U Paraćinu uskoro proizvodnja električnih sistema za specijalna vozila

12.07.2018

Švedska kompanija “Rimaster AB”, u saradnji sa GI grupom, sa kojom je sprovela istraživanja o svim mogućnostima i povoljnostima, pre donošenja odluke da investira u opštini Paraćin, odmah započinje proces zapošljavanja, za početnu fazu proizvodnje.

Pošto se radi o električnim sistemima za specijalna vozila, velikog miksa asortimana, manjeg kapaciteta specifične proizvodnje, u okviru takozvane ulazne faze, prema rečima investitora, planirano je zapošljavanje od 50 do 75 radnika, za koje će organizovati obuku u Švedskoj.

Fazom 1, koja podrazumeva širenje kapaciteta, najverovatnije u objektu budućeg industrijskog parka u “Zoni Zmič”, koji opština Paraćin, namerava da izgradi, predviđeno je zapošljavanje oko 300 radnika, u narednom trogodišnjem periodu.

U okviru dugoročnijih planova, kompletiranja proizvodnog procesa u celini u Paraćinu, namera kompanije je otvaranje ukupno od 700 do 1000 radnih mesta.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Utvrđen Predlog zakona o dopuni Zakona o prostornom planiranju i korišćenju zemljišta u FBiH

12.07.2018

Vlada Federacije BiH je na današnjoj sednici u Sarajevu, utvrdila i u parlamentarnu proceduru po skraćenom postupku uputila Predlog zakona o dopuni Zakona o prostornom planiranju i korišćenju zemljišta na nivou FBiH, kojim je u jednom članu detaljnije propisan postupak izdavanja odobrenja iz nadležnosti Federalnog ministarstva prostornog uređenja za građenje za magistralnog puta i železničke pruge i objekte.

Dopuna Zakona je utvrđena i upućena u parlamentarnu proceduru nakon što je Federalna vlada podržala inicijativu za osiguranje kreditnih sredstava međunarodnih finansijskih institucija u iznosu do 150 miliona eura, uključujući ukupno 103,38 miliona evra od Svetske banke i Evropske investicione banke, za finansiranje projekata modernizacije drumskog sektora FBiH.

Projekat se sastoji od nekoliko malih i srednje velikih investicija.

Reč je o završetku izgradnje magistralnog puta M 17.3 Neum – Stolac (ukupne dužine 32,9 km), izgradnji trećih traka za spora vozila (ukupne dužine 40 km na osam deonica magistralnih puteva), rekonstrukciji putne konstrukcije i korekciji osovine (ukupno 18 km na pet deonica magistralnih puteva), rekonstrukciji tri tunela (ukupne dužine 1,86 km) i sedam mostova (ukupne dužine 0,55 km), kao i devet raskrsnica na magistralnim putevima klasifikovanih kao „crne tačke“.

Milisav Pajević

Svetsko fudbalsko prvenstvo – sertifikacija stadiona: Zelena je trava, zelena je i gradnja

12.07.2018

football-452569_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Ćao svima! Kako ste?

Ni mene kao osobu potpunu nezainteresovanu za fudbal kao takav nije zaobišlo da su Englezi za titulu na Svetskom prvenstvu u fudbalu (i fudbal) mislili da “dolazi kući” (It’s Coming Home!).

Loše vesti za ostrvljanje! Ipak ne dolazi. Barem ne njihovoj kući.

Sto osamnaest vojnih aviona britanske vazdušne flote je u znak podrške svojim igračima pred polufinale, u kojem su se sukobili sa našim susedima, Hrvatima, na nebu ispisalo slogan It’s Coming Home!. On je preuzet iz pesme “Three Lions” benda The Lighting Seeds napisane za svrhe Svetskog prvenstva u fudbalu 1996. godine, čiji je domaćin bila Engleska. Od tada je “Three Lions” nezvanična himna fudbalskog tima ove zemlje, a It’s Coming Home! popularni navijački stih.

Na žalost Engleza (a i pojedinaca iz Srbije, morala bih da primetim), Hrvati su im sinoć došli glave (čitajte: nogu).

Čijoj će kući fudbal otići – hrvatskoj ili francuskoj – saznaćemo u nedelju, 15. jula, kada se na moskovskom stadionu Lužnjiki odigrava finale kupa.

Ovo je treći, i ujedno poslednji, tekst koji ćemo posvetiti susretu zaštite životne sredine i fudbala u Rusiji. On za razliku od ostalih, pod okriljem Svetskog prvenstva u fudbalu, nije bio takmičarskog tipa, već je protekao u duhu saradnje.

Prethodna dva teksta možete takođe da pročitate na našem blogu.

Pročitajte još:

Održiva arhitektura odnosi se na procese dizajniranja, konstruisanja, održavanja, renoviranja i rušenja određenog objekta koji se upravljaju principima odgovornosti prema životnoj sredini i efikasnoj upotrebi resursa.

Iako se nove tehnologije razvijaju neprestano kako bi dopunile dosadašnje prakse u stvaranju ekološki osveštanih struktura, zajednički cilj zelenih zgrada je smanjenje ukupnog uticaja gradnje na ljudsko zdravlje i prirodu i on se ogleda u:

efikasnijem korišćenju energije, vode i drugih resursa;
zaštitu zdravlja i poboljšanje produktivnosti zaposlenih;
smanjenje otpada, zagađenja i degradacije životne okoline.

U skladu sa svojom posvećenošću očuvanju naše planete, Međunarodna federacija fudbalskih asocijacija (franc. Fédération Internationale de Football Association, FIFA) je u izgradnju i obnovu svih zvaničnih fudbalskih stadiona nadmetanja integrisala princip održivog razvoja, koji su i ovogodišnji organizatori, Rusi, morali da dostignu. Upravo stadioni predstavljaju dušu Fudbalskog kupa, a njihova bukvalna i metaforička “ozelenjenost” je dugotrajno nasleđe za zemlju domaćina.

Postoje različiti građevinski alati za potvrđivanje „ekologičnosti“ konstrukcija, a neki od njih su sertifikati. Svojevrstan test da li su sportski objekti ispunili zahteve zelene gradnje jeste upravo proces njihove sertifikacije. Nosioci ekoloških sertifikata u Rusiji uključuju kancelarijske prostore, multifunkcionalne komplekse, proizvodna postrojenja, logističke centre, univerzitete, stanove, magacine, železničke stanice i – stadione. Efikasnost standarda zelene gradnje je već potvrđena na sportskim događajima upriličenim na tlu ove države, pre svega na Zimskim olimpijskim igrama u Sočiju 2014. Prema principima održivog razvoja je projektovana i ledena dvorana Boljšoj u ovom ruskom gradu.

“Stadioni su od ključnog značaja u našim naporima da FIFA kup bude što uspešniji i održiviji”, izjavio je Federiko Adjeki, koji je u Federaciji zadužen za održivost i raznolikost zaključivši da mu je veoma drago što su svi sportski objekti za prvenstvo 2018. uspešno sertifikovani kako prema ruskim tako i međunarodnim ekološkim zahtevima.

Jelena Kozbašić

Novi predlog zakona o zabrani ribolova u Arktičkom okeanu

12.07.2018

Skoro svaka kompanija koja se bavi ribolovom u vodama Antarktika se zavetovala da će prestati da eksploatiše ove životom bogate predele. Zbog ove akcije prestaće se sa ribolovom oko ogromne površine Antarktičkog ostrva od 2020. godine.

Kompanije su se složile u tome da podrže kampanju koju je podržalo i 1.7 miliona ljudi širom sveta u nameri da stvore veliku mrežu zaštićenih zona oko Antarktika. Ako ova namera bude ostvarena, ovaj Arktički okeanski rezervat biće najveći rezervat prirode na svetu.

Najznačajniji je prestanak izlovljavanja račića, tj. svih morskih životinja koje žive na dnu okeana, jer su one izvor hrane za kitove, foke i pingvine ali su veoma popularni i u ishrani ljudi. Uz klimatske promene, ovo intenzivno izlovljavanje dovelo je do drastičnog smanjenja broja ovih stvorenja što je imalo negativan efekat na životinje koje se njima hrane.

Grinpis koji je predvodnik ove kampanje da se zaštite polarne vode podržan je od strane političara, naučnika i aktivista.
„Saradnja naučne zajednice, vlada, industrije i grupa za konzervaciju je najsigurniji način da se zaštiti 30% okeana za koju naučnici smatraju da je neophodno kako bi se održao balans u čitavom okeanu,“ kaže Andrea Kavanah, direktorka Organizacije za konzervaciju Antarktika i Južnog okeana.

Kristine Hartman iz kompanije Aker Biomarin, jedne od najvećih kompanija koja se bavi lovom rakova izjavila je da je moguće da postoje i zaštićenje zone i održiva industrija. Izlovljavanje rakova glavna je industrija u području Antarktika.

Iako je ovo veliki pomak, stučnjaci upozoravaju da bi trebalo zakonski regulisati zone u kojima je ribarenje zabranjeno u potpunosti jer i dalje postoje neke vrste riba koje su ugrožene i čiji bi nestanak mogao da naruši fini balans morskog ekosistema.

Konačnu odluku o formiranju zaštićenih zona doneće Komisija za konzervaciju živih resursa Antarktika (CCAMLR) u Tasmaniji u oktobru ove godine.
Kada se ovaj predlog spusti na sto, političari moraju znati da su oči celog sveta uprte u njih i da je težina jedne istorijske odluke na njihovim plećima.

Milan Zlatanović

Izvor: independent

Proširenje saradnje AP Vojvodine i Italije u oblastima zaštite životne sredine i zdravstva

12.07.2018

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović primio je juče ambasadora Republike Francuske Frederika Mondolonija sa kojim je razgovarao o uspostavljanju i inteziviranju saradnje AP Vojvodine sa francuskim regijama u oblastima privrede, kulture, obrazovanja, zdravstva i zaštite životne sredine.

Ocenivši da je za pokrajinu jedno od najvažnijih pitanja ekonomska saradnja sa Francuskom, predsednik Mirović je istakao da u AP Vojvodini francuske kompanije zapošljavaju 6000 ljudi.

Sagovornici su se saglasili da je privredna saradnja ključni faktor, da postoji potencijal za proširenje i u oblastima zaštite životne sredine i zdravstva, te da je u zajedničkom interesu da se realizuje saradnja AP Vojvodine sa Departmanom Valdoaz i obnovi sa regionima Bretanja i Rona – Alpi.

– Na planu međunarodne saradnje naši prioriteti vezani su i za regione Evropske unije i tu ima potencijala za saradnju sa francuskim regijama u brojnim oblastima od zajedničkog interesa, rekao je predsednik Mirović i dodao da su temelj budućih odnosa dobre istorijske i prijateljske veze dva naroda.

Ambasador Mondoloni izrazio je zahvalnost predsedniku Miroviću na podršci koju Pokrajinska vlada pruža Francuskom institutu u Srbiji i negovanju francuske kulture i jezika što je, kako je naglasio, u duhu AP Vojvodine.

Milisav Pajević

Međunarodni volonterski kamp „Planinski duh“

12.07.2018

Volonteri iz osam evropskih država ovog leta rade na oživljavanju jednog od poslednjih stepskih pašnjaka kod sela Mala Remeta na Fruškoj gori.

Tokom dve sedmice učesnici Međunarodnog volonterskog kampa „Planinski duh“ uklanjaju žbunje i nisko rastinje koje je zbog nedostatka ispaše i košenja proteralo glavni plen kritično ugroženih orlova krstaša – tekunice.

– Orlovi krstaši su nestali sa Fruške gore pre dve godine. Evo danima već krčimo žbunje sa pašnjaka i nismo videli ni jednu tekunicu. Pored toga što ugrožene vrste gube svoje stanište i preostali stočari iz Male Remete uskoro neće imati pašnjak gde bi napasali svoju stoku“, rekla je Marijana Demajo iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, i dodala da upravo zbog toga se i trudimo da tokom trajanja kampa pomognemo meštanima i da zajedno učinimo nešto korisno za prirodu i ljude.

Stepski pašnjaci su jedan od najugroženijih tipova staništa. Vojvodina je u prošlosti bila mozaik slatinskih i stepskih travnih predela koji nestaju zbog snažnog pritiska poljoprivrede, zamiranja tradicionog stočarstva, preoravanja i zarastanja.

Sa nestankom pašnjaka nestale bi i poslednje oaze koje su pored svoje koristi za čoveka od velike važnosti za brojne ugrožene vrste, navodi se u saopštenju Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Milisav Pajević

Ekološki mural od limenki na ovogodišnjem Egzitu

12.07.2018

Posetioci ovogodišnjeg EXIT-a imaće priliku da kreiraju jedinstveni umetnički mural od iskorišćenih limenki. Instalacija duga šest metara, pod nazivom Pixelata je projekat španskih dizajnera, a svako umetničko delo nastaje bojenjem i ubacivanjem limenke u prethodno pripremljenu konstrukciju.

Na ovaj način, posetioci će na kreativan način doprineti reciklaži limenki, koje je u potpunosti moguće reciklirati i upotrebiti ponovo nakon samo 60 dana.

– Pixelata je najbolji spoj umetnosti i reciklaže i predstavlja impozantno umetničko delo u čijem stvaranju svi možemo učestvovati. Posetioci festivala sjajno reaguju i do sada smo zajedno kreirali više murala, koji istovremeno oduševljavaju publiku, ali i šire svest o značaju reciklaže. Svi zajedno, podsećamo se još jednom zašto je limenka najpogodnija – lagana je, nesalomiva i može se bezbroj puta reciklirati!, Nemanja Komatović, Recan fondacija.

Do sada su se u pravljenju umetničkih dela od limenki oprobali posetioci EXIT-ovih festivala u Bosni, Rumuniji, Hrvatskoj.

Pixelata se nalazi u Opens zoni i omogućena je zahvaljujući saradnji Recan fondacije i Exit fondacije.

Milisav Pajević

Predstavljen potpuno električni autobus eCitaro

12.07.2018

Kompanija Mercedes-Benz predstavila je svoj potpuno električni autobus eCitaro i već je primila i prve porudžbine.

Autobus eCitaro je Mercedesov odgovor na potrebe malih i velikih gradova kao i metropola za “čistim” transportom.

Ovaj autobus je baziran na najprodavanijem gradskom autobusu na svetu, a to je Citaro koji je prodan u više od 50.000 primeraka širom sveta.

Autobusi imaju identičnu šasiju, ali je eCitaro dobio redizajniranu karoseriju. To se najbolje vidi napred, gde je logo brenda još veći (promera 29 cm) i kombinovan je sa trodimenzionalnim ukrasnim detaljima i sjajnim površinama. Zadnja svetla i branik su preuzeti od standardnog Citara.

Autobus pokreću električni motori koji zajedno isporučuju 335 KS i 970 Nm obrtnog momenta, a napaja ih litijum-jonska baterija podeljena na deset modula ukupnog kapaciteta od 243 kWh. Moduli su smešteni u zadnji deo autobusa, kao i na njegov krov.

Mercedes-Benz eCitaro je težak 13,44 tone, a maksimalna nosivost je nešto veća od šest tona. To znači da može prevoziti 85 do 90 putnika. Baterije se pune preko Combo 2 konektora, a u budućnosti će nemački proizvođač ponuditi opciju napajanja autobusa putem pantografa.

Svetska premijera autobusa će biti upriličena na Sajmu komercijalnih vozila u Hanoveru u septembru, a proizvodnja eCitara počeće do kraja godine. Mercedes je već primio 20 porudžbina, a ti autobusi će se koristiti u Hamburgu.

Milisav Pajević
Izvor: Energetika.ba / Klix.ba

MIDAS 2 projekat jača sektor poljoprivrede i ribarstva u Crnoj Gori

12.07.2018

Kroz MIDAS 2 projekat koji se realizuje kroz novi projekat Vlade Crne Gore sa Svetskom bankom, sa 30 miliona evra biće podržano dalje unapređenje crnogorske poljoprivrede, sektora ribarstva i oblasti bezbednosti hrane, saopšteno je juče u Kolašinu.

Početak realizacije Drugog projekta institucionalnog razvoja i jačanja poljoprivrede Crne Gore (MIDAS 2) označili su potpredsednik Vlade Crne Gore i ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja mr Milutin Simović i predstavnica Svetske banke, zamenica direktora SB za Zapadni Balkan, gospođa Lada Strelkova.

Navodeći brojne primere rezultata MIDAS podrške, Simović i gospođa Strelkova su iskazali veliko zadovoljstvo efektima prethodnog MIDAS 1 projekta koji je uspešno realizovan u periodu od 2009. do 2017. godine, jer je, kako su istakli doprineo značajnom unapređenju sektora poljoprivrede, u delu unapređenja poljoprivrednih gazdinstava i njihove konkurentnosti, kao i u delu jačanja institucija, što je sveukupno doprinelo značajnoj pripremi crnogorske poljoprivrede za primenu EU politike u ovim oblastima.

Posebno su istakli izuzetnu saradnju Vlade, odnosno Ministarstva poljoprivrede i Svetske banke na implementaciji projekta.

Kroz MIDAS 2 podrška će biti usmerena na postizanje veće konkurentnosti sektora ribarstva.

– Pomoći ćemo ribarima, i očekujemo da na putu ostvarivanja zajedničkih iskoraka budemo partneri. Snažna podrška namenjena je i za podizanje infrastrukture u tom sektoru, u delu izgradnje ribarskih luka i prvih mesta iskrcaja. U tom delu, Simović je imao posebnu poruku za sve koji misle da će ribarske luke narušiti ambijent primorskih gradova, gde je njihova izgradnja planirana, a to su Herceg Novi, Bar i Ulcinj. Ribarske luke su potrebne ribarima, i po ugledu na razvijene evropske primorske zemlje, ribarske luke samo mogu da oplemene primorski ambijent i unaprede turističku ponudu, kazao je mr Simović.

Predstavnica SB Lada Strelkova posebno je pohvalila posvećenost koju je pokazalo Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja u realizaciji mera podrške kroz prvi MIDAS projekat, koji je, kako je kazala, rezultirao značajnim napretkom u sektoru poljoprivrede, u delu unapređenja proizvodnje i ispunjavanja standarda EU i pripreme za korišćenje EU fondova, i uopšte zajedničkom doprinosu na očuvanju i razvoju ruralnih područja i ravnomernom regionalnom razvoju Crne Gore.

Ona je podsetila da je kroz MIDAS 1 projekat realizovano 660 grantova, u iznosu od 6,5 miliona evra, i ukupno investirano više od 13 miliona evra.

– Unapređenje konkurentnosti u sektorima poljoprivrede i ribarstva, kako bi se bolje ispunili zahtevi procesa pristupanja, nameće troškove kako pojedinačnim preduzećima tako i zemlji uopšte, kroz potrebu značajnih ulaganja u javna dobra i stvaranje podsticajnog okruženja. Uz pomoć projekta će se zadovoljiti neke od tih potreba za ulaganjem, dok će se istovremeno podržati razvoj poljoprivrednog sektora. Unapređenja u oblasti bezbednosti hrane poboljšaće konkurentnost crnogorskih proizvođača i omogućiti im pristup novim tržištima. Program grantova će podstaći ekonomski razvoj i investicije tako što će se, u ukupnom poljoprivredno-prehrambenom lancu, nadovezati na privatna ulaganja u obliku sufinansiranja koje obezbeđuju korisnici. Kroz dodatnu komponentu projekta pomoći će se modernizovanje sektora ribarstva i ojačati proizvodni kapaciteti u ovom sektoru, kazala je Strelkova.

Milisav Pajević

U Pančevu hapšenja zbog izlivanja opasnih materija u kanalizaciju

12.07.2018

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Pančevu, u saradnji sa pripadnicima Bezbednosno- informativne agencije, uhapsili su M. D. (1966), Z. T. (1961) i S. B. (1964), odgovorna lica privrednih društava ”Metal- cinkara” d.o.o. iz Inđije, ”Beotok” d.o.o. iz Pančeva i “Mesopromet” d.o.o. Pančevo, kao i S. P. (1970), zaposlenog u privredom društvu ”Beotok”, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija.

Sumnja se da su oni 6, 7. i 10. jula ove godine organizovali da se u kanalizacioni šaht, koji je povezan sa gradskom kanalizacionom mrežom, a nalazi se u krugu privrednog društva ”Mesopromet”, izvršili istakanje opasnog otpada, cinkom bogate hlorovodonične kiseline iz cisterne, vlasništvo ”Beotok-a”, a koja je dopremljena iz preduzeća ”Metal- cinkara”.

Osumnjičenima je, po nalogu nadležnog tužilaštva, određeno zadržavanje do 48 sati i uz krivičnu prijavu biće privedeni nadležnom tužilaštvu u Pančevu, navodi se u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova.

Milisav Pajević

Novi izum naučnika iz Indije – putevi od plastike

11.07.2018

Indijski profesor hemije našao je način da plastiku učini dobrom za životnu sredinu.

Sa svojih 73 godina Dr Radžagopalan Vasudevan je star skoro koliko i masovna proizvodnja plastike i ona je veoma bitna za njegov rad. „Plastika nije problem,“ rekao je ovaj naučnik u svojoj kancelariji u indijskom gradu Madurai. „Mi smo problem. Plastika ne bi zagađivala naše okeane i zakrčavala naše deponije da je mi tamo ne bacamo a postoji toliko toga što bismo mogli da radimo sa plastikom umesto toga.“

On to zna najbolje. U januaru ove godine Dr Vasudevan je počastvovan sa civilnom nagradom najvišeg ranga, “Padma Šri”, za njegovo neverovatno istraživanje o ponovnoj upotrebi plastike.

Ideju je dobio tokom svoje radionice na koledžu inženjerstva još 2001. godine. Uznemiren inicijativama da se plastika zabrani, misleći da je ona veoma vredna za siromašne slojeve, hteo je da pronađe rešenje ovog rastućeg ekološkog problema. „Zabranite plastiku i videćete da će to veoma uticati na kvalitet života porodica sa niskim prihodom,“ tvrdi. „Ali, ako plastiku zakopamo ona će završiti u našoj životnoj sredini kad tad.“ Zbog toga, on je otpočeo niz eksperimenata u svojoj radionici kako bi otkrio novi način odlaganja ove vrste otpada.

U svom tečnom stanju, otkrio je, plastika je imala odlike odličnog vezivnog sredstva, slično materijalu bitumenu, crnoj supstanci nalik na katran koja se koristi sa šljunkom kako bi se napravili putevi. Kada je pomešao istopljenu plastiku sa bitumenom i šljunkom, otkrio je da plastika zaista veoma brzo vezuje ova dva materijala zajedno. Ova modifikovana mešavina unapredila je kvalitet puta i učinila ga je dugotrajnijim i izdržljivijim. Dodavanje plastike takođe sprečilo je nastanak rupa na putu jer plastika sprečava kišu i vlagu da se uvuku u put i tako ga vremenom oštete.

Dr Vasudevan i njegov tim koriste svakakvu vrstu plastike, onu od flaša i plastiku za jednokratnu upotrebu tanju od 50 mikrona, ubace ih u mašinu koja plastiku razloži na sitne komade a potom se plastika ugrađuje u put. Asfalt se zagreje na 170 stepeni a potom se komadići plastike pospu po njemu i stope sa asfaltom. Nakon toga, zagrejani bitumen se preliva, pomešan sa šljunkom. „Tokom upotrebe plastike, količina bitumena se smanjuje za oko 6-8%,“ kaže Dr Vasudevan. Kilometar puta koristi 10 tona bitumena, dok se za kilometar puta sa plastikom iskoristi 9 tona bitumena.

Članica komiteta za upravljanje otpadom Almitra Patel kaže: „Naša planeta se davi u plastici koja se ne može reciklirati. Kada bi se ova tehnika usvojila u svim gradovima imali bismo deponije bez plastike.“ Pravi izazov je, ona smatra, u prikupljanju svog tog plastičnog otpada.

Skoro 16 000 km puta je već postavljeno ovom metodom u indijskoj državi Tamil Nadu a vlada Indije odobrila je ideju da postavi dodatnih 13 000 km ovakvog puta širom zemlje.

Postoje određene grupe za zaštitu životne sredine čiji članovi smatraju da je ova metoda ponovne upotrebe plastike opasna zbog otrovnih isparenja ali na dr Vasudevan uverava da je ovaj način korišćenja plastike potpuno bezbedan jer se plastika na zagreva na temperaturi manjoj od one na kojoj ispušta otrovne supstance. Dr Vasudevan takođe radi na novom izumu, eko ciglama od plastike koje zahtevaju veće količine nego one za postavljanje puteva.

„Vreme je da prestanemo da posmatramo plastiku kao neprijatelja i da je pretvorimo u naš najveći resurs,“ kaže ovaj inovator.

Milan Zlatanović

Izvor: theguardian

Održani “Dani suncokreta” u Pančevu

11.07.2018

Na Trgu Vajferta u Pančevu održana je pčelarska turističko-privredna manifestacija “Dani suncokreta”.

Prethodnih godina Savez pčelarskih organizacija Vojvodine manifestaciju je organizovao u različitim delovima Vojvodine, a ove godine domaćin je po prvi put Društvo pčelara podružnica Pančevo.

“Dane suncokreta” je podržala Turistička organizacija Pančevo jer je ovo ujedno i jedna od većih pčelarskih manifestacija u Južnom Banatu.

“Dani suncokreta” su manifestacija koja prvenstveno afirmiše med od suncokreta, jer je suncokret karakterističan za Banat. Suncokretova paša je jedna od ozbiljnijih poslednjih paša u Banatu i Vojvodini. Suncokretova paša je izuzetno važna za pčelare, jer pčele uglavnom prezimljavaju na suncokretovom medu.

Manifestaciji su prisustvovali i predstavnici Grada Pančeva, pčelarskih udruženja iz inostranstva, a osim meda i pčelinjih proizvoda, posetioci su mogli da probaju medenjake, rakiju s medom, vino i druge proizvode.

Milisav Pajević

Sakupljeno 13 tona stakla za reciklažu u Novom Sadu

11.07.2018

Tokom maja i juna, u okviru akcije sakupljanja staklene ambalaže, stanovnici prigradskih naselja u okolini Novog Sada doneli su više od 13 tona stakla za reciklažu.

Reč je o akciji koju JKP „Čistoća“ i preduzeće „Sekopak” d.o.o. iz Beograda realizuju u kontinuitetu već mesecima, pod nazivom „Donesi staklenu ambalažu i poklon potraži“.

Kontejneri od pet kubika za sakupljanje stakla bili su postavljeni ispred mesnih zajednica u devet novosadskih prigradskih naselja, a jednom nedeljno kontejner je stajao ispred zgrade JKP „Čistoća“ u Novom Sadu.

JKP „Čistoća“ se zahvaljuje svim sugrađanima koji su učestvovali u akciji „Donesi staklenu ambalažu i poklon potraži” i najavljuje da će slične akcije organizovati i u narednom periodu.

Milisav Pajević

Obezbeđeno uredno vodosnabdevanje Kragujevca

11.07.2018

Popunjenost akumulacije „Gruža“ je više od 73 odsto, a „Grošnice“ 76 procenata. „Gruža“ proizvodi 430 litara u sekundi, akumulacija „Grošnica“ 130, a sistem „Morava“ 100 litara u sekundi, što je sasvim dovoljno za uredno vodosnabdevanje Kragujevca.

Pored toga, JKP „Vodovod i kanalizacija“ ponovilo je vozni park sa dve cisterne. Cisterna za pijaću vodu, kapaciteta šest kubika služiće za snabdevanje pijaćom vodom u slučaju visokih temperatura ili većih havarija, konstatovano je na poslednjoj sednici Štaba za vanredne situacije u Kragujevcu.

U okviru priprema za letnje mesece, istaknuto je na sednici Štaba, preduzete su blagovremene mere zaštite i spasavanja u vreme povećane opasnosti od izbijanja i širenja požara na otvrenom prostoru i šumskim kompleksima, tokom trajanja turističke sezone i žetvenih radova.

Na sednici Štaba za vanredne situacije Kragujevca, prenosi predstavljen je i dokument Procena ugroženosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća na teritoriji grada. Kao opasnosti identifikovani su: poplave, zemljotresi, požari, grad i tehničko – tehnološke nesreće.

U procenu su uključene i opasnosti izazvane klizištima, odronima, erozijom, te olujnim vetrom. Za svaku navedenu utvrđena su dva moguća razvoja događaja, odnosno scenarija za najverovatniji neželjeni događaj, kao i za situaciju sa najtežim mogućim posledicama.

Na osnovu Procene, u naredna dva meseca biće urađen i plan zaštite i spasavanja koji će takođe biti upućen na saglasnost Upravi za vanredne situacije.

Milisav Pajević

Danas u Paraćinu akcija “Paraćin, naše dvorište”

11.07.2018

Danas je počela još jedna redovna akcija velikog čišćenja Paraćina, pod nazivom “Paraćin, naše dvorište” koja obuhvata košenje javnih zelenih površina, čišćenje i mašinsko pranje svih ulica u gradu i iznošenje kabastog otpada.

Ekipe Javnog komunalnog preduzeća “Paraćin” od 7 i 30 obilaze ulice Ivana Gorana Kovačića, Braće Ribara, Bore Stankovića, Laze Lazarevića, Avalsku, Stevana Jakovljevića, Kuljinu, Nikolaja Velimirovića, Mihajla Pupina, Bregalničku, Ustaničku i Vojvode Crepa.

Stanari ovih ulica su pozvani da podrže akciju čišćenjem ispred svojih kuća i lokala, kao i da privremeno sklone parkirane automobile, kako bi ekipe Javnog komunalnog preduzeća “Paraćin” mogle da obave svoj posao.

Kabasti otpad treba izneti na ivicu trotoara, odakle će ga ekipe komunalnog pokupiti i odneti na gradsku deponiju.
Na brojeve telefona Kol centra Opštinske uprave Paraćin, 035 568 958 i 063 367 100, građani mogu da upute sve primedbe i sugestije vezane za komunalne probleme u svojim naseljima i ulicama.

Milisav Pajević

1...1,0631,0641,065...1,673 Page 1,064 of 1,673

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM