Iran ostaje u nuklearnom sporazumu sa zapadom iz 2015. godine

05.07.2018

news-2015-January-nafta_energetika_918145296 — Foto-ilustracija: Pixabay

Iranski predsednik Hasan Rohani izjavio je juče da će Iran ostati u nuklearnom sporazumu sa zapadom iz 2015. godine bez SAD-a ukoliko će drugi potpisnici sporazuma garantovati interese Irana.

Govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare u Beču, Rohani je sastanak sa austrijskim kolegom Aleksandrom Van der Belenom opisao kao “pozitivan”.

– Iran će zaštititi Međunarodni nuklearni sporazum ako može imati koristi od toga”, rekao je Rohani.

Rohani je dodao da ako potpisnici, osim Sjedinjenih Američkih Država, mogu garantovati interese Irana, Iran će ostati u sporazumu.

Takođe, Rohani je opisao nedavno povlačenje Vašingtona iz sporazuma kao kršenje rezolucija Saveta bezbednosti UN-a i njenih multilateralnih obaveza.

– Odluka SAD-a nikome ne koristi, smatra iranski predsednik.
Van der Belen je, sa svoje strane, naglasio nastavak posvećenosti svoje zemlje sporazumu sa istorijskom značajem.
– Pozicija Austrije neće se promeniti sve dok Iran ispunjava svoje odgovornosti, rekao je on.

Američki predsednik Donald Tramp je u maju povukao SAD iz sporazuma o nuklearnom naoružanju, koji je 2015. godine potpisan između Irana i Grupe P5 + 1 (pet stalnih članova Saveta bezbednosti UN-a i Nemačke).

Sa sporazumom iz 2015. godine stavljena su ograničenja na nuklearni program Irana u zamenu za milijarde dolara za olakšanje sankcija.

Drugi članovi Grupe P5 + 1, međutim, navode da je sporazum u svojoj sadašnjoj formi najbolji način upravljanja iranskim nuklearnim programom.

Milisav Pajević

Na Karaburmi zamena vodovodnih cevi po evropskim standardima

05.07.2018

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić obišao je juče radove na rekonstrukciji vodovodne mreže na uglu ulica Marijane Gregoran i Stevana Dukića na Karaburmi.

Vesić je podsetio da već drugu godinu zaredom JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” sprovodi program po kome se godišnje obnavlja najmanje dva odsto vodovodne mreže.

– U pitanju je evropski standard i taj posao je neophodan kako bi vodovodna mreža i kvalitet vode bili dovedeni u najbolje moguće stanje za korišćenje i kako bi se smanjio rastur vode. U okviru programa, ove godine samo na teritoriji Karaburme biće zamenjene vodovodne cevi u vrednosti od 53 miliona dinara. Stare azbestne cevi biće zamenjene novim, duktilnim cevima, jer iako azbestne cevi nisu otrovne kako se često misli, tehnologija napreduje i cevi treba zameniti. Na ovom uglu menjamo cevi u dužini od 670 metara u vrednosti od 15,9 miliona dinara, u Stevana Dukića novih 400 metara, a već su rekonstruisane u Pribojskoj, Bore Vukumirovića, Velje Miljkovića i Čiče romanijskog u dužini od 800 metara. Uskoro počinju radovi u Lipetskoj, Pana Đukića, u dužini od 500 metara, najavio je Vesić.

Zamenik gradonačelnika je istakao da će radovi na zameni vodovodne mreže biti nastavljeni na teritoriji celog grada, jer uporedo sa izgradnjom nove mreže, mora da se menja i postojeća kako bi ona odgovarala novom vremenu.

Direktor „Beogradskog vodovoda i kanalizacije” Dragan Đorđević rekao je da će se ovo gradsko preduzeće truditi da u nastupajućem periodu otkloni sve kvarove na problematičnim azbestno-cementnim cevima, za koje je naglasio da ne utiču na kvalitet vode, već da su tehnički prevaziđeno rešenje.

– Radovi na zameni ovih cevi otpočeće na Paliluli i Čukarici, jer upravo su to mesta gde je ovaj problem izražen, zaključio je Đorđević.

Milisav Pajević

Očišćena fontana u parku u centru Vrbasa

05.07.2018

Budući da fontana u centru Vrbasa radi punim kapacitetom od početka proleća, neophodno je njeno redovno održavanje. Ekipe JP „Vodovod i kanalizacija“, kojima je poverena ova vrsta posla, jutros su obavile pranje i servisiranje fontane.

Kako kažu u ovoj poslovnoj jedinici JKP „Komunalac“, radnici jednom nedeljno obavljaju čišćenje i pranje fontane, dok su zaduženi i za održavanje filtera, mlaznica, servisiranje pumpi i tome slično. Poslove obavljaju na osnovu godišnjeg ugovora s lokalnom samoupravom.

U Vrbasu postoji jedna gradska fontana, smeštena je u parku u centru grada i predstavlja omiljeno okupljalište pripadnika trećeg doba, ali i najmlađih sugrađana, posebno u letnjim mesecima.

Izvor: JKP Komunalac Vrbas

U Sofiji razmatran način vođenja energetske tranzicije u regionu

05.07.2018

U Sofiji je prošle nedelju održan sastanak Grupe na visokom nivou o povezivanju gasnih sistema Centralne i Jugoistočne Evrope (CESEC).

Na sastanku je razmatran način vođenja energetske tranzicije u regionu. U cilju što bolje integracije regiona, procenjen je napredak postignut u implementaciji projekata u oblasti gasne i elektroenergetske infrastrukture.

Republika Srbija je pohvaljena zbog napretka u vezi sa realizacijom projekta gasne interkonekcije Srbija – Bugarska.

Razmatrana i pitanja vezano za mogućnost većeg korišćenja potencijala obnovljivih izvora energije i unapređenja energetske efikasnosti. Završni deo sastanka se odnosio na ceremoniju koja je označila početak radova na izgradnji interkonektora Grčka – Bugarska. Sastanak je otvorio Tomislav Dončev, zamenik premijera Republike Bugarske, kao i ministarka energetike Republike Bugarske Temenuška Petkova, a vodio ga je član Evropske komisije zadužen za klimatske promene i energetiku Miguel Arias Kanjete. Mr Mirjana Filipović, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije je učestvovavala na ovom sastanku kao predstavnik Ministarstva rudarstva i energetike.

Evropska unija je 2015. godine, u cilju obezbeđenja sigurnosti snabdevanja regiona prirodnim gasom, osnovala Grupu na visokom nivou o povezivanju gasnih sistema Centralne i Jugoistočne Evrope (CESEC HLG – Central and South Eastern Europe Connectivity High Level Group) (u daljem tekstu HLG) koja se sastoji od zainteresovanih država članica EU koja uz podršku Evropske komisije (EK) treba da olakša razvoj i realizaciju prekograničnih projekata kao i transevropskih projekata u cilju diverzifikacije pravaca snabdevanja prirodnim gasom u regionu.

Predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije učestvuju u radu Nadzorne grupe HLG, Tehničke podgrupe, Grupe za implementaciju projekata i Upravljačke grupe.

Milisav Pajević

Ruska kompanija „Silovije mašini“ produžava radni vek HE „Đerdap 1“ za 40 godina

05.07.2018

Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije” i ruska kompanija „Silovije mašini“ potpisali su u Sankt Peterburgu desetu dopunu ugovora o revitalizaciji agregata HE „Đerdap 1“ kojom se omogućava završetak tog značajnog posla.

Planirano je da peta faza revitalizacije na agregatu A2 počne u septembru i traje do polovine oktobra 2019. godine. Poslednja etapa radova na agregatu A3 i završetak revitalizacije HE „Đerdap 1“ planiran je u januaru 2021. godine.

– Nastavljamo uspešnu saradnju koja traje više od pola veka, pošto su „Silovije mašini“ isporučile opremu za generatore prilikom izgradnje hidroelektrana na Dunavu. Najvažnije za EPS je da se poštuju rokovi i na vreme završi obnova HE „Đerdap 1“. Očekuje nas još jedan veliki posao na revitalizaciji 10 agregata HE „Đerdap 2“ na kojem možemo da sarađujemo sa partnerima iz kompanije „Silovije mašini“, rekao je Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS prilikom potpisivanja dopune ugovora.

Savo Bezmarević, izvršni direktor za proizvodnju energije JP EPS, podsetio je da je projekat revitalizacije agregata najveće EPS-ove hidroelektrane počeo 2009. godine i dodao da je namera da se revitalizacija poslednja dva agregata završi bez pauze.

Do sada je završena revitalizacija četiri agregata u HE „Đerdap 1“. Predstavnici ruske kompanije poručili su da je oprema za generator A2 HE „Đerdap 1“ spremna za isporuku.

– Očekujemo da će sledeće sedmice biti utovarena na baržu i da će stići u Kladovo do 20. avgusta. Spremni smo i da od starta učestvujemo u projektu revitalizacije HE „Đerdap 2“ i pružimo tehničku podršku inženjerima EPS-a, istakli su predstavnici ruskog proizvođača opreme za elektrane.

U delegaciji JP EPS bio je i Radmilo Nikolić, direktor proizvodnje energije u ogranku „HE Đerdap“.

Kapitalna revitalizacija HE „Đerdap 1″ je veoma značajan posao za energetski sistem Srbije i EPS jer će se kroz ovaj posao povećati snaga agregata za oko 10 odsto i produžiti radni vek za 40 godina. Prvi agregat HE „Đerdap 1″ pušten je u rad 1970. godine i u toj elektrani godišnje se proizvodi više od pet milijardi kilovat-sati električne energije.

Milisav Pajević

Trivan: Prioritet izgradnja kapaciteta za preradu otpadnih voda

05.07.2018

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan poručio je juče da stanje reka u Srbiji nije najgore u regionu, ali da će se ministarstvo na čijem je čelu ponašati kao da jeste, pa će prioritet biti izgradnja kapaciteta za preradu otpadnih voda.

Trivan je u razgovoru s predstavnicima Mreže Evropske unije za sprovođenje i primenu prava životne sredine (IMPEL) najavio da bi u zaštitu životne sredine u narednom periodu trebalo da bude uloženo pet milijardi evra.

On je naglasio da je inspekcija jedan od najvažnijih alata u oblasti zaštite životne sredine, ali da inspektora u resornom ministarstvu nema dovoljno.

– Imamo mogućnost da zaposlimo 180 ljudi, ali njihovo zaposlenje zavisi od situacije u budžetu, istakao je Trivan, dodavši da će se slobodna mesta u ministarstvu najpre popunjavati inspektorima zaštite životne sredine.

Predsedavajući Odboru IMPEL-a Kris Dijkens izjavio je novinarima da je ovaj sastanak bio prvi od kako ta organizacija pravi plan sa Srbijom u oblasti zaštite životne sredine, i da je saznao za probleme malih kapaciteta i broja zaposlenih u Ministarstvu.

– Da bi se ispunili i poštovali svi propisi Evropske unije, nakon prenosa svih zakona u nacionalno zakonodavstvo, moraće ponovo da se izvrši procena koliko je ljudi potrebno da bi se ti zakoni i direktive sprovodili, kao i koliki broj inspektora je potreban, dodao je Dijkens.

On je objasnio da je najveći problem u Evropi u oblasti životne sredine u nepoštovanju zakona, a šteta zbog tog nepoštovanja godišnje iznosi do 50 milijardi evra.

IMPEL je mreža u okviru Evropske unije osnovana 1992. godine koja obuhvata 36 zemalja članica i 53 organizacije.
Misija te organizacije je da podrži primenu svih zakona u EU, a cilj je takođe i podrška i usmeravanje na polju inspekcije i davanja dozvola. Srbija je članica IMPEL-a od 2016. godine.

Milisav Pajević

Kolumbija zaštitila najveće područje kišnih šuma na svetu

04.07.2018

Park u Kolumbiji, Serania del Čiribikete proglašen je najvećim zaštićenim područjem kišnih prašuma na svetu, nakon decenija napora grupa i eksperata za zaštitu životne sredine.
Ovaj nacionalni park, koji je dom skoro 3000 vrsta životinja i biljaka proširio je svoju teritoriju za više od 50%, što je teritorija veličine Severne Irske.

U ovim šumama žive retke i važne vrste poput jaguara.

Čiribikete je zbog svoje udaljene lokacije i oružanog sukoba koji je do skoro bio aktuelan u regionu bio jako težak za proučavanje. Uprkos tome naučnici su zaključili da u parku živi skoro 300 vrsta ptica i oko 300 vrsta leptira.

Ovaj neverovatni biodiverzitet rezultat je njegove unikatne lokacije gde se četiri različita geografska regiona ukrštaju- Amazon, Andi, Orinoko i Gujana.
Iz ovih razloga Unesko je proglasio ovaj park svetskim nasleđem i time prepoznao njegovu „neverovatnu univerzalnu vrednost“ i za ljude i za prirodu.

„Ovo je veoma važan uspeh za Amazon i zaštitu šuma na svetskom nivou. Takođe je i ključni momenat za zaštitu ključnih ekosistema u Kolumbiji,“ izjavila je Meri Lu Hidžins, direktor WWF-a Kolubije koji se zalagao za proširenje ovog parka.
„Čirinbikete je veoma poseban zbog svoje biološke, kulturološke, hidrogeološke i arheološke vrednosti. U njemu se nalaze i primeri praistorijske umetnosti i jako je bitan za domorodačke zajednice od kojih neke i dan danas žive u potpunoj izolaciji bez ikakvog kontakta sa ostatkom sveta.“

Šume Kolumbije ugrožene su prvenstveno zbog deforestacije u svrhu proširivanja poljoprivrednog zemljišta kao i ekspanzije naselja, ali klimatske promene stavljaju dodatni pritisak na njihove ekosisteme.
Kako novoprošireni park pokriva predele sa najvišom stopom deforestacije u zemlji, grupe za zaštitu se nadaju da će ovaj potez smanjiti broj ilegalne seče drva.

Prvobitno zaštićeno područje pokrivalo je 1.3 miliona hektara zemlje ali je bilo prošireno na 2.8 miliona hektara 2013. godine. Ovo poslednje proširenje podrazumevalo je 1.5 milion hektara zemlje. Ovaj potez osigurava da nijedan deo ekosistema ne ostane ugrožen.

Predsednik kolumbije Huan Manuel Santos pozdravio je odluku Uneska i izjavio da su „to sjajne vesti za Kolumbiju“. Kako bi podržao ovu odluku predsednik je najavio da će posetiti ovaj nacionalni park prvom prilikom. Kao dodatak ovome, obećao je da će u budžet za zaštitu životne sredine preusmeriti dodatnih 525 miliona dolara.

Milan Zlatanović

Izvor: independent

Austrija promoviše održive vidove transporta

04.07.2018

Austrija je od 1. jula preuzela predsedavanje Evropskoj uniji, koje će trajati do kraja ove godine.

Austrija se opredelila da aktivno radi na očuvanju klime i primeni politika u oblasti životne sredine i nastojaće da promoviše održive vidove transporta, kako bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Od 29. do 30. oktobra, u Gracu će se održati i Savet za saobraćaj, telekomunikaciju i energiju kao i Savet za zaštitu životne sredine.

– Najvažnije za mene, kao ambasadora u Srbiji, je da zadržimo jak fokus na region Zapadnog Balkana. EU može biti stabilna i bezbedna ako ima stabilnosti i bezbednosti u njenom susedstvu, a za nas je to važno da imamo u ovom regionu, rekao je prošle nedelje Nikolaus Luteroti, ambasador Austrije u Srbiji.

Luteroti je ponovio stav svoje zemlje da je budućnost Zapadnog Balkana i Srbije u EU i tokom predsedavanja Austrije držaće se jak fokus na toj temi.

– Želimo da vidimo napredak u refomskim procesima i reforme koje se tiče agende proširenja. Čestitamo Srbiji na otvaranju dva nova poglavlja i želimo da vidimo dodatni napredak tokom našeg predsedavanja, rekao je Luteroti.

Milisav Pajević

Radovi u okviru projekta zaštite Paraćina od velikih voda Crnice

04.07.2018

Zemljani radovi u okviru projekta zaštite Paraćina od velikih voda Crnice iz pravca Glavice i auto- puta ka gradu stigli su do mosta u Nemanjinoj ulici, na suprotnoj strani grada, u blizini nekadašnjih štofarskih vila, a na početku najkomplikovanije druge deonice, krenuli su radovi u betonu.

Projekat zaštite grada od velikih voda odvija se po utvrđenoj dinamici, a budući izgrađeni betonski zidovi, spojeni sa sistemima mobilne opreme, u kombinaciji biće sigurna zaštita grada od poplave u slučaju velikih voda.

Izgradnja novog sistema odbrane od poplava obuhvata 10.870 metara obale i više načina zaštite, a pre svega obezbediće putne pravce.

Mobilna oprema je u nabavci i očekuje se do kraja godine, uz izgradnju temelja za nju, a biće u gruboj fazi urađene i pristupne staze.

Rokovi za završetak svih radova su otprilike za godinu dana, odnosno do početka narednog leta.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Održana 19. Parkovijada

04.07.2018

U organizaciji Zavoda za zaštitu prirode Srbije, u periodu od 28. juna do 01. jula ove godine u Parku prirode „Stara planina“ održana je 19. Parkovijada, tradicionalna manifestacija u okviru koje se okupljaju predstavnici institucija i organizacija za zaštitu prirode u Srbiji i Republici Srpskoj.

Program 19. Parkovijade otvorio je 28. juna direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije Aleksandar Dragišić.

U narednih tri dana učesnici su imali priliku da brane boje svojih organizacija takmičići se u osam sportskih disciplina.

Ovom prilikom, održan je 29. jula, sastanak zvaničnika organizacija učesnica Parkovijade u cilju usklađivanja i koordinacije daljih aktivnosti i saradnje u radu. Svi učesnici imali su priliku da upoznaju Park prirode „Stara planina“, kroz prezentaciju koju je na ceremoniji otvaranja održao Danko Jović, rukovodilac Radne jedinice Zavoda u Nišu, vožnjom gondolom i organizovanom pešačkom turom do vrha Babin zub.

Takmičari iz devet ekipa učestvovali su u sportovima: stoni tenis, bilijar, stoni fudbal, vodena štafeta, vožnja bicikla na poligonu, šutiranje trojki, fotosafari i pikado.

Na 19. Parkovijadi učestvovalo je oko 200 zaposlenih iz JP „Nacionalni park Fruška gora“, JP „Nacionalni park Đerdap“, JP „Nacionalni park Tara“, JP „Nacionalni park Kozara“, JP „Nacionalni park Drina“, Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine i domaćina skupa Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Domaćin 20. Parkovijade biće Nacionalni park „Fruška gora“, koji je ujedno i pokretač inicijative za održavanjem Parkovijade, kao domaćin prve ovakve manifestacije.

Milisav Pajević

Šta da radimo sa istrošenim baterijama?

04.07.2018

reciklaža-baterija — Foto-ilustracija: Pixabay

Istrošene baterije su opasan otpad što znači da ne bi trebalo da ih bacamo u smeće. Organizovano sakupljanje i recikliranje kućnih baterija u Srbiji ne postoji. Šta onda da radimo sa baterijama?

Ovo se pitaju građani godinama, a i svakodnevno se javljaju sa ovim pitanjem Udruženju reciklera Srbije. Primetno je da građani žele da vode računa o životnoj sredini ali ne mogu baterije da drže u svojim domovima, tako da većina baterija na kraju završi u kantama za đubre. Podaci o kojoj količini je reč ne postoje. Prema nekim statistikama, četvoročlano domaćinstvo u Srbiji iskoristi čak 20 baterija godišnje.

Reciklaža baterija u Srbiji?

Baterije i akumulatori, od industrijskih do običnih, predstavljaju posebne tokove otpada, moraju se posebno odlagati i ne smeju se bacati na deponije niti spaljivati. Proizvođači i uvoznici ovih proizvoda, koji posle upotrebe postaju opasan otpad, u obavezi su da vode računa i o njihovom krajnjem bezbednom zbrinjavanju.

U prodajnom objektu od krajnjeg korisnika, preuzimaju se istrošene baterije i akumulatori, a trgovac ih predaje sakupljaču ili licu koje vrši skladištenje i tretman. Lepo ovo zvuči i predviđeno je Pravilnikom o načinu i postupku upravljanju istrošenim baterijama i akumulatorima iz 2010. godine, ali nije zaživelo. Takođe, jedinice lokalne samouprave zadužene su za prikupljanje baterija i akumulatora od stanovništva u posebnim kontejnerima. Ali ni to se nije desilo već se baterije mešaju sa ostalim otpadom iz domaćinstva.

Za akumulatore i industrijske baterije u Srbiji reciklaža postoji, međutim, nema postrojenje za reciklažu kućnih baterija ali bi one mogle da se sakupljaju i izvoze u reciklažne centre u EU. Sakupljačka mreža nije razvijena jer država ne daje podsticajna sredstva operaterima za izvoz baterija, a izvoz košta.

Država bi trebalo nešto da preduzme – ili da omogući operaterima opasnog otpada uslove za organizovano sakupljanje i izvoz baterija ili da u Srbiji bude otvoreno postrojenje za reciklažu baterija. Sada deluje da se pravimo da problem ne postoji, da žmurimo na činjenicu da baterije završavaju na deponijama i u prirodi, uprkos tome što su pretnja životnoj sredini i zdravlju ljudi.

Zašto su baterije opasan otpad?

Baterije sadrže opasne materije – olovo, kadmijum i živu. Teški metali imaju dalekosežne negativne efekte po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Procesom raspadanja i razgradnje teški metali odlaze u zemlju ali i u podzemne vode, i potom u lanac ishrane. Sa druge strane, ukoliko se spale, teški metali dospevaju u vazduh u vidu sitnih čestica a dalje opet u zemljište i vode.

Gde se mogu predati baterije?

I na kraju nam ostaje isto pitanje sa početka – šta sada da radimo sa baterijama? Predlog je da se u svom kraju raspitate ko preuzima ovu vrstu opasnog otpada jer postoje specijalizovane prodavnice elektro opreme i opreme za osvetljenje koje preuzimaju baterije. Takođe, u pojedinim prodavnicama široke potrošnje se organizuju akcije prikupljanja ili to sporadično rade neke lokalne samouprave. Najširu mrežu sakupljanja istrošenih baterija organizuje kompanija “Delhaize” – u više od 70 maloprodajnih objekata “Maxi” i “Tempo” širom Srbije se mogu predati baterije. Samo prošle godine su prikupili 1,4 tone istrošenih baterija, koje su predali operateru opasnog otpada “E-reciklaži”, a niška kompanija je potom taj otpad izvezla.

Pročitajte još:

Izvor: Udruženje reciklera Srbije

Održan seminar „Zaštita prirode – nadzor i predostrožnost“

04.07.2018

Na Tari je minulog vikenda održan Seminar „Zaštita prirode – nadzor i predostrožnost“ prvi, od tri planirana seminara permanentnog obrazovanja.

Seminar okupio je 70 predstavnika relevantnih stručnih institucija i to republičkog i pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode, predstavnike pravosudnih organa – sudije prekršajnih sudova i tužioce, naučne radnike, republičke, pokrajinske i lokalne inspektore za zaštitu životne sredine, načelnike opštinskih uprava, predstavnike Nacionalnog parka Tara, kao i predstavnike civilnog društva – nevladine organizacije.

Seminar su otvorili Željko Pantelić pomoćnik ministra zaštite životne sredine za Sektor za nadzor i predostrožnost u životnoj sredini i Jasmina Jović, pomoćnik ministra zaštite životne sredine za Sektor za zaštitu prirode i klimatske promene.

Na seminaru su razmatrana pitanja vezana za primenu odredbi kojim su uređena zaštita prirode kao i njihovo sprovođenje od strane nadležnih organa. Održana su i dva panela i to: „Gradnja u zaštićenim područjima – Zakonske obaveze investitora, MHE, objedinjena procedura, građevinske dozvole, nadležnost za izdavanje građevinskih dozvola“ i „Problem trovanja strogo zaštićenih divljih vrsta ptica“, nakon čega je održan plenarni skup na kome su moderatori, Jasmina Jović, pomoćnik ministra, i dr Biljana Panjković, direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode upoznali sve učesnike sa zaključcima panel diskusija koje se planiraju preduzeti u narednom periodu po navedenim pitanjima.

Održani Seminar je okupio najkompetentnije stručnjake po različitim nadležnostima koji su jednoglasno podržali neophodnost uspostavljanja permanentnog obrazovanja svih zainteresovanih strana koji se bave pitanjima zaštite prirode, a sve u cilju njenog unapređenja i očuvanja za buduće generacije.

Milisav Pajević

Festival „Sarajevska zima“ prepoznatljiv regionalni ekološki brend

04.07.2018

Federalna ministarska zaštite životne sredine i turizma Edita Đapo danas je u sedištu ministarstva u Sarajevu sa osnivačem i direktorom Internacionalnog festivala Sarajevska zima i Međunarodnog centra za mir Ibrahimom Spahićem razgovarala o trenutnim aktivnostima koje ovo ministarstvo poduzima na promociji Sarajeva i njegovih kulturnih i prirodnih vrednosti.

Ministarska Đapo je naglasila da je festival „Sarajevska zima“ prepoznatljiv regionalni brend, uz koji su stasale mnoge generacije i podržala aktivnosti i ideje direktora Spahića i tima ovog festivala.

Đapo je istakla da resorno ministarstvo prepoznaje značaj njihovih dosadašnjih i budućih aktivnosti, jer predstavljaju jedinstveni kulturni, turistički i ekološki brend, kao svojevrsni simbol raznolikosti i jedinstva Grada Sarajeva pa time i Bosne i Hercegovine.

Ovom prilikom, direktor Spahić je predstavio projekte Međunarodnog centra za mir „Internacionalni Festival Sarajevska zima“, „Festival GRAD“, „Pohod na olimpijske planine“ i „Olimpijada kulture“, saopšteno je iz Federalnog ministarstva zaštite životne sredine i turizma.

Milisav Pajević

Veliki broj zgrada u Srbiji je energetski neefikasan

04.07.2018

Veliki broj zgrada u Srbiji je energetski neefikasan naročito kada je reč o stambenim zgradama, rečeno je juče na tribini “Energetska (ne)efikasnost u Srbiji – neophodnost i izazovi” na kojoj je istaknuto da potrošnja energije u zgradama predstavlja 36 odsto ukupne potrošnje u Srbiji.

– Oko 75 odsto svih zgrada u Srbiji čine stambene zgrade, od kojih najmanje 85 odsto nije izgrađeno u skladu sa uslovima koji zadovoljavaju energetsku efikasnost. To znači da je potrošnja energije u zgradama ogromna i da predstavlja 36 odsto ukupne potrošnje u Srbiji, rekla je pomoćnica ministarke u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Jovanka Atanacković.

Većina zgrada građena u periodu kada propisi nisu podrazumevali mere za energetsku efikasnost a 2012. godine uvedena obaveza da sve zgrade koje se grade imaju minimum razred C energetskog nivoa.

– Prema trenutnim propisima energetska efikasnost se uglavnom preračunava na osnovu energije koja je potrebna za grejanje, rekla je Atanacković i dodala da se energija koristi i za rasvetu, za zagrevanje tople vode, ventilaciju i slično, te da je potrebno sve te energije uzeti u obzir kako bi imali jasnu predstavu o tome da li je nešto energetski efikasno ili ne.

Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Stevica Deđanski je istakao da je, kada je reč o energetskoj efikasnosti, poslednjih nekoliko godina učinjeno dosta toga po tom pitanju i kao primer naveo osnivanje Fonda za energetsku efikasnost.

– Postoji puno mera koje smo mi, kao resorno Ministarstvo, uradili i koje ćemo u narednom periodu uraditi, rekao je on.

Istakao je da je važno i podizanje svesti građana i da resorno ministarstvo nema sredstva da može time da se bavi direktno, ali da daje podršku svim nevladinim organizacijama, i domaćim i stranim, koje se bave tim problemom.

Milisav Pajević

1...1,0761,0771,078...1,677 Page 1,077 of 1,677

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM