Ćao svima! Kako ste?

Da li ste znali da je u toku Svetska nedelja bez mesa?

Na odricanje od mesnih proizvoda ljudi se odlučuju iz različitih pobuda – neki iz ljubavi prema životinjama ne mogu da budu, uslovno rečeno, saučesnici u klanju 56 milijardi njih godišnje kako bi se čovečanstvo prehranilo, drugi žele da izbegnu rizik od srčanih oboljenja, dijabetesa i raka debelog creva, pojedincima je cilj da uz hranu biljnog porekla izgube kilograme, a kao sve učestaliji razlog za prelazak na vegetarijanizam, ili njegov ekstremniji oblik, veganizam, navodi se zaštita životne sredine.

Iako okosnicu borbe civilizacije protiv klimatskih promena čini “zauzdavanje” naftne industrije, veliki doprinosni faktori globalnom zagrevanju su i proizvodnja mesa i poljoprivreda.

Prema izveštaju objavljenom krajem prošle godine, samo tri svetske fabrike mesnih prerađevina, JBS (Brazil), Cargill (Amerika) i Tyson (Amerika) tokom 2016. ispustile su veću količinu gasova staklene bašte u odnosu na čitavu francusku naciju, na taj način postajući jaki konkurenti naftnim kompanijama u zagađenju vazduha. Kada bismo „izbrisali“ mesare i mlekare s lica Zemlje, iskorišćenost zemljišta na globalnom nivou opala bi za 75 odsto i oslobodila bi se teritorija veličine Evropske unije, Kine, Sjedinjenih Američkih Država i Australije zajedno, a i dalje nam ne bi manjkalo hrane. Poljoprivrednici, u svrhe svojih aktivnosti, zauzimaju sve veće teritorije, uklanjaju šume, isušuju močvare i na druge načine „pripitomljavaju“ divljinu. Posledica ovog procesa je, između ostalog, izumiranje životinja, degradacija kvaliteta tla, nestašica pijaće vode i zagađenje vazduha.

Neki ljudi zaziru od vegetarijanizma zato što se plaše da prelaskom na ishranu baziranu na voću, povrću i žitaricama neće biti u mogućnosti da unose dovoljno proteina. Iako je istina da meso obiluje belančevinama, zabluda je da količinu izgubljenu odricanjem od njega ne možemo da nadoknadimo drugim namirnicama.

Proteini su neizostavni deo naših jelovnika zato što nam pomažu da izgradimo tkivo, mišiće i kosti i igraju suštinsku ulogu u procesu obnavljanja ćelija.

U proseku, muškarcima je dnevno potrebno 55 grama belančevina, a ženama 10 manje. Njhov nedostatak vodi manjku energije i slabosti. Ipak, svi mi znamo bar jednog poletnog vegetarijanca za kojeg imamo osećaj da je nezaustavljiv, zar ne? Kako im to polazi za rukom ukoliko su iz svojih obroka isključili meso? Pronašli su mu supstitute, a oni su:

• sočivo – 18g proteina u šolji,
• leblebije – 12g u šolji,
• crni pasulj – 15ga u šolji,
• tofu sir – 11g u oko 100 grama,
• kinoa – 9g u šolji,
• različite vrste orašastih plodova (brazilski orah – 14g, kikiriki – 38g, bademi – 20g, pistaći – 20g, orasi – 15g),
• zeleno povrće – posebno kelj, brokoli i grašak,
• alge.

Nisam vegetarijanka, ali kako taj način ishrane ne zahteva da se odreknem svoje omiljene testenine, meksičkih tortilja sa gvakamole sosom, kroasana sa nutelom i bademima (kojim lako nadoknadim belančevine izgubljene iz mesa, hej!!!) i vok hrane, a prelaskom na njega bih učinila dobro delo prema životinjama i prirodi i potencijalno prestala da bojažljivo žmurim kada stanem na vagu – obećavam da ću svoju ljubav prema slanini da ostavim po strani na neko vreme.

Jelena Kozbašić