SZO: Više od 7 miliona ljudi godišnje umire zbog zagađenosti vazduha

04.05.2018

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je alarmantne podatke – u proseku, tek jedna od 10 osoba na svetu udiše čist vazduh bez škodljivih supstanci.

Procene su otkrile i uznemiravajuće visok broj smrti na godišnjem nivou uzrokovan upravo zagađenjem vazduha – bilo spoljašnjeg, bilo onog u domaćinstvima – čak 7 miliona ljudi u toku jedne godine umre kao žrtva “prljavog” vazduha. Ambijentalno zagađenje oduzelo je, tokom 2016. godine, 4,2 miliona života, a “kućno” 400 hiljada manje – 3,8 miliona. Oko 3 milijarde ljudi – više od 40% svetske populacije – i dalje nema pristup čistim tehnologijama za kuvanje i gorivima, što je glavni izvor zagađenja vazduha u porodičnim kućama.

“Zagađenje vazduha predstavlja pretnju za sve nas, ali njegov najveći teret nose najsiromašniji i najmarginalizovaniji slojevi društva. Neprihvatljivo je da više od 3 milijarde ljudi udiše smrtonosni dim zbog korišćenja pušnih peći na ugalj i drva u svojim domovima. Ako ne preduzmemo hitne mere na ovom polju, nikada se nećemo približiti idealu ‘održivog razvoja'”, izjavio je generalni direktor SZO.

Sitne zagađujuće čestice prodiru u pluća i kardiovaskularni sistem, izazivajući brojne bolesti – od moždanog udara i srčanih oboljenja do raka pluća i infekcija disajnih organa. Zagađenje vazduha je, prema navodima Svetske zdravstvene organizacije, kritični rizični faktor za neprenosive bolesti i prepoznaje se kao krivac za 24 odsto smrti od bolesti srca, 25 odsto od moždanog udara, 43 od hroničnih plućnih oboljenja i 29 odsto od raka pluća.

Više od 90 odsto smrtnih slučajeva koji su posledica zagađenja vazduha javljaju se u zemljama sa niskim ili srednjim primanjima, većinom azijskim i afričkim. Za njima slede države istog finansijskog statusa u istočnom Mediteranu, Evropi i Americi.

Problem je aktuelan i na prostorima Balkana. Zagađenje vazduha je u više navrata aktiviralo crvene alarme i zahtevalo vanredne mere širom Makedonije. Opasnost je bila posebno izražena u zimskom periodu kada su gradovi bili obavijeni gustim smogom kao rezultatom sagorevanja uglja, zastarele industrije i izduvnih gasova starih vozila.

Beleške Svetske zdravstvene organizacije kažu da naša “komšinica”, Bosna i Hercegovina, imao udeo od 10 hiljada umrlih godišnje u broju od 7 miliona. Zagađen vazduh predstavlja razlog okupljanja mnogih građanskih grupa.

Kada je reč o teritoriji Srbije, poprište je oduvek bio Bor, poznat po rudnicima i topionici bakra. Trend smanjenja prisustva sumpor-dioksida u vazduhu iznad Bora iz 2016. i 2017. se nastavio i ove godine.

SZO prikuplja informacije o koncentraciji sitnih PM10 i PM2,5 čestica u vazduhu. U njihovu bazu o stanju ambijentalnog vazduha uključeno je više od 4300 gradova i 108 zemalja.

Skup PM2,5 uključuje zagađivače, kao što su sulfat, nitrati i crni ugljenik, koji su najveći rizik za zdravlje ljudi. Svetska zdravstvena organizacija poziva zemlje da zagađenje vazduha smanje na srednje godišnje vrednosti 20 mg/m3 (za PM10) i 10 mg/m3 (za PM25).

Marija Nejra, direktorka Odeljenja za javno zdravlje i društvene i ekološke uticaje na zdravlje u SZO, upozorila je da mnogi od megalopolisa širom sveta u atmosferu ispuštaju i pet puta veću količinu štetnih materija. “Pojačavanje političkog interesa za ovaj globalni izazov javnom zdravlju je vidljivo kroz povećanje broja gradova koji vode evidenciju zagađenja vazduha. Ipak, porastu najvećim delom doprinose zemlje sa visokim prihodima, ali se nadamo da će pozitivni trend da se proširi i van njihovih granica.”

Svetska zdravstvena organizacija je u određenim segmentima ovog problema zabeležila i napredak i volju zemalja da smanje zagađenje. Indija je za 37 miliona žena, koje su živele ispod granica siromaštva, obezbedila prelazak na potrošnju čiste energije u domaćinstvima, a Meksiko Siti najavljuje zabranu dizel vozila do 2025. godine.

Zagađenje vazduha vodi poreklo iz neefikasne upotrebe energije u domaćinstvima, industrije, poljoprivrede, saobraćaja i elektrana na ugalj. U pojedinim predelima, nevolju usložnjavaju pesak i peščana prašina, spaljivanje smeća i krčenje šuma. Doprinos ovoj pojavi daju i prirodni elementi – od geografskih, preko meteoroloških, do faktora godišnjih doba. Za zagađen vazduh ne postoje granice i stoga poboljšanje njegovog kvaliteta zahteva održivu i udruženu akciju vlada, najpre u oblasti “zelenog” transporta, obnovljivih izvora energije, efikasnije proizvodnje i korišćenja struje i upravljanja otpadom, ali i uvođenje legislative koja se odnosi na zabranu pušenja u javnim prostorima koja takođe igra ulogu u zagađenju vazduha.

Jelena Kozbašić

Hemičari proizveli plastiku koja može da se reciklira bezbroj puta

04.05.2018

Hemičari sa Univerziteta Kolorada prozveli su novu vrstu plastike, koja bi, u teoriji mogla da se reciklira beskonačno mnogo puta.

Iako je plastika izuzetno koristan materijal, uticaj koji ona ima na našu životnu okolinu postao nam je jasan tek skoro i stoga su trenutne metode reciklaže plastike plastike neadekvatne.
Novostvoreni materijal, ima potpuno iste karakteristike kao i obična plastika, njenu snagu, izdržljivost i otpornost na toplotu, ali, za razliku od svakodnevno upotrebljivane plastike ovaj materijal može biti ponovo rastavljen na molekule koji predstavljaju njegovu građu. Ovaj proces naučnici nazivaju „hemijsko recikliranje“.
„Ovi polimeri mogu biti hemijski reciklirani i ponovo upotrebljeni, u principu, beskonačan broj puta“, izjavio je profesor Čen, čovek koji stoji iza ovog otkrića.
„Naš je san da vidimo da ovaj tim polimerne plastike preuzme čitavo tržište.“
Rezultati njihovog istraživanja i otkriće objavljeni su u časopisu Science.

Pošto ova nova vrsta polimera može lako da se „rasklopi“ na korisne bazne materijale, njegova vrednost može da se povrati i stoga potencijalno iskoristi nanovo i nanovo. Ova sposobnost novog materijala bi stala na put tome da plastika ulazi u cikluse životne sredine i takođe bi smanjilo potrebu za proizvodnjom nove plastike.

Preovlađujuća upotreba plastike, naročito one za jednokratnu upotrebu dovela je do masivnog globalnog zagađenja. Plastici je potrebno na stotine godina da se razloži prirodnim putem u našoj okolini, a u tom procesu ona biva razlagana na sve manje i manje delove koje na kraju završavaju u našim tanjirima, vodi pa čak i u vazduhu koji udišemo.

Stručnjaci su procenili da će do 2050. godine u okeanima biti više plastike nego ribe. Najveći faktor u trenutnoj krizi plastičnnog zagađenja, pored prekomerne upotrebe jeste neadekvatan sistem reciklaže. Samo se 5% globalno proizvedene plastike reciklira a većina reciklirane plastike se pretvara u proizvode niske vrednosti koji se potom ne mogu reciklirati.

Kada bismo masovno počeli da koristimo ovaj novi tip plastike sprečili bismo ogromne količine plastike da završe na deponijama i zagađuju naše prirodno okruženje.

U članku u kome komentarišu ovo novo otkriće, hemičar Dr Haric Sardon i profesor Andru Douv razmatrali su koliko je ovaj novootkriveni materijal bitan za budućnost reciklaže. Oni su napisali da bi ovo otkriće moglo da dovede do sveta u kome se plastika na kraju svog upotrebnog života neće smatrati smećem već vrednim materijalom koji se može upotrebiti kako bi se napravili razni proizvodi.
„Ovo će podstaći reciklažu i podržati održivost“, zaključili su.

Milan Zlatanović

Izvor: independent

Promene u zaštiti životne sredine su moguće

04.05.2018

U Kraljevu je održan sastanak predstavnika gradova i opština sliva Zapadne Morave sa Goranom Trivanom, ministrom za zaštitu životne sredine u Vladi Republike Srbije.

Sastanak je bio posvećen predstavljanju Nacrta Zakona o klimatskim promenama ali i prezentaciji projekta Stalne konferencije gradova i opština „Mreže za smanjenje rizika i upravljanja vanrednim situacijama“ i projekta SEEURBAN koji UNDP realizuje na teritoriji šest zemalja jugo-istočne Evrope a koji je usmeren na jačanje kapaciteta lokalnih organa i institucija koje se bave smanjenjem rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća i upravljanjem rizicima.

Izbor Kraljeva za mesto održavanja ovog skupa je i svojevrsno priznanje gradu Kraljevu kao inicijatoru aktivnosti na udruživanju lokalnih samouprava u rečne slivove zarad jačanja kapaciteta za borbu protiv elementarnih nepogoda.Podsećanja radi, u Kraljevu su, februara 2017 godine potpisani prvi Protokoli o udrživanju u slivove Zapdne Morave i Kolubare da bi, inicijativa podržana od strane Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstva zaštite životne sredine, Stalne konferencije gradova i opština ,Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, UNDP za Srbiju i FAO za Srbiju,postala opšteprihvaćeni model integrisanja znanja, iskustva i materijalnih resursa u cilju jačanja otpornosti lokalnih zajednica za suočavanje sa posledicama klimatskih promena izraženih kroz elementarne nepogode.

– Svedoci ste da su se, u ovih deset meseci od osnivanja Ministarstva zaštite životne sredine, stvari u ovoj oblasti pokrenule. Imamo prve kazne za prekšioce koji su svojim činjenjem kroz ilegalno deponovanje opasnih materija ugrozili životnu sredinu. Imamo prve rezultate u smanjivanju broja plastičnih kesa u trgovinskim lancima, izašli smo pred javnost sa Nacrtom zakona o klimatskim promenama koji ja lično smatram ne samo normom već i strateškim dokumentom, rekao je Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine.

On je dodao da ga posebno raduje prihvatanje aktivnosti od građana, koji su uz organizacije civilnog društva i medije, ključni akteri da stanje u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji menjamo na bolje.
– Možda za nečiji ukus isuviše sporo ali bitnije od brzine jeste baš to, probuđena nada ključnih aktera da možemo,svi zajedno, i u situaciji ograničenih materijalnih reursa, stvari u oblasti zaštite životne sredine, menjat na bolje, naglasio je Goran Trivan.

Izvor: Danas

Milisav Pajević

Reciklerima opasnog otpada isplaćena sredstva

03.05.2018

Ministarstvo zaštite životne sredine i predstavnici reciklažne industrije potpisali su ugovore o isplati podsticajnih sredstava za prerađeni otpad u 2017. godini, saopštilo je Udruženje reciklera Srbije.

Reciklerima opasnog otpada isplaćeno je 75 odsto od ukupno ostvarenih podsticajnih sredstava za 2017. godinu.

– Uskraćeni smo za više od 25 odsto novca za ono što smo radili tokom 2017. godine. Za tretiran otpad tokom 2016. još nismo naplatili svoja potraživanja u iznosu od 950 miliona dinara, rekao je Nikola Egić iz Udruženja reciklera Srbije na sastanku povodom potpisivanja ugovora u Ministarstvu zaštite životne sredine.

Egić je napomenuo da već četiri meseca u ovoj godini recikleri tretiraju otpad u skladu sa svojim poslovnim obavezama, a konkurs o dodeli sredstava za 2018. još nije raspisan.

– Za sav otpad, koji sada prerađujemo u skladu za zakonskom regulativom i za čiji izvoz avansno plaćamo, finansijsku nadoknadu ćemo ostvariti tek iz budžeta Republike Srbije za 2019. godinu. Obrtna novčana sredstva radi dnevne likvidnosti tokom godine uzimamo od poslovnih banaka, tako da se ispostavilo da zbog plaćanja tih kamata korist od eko taksi imaju banke, istakao je Egić.

Sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Branislav Atanasković je rekao da Ministarstvo razume probleme reciklažne industrije i dodao da je to Ministarstvo dobilo iz republičkog budžeta samo polovinu novca koja je naplaćena od ekoloških taksi.

– Želimo da se sastanemo zajedno sa reciklerima i Ministarstvom finansija kako bismo razmotrili buduće finansiranje. Imali smo u martu obavezu da preliminarno uradimo projekcije budžeta za narednu godinu. Prijavili smo za Ministarstvo zaštite životne sredine 11 milijardi dinara, od čega 3,5 milijardi za reciklažnu industriju. Od Ministarstva finansija zavisi koliko ćemo novca dobiti, izjavio je Atanasković.

Iz Udruženja reciklera Srbije podsećaju da je od ekoloških taksi u 2017. godini prikupljeno u republički budžet 10,8 milijardi dinara, dok je za tretman opasnog otpada sada isplaćeno samo 2,19 milijardi dinara. Neophodna je odlučna saradnja Ministarstva finansija i Ministarstva zaštite životne sredine kako bi se ekološke takse naplatile u potpunosti prema direktivi “zagađivač plaća”, a podsticajna sredstva za prerađeni opasan otpad isplatila pravovremeno i u punom iznosu.

Milisav Pajević

#throwbackthursday: Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama – od Rija 1992. do Bona 2018.

03.05.2018

31932590_1023720654451248_5026778888005484544_n — Foto: Jelena Kozbašić

Ukoliko redovno postavljate svoje fotografije na Instagram ili tvitujete kako ste se iznervirali u prevozu, onda vam fenomen hashtaga nije nepoznanica i slobodno možete da skočite na četvrti pasus ovog članka. Ukoliko, pak, to ne radite i ne znate značenje bar tri reči iz prethodne rečenice: Instagram, tvitovati i hashtag, razumevam vas, isto se osećam povodom pojmova: Snapchat, Kylie Jenner lip kit i Lil Peep.

Hashtag se stavlja u opis sadržaja koji ljudi postavljaju na društvene mreže, bilo da je u pitanju fotografija ili tekst, i uglavnom prati temu tog određenog sadržaja koji je neko podelio. U oblikovanju hashtag-ova najčešće se koristi engleski jezik, a započinju se tarabom (#).

Pojam #throwbackthursday, ili na srpskom put u prošlost četvrtkom, predstavlja hashtag pod kojim vaša deca, ili možda čak vaši unuci, svakog četvrtka sa svojim prijateljima na društvenim mrežama dele uspomene – bilo da su one iz izlaska prethodnog vikenda ili sa maskenbala u osnovnoj školi. Na Energetskom portalu, pod ovim hashtag-om (#throwbackthursday) delićemo priče iz istorije ekologije i energetike. Naravno, četvrtkom.

Današnja tema biće nam Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC). Preletećemo razvoj situacije od Rio de Žaneira, Brazil, 1992. do Bona, Nemačka, 2018. Pa da počnemo…

UNFCCC predstavlja međunarodni ugovor za zaštitu životne sredine usvojen u maju 1992, a otvoren za potpisivanje na samitu Ujedinjenih nacija u Rio de Žaneiru održanom od 3. do 14. juna iste godine – na snagu je stupio tek kada ga je ratifikovao dovoljan broj zemalja (njih pedeset), 21. marta naredne.

Predmet sporazuma je “da ograniči koncentraciju gasova staklene bašte u atmosferi na nivo koji sprečiti opasno mešanje čoveka u klimatske sisteme”. Okvirna konvencija postavlja labave smernice za emisije štetnih materija za pojedinačne države i ne sadrži izvršne mehanizme. Čvršće spone stvaraju se spečifičnim ugovorima koji, prema cilju UNFCCC, određuju dalje akcije (protokoli, sporazumi). Do sada je Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama pristupilo 197 zemalja – ili, kako su ugovorom označene, 197 strana (parties). Ona uživa širok legitimitet, koji velikim delom proističe iz univerzalnosti članstva.

Delegati strana se jednom godišnje okupljaju na konferencijama kako bi raspravljali o načinu rešavanja problema koji se tiču klimatskih promena. Prva u nizu je upriličena u Berlinu, 1995. Od tada su se potpisnice UNFCCC nalazile na različitim geografskim širinama i dužinama – sastajale su se u Ženevi u Švajcarskoj, Kjotu u Japanu, u Marakešu u Maroku, u Montrealu u Kanadi, u Kankunu u Meksiku i u Dohi u Kataru. Ovogodišnji domaćin konferencije biće poljski grad Katovice, u periodu od 3. do 14. decembra.

Prvobitni zadatak industrijalizovanih zemalja, prema UNFCCC, da ispuštanje zagađujućih jedinjenja u atmosferu do početka novog milenijuma stabilizuju na nivou od 1990, na prvom skupu država označen je kao “neadekvatan”, a dalje godišnje rasprave utrle su put Kjoto protokolu iz 1997. Ovaj dokument postavio je “emisione mete”, obavezujuće prema međunarodnom pravu. Verovatno je upravo dužnost poštovanja Kjoto protokola bila demotivišući faktor za njegovu ratifikaciju, te je neophodan broj zemalja oko njegovih ciljeva okupljen tek 2005. godine. Prvi period obaveze trajao je od 2008. do 2012.

Prvi krug ograničenja proizvodnje gasova staklene bašte bio je nedovoljan da bismo spasili planetu od porasta temperature. Kao dodatak Kjotu 2012. ispregovaran je Doha amandman u trajanju od 2013. do 2020. Trenutni broj ratifikacija iznosi 111, a kako bi amandman počeo da važi, potrebno je još 33.

Godinu dana kasnije, u Varšavi u Poljskoj, donesena je još jedna značajna odluka. Pod okrilje Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama uvršten je i mehanizam “nameravani nacionalno utvrđeni doprinosi” (Intended Nationally Determined Contributions). Vremenom je izgubio reč “nameravani” (intended), ne menjajući svrhu. Zemlje u programima ove vrste imaju slobodu da planove za ublažavanje uticaja porasta temperature i prilagođavanje istoj pojavi usklade sa svojim nacionalnim okolnostima.

Svakako najveće političko dostignuće u borbi protiv klimatskih promena bilo je uobličavanje Pariskog sporazuma 2015, u okviru kojeg su se strane složile da će nastojati da globalno zagrevanje zaustave na 1,5 stepeni Celzijusovih.

Trenutno je u Bonu u toku 48. zasedanje subsidijarnih tela UNFCCC – SBSTA i SBI, i okupljanje ad hoc (lat. zbog ovog, zbog ove svrhe) grupe za Pariski sporazum. I na ovom događaju, pregovori, rasprave i dijalozi podređeni su cilju iz Pariza. Od naredne konferencije strana deli nas nekoliko meseci.

Realne okolnosti su one na kojima se testiraju političke odluke. Da li će akcije sa sednica tela UNFCCC, zaključene rečenicom “Nema prigovora, dakle, odlučeno je!” i udarcem drvenog čekića, biti efikasne, pokazaće statistike.

Jelena Kozbašić

Biološki centar u Kragujevcu

03.05.2018

Centar za ekološko obrazovanje i održivi razvoj u Kragujevcu, završio je prvu fazu biološkog centra u Botaničkoj bašti.

Ideja je prenošenje dela objekta iz Školskog biološkog centra u Hanoveru, kao i Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu.

Ovaj projekat realizovan je uz podršku lokalne samouprave, nemačke nevladine organizacije JANUN i Nemačke agencije za zaštitu životne sredine.

Na oko pet hektara Botaničke bašte u Kragujevcu, biće izgrađen tematski deo eksperimentalnog naučnog parka – Školskog biološkog centra.

Mladi će dobiti priliku da u učionicama na otvorenom, kroz praktičan rad stiču nova znanja o ekologiji i procesima u prirodi.

Radionice koje su postavljene u prvoj fazi, kao i one planirane za sledeću fazu, na praktičan način povezuju decu sa prirodom i omogućavaju da se prate prirodni fenomeni.

U okviru prve faze formirano je sedam radionica, među kojima su kutije osećaja, reciklažne kofe, mini bašte i hotel za insekte.

Cilj je da se mladi ekolozi, deca predškolskog i školskog uzrasta upoznaju sa prirodom.

Izvor: RTV Kragujevac

Milisav Pajević

Donete prve presude za ilegalno skladištenje otpada

03.05.2018

Okružni sud u Obrenovcu doneo je prve presude za ilegalno skladištenje otpada u Vukićevici.

Dve osobe su osuđene na četiri godine zatvora i 600.000 dinara kazne, odnosno godinu i po dana zatvora i 150.000 dinara, rekao je za RTS ministar Goran Trivan.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao je da prve presude za nepropisno odlaganje opasnog otpada u blizini Obrenovca pokazuju da je u Srbiji počelo ozbiljno da se odgovara za zločin prema životnoj sredini.

Goran Trivan kaže za RTS da su prvom prvostepeno presudom, dve osobe osumnjičene za nepropisno odlaganje opasnog otpada u blizini Obrenovca osuđene na četiri godine zatvora i 600.000 dinara kazne, odnosno godinu i po dana zatvora i 150.000 dinara.

– Prva prvostepena presuda je bila i to nije konačna presuda, postoje mogućnosti pravnih lekova, ali u ovom trenutku možemo samo da kažemo da je prvostepenom odlukom osoba koja je optužena za taj zločin prema životnoj sredini prvostepeno osuđena na četiri godine zatvora i 600.000 dinara kazne koju mora da plati, a druga osoba na godinu i po dana zatvora i 150.000 dinara ili 250.000 dinara da plati, navodi Trivan.

Dodaje da se ovakvom odlukom pokazalo da čitava akcija koja je pokrenuta nije bila uzaludna i da se za zločin prema životnoj sredini mora odgovarati.

– Dakle u Srbije je počelo ozbiljno da se odgovara za zločin prema životnoj sredini i tako ćemo i nastaviti, zaključio je ministar zaštite životne sredine.

Burad sa 25 tona raznog opasnog otpada pronađena su u decembru 2017. i februaru 2018. u ataru sela Vukićevica kod Obrenovca, podseća RTS na svom sajtu.

Izvor: Danas

Milisav Pajević

„Život sa osiromašenim uranijumom“ u Bujanovcu

03.05.2018

U okviru projekta pod nazivom „Život sa osiromašenim uranijumom“ koji uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije realizuje Ekološko društvo „Bujanovac“ iz Bujanovca, održana je serija prezentacija o ishrani koja treba da se primenjuje radi preventivnog delovanja protiv bolesti radijacije.

Cilj ovog projekta je razvijanje javne svesti o pravilnoj ishrani i proizvodnji zdravstveno-bezbedne hrane. Što se tiče namirnica koje treba uvoditi u svakodnevnu ishranu naglašeno je da to treba da bude heljda u obliku zrna ili brašna i aronija kao plod koji je dobar čistač i organizma i zemljišta.

Površine na kojima se proizvode poljoprivredne i voćarske kulture mogu se tretirati zeolitom koji se nalazi u selu Zlatokop u blizini grada Vranja.

Prezentacije su planirane da budu održane u sedmom i osmom razredu u OŠ „Branko Radičević“, OŠ „Naim Frašeri“ u Bujanovcu, OŠ „Vuk Karadžić“ u Levosoju, OŠ „Bora Stanković“ u Kleniku, OŠ Dragomir Trajković“ u Žbevcu, OŠ „Muharem Kadriu“ u Velikom Trnovcu , kao i u SSŠ „Sveti Sava“ i Gimnaziji „Sezai Suroi“ u Bujanovcu. U toku maja prezentacije će biti održane i u Vranju i u Preševu.

Tokom 1999. godine za vreme sukoba na prostoru bivše Savezne Republike Jugoslavije, na pojedinim lokacijama u gradu Vranju i opštinama Bujanovac i Preševo korišćena je municija sa osiromašenim uranijumom.

Radovi na dekontaminaciji su završeni još 2007. godine, ali strah od prisustva osiromašenog uranijuma još uvek postoji među lokalnim stanovništvom.

Projekat se ralizuje u gradu Vranju i opštinama Bujanovac i Preševo.
Završna prezentacija projekta biće održana 28.maja ove godine u Vranju.

Milisav Pajević

Čišćenje i odnošenje smeća sa beogradskih izletišta

03.05.2018

Član Gradske uprave Beograda Darko Glavaš izjavio je da se nastavlja čišćenje i odnošenje smeća koje je ostavljeno na beogradskim izletištima tokom prvomajskih praznika.

On je za televiziju Prva kazao da je na poslovima čišćenja angažovano oko 500 komunalnih radnika, dodajući da su komunalci juče odneli skoro 200 kubika smeća.

– Veliki broj naših sugrađana ostavio je smeće. Bilo je dosta posla za komunalne radnike. Aktivnosti nastavljamo, kazao je Glavaš, koji je vršilac dužnosti sekretara za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima.

Dodao je da je juče bilo malo posla za pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova i za vatrogasne brigade.

Komentarišući to što je grupa mladih ljudi posekla drvo na izletištu Košutnjak, Glavaš je kazao da je to strašno, kao i da su već pokrenuti postupci protiv mladića koji su to učinili.

Izvor: Danas

Milisav Pajević

BMW i3 najbolji električni automobil na Renexpu

03.05.2018

U Belexpocentru nedavno je održan peti po redu Renexpo i tom prilikom proglašen je BMW i3 najboljim u konkurenciji 100 odsto električnih automobila.

U okviru manifestacije dodeljene su nagrade za doprinos u saradnji i očuvanju životne sredine Ministarstvu zaštite životne sredine, Agenciji za zaštitu životne sredine i Ministarstvu rudarstva i energetike.

U osnovnoj školi “Laza Kostić” na Novom Beogradu zasađeno je osam stabala, simbolično za svaku školsku godinu po jedno stablo.

Zajedno sa učenicima Osnovne škole stabla su zasadili Ivan Karić, državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine i Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.

Milisav Pajević

Bon: Šta je “suva” kada nije suprotnost od vodena i koja je njena uloga na Konferenciji UN o klimatskim promenama

02.05.2018

Do sada je već postalo jasno da su klimatske promene od izazova za životnu sredinu postale i izazov za ekonomiju država udruženih u suprotstavljanju ovoj pojavi (Pariski sporazum o klimatskim promenama).

Rastuće temperature usporavaju ekonomski rast, a razarajući uticaji klime na našu planetu koče razvoj. Negativne posledice posebno osećaju zemlje u povoju. Većina predloženih finansijskih instrumenata ne može da otplati odštetu za gubitke koje su siromašne zemlje pretrpele – i trpe i dalje – zato što su one industrijalizovane eskploatisale – i eksploatišu i dalje – fosilna goriva. Sudove širom sveta uzdrmavaju tužbe država u razvoju usmerene na razvijene, a čiji su predmet gubici i šteta (loss and damage), posebno na polju hrane. Tokom 23. Konferencije strana, održane u novembru prošle godine u Bonu (Nemačka), zemlje su zatražile da se na ovu temu organizuje savetovanje stručnjaka, za vreme 48. zasedanja supsidijarnih tela Okvirne konvencije o klimatskim promenama.

Pomenuto zasedanje trenutno je u toku – upravo na mestu na kojem je se i rodila ideja o razgovoru o gubicima i šteti. Kako je zahtev država uslišen, u Svetskom kongresnom centru u Bonu našli su se i eksperti. Sastali su se u okviru Suva dijaloga. Učešće u razgovoru su, pored njih, uzeli i delegati zemalja-članica Ujedinjenih nacija i predstavnici istaknutih organizacija.

Prva diskusija upriličena je danas, 2. maja 2018. godine, od 15 do 18 časova, a Suva stručnjaci oko okruglog (ili četvrtastog) stola okupiće se u istom terminu i sutra.

Skup je otvorio Emanuel Dlamini iz Svazilenda, predsedavajući Supsidijarnog tela za implementaciju (SBI), izražavajući želju da dijalog eksperata bude početna tačka puta ka većoj otpornosti naših zajednica prema klimatskim promenama. Skrenuo je pažnju da se saziv Suva stručnjaka razlikuje u odnosu na sva ostala dešavanja u Svetskom kongresnom centru u datom trenutku po tome što je usmeren na razmenu mišljenja i iskustava, a ne na pregovore koji se odvijaju u ostatku zgrade.

Moderatorka skupa, Musunda Mumba, pozvala je publiku da da svoj doprinos raspravi, postavljajući odgovore na pitanja: 1) Koja je njihova najveća briga kada je reč o promeni vremenskih obrazaca? 2) Na koji način bi taj problem mogao da bude prevaziđen uz stručnu podršku? na internet sajt slido.com. Nizale su se nevolje od porasta nivoa mora preko topljenja glečera do nestanka životinjskih i biljnih vrsta. Rešenje za većinu njih ljudi su videli u novcu.

Fokus današnjeg okupljanja bio je rizik – njegova procena, smanjenje, prenos i zadržavanje. Učesnici su ponudili različite osvrte na pitanja oko kojih je bio uobličen dijalog:

Koji su dostupni pristupi za sprečavanje, smanjenje i adresiranje gubitaka i štete?
Kako ih treba projektovati i implementovati?
Koje su prepreke, praznine i izazovi za njihovo projektovanje i implementaciju i kako ih odstraniti?
Koje su mogućnosti za povećanje pristupa zadovoljavanju potreba u zemljama u razvoju?
Da li postoje izvori podrške, uključujući finansiranje, tehnologiju i izgradnju kapaciteta? Ako postoje, koji su? Da li su ti izvori dostupni unutar ili izvan Konvencije?
Koje su organizacije koje mogu pomoći u implementaciji i povećanju pristupa za zadovoljavanje potreba u zemljama u razvoju? Koji horizontalni institucionalni okviri mogu olakšati ove akcije?

Prva za reč javila su se, očekivano, mala ostrva, Kukova Ostrva i Sveta Lucija, prvi ranjenici na frontu sa klimatskim promenama.

Koja je vaša najveća briga kada je reč o promeni vremenskih obrazaca? Na koji način bi taj problem mogao da bude rešen uz stručnu podršku?

Dalji razvoj situacije u Bonu, pratite na sledećem linku: https://energetskiportal.rs/tag/izvestaji-iz-bona/.

Jelena Kozbašić

Deca upoznala prirodno dobro “Avala”

02.05.2018

Predstavnici Odeljenja za zaštitu životne sredine iz Generalne direkcije Javnog preduzeća “Srbijašume”, Šumskog gazdinstva “Beograd”, kao upravljača Predela izuzetnih odlika “Avala” i predškolci P.P.P. “Vasa Čarapić” iz Pinosave okupili su se nedavno u Šumskoj upravi “Avala”.

Deca iz predškolske grupe imala su priliku da se uz stručno vođstvo upoznaju sa prirodnim karakteristikama zaštićenog prirodnog dobra “Avala“.

U letnjoj učionici predškolci su upoznati sa značajem šuma, pravilima ponašanja u šumi i značajnim ekološkim pojmovima.

Kroz eko radionicu deca su imala zadatak da putem pantomime pokažu zadate pojmove svojim drugarima.

Na zabavan način naučili su mnogo zanimljivih informacija koje će im biti od značaja u budućem školovanju i životu.

Milisav Pajević

Održana manifestacija „Noć biologije”

02.05.2018

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je učestvovao na naučno popularnoj manifestaciji „Noć biologije“, koju je osmi put organizovao Departman za biologiju i ekologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu.

Cilj manifestacije je da se naučno-istraživački rad biologa na zanimljiv i jednostavan način približi mladima, zaljubljenicima u biologiju, ali i onima koji to još uvek nisu.

Održano je više od 50 radionica studenata i učenika srednjih škola, veliki broj zanimljivih naučno-popularnih predavanja i promocija različitih institucija, prirodnih dobara i nevladinih organizacija koje se bave prirodom.

Zavod je promovisao i predstavio svoje višegodišnje aktivnosti zbrinjavanja strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta životinja. Kroz prezentaciju je prikazan ciklus postupaka zbrinjavanja divljih životinja, odnosno način na koji se ovi poslovi obavljaju u Zavodu.

Milisav Pajević

Održivi transport kao segment društveno odgovornog poslovanja

02.05.2018

car-3117778_960_720 — Photo-illustration: Pixabay

Temelje društveno odgovornog poslovanja postavio je davne 1917. godine Henri Ford, osnivač auto-kompanije Ford Motor. Upravo je ovaj proizvođač automobila iz Amerike, svojim odnosom prema radnicima, akcionarima i kupcima, bio jedan od prvih protagonista društveno odgovornih delatnosti preduzeća.

Pojavu opisuje mnogo različitih termina – korporativna društvena odgovornost, korporativna održivost, korporativna filantropija, održivi razvoj i građanstvo… Koji god od sinonima upotrebili, važno je znati da se društveno odgovorno poslovanje kreće u okviru seta “labavih” smernica o konstruktivnom i produktivnom doprinosu društvu za kompanije koje žele da budu na dobrom glasu.

Proizvodnja ugljen-dioksida (CO2) na godišnjem nivou iznosi oko 8 gigatona. Iako gas bez boje i mirisa, preteći lebdi u vazduhu s obzirom na to da smo se opasno približili kritičnom pragu njegove emisije. Kako globalna temperatura ne bi porasla preko graničnog praga od 2 Celzijusova stepena postavljene u okviru Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, količinu CO2 ispuštenog u atmosferu tokom jedne godine, morali bismo da ograničimo na 2 gigatone, tj. da je sređemo 4 puta, tvrde stručnjaci.

Prema naučnim proračunima iz 2010. godine , udeo saobraćaja u proizvodnji gasova staklene bašte na globalnom nivou iznosio je 14 odsto. Za emisije štetnih materija u okviru ovog ekonomskog sektora najveći krivac su fosilna goriva, bilo da se upotrebljavaju za pokretanje automobila, lokomotive, aviona ili broda. Čak 95 odsto energije za saobraćaj dolazi iz goriva na bazi nafte, uglavnom dizela i benzina. Šta je sa preostalih 5?

Održivi transport predstavlja svaki vid prevoza koji se u svom postojanju ne oslanja na izrabljivanje neobnovljivih prirodnih resursa. Umesto iz fosilnih goriva ograničenog kapaciteta i životnog veka, energiju crpi iz održivih izvora. Ovaj vid prevoza nekada se označava kovanicom “zeleni transport”. Bilo da pešačite, vozite bicikl, jedrite, letite avionom na biomasu ili upravljate vozilom na električni pogon (uz premisu da se struja koju crpite proizvodi iz OIE), pomažete blistavijoj budućnosti svog prirodnog okruženja i čistijem vazduhu.

Tomas Kruščov, prvi u borbenim redovima Partnerstva za borbu protiv klimatskih promena iz Marakeša, naglašava potrebu transformacije naših gradova, navika, stila života, ali pre svega infrastrukture u skladu sa budućnošću prevoza. Kruščov je izjavio da su javni putevi kojim trenutno raspolažemo bili izgrađeni po standardima koji su vladali 50 do 60 godina ranije, te je neophodno da uhvate korak sa vremenom.

Marakeško partnerstvo (MP) predstavlja inicijativu za ubrzavanje akcija između naroda i drugih aktera u procesu suprotstavljanja globalnom zagrevanju, u periodu od 2017. do 2020. Nastalo je pod okriljem Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama i jedno je od sredstava kojim se utire put Pariskom sporazumu. Kruščov nudi rešenja i da, u okviru nadležnosti MP, ponuka vlade ka promovisanju i unapređenju saobraćajnog sektora, ali traži podršku građanskog društva i klimu saradnje među institucijama.

Od antičkih alata do najnovijih dostignuća nauke i tehnologije, život na Zemlji i civilizacija konstantno su se menjali i unapređivali. Rast kapaciteta bio je ispraćen rastom očekivanja. Svaka nova generacija bi usavršavala dostignuća prethodnih. Da stanovnici Mesopotamije, 3500 godina pre nove ere, nisu izumeli točak, nemački inovator s kraja 20. veka ne bi bio u mogućnosti da konstruiše automobil, baš kao što – da nije njega i Nikole Tesle, mi danas ne bismo imali Teslu 3.

Kako pojedinci, ali i ustanove, države i preduzeća, postaju sve svesniji problema klimatskih promena i “zelenog” transporta kao jednog od sredstava za njegovo rešavanje, nesumnjivo je da će flota vozila na alternativni pogon na putevima naše planete da se poveća. Demotivišući faktori za njihovu širu upotrebu trenutno su visoka ulaganja pri kupovini (iako je istraživanje pokazalo da su na duge staze čak i ispaltiviji od dizelaša i benzinaca), činjenica da električni automobili sa napunjenim baterijama imaju vrlo ograničen domet, nedovoljna rasprostranjenost stanica za njihovo punjenje u odnosu na benzinske, a kada je reč o vozilima na bio-pogon nedostupnost dovoljnih količina jeftinih sirovina za njihovo pokretanje i manja isplativost prerade biljnih kultura u odnosu na naftne derivate. Različiti akteri – od proizvođača, preko vlasti, do naučnika – nastoje da ovim teškoćama stanu na kraj. Očekuje se da će se njihovim iskorenjivanjem, iskoreniti i vozila na fosilna goriva iz upotrebe.

Jelena Kozbašić

Konkurs za podizanje novih ribnjaka

02.05.2018

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo objavio je konkurs za dodelu sredstava za podizanje novih ribnjaka i rekonstrukciju postojećih na teritoriji AP Vojvodine za 2018. godinu.

Cilj konkursa je unapređenje načina korišćenja neobradivog poljoprivrednog zemljišta u cilju unapređenja ribarstva na teritorji AP Vojvodine. Bespovratna sredstva se dodeljuju za podizanje novih i rekonstrukciju postojećih na površini ne manjoj od jednog hektara i ne većoj od 50 hektara. Pod objektima, u smislu konkursa, podrazumevaju se isključivo objekti za proizvodnju ribe – rastilišta, mladičnjaci, tovilišta, zimovnici, izlovni i obodni kanali.

Ukupan iznos propisanih sredstava koji se dodeljuje po ovom konkursu je 20.000.000 dinara. Maksimalna podrška iznosi do 50 odsto od ukupne vrednosti zemljanih radova na ribnjačkim objektima, a najviše do 5.000.000 dinara ukupne projektovane vrednosti zemljanih radova, bez PDV-a po korisniku, a ostalih 50 odsto obezbeđuje korisnik sredstava. Iznos sredstava za podršku rekonstrukcije ribnjaka ne može biti veći od 500.000 dinara po hektaru, a podrška podizanju novih ribnjaka ne može biti veća od 800.000 dinara po hektaru.

Pravo na podsticaje ostvaruju pravna lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu. Pravno lice može biti privredno društvo i zemljoradnička zadruga. Privredno društvo može ostvariti pravo na podsticaje ako je razvrstano u mikro i malo pravno lice, u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo.

Konkurs je otvoren do utroška sredstava, a zaključno sa 15. septembrom ove godine.

Milisav Pajević

Drvoseče u Košutnjaku najstrože kazniti

02.05.2018

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan izjavio je juče da će to ministarstvo predložiti da se podignu krivične prijave protiv mladića koji su u ponedeljak sekli stablo u šumi na Košutnjaku.

Trivan je rekao Tanjugu da su nadležne inspekcijske službe JP ”Srbijašume’‘, nakon objavljivanja snimka o incidentu, izašle na lice mesta i utvrdile da je posečeno jedno stablo.

– Izveštaj inspekcije biće prosleđen nadležnim organima, a Ministarstvo će u četvrtak inicirati da se protiv neodgovornih lica podignu krivične prijave, rekao je Trivan.

– Zaprepašćen sam činjenicom da je neko posekao drvo u park-šumi koja je zaštićena i u kojoj Beograđani vole da provedu današnji praznik, kazao je ministar.

On je naglasio da je krajnje vreme da promenimo odnos prema prirodi i da šume ne smeju da budu „žrtva” bahatih ponašanja pojedinaca.

Trivan je izrazio zabrinutost što su izletnici širom Srbije palili vatru u šumama, iako je to, kako naglašava, zakonom zabranjeno, kao i da su automobilima ulazili na zelene površine.

– To je, takođe, zabrinjavajuće. Nedostaje nam reda i ova situacija će poslužiti da shvatimo da stvari moraju da se menjaju iz korena, zaključio je Trivan.

Tanjug je snimio mladiće koji su u ponedeljak sekirom sekli stablo drveta u šumi u Koštnjaku da bi raspalili roštilj.

Seča šumskih stabala je zakonom zabranjena, a predviđene su novčane kazne za to delo.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

1...1,1111,1121,113...1,676 Page 1,112 of 1,676

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM