Eko dizajn neusmerenih sijalica za domaćinstva

16.07.2018

Ministarstvo ekonomije Crne Gore u saradnji sa upravama za inspekcijske poslove i carina, intenzivno radi na obezbeđivanju mehanizama za kontrolu primene propisa kojim se uređuju zahtevi eko dizajna proizvoda koji utiču na potrošnju energije.

Na sastanku, koji su prošle sedmice održali predstavnici te tri institucije, razgovarano je o primeni Pravilnika o zahtevima za eko dizajn neusmerenih sijalica za domaćinstva, u skladu sa kojim je od 1. jula zabranjen uvoz i stavljanje na tržište neusmerenih sijalica sa žarnom niti od 100 vati (W) i više.

Iz Ministarstva ekonomije kazali su agenciji Mina-business da su, zahvaljujući brojnim radionicama održanim u proteklih nekoliko meseci, tržište, ali i inspekcijski organi, dobro pripremljeni za primenu te stavke iz pomenutog Pravilnika.

– Ne očekujemo poteškoće u primeni i poštovanju ovog, a od januara naredne godine i ostalih pravilnika koji se tiču zabrane stavljanja na tržište energetski neefikasnih tehnologija, rekli su iz Ministarstva ekonomije Crne Gore.

Važna je, kako se dodaje, činjenica da veliki broj crnogorskih uvoznika i distributera proizvode već nabavlja iz zemalja Evropske unije (EU), u kojima su pravilnici te vrste na snazi punih šest godina, što znači da veliki broj uređaja koji se mogu naći u Crnoj Gori već ispunjavaju zahteve energetske efikasnosti.

Ministarstvo će, kako su saopštili njegovi predstavnici, zajedno sa upravama carina i za inspekcijske poslove, a u cilju zaštite građana i smanjenja utroška električne energije, intenzivno pratiti njihovu primenu.

Pravilnikom o zahtevima za eko dizajn neusmerenih sijalica za domaćinstva zabranjuje se stavljanje na tržište klasičnih sijalica sa žarnom niti od 100 W i veće, ali ne i prodaja onih koje su se do datuma primene Pravilnika već našle na tržištu. Na ovaj način, distributerima je omogućeno da prodaju zalihe sijalica koje su uvezli do 1. jula, a zabranjuje se uvoz, odnosno stavljanje na tržište ove vrste sijalica nakon pomenutog datuma, kazali su iz Ministarstvo ekonomije Crne Gore.

Milisav Pajević

Padaju cene nafte

16.07.2018

Na svetskom tržištu cene nafte pale su i prošle sedmice, drugu nedelju zaredom, jer su ponovo pokrenute isporuke preko libijskih luka i jer bi Iran mogao nastaviti izvoziti naftu, uprkos američkim sankcijama.

Na londonskom je tržištu cena barela prošle sedmice pala 2,7 posto, na 75,35 dolara, dok je na američkom tržištu barel pojeftinio 3,9 posto, na 71,00 dolar, prenosi Index.hr.

Pad cena “crnog zlata” posledica je smanjenog straha u vezi ponude na tržištima nakon vesti da su otvorene naftne luke na istoku Libije.

To će, kažu analitičari, omogućiti povratak do 850.000 barela dnevno visokokvalitetne sirove nafte na međunarodna tržišta.

Krajem juna i početkom jula cene nafte približile su se nivou od 80 dolara zbog poremećaja u snabdevanju iz Libije i Venecuele i bojazni da će Sjedinjene Američke Države (SAD) pritisnuti sve kupce iranske nafte da u novembru obustave uvoz.

No, prebrzi rast cena nafte ne odgovara SAD, pa je Vašington prošle sedmice poručio da će razmotriti izuzeća u zabrani uvoza iranske nafte.

Milisav Pajević

Sanacija ulica i zelenih površina u Kragujevcu

16.07.2018

Ekipe Javno komunalnog preduzeća “Šumadija” započele su radove na sanaciji ulica I zelenih površina u Kragujevcu koje su oštećene tokom obilnih kiša.

Najveće probleme imaju žitelji neasfaltiranih ulica pod nagibom u prigradskim naseljima. Najobimniji radovi, kako najavljuju iz Gradske uprave za komunalne i inspekcijske poslove, biće izvedeni u MZ Bresnica gde će nekoliko poprečnih ulica koje se ulivaju u centralnu – Bresnički do, biti nasuto kamenim materijalom. Među prioritetima su Bokokotorska i Bresnička ulica.

Tokom dana u naselju Bresnica, ekipe JKP “Šumadija”; saniraće i oštećenja u ulicama Slobodana Penezića Krcuna i Partizanskoj, koje će takođe biti nasute kamenim materijalom.

Danas se obavljaju i radovi na asfaltiranju udarnih rupa u Cvetojevcu i na Kormanskom putu. U toku su radovi i sanacija staza na potezu oko Velikog parka.

Radnici Javno komunalnog preduzeća “Šumadija” intenzivno kose i održavaju zelene površine u Spomen parku Šumarice kod Spomenika streljanim đacima i prostoru oko crkve, zatim u naselju Centralana radionica i Palilulskom potoku, kao i na prostoru kod Doma sindikata, Robne kuće Beograd i na Trgu kod Krsta. Pored toga, okopavaju se drvoredi u Glavnoj ulici i Bulevaru Kraljice Marije.

Služba signalizacije JKP “Šumadija” obeležava horizontalnu signalizaciju u ulicama Kneza Mihaila, Atinskoj i Svetogorskoj. Istovremeno, obavljaju se radovi na popravci i zameni nedostajuće vertikalne signalizacije na svim gradskim saobraćajnicama.
Izlazeći u susret građanima, na državnom putu I B reda u naselju Dragobraća, na pešačkom prelazu kod osnovne škole, postavljen je stacionarni merač brzine, koji je od danas u funkciji.

Milisav Pajević

Još dva trgovinska lanca u Srbiji počela sa naplatom kesa

16.07.2018

grocery-store-2619380_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

U akciju naplate plastičnih kesa od danas su se uključila još dva trgovinska lanca, Merkator S i Delez Srbija sa svojim Maxi i Tempo prodajnim objektima, a ministar zaštite životne sredine Goran Trivan kaže da je dosadašnja akcija već dala efekat jer je upotreba kesa prepolovljena.

Ministarstvo zaštite životne sredine je prošle godine napravilo dogovor sa dva trgovinska lanca tako da se plastične kese u njihovim trgovinama već naplaćuju, a Trivan navodi da je prvih dana od naplate kesa koje koštaju dva dinara smanjena njihova potrošnja i korišćenje za 50%.

– U ovom trenutku podatak je još bolji, čak 60% manje kesa koristimo samo zahvaljujući tome što ih sada naplaćujemo – rekao je Trivan za RTS.

Na kraju godine će se sumurati rezultati i postignuti efekti, a ako ne budu zadovoljavajući, resorno ministarstvo ne isključuje mogućnost da trajno zabrani upotrebu plastičnih kesa.

Upotreba plastičnih kesa potpuno je zabranjena u 35 država, a u zemljama Evropske unije sve se manje koriste.

Izvor: eKapija

Poznati proizvođač ruma i usamljeni kit udruženi protiv plastičnih slamčica

16.07.2018

mojito-698499_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Poznati svetski proizvođač žestokih pića “Bakardi” i inovativna, neprofitna organizacija za zaštitu okeana “Lonely Whale” (usamljeni kit) objavili su da će zajedničkim snagama nastojati da, kroz svoje aktivnosti, do 2020. godine iz prometa odstrane jednu milijardu plastičnih slamčica.

Početni korak njihove kampanje pod sloganom #thefuturedoesntsuck biće “proterivanje” pedeset miliona cevki od plastike iz prestonice Ujedinjenog Kraljevstva, Londona, ovog leta. “Bakardi” će težiti da u toku svih događaja koje organizuje, kao i u Rum kamionu, ne budu korištene slamčice. Promovisaće i upotrebu biorazgradivih čaša, a zaradu od prodaje ulaznica za muzičke nastupe u Londonu, Mančesteru i Birgingemu proslediće inicijativi “usamljenog kita” za okean bez cevki.

Delovanje će se geografski proširiti na mnoge druge krajeve sveta. Na jesen, “Bakardi” i kit “preplivaće” Atlantski okean i, s istom misijom, zasukati rukave i u Severnoj Americi – u Sjedinjenim Američkim Državama, svojim poslovnim partnerima, proizvođač ruma predstaviće ekološki osveštenije alternative koktel slamčicama. Istu praksu primeniće i u deset kineskih kompanija.

Na Bermudskim ostrvima, gde se nalazi sedište korporacije, ovaj eko-tim podučavaće distributere o zamenama za plastiku.

Zašto su “Bakardi” i “Lonely Whale” u fokus svoje inicijative stavili upravo plastične slamčice?

Zato što su, zbog svoje lakoće, nepodobne za reciklažu i jedan su od deset predmeta koji najviše zagađuju plaže širom sveta.

Zato što se procenjuje da u telima 71 odsto morskih ptica i 30 odsto kornjača može pronaći plastika – i zato što se, njenim sitnjenjem, dobija mikroplastika, još veći neprijatelj vodenih stvorenja.

Zato što zamene postoje.

Jelena Kozbašić

Pokret gorana Novog Sada održao kampove “Pticoljub” i “Buboljub”

16.07.2018

Pokret gorana Novog Sada organizovao je za decu uzrasta od šest do 12 godina kampove “Pticoljub” i “Buboljub“.

– Bilo nam je genijalno i goranski, edukativno i ekološki, kreativno i kul. Naši mali istraživači, edukatori, kamp lideri su zadovoljno otišli kući, bogatiji za još jedno nezaboravno iskustvo.

Mobilni telefoni su bili zamenjeni dvogledima i kečerima, a terenske beležnice pune naučnih činjenica, popisanih ptica koje preleću Koviljsko-petrovaradinski rit i insekata koje se kriju na Fruškoj gori, kažu iz Pokreta gorana Novog Sada.

Program kampa “Pticoljub” vodila je stručna saradnica Pokreta gorana za oblast ornitologije Magdalena Grahovac, dok je “Buboljub” vodio stručni saradnik Pokreta gorana za oblast entomologije Saša Rajkov, a kamp liderke su bile dugogodišnje saradnice Pokreta gorana koje imaju iskustva u radu sa decom navedenog uzrasta – Ljiljana Jovanović, Nina Dimitrijević i Ivana Dragin.

Milisav Pajević

Održani “Dani borovnice” u Crnoj Travi

16.07.2018

Na trgu u Crnoj Travi prošlog petka održana je manifestacija “Dani borovnice“.

Ova manifestacija je imala dva cilja, prvi promocija proizvodnje i proizvođača borovnice i drugog voća na teritoriji Opštine Crna Trava, a drugi je bio promovisanje ove proizvodnje kao turističkog potencijala Opštine.

Na postavljenim štandovima posetioci su mogli da degustiraju raznolike proizvode poljoprivrednih gazdinstava sa teritorije Crne Trave.

U popodnevnim satima održan je kulturno- umetnički program, uz gostovanje folklornog ansambla iz Vlasotinca.

Milisav Pajević

SAD optužile Severnu Koreju da krijumčari naftu

16.07.2018

Sjedinjene Američke Države (SAD) su optužile Severnu Koreju da krijumčari proizvode od rafinisane nafte iznad kvote od 500.000 barela godišnje, koliko je dozvoljeno sankcijama Ujedinjenih nacija (UN).

U američkim dokumentima koji su poslati komisiji Saveta bezbednosti UN, koja nadgleda sankcije uvedene Pjongjangu, navodi se 89 slučajeva ilegalne prodaje rafinisane nafte.

Dokumenti pokazuju da čak i u slučaju da je svaki od tankera isporučio samo trećinu svog navedenog kapaciteta, ukupna količina bi i dalje prešla dozvoljenu kvotu od 500.000 barela godišnje, javio je AP.

Sjedinjene Američke Države su od komisije zatražile da hitno obaveste sve članice UN, kao i uopšte javnost, da Severna Koreja krši predviđenu kvotu.

Milisav Pajević

Trećina ulovljene ribe nikada ne stigne na tanjire potrošača

16.07.2018

Samo dve trećine ulovljene ribe zapravo stigne u tanjire, kaže izveštaj o svetskim ribarnicama.

Prema dvogodišnjem izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) osnovane od strane Ujedinjenih nacija, 35% sve ulovljene ribe ili se vrati u more zbog neodgovarajuće veličine ili vrste, ili istruli pre nego što stigne da bude pojedena.

Stručnjaci takođe upozoravaju na gubitak biodiverziteta usled izlovljavanja ribe svuda u svetu. „Od 1961. godine broj pojedene ribe se udvostručio zbog rasta poulacije, a FAO je ključan faktor u regulaciji ribolovnog sektora i u borbi protiv gladi,“ rekao je Hose Graziano da Silva, direktor Organizacije za hranu i poljoprivredu.

Kako se na milijarde ljudi oslanja na ribu kako bi se prehranili, trebalo bi uložiti veće napore da se ovi gubici hrane spreče. Pretpostavlja se da oko 60 miliona ljudi koji rade u sektoru proizvodnje hrane nema adekvatno znanje, opremu i trening kako bi održali ribu svežom dok ona ne stigne do potrošača.
“Rasipanje hranom u gladnom svetu je neprihvatljivo! Činjenica da jedna trećina ulovljene ribe propadne je veliki problem za svetsku populaciju i oprskbljenost hranom.”

Analiza FAO pokazala je da je trećina vrsta izlovljena do te mere da se njihov opstanak dovodi u pitanje. FAO nudi pomoć zemljama u razvoju kako bi smanjile broj riba koje se gubi u procesu a pokazali su da upotreba instalacija za sušenje riba dovodi do 50% smanjenja ribe koja se pokvari pre nego što bude pojedena, na primeru jezera Tanganjika u Africi. Uz njihovu pomoć ljudi koji se bave lovom na krabe smanjili su gubitak 40% ulovljene krabe u Indijskom okeanu.

„Pritisak na morske resurse je ogroman i mi moramo da se obavežemo da poboljšamo tu situaciju, svi, od nivoa vlade pa do kompanija koje se bave ribolovom,“ rekao je Manuel Baranž, direktor odseka za ribolov i poljoprivredu. „Predviđamo da će Afrika uskoro morati da uvozi ribu a nedostatak proizvoda mogao bi da dovede do skakanja cena što će znatno uticati na siromašnije slojeve.“

Kriza izlovljavanja ribe je teška za rešiti i stoga je neophodno ostvariti saradnju između deoničara kako bi se smanjili negativni trendovi.

Milan Zlatanović

Izvor: independent

FCA Srbija nagradila najbolje na konkursu “Automobil tvoje budućnosti”

16.07.2018

Kompanija Fijat Krajsler automobili Srbija nagradila je studente čije su ideje o automobilu budućnosti ocenjene kao najbolje na konkursu “Automobil tvoje budućnosti“- “I AM FCA – Innovation Award for Millennials”.

Kompanija FCA Srbija organizovala je konkurs za milenijalce, za originalne ideje na temu “Automobil tvoje budućnosti“.

Konkurs je bio namenjen studentima osnovnih i master studija Ekonomskog fakulteta i Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu i Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.

Ideje karakteriše upotreba modernih tehnologija, smart računara, umrežavanje, od bežične mreže i selfija u kolima do predloga za bezbednost i zaštitu životne sredine. Kompanija Fijat Krajsler automobili Srbija nagradila je šestoro najupešnijih. Dvojica prvonagrađenih dobila su šestomesečnu praksu u kompaniji.

Drugoplasirani studenti će dobiti po nedelju dana vozilo fijat 500 l na korišćenje sa pokrivenim troškom goriva, a trećeplasirani učešće na manifestaciji “Džip of roud” u Srbiji.

Tročlani žiri odgledao je stotinak video-prezentacija u okviru kojih su mladi pretočili svoje ideje. Sve ih, kažu karakteriše originalnost i savremen pristup.

Konkurs “Automobil tvoje budućnosti” – “I AM FCA – Innovation Award for Millennials” dvostruko je koristan: za kompaniju posvećenu održivom razvoju to je način da sazna kako mladi vide auto budućnosti, a za mlade da iskažu svoje ideje i da se kroz ovakve projekte još tokom studiranja uključe u poslovanje multinacionalnih korporacija.

Milisav Pajević

Kompanija Yamaha pripremila nove modele e-bicikli

16.07.2018

Kompanija Yamaha pripremila je nove modele e-bicikli, odnosno, električnih bicikli za svaki način života.

Trenutno su dostupna četiri modela, a prvi je CrossCore hibridni drumski performansi bicikl s triangularnim ramom i ravnim ručkama. Bicikl CrossConnect je opremljen korpom na zadnjem delu namenjenom prevozu prljaga, dok je UrbanRush savršen urbani bicikl s tankim gumama koji je praktičan za gradske gužva.

Što se tiče model YDX Torc, to je planinski bicikl s debljim gumama koji je spreman za izazove na offroad terenima,
Sva četiri modela imaju PW series drive jedinicu uparenu sa 500 Wh litijum-jonskom baterijom. Tri gradska bicikla su dobila PWSeries SE električni motor, a planinski model je dobio PW-X mator, lakšu jedinicu s dodatnom asistencijom. Podešavanje asistencije omogućavaju korisniku da izabere koliku pomoć želi od motora, prenosi Klix.ba.

S obzirom da su bicikli delimično električna vozila, Yamahini e-bicikli imaju i integrisani senzor za brzinu koja se prikazuje na LCD ekranu, kao i broj pređenih kilometara kao i stanje baterije. Baterija se može ostaviti na biciklu ili se skinuti i puniti pomoću Yamahinog brzog punjača. Korišćenjem standardne utičnice vreme punjenja baterije iznosi četiri sata.

Iz Yamahe naglašavaju da se radi o biciklima, a ne skuterima, tako da se ne možete kretati bez okretanja pedala.
Model CrossCore košta 2.399 dolara, a cena raste do 3.499 dolara za YDX Torc model.

Milisav Pajević

Izvor: Energetika.ba

Ispitan kvalitet površinskih voda u Pančevu

16.07.2018

Na osnovu Ugovora o vršenju usluge ispitivanja kvaliteta površinskih voda između Gradske uprave grada Pančeva i Zavoda za javno zdravlje Pančevo u letnjoj sezoni vrši se redovno ispitivanje kvaliteta voda koje se koriste za kupanje i rekreaciju u VI kampanja na sledećim lokacijama: reka Tamiš – kupalište u Pančevu, Glogonju i Jabuci; reka Dunav – kupalište „Bela Stena“ (levo i desno od špica); Ponjavica – kupalište u Omoljici i Banatskom Brestovcu; kupalište u Ivanovu i jezero u Kačarevu.

Poslednje uzorkovanje površinskih voda izvršeno je 4. jula ove godine i u Izveštaju o ispitivanju kvaliteta površinskih voda Tamiš, Dunav, Ponjavica, kupalište u Ivanovu, jezero u Kačarevu, a na osnovu rezultata obavljenih laboratorijskih ispitivanja i stručnog razmatranja, utvrđeno je sledeće: kupališta na reci Tamiš (kupalište u Pančevu, Jabuci i Glogonju), kupalište na reci Dunav (kupalište „Bela Stena“ – levo i desno od špica), kupalište na reci Ponjavica (kupalište u Omoljici i Banatskom Brestovcu) i jezero u Kačarevu mogu se koristiti u svrhu kupanja i rekreacije.

Kupalište u Ivanovu ne može se koristiti u svrhu kupanja i rekreacije.

Naredno uzorkovanje površinskih voda predviđeno je za 18. jul ove godine.

Milisav Pajević

Ekološki pokret “Ozon” aplikacijom do podizanja ekološke svesti

15.07.2018

Ekološki pokret “Ozon” je u cilju povećanja interakcije i komunikacije sa javnošću, naročito sa mlađom populacijom, a u saradnji sa partnerima Amplitudo d.o.o. razvio modernu aplikaciju za android uređaje koja je dostupna na Google play – u.

Aplikacija se sastoji od informativno- edukativnog segmenta, koji prati vesti i saopštenja i interaktivnih opcija koje omogućavaju građanima da prijave ekološke probleme za koje smatraju da im Ozon može pomoći, odnosno da se učlane u organizaciju ili prijave kao volonteri za neku od akcija koje će se realizovati.

Posebno je zanimljiv splash screen ekran na kom se prilikom očitavanja aplikacije pojavljuju poruke namenjene podizanju ekološke svesti, čime se želi uticati i na veće intersovanje građana ne samo za rad organizacije već i za učešće u procesu donošenja odluka iz oblasti životne sredine.

Ozonova aplikacija će biti na Amplitudovoj referentnoj listi zajedno sa aplikacijama popularne emisije 24 minuta, eTenderi i drugima koje je razvila ova uspešna IT kompanija iz Crne Gore, što je posebna vrednost partnerske saradnje.

Ekološki pokret “Ozon” kontinuirano koristi savremene tehnologije i unapređuje komunikaciju i interakciju sa zainteresovanima, a aplikacija je razvijena u cilju donošenja nove moderne komunikacione strategije koja će biti urađena u skladu sa strateškim planom organizacije i aktuelnim trendovima, kakve su i društvene mreže.

Izrada mobilne aplikacije je deo projekta jačanja kapaciteta Ekološkog pokreta “Ozon” , jednog od četiri koji su dobili finansijsku podršku kroz program “De Facto razvoj – Podrška rastu i liderstvu organizacija civilnog društva” kojeg realizuje Fond za aktivno građanstvo (FAKT) a finansira Evropska Unija u okviru IPA programa za razvoj civilnog društva 2016 (Civil Society Facility Montenegro Programme).

Milisav Pajević

Prepuni kontejneri u Batočini

15.07.2018

Meštanima Batočine danima su prepuni kontejneri i sa razlogom se pitaju zašto je to tako i zbog čega kompanija FCC Vrbak d.o.o. Lapovo ne odvozi smeće iako redovno plaćaju račune za sakupljanje otpada.

Slika koju smo snimili danas je u ulici Svetozara Markovića, odmah preko puta zgrade Opštine u Batočini i govori više od hiljadu reči.

Pošto je vikend i nismo uspeli da dobijemo nadležne iz FCC Vrbak d.o.o. Lapovo očekujemo da će već od ponedeljka njihove ekipe raditi i ovih vrelih letnjih dana sakupiti otpad i sprečiti širenje nesnosnog smrada i eventualnu pojavu zaraze.

Milisav Pajević

Čak 1000 sati bez sagorevanja uglja u energetskoj mreži Ujedinjenog Kraljevstva

15.07.2018

Od januara 2018. godine do danas, energetska mreža Ujedinjenog Kraljevstva se nije oslanjala na ugalj više od 1000 sati, čime je već, na početku druge polovine godine, premašilo rezultate postignute u 2016. – 210 časova – i 2017. – 624 časa.

Tokom 2012. godine, čak 40 odsto potrošene električne energije u ovoj ostrvskoj zemlji poticalo je od sagorevanja uglja. Ove godine udeo ovog zagađujućeg energenta u proizvodnji struje pao je na 6 odsto.

Prva javna elektrana na ugalj otvorena je upravo u prestonici UK, Londonu, davne 1882. godine. Do nedavno, osnova snabdevanja britanskih domova, institucija i preduzeća električnom energijom bile su njene naslednice. Novouvedeni zakoni i porezi, kao i zabrinutost zbog klimatskih promena, učinili su da Britanci prigrle obnovljive izvore energije.

Odlučni u težnjama da se oslobode energetske zavisnosti od uglja, ostrvljani planiraju da do 2025. godine „stave katanac“ ili preorijentišu proizvodnju svih svojih elektrana na ovaj sediment. Očekuje se da bi TE Draks, nekada najveća evropska termoelektrana na ugalj, mogla da prestane da koristi prljavi energent i pre zacrtanog roka. Jedinice na biomasu i jedinice na prirodni gas, u kombinaciji sa baterijskom pohranom energije u celosti, godinama su postupno zamenjivale pogone na ugalj, a kraj procesa prognozira se i pre 2025. godine.

Ove godine, Britanci su postavili još jedan rekord koji se odnosi na ugalj. Tri dana za ispunjavanje svojih energetskih potreba nisu sagorevali ovaj energent – prvi put u proteklih 136 godina.

Pročitajte još:

Prvi put za 136 godina, Ujedinjeno Kraljevstvo više od dva dana nije crpelo energiju iz uglja

Jelena Kozbašić

Apple ulaže 300 miliona dolara u čistu energiju

14.07.2018

Cilj ovog projekta je da se pospeši upotreba obnovljivih izvora energije u njihovom nabavnom lancu.

Kompanija Apple najavila je budžet od 300 miliona $ za promovisanje projekata čiste energije u Kini.

Apple će uložiti novac sa još 10 svojih nabavljača u narednih nekoliko godina u kineski fond za čistu energiju kako bi pospešili upotrebu obnovljive energije u svom nabavnom lancu.

Ovaj fond, kojim upravlja treće lice, tj. kompanija DWS Group, uložiće u razvijanje 1 GW zelene energije, to je dovoljno da se milion domaćinstava opskrbi električnom energijom.

Lisa Džekson, zamenik direktora odseka za Zaštitu životne sredine, politike i socijalne inicijative izjavila je:“Oduševljeni smo što je toliko nabavljača odlučilo da se priključi projektu i doprinesu fondu. Nadamo se da će ovaj model poslovanja biti usvojen svuda u svetu kako bi pomogao preduzećima svih veličina da naprave pozitivnu promenu za našu planetu.„

Apple je pokrenuo svoj Program čiste nabavne energije još 2015. godine. Od tada, 23 partnera u proizvodnji koji posluju u više od 10 zemalja obavezalo se da napajaju proizvodnju svih Apple proizvoda pomoću obnovljivih izvora energije, bez izuzetka.

Njihov cilj je da generišu više od 4 GW čiste energije širom sveta do 2020. godine.

Apple je kao kompanija poznat po tome da vodi računa o ekologiji i po principu društveno odgovornog poslovanja organizator je raznih akcija i projekata vezanih za zaštitu životne sredine. Ranije ove godine Apple je izdao saopštenje da njegove glavne fabrike koriste 100% čiste energije u proizvodnji.

Milan Zlatanović

Izvor: liveenergynews

1...1,0671,0681,069...1,675 Page 1,068 of 1,675

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM