacije negativno utiče na svet životinja, jedna američka grupa za zaštitu životne sredine osmislila je neobične kondome koje će deliti pred Dan zaljubljenih.
Centar za biološku raznovrsnost deliće u Karnegijevom naučnom centru u Pitsburgu kondome čija pakovanja na šaljiv način uz prateće poruke u stihu ukazuju na problem ugroženih vrsta, navodi Asošiejted pres.

Na šarenim kutijama kondoma su rime koje podsećaju na ugroženost belih medveda, morskih vidri, ždralova, leptira monarha.
Koordinator programa u Karnegijevom centru Lejmont Krejven rekao je da se “kondomi savršeno uklapaju u njihov događaj”.
“Pakovanje upućuje na strašnu temu, ali je njegov sadržaj pogodan način za rešenje problema”, kazao je Krejven.

Ovo je sjajan način da se ukaže na jedan od ekoloških problema o kojima se ne govori često.

Izvor: n1

U Sofiji održan 21. Evropski forum o eko-inovacijama

11.02.2018

Foto Ministarstvo odrzivog razvoja i turizma Crne Gore — Foto: Ministarstvo održivog razvoja i turizma Crne Gore

Delegacija Ministarstva održivog razvoja i turizma Crne Gore, koju je predvodio Saša Radulović, državni sekretar i Pregovarač za Poglavlje 27, prisustvovali su dvodnevnoj konferenciji posvećenoj inovativnim i održivim rešenjima za unapređenje kvaliteta vazduha, organizovanoj od strane Evropske komisije i Ministarstva za životnu sredinu i vodu Bugarske, u okviru bugarskog predsedavanja Evropskom unijom, na poziv ministra Nena Dimova, u Sofiji.

Cilj Foruma je u povezivanju javnog sektora, biznisa i nevladinih organizacija kako bi se ohrabrio razvoj i implementacija rešenja koja će obezbediti bolji život svih građana EU. Pored važnih poruka koje su uputili istaknuti predstavnici Evropske komisije, Evropskog parlamenta, Vlade Bugarske, Parlamenta Bugarske, Evropske agencije za životnu sredinu, predstavnici biznis sektora i međunarodnih organizacija, Forum je okupio i izlagače inovativnih rešenja, poput EASME, LIFE programa, AID, IPS, SOLVair solutions, Shell, Elprom EMZ, KCM, itd.

U uvodnom izlaganju, Karmenu Vela, evropski komesar za životnu sredinu, pomorstvo i ribarstvo, saopštio je da je vazduh koji danas dišemo u Evropi bitno boljeg kvaliteta nego ranije, kao posledica sveobuhvatnih politika kojima EU nastoji da reguliše ovu oblast. Ipak, procenjuje se da zagađenje vazduha dovodi do 400 000 prevremenih smrti, što je zabrinjavajući podatak. Negativan uticaj zagađenja ima i svoj ekonomski efekat, koji se ogleda u četiri milijarde evra u troškovima zdravstvenog osiguranja, kao i 16 milijardi evra u izgubljenim radnim danima u EU.

Generalni direktor Generalnog direktorata za životnu sredinu Evropske Komisije, Daniel Kaleja Krespo, istakao je značaj ovakvih susreta koji imaju za cilj, uz pomoć Evropske komisije, poboljšanje života svih stanovnika EU, kao i zemalja kandidata.

Ministar za životnu sredinu i vodu Bugarske, Neno Dimov, takođe je apostrofirao ozbiljnost i kompleksnost problema zagađenja vazduha, kako sa ekološke, tako i sa sociološke strane. Rešenje leži u dugoročnim integrisanim politikama, kao i izraženoj podršci javnosti za snažne promene na nivou politike, praksi, životnog stila i mentaliteta.

Program Foruma obuhvatio je nekoliko plenarnih sesija posvećenih kvalitetu vazduha i vezi sa energetikom (ConverStations), poljoprivredom, transportom, finansijskim merama podrške, kao i analizu 40 studija slučaja – rešenja koja se već primenjuju u praksi sa ciljem smanjenja zagađenja i poboljšanja kvaliteta života.

Eko-inovacije u centar problema stavljaju čoveka i njegovo zdravlje, te predstavljaju jednu od ključnih tema MOEW politike, kao i jedan od prioriteta bugarskog predsedavanja EU u oblasti životne sredine.

Tokom Foruma, predstavnici Ministarstva održivog razvoja i turizma susreli su se sa gospodinom Gvidom Lanzanijem, ekspertom za kvalitet vazduha iz Lombardije, koji već nekoliko godina radi na poboljšanju kvaliteta vazduha u pomenutoj regiji, te su se usaglasili da bi ekspertiza italijanskih stručnjaka, kao i njihov izuzetno praktičan pristup problemu zagađenja vazduha koje nastaje kao posledica korišćenja goriva u individualnim ložištima, može poslužiti kao pristup u rešavanju sličnog problema u Pljevljima, te su se u tom smislu usaglasili da bi bilo izuzetno korisno da uspostave saradnju na nivou institucija.

Istovremeno, tokom Foruma, državni sekretar susreo se i sa gospodinom Gustafom Landahlom, menadžerom projekta GrowSmarter, koji se uspešno implementira u Stokholmu, Barseloni i Kelnu, te je razmotrena mogućnost proširenja pomenutog projekta i na gradove u Crnoj Gori, u prvom redu, na Podgoricu. Projekat je podržan od strane Evropske Unije tj. Programa Horizon 2020, sa ciljem transformisanja gradova u pametne, održive urbane celine.

Milisav Pajević

NASA planira da iskoristi vulkan kako bi ohladila zemlju

10.02.2018

Pre četvrtine veka, Pinatubo, vulkan na Filipinima, izbacio je iz sebe kubnu milju kamenja, pepela i 20 miliona tona sumpor-dioksida u atmosferu. Gas se proširio i u kombinaciji sa vodenom parom stvorio je aerosole, male čestice koje odbijaju sunčevu svetlost dalje od zemlje. Zbog ove pojave, prosečna globalna temperatura opala je za skoro 1 stepen celzijusa na nekoliko godina.

Moćne vulkanske erupcije kao što je Pinatubo iz 1991. godine su prirodni faktori koji najviše mogu uticati na promenu klime, stoga naučnici i istraživači iz Nase planiraju program tzv. rapidnog odgovora koji bi im pomogao da prikupe što više informacija kada se sledeća erupcija desi.

Uticaj erupcije vulkana Pinatubo traži svoju paralelu u ideji koja je postojala godinama- geoinženjeringu. Geoinženjering podrazumeva namerno uticanje na atmosferu kako bi se klima modifikovala.
Jedna od zamisli geoinženjeringa jeste korišćenje visokoletnih mlaznih aviona koji bi ispuštali hemikalije u stratosferu i doveli do istog efekta koji se dešava prilikom erupcije vulkana. Zbog toga je proučavanje sledeće velike erupcije dobra prilika za naučnike da podrobnije ispitaju njegove efekte i prikupe značajne informacije koje bi ovu zamisao unapredile.

Oni planiraju da koriste balone koji bi raznim metodama prikupljali podatke odmah nakon erupcije.
Jačina erupcije meri se na skali od 0 do 8, tj. “eksplozivnim indeksom” koji zavisi od količine pepela i gasa koji se izbacuje u atmosferu kao i od visine u kojoj se oni izbacuju. Erupcija vulkana Agung iz 1963. godine imala je eksplozivni indeks 5, isti kao i erupcija vulkana Pinatubo ali bitno je napomenuti da eksplozivni indeks ne mora nužno da bude vezan sa uticajem erupcije na klimu. Erupcija vulkanskog vrha Sveta Helena u Vašingtonu, iz 1980. godine imala je istu jačinu ali nije imala nikakav efekat na klimu.

Nasini zvaničnici naglašavaju značaj ovog programa. Geoinženjering je dugo kao ideja bio kritikovan u naučnoj zajednici jer se smatralo da je previše riskantan. On je posmatran kao poslednja opcija u borbi protiv klimatskih promena. Čak je i samo razmatranje koncepata geoninženjeringa smatrano tabuom među naučnicima.

U poslednjih nekoliko godina, neki naučnici i donosioci odluka počeli su da se zalažu za finansiranje ograničenih istraživanja na polju geoinženjeringa kako bismo bolje razumeli njegove potencijale i rizike i stoga bili više spremni na akciju ako globalno zagrevanje dođe do te tačke da je ona hitno potrebna. Prošlog meseca Američka geofizička unija, jedna od najvećih naučnih organizacija, podržala je ideju o finansiranju istraživanja klimatskih intervencija.

Milan Zlatanović

Izvor: independent

Norveška: Arktik okovan ledom i smećem

10.02.2018

dog-sled-1285180_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Na obalama Arktičkog okeana u Norveškoj talože se ogromne količine plastičnog smeća. Istraživači su posebno zabrinuti zbog prisustva mikroplastike u arktičkom ledu, a ni ribari nisu ništa mirniji. Njih muči da bi zalihe ribe u norveškim vodama mogle da opadnu usled zagađenja plastikom.

Norveški ministar zaštite životne sredine, Ula Elvestun, izjavio je da političari u prošlosti nisu imali razumevanja za obim problema koji stvara neodgovorno upravljanje otpadom. Do sada je zabeleženo da odbačena plastična ambalaža predstavlja rizik po sve stanovnike mora – životinjske planktone, beskičmenjake, ribe, ptice i sisare.

Jedno od sprovedenih istraživanja pokazalo je prisustvo čak 234 plastične čestice u samo litru otopljenog arktičkog leda. Naučnici su objasnili kako se nesrećnim slučajem led u morima formira najpre na površini okeana. Upravo na tom mestu pluta i plastika koju voda zarobljava očvršćavajući. Iako još ne mogu da utvrde obim pretnje, istraživači su izuzetno zabrinuti zbog uticaja smanjivanja leda i oslobađanja otpada na arktičke divlje vrste.

Jedan od autora izveštaja, Geir Ving Gabrilsen, izjavio je kako su u Svalbardu, mestu gde on radi, sedamdesetih godina prošlog veka u stomacima pojedinačnih životinja pronalazili tek nekoliko plastičnih delova, a poslednjom istragom, sprovedenom 2013. godine, u jednom stomaku bi otkrili čak dvesta.

Neke životinje upetljaju se u mreže koje na obalu donese voda. Stanovnici svakodnevno pronalaze beživotna tela životinja. Mnoge irvase koštalo je života što svoje rogove ne mogu da oslobode pređe.

U većini slučajeva najveći zagađivači prirode plastičnim smećem su porodične kuće. Ipak, u Gabrielsenovom rodnom mestu, to su ribolovci. Ankete su pokazale kako su oni postali svesni svoje odgovornosti u očuvanju naše planete, kao i da treba da održe svoju reputaciju opskrnljivanja ljudim dobrim ulovima iz mora. Sve više posada ribarskih brodića koristi papirnu ambalažu i izbacuje iz upotrebe plastične trake, a zapetljane mreže vraćaju u luke.

Ministar Elvestun je rekao kako nova naučna saznanja treba da budu poziv da se stane na kraj zagađivanju plastičnim otpadom.

Pročitajte još:

Jelena Kozbašić

Obeležen Dan vlažnih područja: “Vlažna područja za održivu urbanu budućnost”

10.02.2018

Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

Svetski dan vlažnih područja 2. februar (World Wetlands Day – Ramsar Convention) ove godine je svečano obeležen pod motom “Vlažna područja za održivu urbanu budućnost” na skupu u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu.

Skup su pozdravili Jelena Dučić, nacionalna predstavnica za Ramsarsku konvenciju, iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, Brankica Tabak, podsekretarka, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Nataša Panić, rukovodilac grupe za obrazovno – izdavačku delatnost i komunikaciju, Zavoda za zaštitu prirode Srbije, dr Biljana Panjković, direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

U radnom delu skupa održana su tri predavanja: „Rezultati revizije predela izuzetnih odlika i Ramsarskog područja Vlasina”, Dragana Nedeljković, (Zavod za zaštitu prirode Srbije), “Pristupi upravljanja ramsarskim područjima u Španiji i Srbiji”, dr Slobodan Puzović (Pokrajinski zavod za zaštitu prirode) i Promocija foto-monografije: “Predeo izuzetnih odlika Karaš-Nera” (mr Olivija Tešić, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, mr Nikola Stojnić, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Geza Farkaš, fotograf prirode).

Na skupu je istaknuto da vlažna područja predstavljaju centre biološke raznovrsnosti i staništa raznovrsne, specifične flore i faune. Ona su od suštinskog značaja za opstanak retkih i ugroženih vrsta biljaka i životinja (ptica, riba, sisara…) koje svoj životni prostor nalaze u vodi ili kraj nje. Međutim, ova područja su izuzetno značajna i za čoveka, jer u mnogim aspektima neposredno utiču na njegov opstanak. Vlažna područja su od neprocenjive vrednosti za život i ekonomski razvoj na Zemlji.

Konvencija o zaštiti vlažnih staništa (Ramsaraska konvencija), je međunarodni sporazum koji pruža okvir za nacionalno delovanje i međunarodnu saradnju na očuvanju i razumnom korišćenju vlažnih staništa, močvara, i njihovih resursa.

Skup su zajednički organizovali Ministarstvo zaštite životne sredine, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, Zavod za zaštitu prirode Srbije i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.

Milisav Pajević

Izmene Zakona ne otvaraju vrata uzgoju GMO u Hrvatskoj

10.02.2018

Poslednjih dana se u hrvatskim medijima diglo dosta buke oko usvajanja, izmena i dopuna Zakona o genetički modifikovanim organizmima (GMO) što je, pre svega, posledica slabog razumevanja ove problematike, tvrde u Zelenoj akciji, a tome doprinose i izjave poslanika Hrvatskog sabora nedovoljno upućenih u GMO.

Da bi razjasnila situaciju, Zelena akcija donosi kratak pregled trenutnog stanja GMO u Hrvatskoj i na primerima Evropske unije koji možete da pročitate na sledećem linku:

Izmjene Zakona ne otvaraju vrata uzgoju GMO-a u Hrvatskoj

Milisav Pajević

Insekti kao deo održive dijete

09.02.2018

Kako bi se smanjio pritisak na resurse planete Zemlje, u budućnosti će nam biti potrebni alternativni izvori proteina.

Insekti bi trebalo da postanu sastavni deo ishrane kao ekološki prihvatljiva alternativa mesu, navodi se u Izveštaju o otpadu, vlade Ujedinjenog Kraljevstva.

Međutim, ubeđivanje potrošača da prevaziđu svoje “fuj” reakcije biće teško, došli su do zaključka istraživači koji se bave razvojem prehrambenih sistema u budućnosti.

Problem snadbevanja britanskog stanovništva hranljivim i održivim izvorima proteina biće jedan od ključnih izazova u narednim decenijama, navodi se u izveštaju.

Novi način ishrane na zapadu, u određenoj meri moraće uključiti insekte, ali bi njihova upotreba najviše igrala ulogu u ishrani stoke.

Ričard Svanel, direktor Agencije za cirkularnu ekonomiju i efikasnost resursa (Wrap) izjavio je: “ U opasnosti smo da zemlju dostupnu za proizvodnju do 2020. godine iskoristimo do granica izdržljivosti. Neophodno je naći alternativne izvore proteina koji bi smanjili potrebu za obradivim zemljištem.”

Izveštaj takođe preporučuje upotrebu morskih algi koje imaju visoku hranljivu vrednost sa sastavom proteina od 65 do 90%. Meso proizvedeno u laboratorijama je takođe jedno od rešenja s obzirom da zahteva 99% manje zemljišta u procesu proizvodnje i pritom proizvodi 96% manje gasova sa efektom staklene bašte.

Brašno od mlevenih cvrčaka već je u upotrebi kao dobar izvor proteina u Severnoj Americi.

Suočavanje sa rastućim potrebama za mesom jedno je od ključnih pitanja u borbi protiv klimatskih promena.

Meso zahteva mnogo više zemljišta i vode za proizvodni proces. Govedina je najveći problem, s obzirom da je potrebno oko 28 puta više zemljišta od drugih vrsta mesa. Naučnici smatraju da bi pojedinci koji odustanu od upotrebe govedine smanjili svoj ugljenični otisak u većoj meri nego kada bi se odrekli upotrebe automobila.

Rešenja već postoje ali je za njihovu implementaciju potrebno naći način da se potrošači privole da uvedu insekte u svoju ishranu.

Milan Zlatanović

Izvor: theguardian

Bačene pare? Zašto policija u “gradu anđela” NE koristi preko 200 e-vozila? (VIDEO)

09.02.2018

Tokom 2015. godine policija Los Anđelesa (Los Angeles Police Department, LAPD) na sva zvona brujila je o velikoj nabavci ukupno 288 električnih automobila, od kojih je glavninu, ukupno 166 komada, činio BMW i3.

Načelnik policije “grada anđela” i njegov zamenik su kupovinu u vrednosti od preko deset miliona dolara poreskim obveznicima opravdavali društveno odgovornim poslovanjem, uštedom sredstava na duži rok i pozitivnim uticajem vozila na električni pogon po životnu sredinu.

Međutim, iako su deo flote LAPD duže od godinu dana, jedva da su provozani losanđeleskim ulicama i bulevarima.

I lokalno i policijsko vođstvo odvažno je govorilo o “ozelenjavanju” praksi i tehnologija u ovom američkom gradu. Ipak, izgleda da stanovnici još nisu dovoljno ekološki osvešteni, motivisani ili pripremljeni za “zelenu” revoluciju.

U avgustu 2017. godine, novinar televizijske kuće CBS, David Goldštajn, istragom je došao do saznanja o pređenoj kilometraži električnih policijskih automobila. Nekoliko njih “čamilo” je u garažama sa pređenih manje od hiljadu kilometara, a najveći broj bio je onih koji su voženi do najviše deset hiljada. Na video-snimcima može da se vidi i da je policijsko osoblje e-vozni park koristilo za privatne potrebe odlaska na manikir ili ručak.

U svom izveštaju Goldštajn je zabeležio da službenici LAPD nerado sedaju za volane električnih vozila zato što im jedno punjenje baterija obezbeđuje tek 130 do 160 kilometara vožnje. Čini se da ovaj razlog ne pije vodu s obzirom na to da bi domet BMW i3 trebalo da bude sasvim dovoljan za potrebe dnevnog krstarenja policije gradom, a čak i da nije – policajcima su dostupne stanice za punjenje.

Jelena Kozbašić

U 13 zemalja članica EU prikupljeno 3 miliona tona elektronskog otpada

09.02.2018

Kompjuteri otpad reciklaža — Photo-illustration: Pixabay

Evropska platforma za reciklažu električnog i elektronskog otpada (ERP) javlja kako je u 13 zemalja članica EU od 2002. godine prikupljeno više od 3 miliona tona ovakvog otpada.

Prema navodima ERP-a, ta ogromna količina prikupljenog otpada uključuje čak 39 miliona televizora, 12 miliona hladnjaka, 17,5 miliona veš mašina i više od 67 miliona malih kućnih aparata.

ERP naglašava kako količine električnog i elektronskog otpada kontinuirano rastu na globalnom nivou, a mogle bi dostići čak 52 miliona tona 2021. godine.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Gasprom će do 2035. godine izvoziti do 459 milijardi kubnih metara gasa u Evropu

09.02.2018

Gasovod, Magistralni gasovod, interkonektor, — Foto:: Pixabay

Ruska kompanija Gasprom postavila je u 2017. godini apsolutni rekord u izvozu gasa u Evropu.

Na evropsko tržište je 2017. godine tako izvezeno 194,4 milijardi metara kubnog prirodnog gasa, što je nadmašilo izvoz iz sovjetske i postsovjetske ere. Kompanija stoga procenjuje da je njen udeo na evropskom tržištu dostigao 34,7 odsto, što znači porast za oko 9 odsto.

Taj je porast Gaspromovog izvoza povezan s porastom potrošnje gasa u Evropi, a kompanija očekuje da će izvoz gasa u Evropu nastaviti rasti do 2035. godine i to na 393 do 459 milijardi metara kubnih godišnje.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

Potpisan sporazum za izradu analize uticaja na kvalitet vazduha u Tuzli

09.02.2018

Predstavnici Javnog preduzeća Elektroprivreda Bosne i Hercegovine i Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Tuzli potpisali su ugovor po kojem će taj fakultet izraditi stručnu studiju nazvanu “Analize uticaja na kvalitet vazduha u tuzlanskoj kotlini”.

Prirodno-matematički fakultet je putem javnog poziva raspisanog na osnovu Zakona o javnim nabavkama odabran kao ponuđač te je u obavezi da u narednih 12 i najduže 16 meseci uradi analizu koja bi trebala utvrditi činioce i subjekte koji doprinose stanju vazduha koji se u zimskim mesecima karakteriše kao izuzetno zagađen vazduh.

Direktor Termoelektrane Tuzla, koja je u sastavu Elektroprivrede BiH, Izet Džananović očekuje da će analiza biti urađena kvalitetno na objektivan i naučno utemeljen način, a predstavnici Fakulteta potvrdili su da će taj dokument biti kategorisan kao naučni.

Analiza bi trebala omogući svim relevantnim faktorima šire javnosti da te naučno potkrepljene informacije iskoriste da bi se što pre i efektivno delovalo da bi se kvalitet vazduha i života u tuzlanskoj kotlini popravio, ukazujući sa što je moguće većom pouzdanošću na konkretne uzroke zagađenja vazduha.

Izradu analize kao i njenu reviziju i sve što bude neophodno do usvajanja analize finansiraće Elektroprivreda BiH, odnosno Termoelektrana Tuzla.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

U planu energetska sanacija bolnice u Zenici

09.02.2018

Veće ministara BiH prihvatilo je Inicijativu Ministarstva finansija i trezora i odredilo delegaciju za vođenje pregovora radi zaključivanja Ugovora o zajmu između Bosne i Hercegovine i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Projekat poboljšanja energetske efikasnosti u bolnici Zenica, vredan 10 miliona eura.

Cilj je poboljšati energetsku efikasnost u bolnici u Zenici i na taj način smanjiti potrošnju energije i emisija CO2, što je značajno za okolinu i očuvanje ljudskog zdravlja, ali i za povećanje kvaliteta usluga koje se pružaju pacijentima.

Zajam je alociran na Federaciju BiH s rokom otplate od 15 godina, uključujući tri godine grejs perioda, saopšteno je iz Veća ministara BiH.

izvor: klix.ba

Sandra Jovićević

U Vrbasu počela sa radom Mreža dobre energije

09.02.2018

Mreza-dobre-energije-768x345 — foto: pgv.org.rs

Uz podršku RES fondacije u Vrbasu je počeo sa radom sekretarijat Mreže dobre energije. Cilj osnivanja Mreže dobre energije je smanjenje troškova za energiju i smanjenje zagađenja usled potrošnje i proizvodnje energije. Usluge sekretarijata biće dostupne svim građanima opštine Vrbas.

Nakon osnivanja Mreže dobre energije u oktobru 2017. godine, kada je opština Vrbas bila jedna od potpisnika dobrovoljne platforme za povezivanje lokalnih samouprava i partnera iz vladinog i nevladinog sektora, posvećenih primeni i širenju dobre prakse i rešenja u lokalnoj energetici, nedavno je u Vrbasu otvoren sekretarijat Mreže dobre energije. Mreža dobre energije truditi da pomogne lokalnoj samoupravi u ispunjavanju zakonskih obaveza, a pre svega da kroz savete i preporuke pomogne vlasnicima svih objekata za stanovanje da smanje svoje troškove za energiju, povećaju komfor stanovanja i smanje zdravstvene rizike, rekao je Nikola Vujović, dipl. inženjer, koji uz kolegu Željka Zečevića čini stručni tim sekretarijata.

Iz ovog razloga Mreža dobre energije obratila se javnosti i pozvala sve zainteresovane građana da posete sekretarijat i zatraže savet za unapređenje energetske efikasnosti.

izvor: vrbas.net

Sandra Jovićević

Ruma kroz program KfW-a modernizuje sistem daljinskog grejanja

09.02.2018

Predstavnici Nemačke razvojne banke KfW, projekt menadžeri za Srbiju i Crnu Goru i članovi Kancelarije zadužene za implementaciju tog programa u Srbiji održali su 6. februara sastanak u Gradskoj kući u Rumi, na kojem je analizirana modernizacija sistema daljinskog grejanja u ovoj opštini.

Ruma je kroz program KfW-a dobila subvenciju u iznosu od 600.000 evra.

Predstavnici KfW-a su sa menadžmentom JP “Stambeno” obišli objekte u koje su uložena sredstva i izrazili zadovoljstvo postignutim rezultatima.

– U Rumi je ova faza počela 2012. godine. Tokom primene je došlo i do izmene investicionog plana, tako da umesto predviđene rekonstrukcije i dogradnje toplovoda i svega 17 toplotnih podstanica, uspeli smo sa 600.000 evra da modernizujemo još 17 toplotnih podstanica i uradimo deo rekonstrukcije kotlarnice Sportske hale. Za rekonstrukciju ove kotlarnice smo u ranijem periodu obezbedili još nekih 80.000 evra sredstava subvencije od Ministarstva za zaštitu životne sredine i oko 42.000 evra iz opštinskog budžeta – rekao je Živan Mihajlović iz JP “Stambeno”.

Zajednički zadatak KfW-a i JP “Stambeno” bio je da energetski sektor učine ekološki povoljnijim za životnu sredinu i klimu kroz promovisanje energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

Problem kotlarnice u naselju “Tivol” i njena modernizacija biće jedan od prioriteta JP “Stambeno” u narednom periodu.

Milisav Pajević

1...1,1431,1441,145...1,673 Page 1,144 of 1,673

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM