Dodeljeni zeleni inovacioni vaučeri

14.03.2018

0-02-04-15ee636d9a70655b2b93b5416911a189f301201a7e6f5ed9bfdea4a372e97e25_full — Foto: ekologija.gov.rs

Prvi zeleni inovacioni vaučeri u ukupnom iznosu od 150.000 evra uručeni su predstavnicima deset kompanija kao bespovratna sredstva za podsticaj njihovih inovacionih projekata u oblasti zelenih tehnologija i resurse efikasnosti.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je na svečanoj dodeli zelenih vaučera zahvalio Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) na pokrenutom programu i izrazio očekivanje da će se nastaviti ekološkim putem u inovativnim projektima. Ne mogu da zamislim bolju simbiozu i ne vidim šta bi bilo važnije od inovacija u zaštiti životne sredine. Zahvaljujući pameti i inovativnim rešenjima moći ćemo da nadoknadimo godine zaostajanja u ovoj oblasti. Inovacije i zaštita životne sredine, međusobno povezane mogu voditi Srbiju putem razvoja i napretka rekao je ministar Trivan. Čestitao je kompanijama čiji su projekti nagrađeni zelenim vaučerima i pozvao mala i srednja preduzeća da se uključe u program.

Nenad Popović, ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj je rekao da su zeleni vaučeri odličan primer saradnje nauke i privrede i da je Vlada Srbije opredeljena za inovativni razvoj pri čemu je zelena privreda izuzetno značajna.

Direktor EBRD Danijel Berg ukazao je da se na ovaj prvi poziv koji je kratko trajao odazvalo čak 80 malih i srednjih preduzeća i objavio drugi poziv koji je za prijave otvoren od 13. marta do 30. aprila 2018. godine.

Pomoć kompanijama opredeljena je u okviru Programa zelenih inovacionih vaučera koji je pokrenula Evropska banka za obnovu i razvoj uz podršku Austrijske vlade i Centralno-evropske inicijative. Cilj programa je da poveća inovacioni kapacitet malih i srednjih preduzeća u oblasti zelenih tehnologija i efikasnije upotrebe resursa (energije, vode i materijala). Preduzeća će u okviru programa sarađivati sa domaćim istraživačko-razvojnim organizacijama, uglavnom fakultetima i institutima, na projektima koji mogu biti kofinansirani inovacionim vaučerima vrednosti do 20.000 evra. Evropska banka za obnovu i razvoj EBRD veruje da će takve inovacije pomoći Srbiji da ublaži uticaj klimatskih promena i ujedno na duži rok podrži konkurentnost njene privrede.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Održana konferencija „Balkans Mining Roadshow“

14.03.2018

Rudarstvo na području Srbije ima veoma dugu tradiciju, a Srbija je zbog svog mineralnog potencijala oduvek bila privlačno područje za ulaganje u rudarstvo i geološka istraživanja. Pogodan ambijent za dolazak stranih ulagača svakako smo stvorili i donošenjem modernog Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima krajem 2015. godine, kazao je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, na konferenciji trgovinske misije britanske ambasade pod nazivom „Balkans Mining Roadshow“, koja je održana u hotelu Crowne Plaza.

Ministar Antić se zahvalio britanskom ambasadoru u Beogradu, Denisu Kifu na podršci u organizaciji konferencije, kojoj su prisustvovali predstavnici 20 britanskih rudarskih kompanija. S obzirom na to da su prošle dve godine od donošenja novog Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, sa zadovoljstvom možemo reći da je Zakon opravdao sva očekivanja. U prilog tome govori „Izveštaj Svetske banke – analiza sektora rudarstva u Srbiji 2017. godine“ u kojem je taj akt visoko ocenjen, kao i činjenica da su zakonom zadovoljeni interesi kako države, tako i rudarskih kompanija, i to zahvaljujući tome što smo ga zajednički pisali, naglasio je ministar Antić i dodao da je stvoreno pogodno tlo za dolazak uspešnih stranih kompanija, uključujući i britanske.

On je kazao da je Srbija već sada u fazi da oseti benefite implementacije Zakona, budući da trenutno postoji 130 istražnih i 220 eksploatacionih polja, sa oko 60 miliona evra investicija u istraživanjima u 2017.godini. Jedan od glavnih pokazatelja porasta ulaganja u sektor rudarstva su dva projekta geoloških istraživanja koja sprovode vodeće svetske kompanije u ovoj oblasti, a to su RIO TINTO – projekat istraživanja litijuma „Jadar“ i NEVSUN – projekat istraživanja bakra i zlata „Čukaru Peki“. Prema podacima kompanije Rio Tinto, do sada je u projekat „Jadar“ uloženo oko 90 miliona dolara. Otvaranjem rudnika Jadar, stvorio bi se potencijal za snabdevanje 10 odsto globalne tražnje za litijumom – što bi pozicioniralo Srbiju kao jednog od vodećih snabdevača važnih minerala u svetu, izjavio je Antić.

On je istakao da izazova ima puno ali da Ministarstvo rudarstva i energetike ulaže sve svoje resurse kako bi se povećao priliv ino investicija, koji će pozitivno uticati na podizanje BDP-ali i razvoja lokalnih samouprava. Smatramo da Sektor rudarstva ima jednu od vodećih uloga u razvoju srpske privrede, zaključio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

izvor: mre.gov.rs

Sandra Jovićević

Marija JEVTIĆ: Uznemirili smo planetu – sada nam ona uzvraća udarac

14.03.2018

Povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, imali smo priliku da slušamo izlaganje profesorke dr Marije Jevtić o vazduhu, klimi, energiji i njihovom značaju za zdravlje. Marija Jevtić je specijalista higijene, subspecijalista komunalne higijene sa patologijom naselja i redovni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.

EP: Budući da ste specijalista higijene, odnosno stručnjak u oblasti javnog zdravlja, možete li nam reći kada i kako ste se zainteresovali za navedenu oblast?

Marija Jevtić: Naša specijalizacija nosi predivno ime – higijena, po boginji zdravlja i definiše se kao nauka o zdravlju. Higijena izučava činioce životne sredine i njihov uticaj na zdravlje, trudeći se da favorizuje one koji doprinose zdravlju i da smanji delovanje onih koji mu štete na najmanju moguću meru. Sve su medicinske nauke danas interdisciplinarne i multidisciplinarne, ali način na koji se higijena druži sa drugim strukama je ipak specifičan.

Studenti medicine vide svoju budućnost najčešće u kliničkoj medicini, što jeste potpuno očekivano i opravdano, ali jedan deo medicinske struke posvećen je pre svega zdravlju, a ne bolesti, i to je onaj deo koji čini preventivnu medicinu i šire – oblast javnog zdravlja. Onog momenta kada sam se srela sa higijenom, a to je bilo na poslednjoj godini fakulteta, ta oblast je postala moje opredeljenje.

EP: Na koji način se može posmatrati veza ekologije i javnog zdravlja iz ugla vaše struke? Kako promene u životnoj sredini utiču na zdravlje ljudi?

Marija Jevtić: Ekologija je u higijeni kao nauci zastupljena značajno u okviru medicinske ili zdravstvene ekologije, koja izučava međuodnose pojedinaca i populacije sa okruženjem. Tokom rada, značajno poštujući druge struke, izučavamo delovanje činioca životne sredine, istražujemo prisustvo različitih štetnosti i trudimo se da procenimo njihov rizik za zdravlje. Čovek se posmatra kao jedinka ili kao populacija u odnosu na okolinu. To – u neku ruku sebično, antropocentrično gledište, prilagođavanja okoline sebi i posledično uticanje na okruženje koje se dugoročno menja gubeći prvobitne osobine – za posledicu danas ima značajne promene u životnoj sredini. Moglo bi se reći da smo veoma uznemirili planetu i ona nam vraća siptomima aerozagađenja, klimatskim promenama, sušama, poplavama, vremenskim nepogodama i sličnim pojavama. Ovo su veoma značajni javnozdravstveni izazovi.

Kada govorimo o zdravlju, neophodno je da se naglasi da apsolutno zdravlje ne postoji. Sa druge strane, javno zdravlje se definiše kao nauka i praksa zaštite u unapređenju zdravlja u lokalnoj zajednici putem preventivne medicine, zdravstvenog vaspitanja, kontrole zaraznih bolesti, sanitarnog nadzora i praćenja ekoloških hazarda. Javno zdravlje je, dakle, i nauka i umetnost unapređenja zdravlja, sprečavanja bolesti i produženja života kroz organizovane napore zajednice.

Činjenica da je zdravlje javno dobro podrazumeva da briga o zdravlju pripada svima – celoj zajednici. Unapređenje javnog zdravlja se ne može postići bez očuvanja i negovanja životne sredine, uz učešće svih zainteresovanih strana, te je veza između ekologije i javnog zdravlja veoma značajna.

EP: Kako komentarišete trenutno stanje životne sredine u našem okruženju i šire?

Marija Jevtić: Analiza stanja životne sredine u značajnoj meri zavisi od načina prikupljanja podataka koje se razlikuje od zemlje do zemlje. Razvijene zemlje posvećuju dosta pažnje životnoj sredini, ne samo u smislu praćenja stanja, već i odnosom prema okruženju. Svetska zdravstvena organizacija razvila je sistem praćenja indikatora životne sredine i zdravlja (ENHIS), i postoje napori da se on razvije u okviru nacionalnog sistema javnog zdravlja.

Kompleksnost pristupa očuvanju i unapređenju životne sredine kod nas se ogleda i u činjenici da je ovo poglavlje najzahtevnije i najskuplje u pregovaračkom postupku pristupanja EU. Ipak, osnovni motiv za težnju ka uređenosti sistema u ovoj oblasti ne bi trebalo da bude pregovarački postupak nego očuvanje i unapređenje zdravlja stanovnika.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, sedam miliona smrti godišnje na globalnom nivou pripisuje se aerozagađenju, dakle nije upitno samo kako komentarišemo stanje, nego da li smo u stanju da pokrenemo akcije i kroz ličnu i korporativnu odgovornost zaustavimo negativne trendove. Ovo se odnosi, kako na naše, tako i na globalno okruženje. Promene su mnogo brže i negativnije nego što smo predviđali.

Mislim da je jako važno da se naglasi da su osim monitoringa i istraživanja, važni i propisi i njihovo poštovanje, kao način života i ponašanja.

EP: Kako biste opisali promene životne sredine u svetlu javnog zdravlja?

Marija Jevtić: Dvadeseti vek će u istoriji ostati zabeležen kao vek prosperiteta, napretka, tehnološkog i infrastrukturnog razvoja, novih dostignuća, modernih tehnologija i komunikacija, pronalaska lekova za mnoge bolesti. Slika zdravstvenog stanja značajno je promenjena, a masovne nezarazne bolesti imaju veći procenat smrtnosti od zaraznih. U razvijenim zemljama je životni vek značajno duži.

Ipak, period za nama ostaće u pamćenju po sukobima, ratovima, prisilnim migracijama, traumama, prisutnoj i narastajućoj nejednakosti i siromaštvu. To su izazovi kojih bi trebalo da budemo svesni i kojima smo započeli XXI vek.

Čovek oduvek teži životu u zajednici, smatrajući da će mu zajednica omogućiti kvalitetniji i sadržajniji život, obezbeđene sigurne infrastrukture, kao i preko potrebne energije. Ta primarna težnja dovela je do toga da dominantni udeo ljudi u urbanim sredinama, ipak još uvek većinski živi u bazično neodgovarajućim, nehigijenskim uslovima u infrastrukturno nedovoljno ili potpuno neuređenoj sredini. Čak i u potpuno uređenim i naprednim sredinama, izloženost negativnim činiocima sredine se intenzivira (zagađenje vode, zagađenje vazduha, otpad, buka, prirodne katastrofe), tako da se u poslednje vreme susrećemo sa njihovim sve snažnijim uticajem, a sa tim u vezi raste značaj razmatranja stanja duševnog zdravlja populacije.

EP: Koje su mogućnosti da se odgovori ovim brojnim izazovima?

Marija Jevtić: U pokušaju da se sagledaju svi činioci zdravlja u urbanim sredinama nastao je i termin urbano zdravlje, koji je prerastao u posebnu disciplinu. Osim toga, 17 Ciljeva održivog razvoja (koje su formulisale Ujedinjene nacije kao odrednicu budućeg društvenog i ekonomskog razvoja u skladu sa principima održivosti) daju okvir za potrebno delovanje i usmeravaju nacionalne nivoe na specifične aktivnosti i na njihovo kombinovanje, jer nisu svi izazovi svugde na isti način prisutni.

Primera radi, mi nismo izloženi problemima demografskog rasta broja stanovnika, već padu nataliteta i starenju stanovništva. Iz toga proizilazi da bi prioritete na nacionalnom nivou trebalo postaviti uzimajući u obzir ovu činjenicu, i u skladu sa tim formirati strateške okvire za održivost.

Upravo je umeće u izboru prioriteta, doslednost u vremenu čestih promena, i upornost u aktivnostima deo javnozdravstvenog recepta čiji se rezultat primene vidi posle puno strpljenja i više godina. Da bismo uspeli, potrebni su nam, ne samo svest i znanje, nego i kapacitet za promenu i spremnost za odricanje, radi održivosti u budućnosti koja neće biti naša. Dakle, veoma je značajan proces edukacije, spremnost za brze promene u obrazovanju u pripremi budućih stručnjaka, zdravstvenih profesionalaca i drugih.

EP: Koji je značaj uloge lekara i zdravstvenih profesionalaca uopšte u klimatskim promenama, kao najvećoj pretnji globalnom zdravlju?

Marija Jevtić: Klimatske promene su izazov za javno zdravlje, zdravstvene sisteme, a samim tim i za zdravstvene profesionalce. Svako od nas, u svom profesionalnom i privatnom životu, na dnevnom nivou prepoznaje uticaj promene klime.

Mogućnosti delovanja zdravstvenih profesionalaca ogleda se u jačanju sopstvenih kapaciteta u ljudskim resursima i njihovom planiranju; učestovanjem u lokalnim i nacionalnim javno zdravstvenim politikama i zaštiti životne sredine; saradnji sa urbanistima u cilju obezbeđivanja različitih dobrobiti, preuzimanjem liderske uloge u smanjenju emisije štetnih gasova u bolnicama i klinikama primenom odgovarajućih tehnologija.

„Čim je shvatio svoju moć, čovek se prema prirodi počeo ponašati kao prema slučajnoj i nesnosnoj rogobatnosti u urednom poretku veštačkih stvari, u svetu vlastitih proizvoda, koji bi, inače, bez prirode bio savršen.”

Borislav Pekić, 1999

EP: Spominjali ste termin urbano zdravlje, možete li da izdvojite neki od važnih prioriteta za funkcionisanje urbane sredine?

Marija Jevtić: Urbana sredina, kao novoizgrađena životna sredina ima svoje karakteristike, a infrastruktura je važan faktor, da bi urbana sredina funkcionisala kao organizam.

Napomenula bih da je upravo energija čarobna reč koja se često spominje u zdravstvu. Napraviću digresiju i spomenuti da suficit energije (unosom hrane) koji imamo na individualnom nivou, vodi u gojaznost kao jedan od najznačajnijih izazova u mnogim zemljama.

S druge strane, energija je neophodna za funkcionisanje ustanova, kvalitet života i svakodnevnicu, pa iako nije primarna briga zdravstvenog sektora, ona je od suštinskog značaja. Od načina korišćenja energetskih resursa zavisi kvalitet života pojedinca i populacije, a posledice nepravilnih izbora za obezbeđenje energije vidljive su u zdravstvenom sektoru. Cena energije nije samo ona koju trenutno plaćamo, nju čine troškovi za energiju danas, ali i kratkoročne i dugoročne zdravstvene posledice.

Uloga zdravstvenih profesionalaca nije usmerena samo na lečenje posledica, već i na ukazivanje donosiocima odluka da prilikom odlučivanja o energetskim pitanjima uzmu u obzir uticaj na zdravlje. Iz perspektive zdravlja, važno je razvijati okruženje koje omogućava razvoj i korišćenje obnovljivih izvora energije, uz pravilne energetske izvore i povećanje energetske efikasnosti. Takođe, zdravstveni sistemi su značajni potrošači energije i velikim delom učestvuju u ukupnoj energetskoj potrošnji, pa prema tome imaju mogućnost da svojim delovanjem daju i doprinos u ublažavanju klimatskih promena.

Primera radi, znanje i veština vrhunskog hirurga (ili nekog drugog specijaliste kliničke grane medicine) može da se iskaže samo ako su zadovoljeni infrastrukturni uslovi za obavljanje odgovarajuće intervencije (potrebna energija, vodosnabdevanje i drugo…). Stoga je neophodno da i sami zdravstveni profesionalci imaju svest i da aktivno doprinose procesu donošenja odluka o strategijama energetike koristeći princip zdravlja u svim politikama.

EP: Koga biste izdvojili kao partnera u aktivnostima očuvanja i unapređenja životne sredine i doprinosa javnom zdravlju?

Marija Jevtić: Zainteresovana javnost (civilno društvo) ima pravo na dostupnost podataka o stanju životne sredine. Nevladin sektor je značajan partner u pružanju podrške zdravstvenom sektoru u nastojanjima da unapredi javno zdravstvene aktivnosti na polju monitoringa, istraživanja i procene uticaja na zdravlje. Neke organizacije poput RES fondacije, Beogradske otvorene škole i međunarodne organizacije HEAL, pružaju snažnu podršku zdravstvenom sektoru i imaju važnu ulogu u isticanju veze između ekologije i javnog zdravlja, kao i zajedničkim aktivnostima u energetskoj tranziciji koja je pred nama i koja bi trebalo da bude u funkciji dugoročnog očuvanja zdravlja populacije.

Kontinuirane aktivnosti u izbegavanju štetnih činilaca u našem okruženju i negovanje pozitivnih faktora daje nam mogućnost da očuvamo i unapredimo zdravlje ljudi. Ove aktivnosti podrazumevaju kontinuiranu upornost u uvažavanju javno zdravstvenih prioriteta, kako bismo u bliskoj budućnosti donosili odluke koje su u korist naših potomaka, a čiji kvalitet života i zdravlje zavisi od stanja životne sredine koji im ostavimo u nasleđe.

Intervju vodila: Marija Nešović

Ovaj sadržaj je prvobitno objavljen u magazinu Energetskog portala pod nazivom EKO-ZDRAVLJE, novembra 2017. godine.

Poštanska marka povodom jubileja Sajma automobila

13.03.2018

Povodom izuzetnog jubileja – 80. godišnjice Prvog međunarodnog salona automobila, prve samostalne, specijalizovane sajamske manifestacije tek rođenog Beogradskog sajma, održane od 5. do 15. marta 1938. godine – ova kompanija izdala je personalizovanu poštansku marku u ograničenom tiražu.

Ovaj filatelistički raritet podseća na istorijske dimenzije i kontinuitet ne samo beogradskog Sajma automobila, nego i sajamske, auto-moto i prateće industrije u Beogradu ali i na širem evropskom prostoru.

Prvi međunarodni sajam automobila bio je jedan od od devet zvanično registrovanih salona automobila u tadašnjoj Evropi, samim tim i jedan od epicentara svetske automobilske industrije. Učestvovalo je 107 izlagača iz Amerike, Nemačke, Francuske, Engleske, Italije, Čehoslovačke, Austrije i Belgije, ali i nekoliko domaćih. Bilo je izloženo 375 vozila, od čega 158 putničkih, 65 teretnih, 10 autobusa, 18 šasija, 105 motocikala i bicikla, deset automobilskih motora, tri traktora i jedan motorni bager. Zbog nedostatka izložbenog prostora, odbijeno je čak 117 izlagača.

Osamdeset godina kasnije, sajmovi automobila DDOR BG Car Show 06 i motocikala 12. Motopassion, kao jedinstven i najznačajniji ovogodišnji regionalni događaj u sektoru auto i moto industrije, koji se održava od 22. do 28. marta 2018, okupljaju 306 izlagača auitomobilskih brendova iz dvadesetak zemalja, desetak proizvođači lakih privrednih vozila, te 73 izlagača motocikala, ATV i ostalih motornih vozila i bicikala.

Izdavanje prigodnih poštanskih maraka povodom značajnih datuma i jubileja takođe je deo tradicije Beogradskog sajma.

Održane radionice za obveznike plaćanja naknada u Koprivnici i Puli

13.03.2018

Regionalne radionice za obveznike plaćanja naknada održane su 6. marta 2018. godine u Županijskoj komori Koprivnica i 7. marta 2018. godine u Županijskoj komori Pula. Sistemom naplate naknada, kao i zbrinjavanjem otpada upravlja Fond za zaštitu okoline i energetsku efikasnost.

Kako bi se pojasnile zakonske obaveze koje se odnose na prijavu podataka vezanih za količine ambalaže, električnu i elektronsku opremu i uređaje, Fond je u saradnji s Hrvatskom privrednom komorom i Hrvatskom trgovačkom komorom organizovao regionalne radionice.

Mislav Kotarac iz pravne službe Fonda prisutnima je pojasnio zakonski okvir sistema. Kako je istakao, u Hrvatskoj je uspostavljen sistem za upravljanje posebnim kategorijama otpada, kojim upravlja Fond za zaštitu okoline i energetsku efikasnost. Fond prema načelu zagađivač plaća sredstva prikupljena od naknada ciljano ulaže u sistem upravljanja otpadom, jer svaki taj proizvod ili ambalaža završi upravo kao otpad, osim ako se ne izveze.

Iako još od 2006. godine postoji zakonska regulativa o sistemu plaćanja naknada, još je uvek prisutna nedovoljna informisanost o tome ko je obveznik plaćanja naknada i koje su njegove dužnosti. Proizvođač proizvoda je pravna ili fizička osoba koja na profesionalnoj osnovi razvija, proizvodi, prerađuje, obrađuje, prodaje, unosi ili uvozi, tačnije stavlja na tržište proizvode, uređaje i opremu. Važno je napomenuti da se pod pojmom proizvođača misli na unosnika iz zemalja EU, uvoznika iz trećih zemalja i proizvođača u Republici Hrvatskoj – rekla je Ida Stipetić, iz Ureda za identifikaciju i obračun naknada u Fondu.

Rečeno je takođe i da se obveznik plaćanja prijavljuje u bazu Fonda dostavom propisanog obrasca, prema propisima za pojedine naknade. U slučaju uvoza/unosa/prodaje pića u sistemu povratne naknade potrebno je pre prvog stavljanja na tržište popuniti i dostaviti Fondu potrebne podatke.

Česte nejasnoće javljaju se oko pitanja ko plaća naknadu za ambalažu u slučaju dostavljača hrane i pića iz restorana . Naknadu za kartonske ili plastične kutije, kao i čašice za kafu dužni su platiti ugostitelji u trenutku kada svoj proizvod stave u tu ambalažu, kazala je Ida Stipetić.

U slučaju izvoza/iznosa proizvođač uvoznik/unosnik koji je prilikom uvoza, unosa ili proizvodnje platio naknadu Fondu, ima pravo na povraćaj naknade u slučaju izvoza proizvoda. Za sve naknade upravljanja otpadom je za ostvarivanje prava na povraćaj potrebno dostaviti popunjeni propisani obrazac i uz njega priložiti i obaveznu dokaznu dokumentaciju.

Kad je reč o označavanju ambalaže, Žarko Dukić iz Službe za upravljanje posebnim kategorijama otpada osvrnuo se na Pravilnik o ambalaži i otpadnoj ambalaži i pojasnio kako pravilno označiti ambalažu proizvoda kao i ambalažu od pića imajući u vidu sistem povratne naknade, odnosno obavezu označavanja povratne (višekratne) ambalaže.

izvor: fzoeu.hr

Sandra Jovićević

JP “Srbijašume” na Generalnoj skupštini EUSTAFOR-a u Briselu

13.03.2018

U Briselu je održana 12. sednica Generalne skupštine Evropskih državnih šumarskih organizacija – EUSTAFOR. JP “Srbijašume” je aktivno učestvovalo u radu kao nova punopravna članica. Uobičajeno je da novi članovi predstave svoju organizaciju Generalnoj skupštini Evropskih državnih šumarskih organizacija.

Delegaciju JP “Srbijašume” su činili Bojan Marković, šef Kabineta direktora i Ješa Erčić, izvršni direktor Sektora za korišćenje šuma i ostalih resursa.

U okviru sednice održan je seminar na temu “Vrednosti vrednosti šuma”, uz podršku dvanaeste Generalne skupštine Evropskih državnih šumarskih organizacija (EUSTAFOR). Zaključeno je da bi politika EU trebalo bolje da prepozna višestruke vrednosti šumarstva. Predstavnici rukovodilaca evropskih državnih organizacija za upravljanje šumama razgovarali su sa kreatorima politike i zainteresovanim stranama o važnosti multifunkcionalnog šumarstva kao javnog dobra i o tome kako osigurati pružanje usluga šumskih ekosistema. Cilj seminara bio je podsticanje dijaloga između politike, prakse i istraživanja o mogućnostima upravljanja, koje mogu povećati inovativnost i privući investicije u sektor, uz puno korišćenje šuma koje pružaju višestruka dobra i usluge.

Isporuka višestrukih šumskih usluga zahteva dobru ekonomsku osnovu. Duboko smo ubeđeni da bi jaka biološka struktura zasnovana na šumama trebalo da obuhvati dimenziju upravljanja ekosistemom i pravilno oceni pružanje usluga, izjavio je Piotr Borkovski, izvršni direktor EUSTAFOR-a. Seminaru su prisustvovali kreatori visoke politike EU i zainteresovane strane.

Učesnici su imali priliku da komuniciraju o tome kako vrednovati usluge ekosistema koje pružaju šume za potrebe društva. Po mišljenju EUSTAFOR-a, politika EU koja se odnosi na bioekonomiju i ruralni razvoj, treba bolje da prepozna dimenziju upravljanja ekosistemom. Istovremeno, ekološka politika mora jasno da prepozna multifunkcionalnost održivog upravljanja šumama.

Šume pokrivaju više od 40 odsto zemljišta EU. Ona obezbeđuje bioekonomiju sa obnovljivim materijalima, kao i osnovnim uslugama ekosistema. Pružanje mnogih usluga od šumskih ekosistema nije uvek priznato i pravilno vrednovano. Državne organizacije za upravljanje šumama neprestano nastoje da uravnoteže ekonomsku, socijalnu i ekološku dimenziju vodeći računa o zajedničkom dobru koje predstavljaju naše šume, zaključak je sa seminara.

izvor: srbijasume.rs

Sandra Jovićević

Racionalizacije vode u Nairobiju do 2026. godine

13.03.2018

water shortage — Foto-ilustracija: Pixabay

Problem snadbevanja vodom je trenutno veliko pitanje za mnoge zemlje Afrike i predstavja veliki izazov za njihove vlade.

Stanovnici Nairobija će nastaviti sa racionalizacijom vode sve do 2026. godine kada će izgradnja novih brana biti završena. Ovu informaciju potvrdila je Kompanija za vodu i kanalizaciju koja se bavi upravljanjem vode u Nairobiju. Vodostaj u jedinom skladištu vode, Ndakaini brani, opao je za 49% i trenutno sadrži samo 34 miliona kubnih metara i iz tog razloga snadbevanje vodom u Nairobiju je vrlo loše. „Racionalizacija vode će se nastaviti do momenta kada brane koje trenutno gradimo budu završene što bi po glavnom planu menadžmenta vodom trebalo da bude do 2026“, izjavio je direktor ove kompanije.

Ndakaini brana prikuplja 430 000 kubni metara vode dnevno, što je oko 84% ukupnih potreba stanovnika Nairobija a u svom punom kapacitetu može da uskladišti oko 70 miliona kubnih metara vode. Racionalizacija vode sprovodi se kroz program jednake distribucije koji omogućava svakom stanovniku pristup vodi.

Pročitajte još:Južna Afrika proglasila stanje prirodne katastrofe
Da li svet ostaje bez vode?
Uticaj globalne nestašice vode na proizvodnju energije

Na pitanje kada će racionalizacija vode prestati direktor ove kompanije izjavio je: „Snadbevamo grad sa 520 000 kubnih metara vode dnevno a njegova potreba iznosi oko 760 000 kubnih metara i zato sarađujemo sa vladom u izradi novih mera koje će omogućiti da ovaj okrug dobija dovoljnu količinu vode kroz kratkoročne i dugoročne mehanizme delanja.“

On je uzrok u problemima sa snadbevanjem vodom video u suši koja traje duže nego obično, degradaciji sliva reka i globalnom zagrevanju koje doprinosi nepouzdanim vremenskim šablonima.

Najavljeno je da će jedan od projekata izgradnje novog kolektora vode biti gotov do 2020. godine i po njegovom završetku biće obezbeđeno dodatnih 140 000 kubnih litara i tada će se povećati i ukupno snadbevanje vodom na 665 000 kubnih litara dnevno. Takođe, trenutno su u procesu izgradnje i dve nove brane koje bi trebalo da budu gotove do iste godine.

Izvor: nairobinews.nation

Neće biti gradnje nuklearnih elektrana u Crnoj Gori do 2030. godine

13.03.2018

nuklearna-elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Ne postoji tlo bez prisustva radioaktivnih materija, a nakon donošenja novog Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i radijacionoj i nuklearnoj bezbednosti, biće posebno regulisano odlaganje radioaktivnog otpada, kazala je za Dnevne novine generalna direktorica Direktorata za životnu sredinu u Ministarstvu održivog razvoja i turizma, Ivana Vojinović, ističući da je izgradnja postrojenja za proizvodnju nuklearnog goriva zabranjena i aktuelnim Zakonom.

Vojinović ističe da se izloženost građana Crne Gore jonizujućim zračenjima meri konstantno i procenjuje srednja godišnja efektivna doza kao mera radiološke opterećenosti svakog stanovnika. Prilikom dijagnostičkih medicinskih procedura u kojima se koriste izvori jonizujućih zračenja, vodi se računa da svako izlaganje bude apsolutno opravdano i da se sa što manjom dozom dobije odgovor za uspostavljanje adekvatne dijagnoze. Kako navodi, kada je reč o radonu, ako građanin u svom domu izmeri nivo koncentracije iznad 300 bekerela po kubnom metru (Bq/m3), može da uradi remedijaciju prostora i na taj način se zaštiti od njegovog štetnog delovanja na zdravlje.

Vojinović podseća da je izgradnja postrojenja za proizvodnju nuklearnog goriva, preradu korišćenog nuklearnog goriva, kao i svako istraživanje i aktivnosti u cilju razvoja, proizvodnje i upotrebe nuklearnog oružja, te korišćenje radioaktivnog ili nuklearnog materijala za proizvodnju oružja za masovno uništavanje već je zabranjena u okviru postojećeg Zakona o zaštiti od jonizujućeg zračenja i radijacionoj sigurnosti.

Takođe, Energetskom politikom Crne Gore do 2030. godine i Strategijom razvoja energetike Crne Gore do 2030. godine, kao dokumentima koje je Vlada usvojila, a na osnovu pomenutog zakona, ne predviđa se izgradnja nuklearnih elektrana, kazala je generalna direktorica Direktorata za životnu sredinu.

Što se tiče upravljanja radioaktivnim otpadom i iskorišćenim zatvorenim radioaktivnim izvorima, dodaje, posebna pažnja je tome posvećena u Strategiji zaštite od jonizujućih zračenja, radijacijske sigurnosti i upravljanja radioaktivnim otpadom za period od 2017. do 2021. godine, i pomenutim Akcionim planom, koje je Vlada usvojila u decembru 2016. na predlog Ministarstva.

U ovoj Strategiji je precizirano da će Crna Gora doneti odluku o budućem upravljanju iskorišćenim radioaktivnim izvorima i radioaktivnim otpadom na osnovu analize koju će Ministarstvo uraditi u saradnji sa relevantnim institucijama i IAEA. Ovaj dokument treba da se elaborira više opcija o upravljanju iskorišćenim radioaktivnim izvorima i otpadom, te predloži opcije koje su najprihvatljivije sa ekološkog, društvenog i ekonomskog aspekta. Najprihvatljivije opcije biće sastavni deo naredne strategije, koja se odnosi na period od 2022. do 2027. godine, zaključuje Vojinović.

izvor: cdm.me

Sandra Jovićević

Rešiti problem plutajućeg otpada u Republici Srpskoj

13.03.2018

Ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS Srebrenka Golić izjavila je u Višegradu da će Vlada Republike Srpske izdvojiti milion KM za rešavanje infrastrukturnih i investicionih projekata u ovoj opštini.

Ona je podsetila da je ovo ministarstvo obnovilo ekološku dozvolu za Hidroelektranu Višegrad, jer su za to ispunjeni uslovi, s tim da se više pažnje ubuduće posveti čišćenju Drine od plutajućeg i drugog otpada u vodi i priobalju.

Ministarstvo je predložilo strategiju rešavanja plutajućeg i drugog otpada za celu Republiku Srpsku, a međunarodne organizacije, SIDA iz Švedske i UNDP prave akcioni plan upravljanja otpadom po regijama kako bi se rešilo ovo pitanje i da ne bude preveliko opterećenje za lokalne zajednice, dodala je Golićeva.

Načelnik opštine Višegrad Mladen Đurović je najavo da će za mesec dana u Višegradu biti održan sastanak ministara ekologije Srbije, Crne Gore i Republike Srpske na kome će se ozbiljnije rešavati problem i plutajućeg otpada i deponija na Drini.

izvor: rtvbn.com

Sandra Jovićević

Susret vojvođanskih i ruskih privrednika u Privrednoj komori Vojvodine

13.03.2018

Privredna delegacije Moskovske oblasti, zajedno sa delegacijama Privredne komore Moskve i Podmoskovlja, posetili su u ponedeljak, 12. marta 2018. godine Privrednu komoru Vojvodine (PKV) gde su se susreli sa vojvođanskim privrednicima u okviru bilateralnih susreta. Na poslovnom forumu, učestvovalo je 10 privrednih subjekata Moskovske oblasti, a 18 iz AP Vojvodine iz oblasti proizvodnje namirnica, nameštaja, medicinskih materijala i opreme, uređaja za grejanje na gas.

Predsednik PKV Boško Vučurević pozdravio je skup i predstavio spoljnotrgovinsku robnu razmenu AP Vojvodine sa Ruskom Federacijom (RF).

– U 2017. godini ostvaren je izvoz u RF u vrednosti 318,7 miliona evra i time je za 25,3 odsto premašena vrednost izvoza iz 2016. godine. Uvoz je zabeležio vrednost od 892,5 miliona evra što predstavlja povećanje od 3,2 odsto u odnosu na uvoz iz 2016. godine. U razmeni je godinama unazad prisutan dosta visok spoljnotrgovinski deficit na našoj strani, zbog znatno veće vrednosti uvoza energenata – rekao je Vučurević.

Dodao je da, ukoliko se posmatra struktura robne razmene sa RF po sektorima, i na strani izvoza i na strani uvoza dominantno mesto imaju proizvodi sektora prerađivačke industrije. U strukturi izvoza, po proizvodima, kako kaže, dominantno mesto zauzima izvoz jabuka i jedino izvoz tog proizvoda, godinama, čini preko 10 odsto ukupnog izvoza. Na uvoznoj strani dominira uvoz nafte i ulja od bitumenoznih minerala, kao i uvoz gasa koji zajedno čine preko 80 odsto ukupnog uvoza iz Ruske Federacije.

Predstavnik Privredne komore RF u Republici Srbiji (RS) i Crnoj Gori Vladimir Grišin, u izjavi za medije pre početka skupa, istakao je da je saradnja između RF i RS na visokom nivou, ali da mesta za dalje unapređenje te saradnje svakako postoji.

– Cilj ove biznis misije, kao i svih biznis misija RF, jeste povećanje trgovinske saradnje na nivou regiona, ali i na nivou konkretnih preduzeća sa jedne i sa druge strane – rekao je Grišin i dodao da je neophodno omogućiti kompanijama da se jedne drugima direktno predstave, jer je to, kako kažem, najefikasnije. Dodao je još da su oni spremni da prime što više srpskih delegacija i mimo redovnih poseta i sajamskih manifestacija koje su već ugovorene.

Zamenik izvršnog direktora Privredne komore Moskovske oblasti Dmitri Monaenko naglasio je da je Moskovska oblast jedan od najaktivnijih regiona u RF, kada se posmatraju privreda i biznis i dodao da se nada da će već sledeće godine, dolaziti sa zaključenim ugovorima i otvorenim preduzećima, kako na teritoriji RF, tako i na teritoriji RS.

Ispred privredne delegacije Moskovske oblasti, medijima se obratila generalni direktor ruske firme „Hlebnik“ Inga Nikolaevna koja je izrazila nadu da će današnji poslovni susret i bilateralni razgovori dovesti do uspostavljanja nove saradnje između privrednih subjekata ova dva regiona. Medijima se, pre početka događaja, ispred delegacije vojvođanskih privrednika, obratio Marin Barjaktarović, direktor i vlasnik preduzeća „Meding“, koje se već 20 godina uspešno bavi prometom medicinske opreme na teritoriji RS i regiona.

– Jako smo zainteresovani za saradnju sa ruskim kompanijama u našim oblastima i pronalaženjem drugih oblasti gde možemo da ostvarimo zajedničku saradnju. Ono što je nama jako bitno u ovom trenutku, je da shvatimo način funkcionisanja tržišta, zakonskih okvira, sertfikacije i bilo čega što možemo da predupredimo i da se pripremimo kako bi naša privredna saradnja bila nesmetana i da bi mogla da funkcioniše na jednom partnerskom nivou. Takođe smo zainteresovani kako da naše proizvode plasiramo na rusko tržište, tako i da budemo spona ruskim kompanijama za regionalnu saradnju – rekao je Barjaktarović.

U okviru plenarnog dela predstavljeni su privredni potencijali Vojvodine i Moskovske oblasti i Podmoskovlja, gde su prezentacije vojvođanske privrede održali Razvojna agencija Vojvodine (RAV), Vojvođanski metal klaster (VMC), Institut BioSens. Skupu su prisustvovali potpredsednik Trgovinsko industrijske komore Moskovske oblasti Valeria Gulimova, potpredsednik Trgovinsko industrijske komore Sčelkovo Rusakov, predsednika Trgovinsko industrijske komore Istre Aleksandar Lunkina, direktor RAV Nikola Žeželj, savetnica za promociju RAV Nataša Rončević, stručni saradnik za izvoz, inovacije i operativni menadžment VMC Mirjana Tomin, saradnik na razvojnim projektima VMC Milica Jovičić, ispred Instituta Oskar Marko. Ispred PKV, skupu su prisustvovali zamenik generalnog sekretara PKV Bojana Miljuš, koordinator rada Udruženja PKV mr Dragomir Đukić, sekretar Udruženja poljoprivrede PKV Jelena Drobnjak, sekretar Udruženja usluga PKV Slavica Hajder, sekretar Udruženja industrije PKV mr Zoran Trpovski, samostalni stručni saradnik za međunarodnu saradnju PKV Milan Stojanov, rukovodilac službe za pravne i opšte poslove PKV Goran Pogančev.

EcoHub: Ženske snage u zaštiti životne sredine

13.03.2018

18953216_221247711720284_5437313472063123553_o — Foto: EcoHub

EcoHub (@ecohubsrbija) je mlada ekološka organizacija koju su pre nekog vremena osnovale bivše studentikinje ekologije i zaštite životne sredine na Biološkom fakultetu, Marija Ristić i Anja Čarapić. Posle nekog vremena dobile su i pojačanje Ivane Mladenović, studentkinje molekularne biologije.

Devojke je povezala zajednička vizija edukacije lokalne zajednice na polju zaštite životne sredine, kroz umrežavanje mladih i različite projekte i predavanja.

Odlučile su da razvoj ekološke svesti u Srbiji uzmu u svoje ruke pa su do sada samostalno organizovale nekoliko seminara i meetup-ova na goruće zelene teme. Događaje je posetilo preko 200 ljudi različitih starosnih grupa, a njihovo mesto okupljanja bio je klub AlternAktiva u Beogradu.

Posebno su ponosne na projekat Eko-radionice koji je omogućio perspektivnim studentima ekologije da dobiju više nego potrebnu praksu i u periodu od tri meseca budu eko-mentori đacima u odabranim beogradskim osnovnim školama. Zadatak mentora bio je da kroz pravljenje ekološkog kirikuluma i organizovanje praktičnih radionica prošire znanja osnovaca na teme reciklaže, klimatske promene, retkih i ugroženih vrsta u našoj zemlji… Imali su podršku predmetnih nastavnika i Marije, Anje i Ivane. Koliko veruju u svoju viziju “održive” Srbije svedoči i činjenica da su sve materijale potrebne studentima, ove mlade i ambiciozne cure do sada kupovale iz sopstvenog džepa.

Predsednica udruženja, Marija Ristić, navodi da je u prvom talasu projekta učestvovalo 26 studenata Biološkog fakulteta i preko 300 mališana, te da je program pomogao studentima da steknu praktične veštine i pedagoška znanja jer će upravo neki od njih biti budući učitelji.

Novi talas Eko-radionica trajaće od aprila do kraja juna 2018. godine. Privukao je duplo više zainteresovanih u odnosu na prvi. Do sada je prikupljeno preko 50 studentskih prijava što je pokazalo da je zainteresovanost za ekološke aktivnosti u Srbiji prisutna i da je tlo plodno i za organizaciju eko-hakatona što im je sledeći planirani korak za promociju zaštite životne sredine.

EcoHub nastavlja da traga za partnerom ili sponzorom koji će pomoći da se projekat proširi na nacionalnom nivou i u njega uključi još više fakulteta i osnovnih škola.

Za predlog saradnje možete ih kontaktirati na: office.ecohub@gmail.com.

Fukušima: Podzemni ledeni zid kao brana radioaktivnoj vodi

13.03.2018

ice-2360348_960_720 — Photo-illustration: Pixabay

U martu 2011. godine, u Fukušimi, u Japanu, dogodila se nuklearna katastrofa izazvana cunamijem praćenim zemljotresom. I danas, sedam godina kasnije, osećaju se posledice nesreće. Ipak, napredak je primetan.

Tokom prošle godine, vlada Japana uložila je oko 260 miliona evra u izgradnju podzemnog ledenog zida. Nalazi se na više od 38 metara dubine, a dugačak je 1,6 kilometara. Smisao ove neobične građevinske konstrukcije je da spreči mešanje podzemnih voda sa radioaktivnom iz nuklearne elektrane Fukušima. Ideja se, u prvi mah, čini kao plod mašte autora sci-fi filmova, a njena realizacija pokrenula je lavinu kritika. Ledeni zid ocenjuje se kao suviše složeno i potencijalno neefikasna opcija. Sumnje u njegovu uspešnost bile su potvrđene istragom, koju su naručile japanske vlasti. Njeni nalazi pokazali su da zid jeste prepreka mešanju voda ali da su u budućnosti potrebne jače zaštitne mere.

Radioktivne materije iz oštećenog reaktora i dalje zagađuju podzemne vode i padavine, potkopavajući napore za razgradnju postrojenja. Stanje reaktora čini identifikovanje položaja zarobljenog rastopljenog uranijuma izuzetno teškim. Čak ni roboti na misiji istraživanja i čišćenja lokacije nisu mogli da izdrže radioaktivno zračenje što produbljuje krizu.

Prema najnovijim podacima, iako ledeni zid smanjuje količinu zagađene vode, ona i dalje iznosi 500 tona na dnevnom nivou, od čega se 300 ispumpava i prečišćava.

Za godišnje održavanje i rad zida neophodno je 7,8 miliona evra. Iako nije savršeno rešenje, stabilizovao je tokove podzemnih voda i smanjio zapreminu vode potrebnu za ispumpavanje. Ne treba smetnuti s uma da je prioritet da se u Fukušimi zadržava što manje radiokativne vode čemu ledeni zid i doprinosi.

Pročitajte još:

Jelena Kozbašić

Kragujevac uvodi sistem energetskog menadžmenta

13.03.2018

Zahvaljujući ostvarenim rezultatima u oblasti uvođenja sistema energetskog menadžmenta, Kragujevac je pored Pančeva prepoznat kao grad koji je u ovom trenutku najnapredniji. Tim povodom danas je upriličeno potpisivanje Memoranduma o razumevanju, između Programa Ujedninjenih nacija za razvoj (UNDP) i grada Kragujevca. Projekat razvijen od strane UNDP, sprovodi se u Srbiji u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike.

Koristi od unapređenja energetskog menadžmenta su mnogostruke, ako se ima u vidu podatak da Srbiji koristi četiri puta više energije od zemalja EU, istakla je Steliana Nedera zamenica stalne predstavnice UNDP i dodala da se tako na nacionalnom nivou smanjuje zavisnost od uvoza i povećava energetska sigurnost. Na lokalnom nivou ostvaruju se značajne finansijske uštede, kako za javni sektor tako i za građane koji će plaćati niže račune. Projekat između ostalog uključuje primenu softvera za stalno praćenje, analizu i izveštavanje u potrošnji i troškovima za energiju i vodu.

U skladu sa programima koja su sprovodila resorna ministarstva i Vlada Republike Srbije kao i u skladu sa budžetom, u prethodne dve – tri godine renovirali smo veliki broj objekata i postigli zavidne efekte u potrošnji, naglasio je gradonačelnik Radomir Nikolić. Zahvaljujući samo led rasveti u OŠ “Stanislav Sremčević“ smanjili smo potrošnju struje za 40 posto. Ideja je da nastavimo sa ovim programom, a Memorandum je samo deo čitave priče koja će omogućiti kontrolu potrošnje u svim objektima koji su u nadležnosti lokalne samouprave, pre svega u školama i vrtićima. Osim smanjenih računa i kontrole potrošnje, imamo i alarme ukoliko dođe do iskakanja u potrošnji struje, energenata ili vode.

Kragujevac je među prvima u Srbiji formirao Odeljenje za energetsku efikasnost i imenovao energetskog menadžera. U protekle tri godine, prema rečima energetskog menadžera Ane Radojević, u obnovu deset osnovnih i srednjih škola, preko Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, Ministarstva prosvete i nemačke razvojne banke KfW uloženo je 200 miliona dinara. Svi ti objekti unapređeni su za jedan energetski razred. I ove godine u planu je da se energetski unapredi deset vrtića što će omogućiti da se tokom vikenda ili u vreme raspusta isključi grejanje i ne rasipa energija.

Projekat koji traje pet godina i čija je direktna vrednost 2,5 miliona dolara, predstavila je Marijana Matejić portfolio menadžer za energetiku UNDP i dodala da će kroz inicirane investicije vrednost projekta iznositi 20,5 miliona dolara. Kragujevac ima vrlo ozbiljan pristup ovom poslu jer se u toj oblasti ozbiljno radi već nekoliko godina unazad. Kao takav Kragujevac zaslužuje dodatnu podršku u uvođenju naprednijih alata, tako da ćemo zajedno raditi na izradi novih modula i funkcionalnosti informacionih sistema. Grad Kragujevac je već uneo 240 objekata ili delova objekata u informacioni sistem sa pripadajućim računima, što je, kazala je Marijana Matejić, najbolji rezultat u Srbiji.

Inače, Kragujevac u saradnji sa UNDP realizuje nekoliko projekata, a prijavili smo se i sa predlogom projekta za reformu i usavršavanje ISEM baze. Ideja je, prema rečima Nataše Pešić – Radosavljević načelnika Gradske uprave za upravljanje projektima, održivi i ravnomerni razvoj, da se baza proširi i privatnim sektorom i već je uključeno 300 upravnika zgrada u Kragujevcu koji imaju interes da mere potrošnju i rade analize.

izvor: kragujevac.rs

Sandra Jovićević

Jedanaest ulica u Grmovcu dobija vodovodnu mrežu

13.03.2018

61a08e48a82083889cbb554377b0b9d6_5863771802 — Foto: beograd.rs

Gradski menadžer Goran Vesić, gradski većnik Stevo Tatalović i zamenik predsednika opštine Zemun Damir Kovačević obišli su naselje Grmovac u kome su danas počeli radovi na izgradnji sekundarne vodovodne mreže u dužini od sedam kilometara.

Vesić je istakao da će radovi trajati tri meseca, da će obuhvatiti 11 ulica i dodao da se paraleno izvodi projekat za izgradnju vodovodne mreže za ostatak naselja. On je podsetio da Grad Beograd sprovodi projekat da do 2025. godine sva beogradska naselja imaju priključak za vodu i kanalizaciju, čime će biti obuhvaćeno i naselje Grmovac.

Kovačević je podsetio da su građani Grmovca do samo pre deset godina živeli bez struje, vode i gradskog prevoza, zbog čega je Opštini Zemun ovo naselje prioritet. On je istakao da je pored vodovoda u programu i asfaltiranje dve ulice u istom naselju, dok je strateški plan da sve ulice u naredne dve godine na teritoriji opštine budu asfaltirane.

Događaju je prisustvovao izvršni direktor Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda Radomir Vujadin, koji je istakao da se radovi na izgradnji sekundarnog vodovoda u drugom delu naselja Grmovac mogu očekivati već do kraja ove godine.

izvor: beograd.rs

Sandra Jovićević

U Pančevu i Bavaništu otkriven potencijalno opasan otpad

13.03.2018

Na području Pančeva i Bavaništa otkrivene su još tri lokacije nepropisno smeštenog potencijalno opasnog otpada, koje je odmah obišao ministar zaštite životne sredine Goran Trivan sa saradnicima.

Prema prvim procenama, na skandalozan način se susrećemo sa preko stotinu tona opasnog otpada za koje se može opravdano pretpostaviti da može biti opasno po životnu sredinu i zdravlje ljudi, rekao je ministar Trivan na jednoj od otkrivenih lokacija.

Na prve dve lokacije u Pančevu pronađeno je oko 60 tona, a na lokaciji u staroj ciglani u Bavaništu sakriveno je oko 40 tona potencijalno opasnog otpada, za koje se pretpostavlja, kako prvi rezultati istrage pokazuju, da pripada preduzeću „Eko 21“ registrovanom za obavljanje delatnosti skladištenja i tretmana otpada.

Ovo je ponovo zločin najgore vrste prema sopstvenoj državi, građanima i nama samima. Problem nezakonitog odlaganja otpada traje više godina, ali tome mora doći kraj, istakao je ministar. Preispitaćemo rad svih preduzeća koja imaju dozvole za upravljanje otpadom, jer je očigledno da se neka od njih ne pridržavaju propisa. Nulta je tačka tolerisanja onih koji krše zakon i ugrožavaju zdravlje i živote ljudi. Ukoliko neko od njih krši propise, dozvole će biti oduzete. U tome ćemo biti rigidni, najavio je ministar.

Ministarstvo će tražiti da se maksimalno strogo tretira ovaj ekološki zločin, jer poštovanje zakona i adekvatna kaznena politika su ključ, suštinski odgovor da se izborimo sa ovim višedecenijskim problemom, koji neposredno ugrožava najznačajnije prirodne resurse zemlje – zemljište i vodu, osnovu zdravlja i bezbednosti građana, rekao je ministar.

U akciji koju vodi Ministarstvo zaštite životne sredine u saradnji sa nadležnim državnim organima, ovo je još jedna u nizu otkrivenih lokacija koje predstavljaju potencijalnu ekološku katastrofu za životnu sredinu. U daljem toku istrage biće utvrđeno poreklo otpada i u kojoj meri je opasan za život i zdravlje ljudi.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Izveštaj o ekonomskim instrumentima za zaštitu životne sredine za 2016. godinu

12.03.2018

Zastita-zivotne-sredine — Foto-ilustracija: Pixabay

Ekonomski instrumenti i finansiranje zaštite životne sredine su u nekoliko strateških dokumenata Republike Srbije (Nacionalni program zaštite životne sredine, Nacionalna strategija za aproksimaciju u oblasti životne sredine i Nacionalna strategija održivog razvoja) označeni kao jedno od najznačajnijih pitanja u sistemu upravljanja zaštitom životne sredine.

Ovo naročito imajući u vidu projektovane ciljeve Republike Srbije u vezi sa evropskim integracijama, proces usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva sa propisima Evropske unije, trenutno stanje infrastrukture od značaja za oblast životne sredine, stanje životne sredine, itd. Prema zvaničnim procenama, više od 10 milijardi evra je potrebno uložiti za potpuno usklađivanje Srbije sa standardima Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine.

Godišnji izveštaj o ekonomskim instrumentima za zaštitu životne sredine u Republici Srbiji 2016. godine daje prikaz ekonomskih instrumenata na bazi dostupnih podataka, što predstavlja indirektno uvid u ostvarenje ciljeva i mera politike zaštite životne sredine koji su definisani strateškim i planskim dokumentima.

Izveštaj možete preuzeti na sledećem linku.

izvor: sepa.gov.rs

Sandra Jovićević

1...1,1331,1341,135...1,674 Page 1,134 of 1,674

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM