Zelena nada – Priče koje su osvetlile 2024. godinu

02.01.2025

životinje , ris — Foto-ilustracija: Unsplash (Dušan veverkolog)

Bili su u pravu kada su rekli da će mi, što sam starija, godine sve brže leteti. Zatvorili smo još jedno poglavlje pod rednim brojem 2024, a ja još uvek procesuiram 2020. godinu kada nas je pandemija uhvatila u klinč, a energetska kriza došla da zada finalni udarac.

Iako smo se nekako izvukli iz jedne od najtežih godina u novijoj istoriji čovečanstva, ne možemo reći da su nam naredne godine donele samo mir i blagostanje. Ipak, nada u neko bolje sutra tinjala je čak i onda kada su noći bile najmračnije, pa je tako čovečanstvo, uprkos ratovima, nemirima i brojnim prirodnim katastrofama, uspelo da i ove 2024. godine načini značajne korake ka svetlijoj budućnosti.

Za vas sam ovoga puta izdvojila tri uspešne priče u oblasti energetike i zaštite životne sredine koji inspirišu da zakoračimo hrabro i u ovu 2025. godinu i ne štedimo trud u sprovođenju zelene tranzicije jer nas godina za nama uči da će se svaki trud sigurno isplatiti.

Svet je dostigao rekordnih dva teravata solarne energije

Ranije prognoze da će svet u 2024. godini dostići dva teravata instaliranih kapaciteta solarne energije zvanično su se i obistinile, a lepe vesti podelio je Globalni solarni savet, međunarodna organizacija koja okuplja aktere iz solarne industrije širom sveta, početkom novembra 2024. godine.

Foto-ilustracija: Unsplash (ryan-searle)

Dok je solarnoj industriji bilo potrebno čak 68 godina, od 1954. do 2022, da dostigne prvi teravat kapaciteta, drugi teravat je postignut za samo dve godine što je pravi pokazatelj eksponencijalnog rasta solarne energije u svetu.

Od nekada sporadičnog izvora električne energije, solarne elektrane polako preuzimaju ulogu dominantnog generatora zelene energije koji, deleći tron sa ostalim obnovljivim izvorima energije, može da obezbedi lepšu i zdraviju životnu sredinu za sve nas.

Sledeći cilj solarne industrije je dostizanje osam teravata kapaciteta do 2030. godine, što bi činilo više od polovine od ukupno 11 TW obnovljivih izvora energije potrebnih za ostvarenje ambicioznih ciljeva UN postavljenih na klimatskom samitu u Dubaiju.

Evropska unija je usvojila revolucionarni Zakon o obnovi prirode

Priroda u Evropskoj uniji suočava se sa ozbiljnim izazovima, a zvanični podaci pokazuju da preko 80 odsto prirodnih staništa zahteva hitnu obnovu. Kao odgovor na ovu alarmantnu situaciju, Evropska komisija je u junu 2022. godine predložila Zakon o obnovi prirode, prvi takve vrste, koji ima za cilj ne samo očuvanje već i aktivnu obnovu prirode.

Dve godine kasnije, Savet Evrope je doneo istorijsku odluku usvajanjem ovog Zakona, čime je postavljen pravni okvir za obnovu najmanje 20 odsto kopnenih i morskih površina EU do 2030. godine, kao i svih ekosistema kojima je potrebna obnova do 2050. godine, navodi se u zvaničnom saopštenju Saveta.

Za staništa u lošem stanju, države članice će imati obavezu da do kraja decenije obnove najmanje 30 odsto njihovih površina, zatim 60 odsto do 2040. godine i 90 odsto do 2050. godine.

Među ključnim ciljevima su i povećanje brojnosti i raznovrsnosti oprašivača u Evropi, obnova populacija šumskih ptica, revitalizacija isušenih tresetišta i sadnja najmanje tri milijarde novih stabala na nivou EU do 2030. godine.

Rečni ekosistemi, koji su u mnogim delovima Evrope u kritičnom stanju, takođe su prioritet. Zakon predviđa da se do 2030. godine najmanje 25.000 kilometara reka vrati u slobodan tok, što podrazumeva uklanjanje prepreka stvorenih ljudskim delovanjem.

Države članice će biti obavezne da razviju nacionalne planove obnove prirode i redovno izveštavaju o svom napretku.

Oporavak ugrožene vrste risa

Budući da sam veliki ljubitelj mačaka, posebno me je obradovala vest o velikom povratku iberijskog risa- nekada najugroženije vrste velikih mačaka koji od 2024. godine više nije na listi kritično ugroženih vrsta. Naime, iberijski ris bio je na ivici izumiranja 2002. godine, kada je preostalo svega 62 zrele jedinke širom Španije i Portugala. Smatran jednom od najugroženijih mačaka na svetu, bio je uvršten na Crvenu listu Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN) kao kritično ugrožen. Međutim, posvećeni napori za očuvanje tokom proteklih 20 godina povećali su njegovu populaciju na preko 2.000 jedinki, pa je od prošle godine iberijski ris svrstan u kategoriju „ranjive vrste“.

Ipak, borba za očuvanje svih dragocenih oblika života na planeti tek predstoji. U jednom od svojih najnovijih izveštaja, IUCN upozorava da trećini raža, ajkula i himera preti izumiranje. Nekontrolisan ribolov i ugrožavanje njihovih staništa dovelo je ove vrste na ivicu opstanka, baš kao i ostale stanovnike osetljivih morskih ekosistema.

Ništa bolja situacija nije ni na kopnu gde intenzivna urbanizacija, širenje poljoprivrede nauštrb prirodnih staništa, zagađenje životne sredine, krivolov i drugi faktori kritično umanjuju brojnost biljaka i životinja. Prema podacima IUCN-a, izumiranje je ozbiljna pretnja za čak 41 odsto vrsta vodozemaca, 26 odsto vrsta sisara, 12 odsto ptica i 21 odsto reptila.

I zato, hajde da u novu godinu zakoračimo sa velikom odlučnošću i upornošću jer je svaki, pa i najmanji doprinos zaštiti životne sredine, važan i može uneti odlučujuću promenu za opstanak vrsta.

Želim nam svima zelenu 2025. godinu i da ove prazne stranice koje su pred nama ispunimo lepim pričama poput ovih.

Milena Maglovski

Solarne elektrane – Dugoročna isplativost

02.01.2025

Dostizanje energetske nezavisnosti postaje ključno pitanje za mnoge države i kompanije. Usled rastuće zabrinutosti zbog klimatskih promena, nestabilnosti na tržištu fosilnih goriva i potrebe za smanjenjem emisije štetnih gasova, obnovljivi izvori energije su sve važniji. Oni nude ne samo mogućnost smanjenja zavisnosti od tradicionalnih izvora energije već i značajne ekološke prednosti.

Investicije u obnovljive izvore energije omogućavaju preduzećima i zajednicama da generišu čistu energiju, smanjuju troškove i doprinose održivom razvoju. Sve više kompanija u Bosni i Hercegovini prepoznaje prednosti energetske nezavisnosti kroz ulaganja u obnovljive izvore energije. Važnost energetske nezavisnosti prepoznali su i u preduzeću „AgrekS d. o. o.” Donji Žabar.

Kao jedan od lidera u proizvodnji konzumnih jaja u Bosni i Hercegovini, ova kompanija već ponudom prehrambenih proizvoda vrhunskog kvaliteta i brigom za životnu okolinu promoviše zdravo okruženje, a sada će u svojoj proizvodnji koristiti električnu energiju iz obnovljivih izvora. Ova firma planira izgradnju dve solarne elektrane na krovu svog poslovnog objekta, čime će dodatno unaprediti svoje poslovanje i smanjiti zavisnost od tradicionalnih izvora energije.

Solarne elektrane „Jeremičak 1” i „Jeremičak 2” snage od po 222,72 kWp na godišnjem nivou proizvodiće 540 megavat-sati električne energije.

– Lokacija je povoljna za izgradnju solarne elektrane s obzirom na jaku solarnu iradijaciju i veliki broj sunčanih dana. Krovna površina je otvorena i orijentisana prema jugozapadu, što dodatno poboljšava efikasnost sistema. Paneli se postavljaju pod uglom od 6°, odnosno pod istim uglom kao i krovna površina – rekao je Bojan Lazić, elektroinženjer na projektu.

U FOKUSU:

Za izgradnju elektrana koristiće se solarni paneli kompanije „AIKO Solar” i inverterski sistemi kompanije „Huawei”, dok i ostala oprema koja dolazi od svetski poznatih brendova garantuje dugotrajno korišćenje i stabilnu proizvodnju električne energije.

Ova dva postrojenja biće spojena na postojeći desetokilovatni dalekovod „Batkuša–Obudovac” i tako povezana na elektrodistributivnu mrežu. Za potrebe elektrana biće urađena nova trafostanica.

Kompanija MT-KOMEX BH prepoznata je kao siguran i pouzdan partner za izgradnju solarnih elektrana, zahvaljujući svom bogatom iskustvu u oblasti obnovljivih izvora energije. Njihov stručni tim pruža sveobuhvatan pristup radu po sistemu „ključ u ruke”, koji obuhvata sve faze – od planiranja i izrade modela elektrane, preko isporuke opreme i izgradnje, do provere funkcionisanja sistema.

Kompanija koristi najsavremeniju tehnologiju i opremu renomiranih proizvođača, što dodatno garantuje efikasnost i dugotrajnost rešenja koja nude. Njihova posvećenost zelenim tehnologijama ne samo da doprinosi smanjenju ekološkog otiska, već i optimizuje korišćenje resursa, omogućavajući klijentima da postignu održive ciljeve. O kvalitetu rada kompanije najviše govori spisak zadovoljnih klijenata koji su koristili njihove usluge i ostvarili značajne uštede u potrošnji energije, čime su dodatno unapredili svoje poslovanje, smanjili troškove i postali energetski nezavisni.

Pored toga, kompanija aktivno pomaže klijentima u prelazu na zelene prakse, olakšavajući im tranziciju prema održivijem poslovanju i smanjenju emisija ugljenika, čime će im pomoći da se prilagode novim regulativama kada CBAM mehanizam postane aktivan 2026. godine.

Priredila: Jasna Dragojević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala EKOLOŠKI TRANSPORT.

Gas iz Rusije više ne teče kroz Ukrajinu do Evrope, cene na tržištu rastu

02.01.2025

gas-gasovod — Foto-ilustracija: Pixabay (Robzor)

Ukrajina je prekinula trasport ruskog gasa u Evropu, a iz ruskog Gasproma saopštavaju da su isporuke gasa prekinute jer je istekao petogodišnji ugovor o tranzitu koji Ukrajina nije htela da produži. Brisel poručuje da su spremili zamenu za ruski gas. Ipak, evropsko tržište već reaguje – rastu cene i gasa i struje.

Zaustavljanje protoka ruskog gasa za Ukrajinu je „istorijski događaj” iako gubi gotovo milijardu dolara godišnje tranzitnih taksi. Slovačka je ugrožena – očekuje podršku Evropske unije.

„Moramo videti da sebični nacionalni interesi velikih i besmisleni geopolitički ciljevi počinju da dominiraju Evropskom zajednicom, a sa druge strane ignorisanje potreba manjih. U svetskoj politici apsolutno važi da nije važno da li slonovi vole ili se bore – trava uvek pati. Ne želim da Slovačka bude takva trava, kakvu vidimo ovih dana kada je zaustavljen tranzit gasa kroz Ukrajinu, što će imati drastične posledice na sve nas u Evropskoj uniji, ali ne i na Rusku Federaciju”, kaže Robert Fico, premijer Slovačke.

I Moldavija je ostala bez ruskog gasa zbog čega je uvela vanredno stanje u energetici. Građani brinu zbog najavljenih restrikcija.

„Povećanje cena je jedno, ali kada gasa uopšte nema, to je nešto sasvim drugo. Neće biti grejanja, struje, tako da ulazimo u veoma tešku godinu”, ističe poštanski radnik iz Moldavije Petru Murzin.

„Verovatno ćemo morati da štedimo dok ne dobijemo drugo rešenje. Zaista se nadam da će ljudi ovo shvatiti ozbiljno”, kaže Moldavka Nikoleta Neagu.

Pročitajte još:

Ima li Evropa alternativu za ruski gas

Iz Brisela saopštvaju da će ruski gas koji je stizao preko Ukrajine, nadomestiti uvozom tečnog gasa, sa zaliha i gasovodima koji nisu ruski.

„Postoje alternative, ali one su obično skuplje od ruskog gasa. A to bi moglo da utiče na troškove života, ali i na industriju”, naglašava analitičar Centra za evropsku politiku Ludvig Lusberg.

„Svakako će to uticati na cene gasa. Cene na TTF, na berzama su već odreagovale, nisu značajno ali su otišle nekoliko eura gore. Samo povećnje cene gasa i upotrebe tih skladišta uticaće i na cene električne energije, i tu već imamo jedan skok cena za januar”, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković.

Starim gasovodom kroz Ukrajinu snabdevala se i Češka, Austrija i Italija koje tvrde da imaju druge opcije. Bio je to alternativni pravac i Mađarskoj, kao i Srbiji, koje se sada oslanjaju na Balkaski odnosno, Turski tok.

Izvor: RTS

Najvažniji energetski i ekološki projekti Srbije u 2024. godini

01.01.2025

eko — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U 2024. godini, Srbija je nastavila u pravcu razvoja i rada na energetskoj tranziciji, održivosti i zdravijoj životnoj sredini.

Kao jedan od prvih koraka doneta je odluka da sredstva za energetsku sanaciju javnih objekata i domaćinstava budu dvostruko veća u odnosu na 2023. godinu.

Dva ključna trenutka u razvoju energetskog sektora Srbije predstavljaju usvajanje Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana za period do 2030. godine, sa projekcijama do 2050. godine, i usvajanje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici. Prvi od njih otvara novu etapu u energetskoj tranziciji Srbije, jer plan predstavlja jasnu mapu puta ka održivom razvoju energetskog sektora. Drugi trenutak, ima za cilj ispunjenje obaveza iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, čime se doprinosi daljem usklađivanju sa evropskim standardima i jačanju energetske sigurnosti zemlje.

Govoreći o ostvaren projektima, posebno se izdvaja puštanje u rad postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova na termoelektrani Nikola Tesla A, što je predstavljeno kao najveći ekološki projekat. Pored ovog, veoma važan trenutak jeste u puštanje u rad Krivače u Golupcu – najvećeg vetroparka u regionu i prvog u Istočnoj Srbiji. U rad je puštena i nova toplana na biomasu u Majdanpeku, novoizgrađenja trafostanica u Mrčajevcima, zatim sprovođenje rehabilitacija kotlarnice „Krivi vir” u okviru Gradske toplane u Nišu i drugi.

Krajem novembra, objavljen je i drugi krug aukcija za dodelu tržišnih premija za obnovljive izvore energije, na kojima će se investitori nadmetati za raspodelu kvota od ukupno 424,8 MW.

Podrška i saradnja u oblasti energetike

Za razvoj obnovljivih izvora u sistemima daljinskog grejanja širom Srbije, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) izdvojila je tri miliona evra. Evropska unija takođe je podržala realizaciju druge faze programa „Obnovljivi izvori energije – razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji”, sa 10 miliona evra bespovratnih sredstava. Pored toga, potpisan je i ugovor sa Evropskom investicionom bankom za nabavku i ugradnju oko 400.000 pametnih brojila širom zemlje.

Sklopljen je ugovor sa konzorcijumom kompanija „Hyundai Engineering” i „UGT Renewables” za realizaciju projekta izgradnje samobalansirajućih solarnih elektrana u Srbiji. Ovaj projekat obuhvata instalaciju sistema za skladištenje električne energije ukupne snage od 200 MW, koji će omogućiti ugradnju 1 GW novoinstalisane snage putem solarnih panela.

Memorandum o razumevanju u vezi sa projektom izgradnje gasnog interkonektora Srbija-Rumunija dogovoren je u avgustu. Relizacijom projekta obezbediće se još jedan pravac snabdevanja prirodnim gasom, povezujući čvorište Mokrina u Srbiji sa transportnim gasovodom BRUA u Rumuniji.

Berze električne energije, u 2024. godini udružile su Mađarska, Srbija i Slovenija čime se omogućava jednostavnije i efikasnije trgovanje električnom energijom u regionu.

Tokom godine, ostvareni su brojni razgovori sa predstavnicima zemalja širom sveta u cilju jačanja saradnje u oblasti energetskog sektora, gasnog snabdevanja i energetske tranzicije. Među ključnim partnerima našli su se Japan, Kina, Grčka, Crna Gora, Španija, Rusija, Azerbejdžan, Norveška i mnoge druge zemlje.

Pročitajte još:

Zaštita životne sredine

Početkom godine raspisana su četiri javna konkursa za ekološke projekte gradova i opština, sa ukupno obezbeđena sredstva od 1,25 milijardi dinara. Sredstva su bila namenjena za zamenu kotlarnica u toplanama, ložišta u domaćinstvima, pošumljavanje, ozelenjavanje i čišćenje divljih deponija.

Tokom godine, usvojena je Uredba o subvencionisanoj kupovini novih električnih vozila, za šta je Ministarstvo zaštite životne sredine opredelilo 170 miliona dinara. Ova mera se pokazala uspešnom, jer je bilo veliko interesovanje za kupovinu električnih vozila, pa su obezbeđena sredstva za nabavku 357 vozila.

Za zaštićena područja obezbeđeno je 500 miliona dinara, što je najveći iznos do sada. Govoreći o zaštićenim područjima, Srbija je u 2024. godini dobila nekoliko novih. Proglašen je Park prirode „Golija“, Specijalni rezervat prirode „Mojstirsko – Draške planine“, zatim Park prirode „Veliki Jastrebac“, kao i Predeo izuzetnih odlika „Planina Rudnik“. Tokom godine, potpisani su ugovori sa upravljačima 93 zaštićena područja, kao i ugovori za podršku projektima pošumljavanja i ozelenjavanja u 38 lokalnim samoupravama. Dodatno, potpisani su ugovori sa drugim gradovima i opštinama za nova ulaganja u zaštićena područja na njihovim teritorijama.

Foto-ilustracija: Unsplash (David Marcu)

Ove godine usvojena su četiri zakona iz oblasti zaštite životne sredine, koji se odnose na procenu uticaja na životnu sredinu, kontrolu opasnosti od velikih udesa sa opasnim supstancama, potvrdu Minamata konvencije o živi i stratešku procenu uticaja. Ovi zakoni imaju za cilj usklađivanje sa evropskim regulativama i poboljšanje učešća građana u donošenju odluka.

Uručena je prva dozvola za emisije gasova sa efektom staklene bašte beogradskom Aerodromu Nikola Tesla, a puštena je u rad i energana u Vinči koja proizvodi toplotnu i električnu energiju za potrebe građana Beograda.

Jedan od važnih ugovora potpisan je u Bečeju, gde će biti prošireno i modernizovano 30 godina staro postrojenje za preradu otpadnih voda. Takođe, potpisani su ugovori za rekonstrukciju postrojenja u Pećincima i nastavak modernizacije Regionalnog centra za upravljanje otpadom u Pirotu, uključujući izgradnju kompostane za tretman zelenog i biorazgradivog otpada.

Rešavanje problema nesanitarnim deponijama započelo je u Topoli, Subotici i Prokuplju, a čišćenje divljih deponija u Novoj Crvenki. U Nišu je tokom godine izgrađeno 46 kilometara kanalizacione mreže, uz izgradnju najvećeg postrojenja za preradu otpadnih voda u Srbiji. Sredinom godine započela je izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda u Sečnju. Takođe, potpisani su ugovori za izgradnju kanalizacije u Priboju, Bečeju i gradskog kolektora u Zrenjaninu, čime se unapređuje upravljanje otpadnim vodama. U 2024. godini u Srbiji je ukupno ugovoreno ili u izgradnji više od 340 kilometara kanalizacione mreže.

Dodeljeni su i kamioni za odnošenje otpada opštinama poput Titel, Temerin, Gornji Milanovac, Nova Crnja, Bela Crkva, Paraćin i druge.

Krajem godine bila su obezbeđena dodatna sredstva za nastavak izgradnje regionalnih centara za upravljanje otpadom širom Srbije u 2025. godini.

Katarina Vuinac

E-mobilnost na ABB način

31.12.2024

U najnovijem izveštaju, Ujedinjene nacije upozoravaju da svet ima samo 12 godina da drastično smanji emisiju ugljenika kako bi se ograničilo globalno zagrevanje na 1,5°C. Trenutno je temperatura već viša za 1°C, a nastavimo li ovim tempom, mogli bismo doći do porasta od 3°C. Da bi se postiglo ciljano smanjenje od 1,5°C, nužno je smanjiti emisije ugljenika za 45 odsto do 2030. godine.

S obzirom na to da skoro 2/3 globalnog zagađenja ugljenikom dolazi iz sektora transporta i proizvodnje energije, a u cilju olakšanog prelaska na održiviji transport, Evropska unija je usvojila Regulativu o infrastrukturi za alternativna goriva (AFIR), koja će omogućiti širenje stanica za punjenje električnih vozila širom Evrope. Do 2030. godine planirano je postavljanje stotina novih mesta za punjenje, uključujući brze punjače za automobile i teška vozila, kao i mesta za punjenje vodonikom.

U narednoj deceniji očekuje se da će se globalne zalihe električnih vozila povećati sa 7,7 miliona na više od 85 miliona. Ova promena, uz poboljšanje infrastrukture, mogla bi značajno smanjiti karbonski otisak sektora transporta i doprineti borbi protiv klimatskih promena.

Za punjenje električnih vozila koriste se različite tehnologije, a izbor zavisi od trajanja boravka vozila na mestu gde se nalazi punjač. AC punjači imaju efektivnu snagu koja se kreće od 3,6 do 11 kW, što omogućava domet vožnje od 15 do 50 km po satu punjenja. Iako neki AC punjači mogu teoretski isporučiti do 22 kW, u praksi je brzina punjenja često ograničena ugrađenim konvertorom u automobilu. Zbog svoje relativno niske cene, AC punjači su isplativi za lokacije gde automobili ostaju duže, kao što su domaćinstva ili kancelarije. S druge strane, DC punjači su preferirani na javnim mestima gde vozači obično ostaju kratko. Ovi punjači omogućavaju brzo punjenje, što je ključno na benzinskim stanicama ili tokom šopinga, gde se očekuje da će punjenje trajati 15-30 minuta. DC punjači su takođe korisni na maloprodajnim lokacijama gde ljudi ostaju u proseku od jednog do dva sata. Važan je odabir pravog tipa punjača u zavisnosti od potrebe vozača.

U FOKUSU:

ABB se svojim iskustvom i dužinom trajanja na tržištu ističe kao pouzdan partner u razvoju infrastrukture za punjenje električnih vozila, kombinujući inovacije u tehnologiji i visoke standarde sigurnosti sa finansijski održivim rešenjima. Dizajn električne infrastrukture za punjenje u skladu je s IEC 61000-6- 3 standardom, osigurava visoku sigurnost za korišćenje u stambenim oblastima, kancelarijama i javnim mestima, poput benzinskih pumpi. ABB takođe poseduje nezavisne CE sertifikate, koji garantuju osiguranost od električnih udara i imunitet na elektromagnetna zračenja. Pored toga, ABB DC brzi punjači nude dva modela plaćanja: članstvo i terminal za plaćanje. U modelu članstva, vozači električnih vozila se registracijom opredeljuju za neku od ponuđenih cena, dok u terminalu za plaćanje korisnici jednostavno prevlače kreditnu karticu za pokretanje punjenja. Ova fleksibilnost olakšava pristup punjačima i omogućava različite opcije plaćanja prema potrebama korisnika.

ABB pruža globalne usluge sa fokusom na daljinsku dijagnostiku. Ova tehnologija omogućava rešavanje više od 90 odsto servisnih slučajeva na daljinu, čime se smanjuju troškovi i vreme putovanja, a povećava dostupnost mreže za punjenje. Drugim rečima, proaktivno praćenje punjača, sa više od 400 nadgledanih parametara, omogućava brzu identifikaciju i rešavanje problema, čime se dodatno povećavaju efikasnost i profitabilnost usluga.

ABB

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala EKOLOŠKI TRANSPORT.

Nevreme uništilo jednu od najvećih solarnih elektrana u Hrvatskoj

31.12.2024

NOVO solar, panel — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Nedavno nevreme koje je pogodilo Hrvatsku ostavilo je ozbiljne posledice, a najviše štete pretrpela je jedna od najvećih solarnih elektrana u zemlji. Kako prenosi HRT, snažna bura uništila je elektranu izgrađenu pre samo godinu dana. Grube procene pokazale su da je stradala skoro polovina elektrane.

Ova solarna elektrana, kapaciteta 5 megavata, prostire se na 14,5 hektara na području bivše fabrike glinice iznad Obrovca, a planirano je da obezbedi električnu energiju za oko 3.500 domaćinstava. Bura je razbacala stotine panela, iskrivio konstrukciju, a srušio je i ogradu i prekinuo proizvodnju energije.

teta prouzrokovana nevremenom pokrenula je pitanje da li je ovaj kraj pogodan za ovakve investicije. Lokalno stanovništvo nije iznenađeno posledicama.

Pročitajte još:

Kako je Ivan Matić, ekološki aktivista, rekao za HRT, na celom području ne postoji veće drvo, a ako ga i ima, onda je nakrivljeno. Bura ovde duva oduvek i ruši sve pred sobom.

Ovaj incident izazvao je zabrinutost među stanovnicima Opštine Jasenice, gde se već nalaze dve solarne elektrane, a prostornim planom predviđena je izgradnja još nekoliko. Meštani strahuju da bi slične nepogode mogle da nanesu štetu i njima, posebno s obzirom na planove za širenje kapaciteta u blizini naseljenih područja.

Zbog toga su, kako prenosi HRT, potpisali peticiju da se zabrani širenje solarnih elektrana u njihovom selu.

Energetski portal

Univerzalni USB-C punjači smanjuju elektronski otpad u EU

30.12.2024

punjač mobilni — Foto-ilustracija: Freepik (Mateus Andre)

U oktobru 2022. godine, Savet Evropske unije odobrio je Direktivu o zajedničkim punjačima EU. Od tog trenutka usledio je prelazni period, koji je proizvođačima omogućio da prilagode dizajn.

Pre dva dana počela je i zvanična primena pravila za mobilne telefone, tablete, digitalne kamere, slušalice, konzole za video igre, prenosne zvučnike, e-čitače, tastature, miševe i prenosne navigacione sisteme koji se prodaju u Evropskoj uniji.

Ova odluka podrazumeva da svi novi uređaji moraju da podržavaju USB-C punjenje. Iako nova pravila već važe za većinu uređaja, proizvođači laptopova imaju rok do 28. aprila 2026. godine da se usklade.

U kontekstu usklađivanja, uvođenjem jedinstvenog pravila za brzo punjenje, sprečiće se da proizvođači sa namerom ograniče brzinu punjenja kada se koriste punjači drugih brendova.

Pročitajte još:

Proizvođači od sada moraju da obezbede potrebne vizuelne i pisane informacije o karakteristima punjača, kao i to koliku snagu uređaj zahteva i da li podržava brzo punjenje. Na ovaj način, potrošačima će biti jasno da li njihov punjač koji imaju ispunjava zahteve novog uređaja.

Smanjenjem proizvodnje novih punjača i boljim iskorišćavanjem postojećih, očekuje se značajno smanjenje elektronskog otpada, čime će se doprineti zaštiti životne sredine. Podaci Evropske komisije pokazuju da odbačeni i neiskorišćeni punjači čine oko 11.000 tona ovakvog otpada godišnje.

Katarina Vuinac

Beograd na trećem, Sarajevo na četvrtom mestu na listi najzagađenijih gradova

30.12.2024

porez — Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Prema podacima sa sajta IQAir, Beograd je danas na trećem mestu na svetskoj listi gradova sa najzagađenijim vazduhom, odmah iza Lahora u Pakistanu i Hanoja u Vijetnamu.

U Srpskoj prestonici indeks kvaliteta vazduha trenutno iznosi 199, što ga svrstava u kategoriju „nezdrav”. Glavni zagađivač su PM2.5 čestice kojih u vazduhu ima 116 mikrograma po metru kubnom (µg/m³).

Međutim, na pojedinim mernim stanicama poput Zemuna, Starog Grada i Novog Beograda, indeks kvaliteta vazduha je preko 200, što znači da je vazduh veoma nezdrav i kao takav može izazvati zdravstvene tegobe kod celokupnog stanovništva.

U većem delu Srbije vazduh je izuzetno lošeg kvaliteta. Pored Beograda, najgore je u Novom Sadu, gde je indeks kvaliteta vazduha 220, i Novom Pazaru sa indeksom kvaliteta vazduha 240, što znači da je vazduh veoma nezdrav. Slede Subotica, Čačak, Niš, Valjevo i Smederevo gde je vazduh trenutno nezdrav.

Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Republike Srbije, granična vrednost izloženosti za suspendovane čestice PM2.5 u 2020. godini postavljena je na 25 µg/m³, dok je tolerantna vrednost 30 µg/m³.

Izloženost visokim koncentracijama ovih čestica može izazvati kardiovaskularne i pulmonalne bolesti, ali i pogoršati simptome kod hroničnih bolesnika. PM 2.5 čestice nazivaju se još i fine čestice jer se, usled svoje male veličine, zadržavaju duže u vazduhu u odnosu na teže čestice. Tako male, PM 2.5 čestice mogu prodreti duboko u pluća i najzad u krvotok, izazivajući obiljne zdravstvene probleme u našem organizmu.

Naučna istraživanja utvrdila su da kontinuirano udisanje PM 2.5 čestica može dovesti do prevremene smrti i povećanog rizika od srčanog i moždanog udara.

Pročitajte još:

Sarajevo na četvrtom mestu po zagađenosti vazduha u svetu

Vazduh u glavnom gradu Bosne i Hercegovine takođe je nezdrav, sa indeksom kvaliteta vazduha 185 što Sarajevo stavlja na četvrto mesto na svetskoj IQAir listi. Dominantan zagađivač su PM 2.5 čestice kojih ima 128 µg/m³.

I u ostalim većim gradovima Bosne i Hercegovine vazduh je pretežno lošeg kvaliteta. U Banja Luci, Tuzli, Zenici, Jajcima, Lukavcu, Visokom i Kaknju, vazduh spada u kategoriju „nezdrav”, prema podacima sa sajta Zrak.ekoakcija.

Najveće zagađenje zabeleženo je u Bihaću gde je vazduh opasan po zdravlje, sa indeksom kvaliteta vazduha od čak 314. Kada vazduh spada u ovu kategoriju, moguće su ozbiljne posledice po zdravlje za celokupno stanovništo, dok najosetljivije grupe stanovništva – deca, trudnice, stari i hronični bolesnici, moraju ostati u zatvorenom prostoru.

Milena Maglovski

Francuska predlaže smanjenje potrošnje energije za 12 odsto do kraja decenije

30.12.2024

struja — Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)

Francuska zauzima snažan stav u globalnoj tranziciji prema održivoj energetici, zahvaljujući svojoj obimnoj upotrebi nuklearne energije koja predstavlja oko 70 odsto ukupne proizvodnje električne energije u zemlji. Pored toga, Francuska je zabeležila značajan razvoj solarnih kapaciteta, sa povećanjem od 4,2 gigavata u prethodnoj godini i dodatnih 3 gigavata u prva tri kvartala tekuće godine. Takođe, Francuska generiše preko 10 odsto svoje energije iz hidroelektrana, a sličan procenat dolazi i iz vetroelektrana, što varira u zavisnosti od sezonskih uslova.

Klimatski ciljevi, visoko postavljeni, teško su ostvarivi i za najuponije zemlje.

Stoga, uprkos ovim kapacitetima, rastuća potrošnja energije postavlja izazove, posebno prilikom ispunjenja klimatskih ciljeva. Da bi se uskladila sa evropskim klimatskim obavezama i planom Fit for 55, koji zahteva smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto do 2030. godine u poređenju sa nivoima iz 1990. godine, Francuska Uprava za zaštitu životne sredine je predložila dodatno smanjenje potrošnje energije za 12 odsto do 2030. godine.

Pročitajte još:

Predlog je usmeren na premošćavanje jaza između trenutne potrošnje i postavljenih ciljeva, jer trenutni energetski planovi predviđaju potrošnju od 1,410 teravat-sati (TWh), što znatno premašuje ciljani limit od 1,243 TWh.

Za Strategiju nacionalne niske emisije ugljenika (SNBC), ključni dokument za francusku energetsku tranziciju, predviđena je revizija u prvom kvartalu 2025. godine. Strategija je uvedena 2015. godine i ažurirana 2020., i služi da postavi temelje za redukciju emisija u svim sektorima sa ciljem postizanja neutralnosti ugljenika do 2050. godine.

Trenutni planovi Francuske i SNBC ciljaju na smanjenje potrošnje energije za 30 odsto do 2030. godine u poređenju sa 2012. godinom. Međutim, bez pratećih prilagođavanja, ciljevi bi mogli biti nedostižni.

Energetski portal

Novom saobraćajnicom Šabac-Loznica, za sat vremena brže od Beograda do Sarajeva

30.12.2024

Juče je svečano otvorena nova saobraćajnica Šabac-Loznica, koja spaja Mačvu i Podrinje. Njena dužina iznosi 54,5 kilometara i predstavlja najdužu deonicu koja se odjednom otvara.

Saobraćajnica će od danas biti otvorena i za saobraćaj, a njome će se put između Beograda i Sarajeva skratiti za sat vremena vožnje, zato što će se iz Beograda do Loznice stizati za sat i 15 minuta.

Brza saobraćajnica Šabac–Loznica deo je projekta izgradnje auto-puta Ruma–Šabac–Loznica. Kada je u pitanju deo Šabac–Loznica, projektovano je 13 mostova, 17 malih mostova-propusta, 16 nadvožnjaka i četiri denivelisane raskrsnice u Majuru, Slepčeviću, Petlovači i Prnjavoru.

Između Šapca i Loznice će se, nakon izgradnje ove deonice, putovati najduže pola sata, umesto sat vremena.

Izgradnja auto-puta Ruma–Šabac i brze saobraćajnice Šabac–Loznica jedan je od prioritetnih zadataka u drumskom transportu, s obzirom na to da je reč o projektu koji je važan za razvoj i povezivanje Srema, Mačve i zapadne Srbije i Vojvodine, ali i ovog dela Srbije sa regionom, pre svega sa BiH.

Kako je navedeno na sajtu Vlade, uskoro će biti ugovorena izgradnja i brze saobraćajnice od Loznice preko Banje Koviljače do Malog Zvornika, čime će biti spojen taj deo zapadne Srbije sa Loznicom.

Pored toga, prošle nedelje je pušten u saobraćaj prvi deo Moravskog koridora, od Kruševca do Vrnjačke Banje, u dužini nešto većoj od 30 kilometara, a uskoro će biti završena i poslednja deonica koja spaja Valjevo sa auto-putem Miloš Veliki, u dužini od skoro šest kilometara.

Pročitajte još:

Do kraja 2026. godine biće završen i Fruškogorski koridor, koji će spojiti Rumu i Novi Sad. Takođe, do kraja 2025. završava se deonica Slepčević–Badovinci, odnosno Pavlovićev most, u dužini od 15 kilometara.

Prema rečima Miloša Vučevića, predsednika Vlade Republike Srbije, očekuje se da će do leta sledeće godine biti spojena Požega sa Čačkom, odnosno, da će postojati auto-put od Beograda do Požege. Dodao je da je Munjino brdo bio najizazovniji geološki deo te deonice između Pakovraće kod Čačka i Požege.

Nakon završetka te deonice, put će se nastaviti dalje prema Ivanjici, odnosno Arilju i Dugoj Poljani, nakon čega se očekuju razgovori sa Crnom Gorom o tome da li će oni nastaviti svoj auto-put prema granici sa Srbijom.

Crna Gora, kako je rekao, ima plan da gradi auto-put od Andrijevice do srpsko-crnogorske granice, a zadatak Srbije je da od Duge Poljane ide ka granici sa Crnom Gorom. Praktično, time bi se stvorio auto-put od Beograda do Podgorice, odnosno do crnogorske obale.

Energetski portal

Ukrajina i Slovačka otvorile „energetski front” – hoće li ponovo proraditi gasovod “Jamal-Evropa”

30.12.2024

gas, cevovod, gasovod — Foto-ilustracija: Unsplash (helio-dilolwa)

Ukrajina je potvrdila da će 1. januara u sedam sati ujutru obustaviti tranzit ruskog gasa preko svoje teritorije. Zbog jake zime evropska skladišta se ubrzano prazne i neizvesnost snabdevanja Evrope je sve veća. Pitanje je gde se mogu nadomestiti količine koje su stizale iz Rusije. Međusobnim optužbama Ukrajina i Slovačka su otvorile novi energetski front.

Ukrajina je ostala kategorična u stavu da neće nastaviti tranzit ruskog gasa evropskim potrošačima. Slovačka je prva koja će osetiti posledice te odluke te najavljuje da će od januara adekvatno odgovoriti Kijevu – i to prekidom izvoza struje.

„Obustava isporuka ruskog gasa preko Ukrajine, naredne dve godine Evropsku uniju koštataće 120 milijardi evra – oko 50 milijardi u gasu, a još 70 milijardi evra u električnoj energiji koja se proizvede u elektranama na gas. To će dovesti do skoka cena gasa u Evropi, što će dodatno oslabiti evropsku ekonomiju”, kaže Robert Fico, premijer Slovačke.

Ukrajina koja je već uvela redukcije struje optužuje slovačkog premijera da pomaže Rusiji i poručuje da je dobila još jednu pobedu na energetskom frontu jer im je stigla prva isporuka američkog tečnog gasa preko grčkog terminala.

Pročitajte još:

„Izgleda da je Putin dao naređenje Ficu da otvori drugi energetski front protiv Ukrajine na račun interesa slovačkog naroda. Ficove pretnje, da će Ukrajini prekinuti snabdevanje električnom energijom ove zime dok Rusija napada ukrajinske elektrane i energetsku mrežu, mogu se objasniti samo time”, rekao je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski na platformi Iks.

Iz Rusije saopštavju da je prekid trazita odluka Ukrajine i da su spremni da isporuke obnove gasovodom Jamal Evropa koji ne radi od marta 2022. a bio je glavni pravac snabdevanja Poljske i Nemačke. To je i prvi gasni pravac koji je zavrnuo slavine za ruski gas.

„Poljska je zatvorila rutu kroz svoju teritoriju, zove se Jamal-Evropa – tamo je aktivna trasa, niko je za razliku od Severnog toka nije uništio, nema nikakvih eksplozija. Oni mogu da rade, samo treba pritisnuti dugme i to je to. Uključite je sutra i mi ćemo isporučivati”, kaže ruski predsednik Vladimir Putin.

Inače, od Nove godine ruski gas neće teći ni u Moldaviju koja takođe nije obnovila ugovor sa „Gaspromom”. Zbog neizvesnosti u snabdevanju energijom Moldavija je već uvela dvomesečno vanredno stanje i donela mere za smanjenje potrošnje električne energije, koje uključuju i restrikcije.

Izvor: RTS

Kada učenici kreiraju rešenje za održivi transport

29.12.2024

Globalna borba protiv klimatskih promena vodi se na mnogo frontova, a naše glavno oružje su inovativne tehnologije, koje efikasno smanjuju emisije štetnih gasova, poboljšavaju energetsku efikasnost i nude ekološki prihvatljive proizvode i usluge. Inovatori širom sveta, predvođeni mladim talentima, prednjače u stvaranju zelenih rešenja, a među njima su i Anđela Kanjo i Filip Oketić iz Srbije, koji su odlučili da doprinesu ovom globalnom cilju kroz jedinstvenu učeničku kompaniju Moveably.

Njihova aplikacija, koja se bavi optimizacijom komunikacije između prevoznika i klijenata, nije samo poslovni poduhvat – to je rešenje koje može smanjiti emisiju štetnih gasova iz saobraćaja. Ovi mladi preduzetnici počeli su svoju avanturu kroz učenička takmičenja, a danas njihova aplikacija predstavlja inovativni način da se poboljša efikasnost u transportnoj industriji.

Priča o Anđeli i Filipu počinje u srednjoj školi, gde su oboje učestvovali na različitim takmičenjima i vannastavnim aktivnostima. Iako je njihov prvi projekat bio posvećen kulturnoj razmeni, ključna promena dogodila se kada je Anđela, uz savet svog oca, prepoznala priliku za poboljšanje procesa zakazivanja prevoznika. Tako je nastala ideja za Moveably – aplikaciju koja povezuje prevoznike i klijente putem aukcijskog sistema, omogućavajući korisnicima da biraju najpovoljnije i najefikasnije rešenje za svoje transportne potrebe.

Filip je preuzeo tehničku stranu razvoja, dok je Anđela osmislila funkcionalnosti aplikacije, koristeći osnovne alate poput papira i olovke. Njihova posvećenost i timski rad doveli su do formiranja tima od pet članova, a kasnije, zahvaljujući audiciji u školi, proširili su tim na deset osoba.

– Nama se jako svidela zamisao da imamo nešto što smo mi razvili i šta drugi mogu koristiti da olakšaju svoju svakodnevicu. Meni je lično sam početak ove priče omogućio da razvijem liderske veštine i učim o tome kako jedan tim funkcioniše, dok je Filipu doneo neverovatno iskustvo u razvoju mobilnih android aplikacija – kaže Anđela Kanjo.

U FOKUSU:

Uz Moveably do manje emisija štetnih gasova

Aplikacija predstavlja inovativno rešenje za optimizaciju transportnih usluga. Korisnici mogu uneti detalje o teretu koji žele da transportuju, a prevoznici iznose svoje ponude. Klijent zatim bira opciju koja mu najviše odgovara – bilo prema ceni, brzini ili ekološkoj efikasnosti.

Anđela ističe da konkurencija na tržištu postoji, ali da su oni identifikovali neiskorišćene mogućnosti i potencijal za unapređenje postojećih rešenja u Srbiji. Cilj im je da doprinesu boljoj organizaciji prevoza, smanjenju praznih vožnji i optimizaciji rute prevoznika, što direktno doprinosi smanjenju potrošnje goriva i emisije štetnih gasova.

– Projekat se trenutno nalazi u fazi finalizacije izrade i pripreme za izlazak na tržište. Trenutno komuniciramo sa eksternim partnerima i prevoznicima oko finalnih izmena koje oni smatraju neophodnim. Nakon toga, ulazimo u test-fazu, gde će platforma biti besplatna za prevoznike kako bismo sve isprobali i potvrdili funkcionalnost i korisnost koju donosi – objašnjava Anđela Kanjo.

Inovacija koju su osmislili Anđela i Filip ima direktan ekološki uticaj. Kroz bolje planiranje i efikasniju upotrebu transportnih kapaciteta, Moveably pomaže da se smanje nepotrebne vožnje, prazni kamioni i neefikasne rute. Ovo ne samo da štedi vreme i novac klijentima i prevoznicima već i značajno doprinosi smanjenju emisije ugljen-dioksida i drugih zagađivača iz saobraćaja. Optimizacija saobraćaja može postati ključna za napore Srbije da ispuni ciljeve smanjenja emisije štetnih gasova u skladu sa međunarodnim sporazumima o zaštiti klime.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala EKOLOŠKI TRANSPORT.

1...113114115...1,673 Page 114 of 1,673

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Ima li Evropa alternativu za ruski gas

Podrška i saradnja u oblasti energetike

Pročitajte još:

Zaštita životne sredine

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Evropa reciklira skoro polovinu proizvedenog otpada

Pročitajte još:

Sarajevo na četvrtom mestu po zagađenosti vazduha u svetu

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Uz Moveably do manje emisija štetnih gasova

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM