Gradovi širom regiona ulažu velike napore da postanu ekološki osvešćene zajednice, usmerene na smanjenje zagađenja, očuvanje prirodnih resursa i unapređenje kvaliteta života stanovnika. Očuvanje životne sredine postalo je prioritet urbanog razvoja, pa se sve veći značaj pridaje sprovođenju zelenih politika, ozelenjavanju gradskih zona i podsticanju korišćenja obnovljivih izvora energije. Grad Doboj, koji je 2014. godine bio među najteže pogođenima u katastrofalnim poplavama u Bosni i Hercegovini, danas predstavlja primer zajednice koja je prošla kroz proces obnove i jačanja otpornosti na prirodne nepogode. Ipak, svesni činjenice da klimatske promene nose nove izazove, Grad Doboj nastavlja da razvija projekte za povećanje otpornosti na ekstremne vremenske uslove.

O najvećim pretnjama po životnu sredinu, merama za povećanje energetske efikasnosti, kao i o planovima i ciljevima u urbanom planiranju, razgovarali smo sa Borisom Jerinićem, gradonačelnikom Doboja.

Koliko turizam, posebno kroz tvrđavu Gradinu i prirodna bogatstva, može biti pokretač održivog razvoja Doboja?

– Turizam može postati jedan od ključnih nosilaca održivog razvoja grada Doboja. Tvrđava Gradina, kao kulturnoistorijski spomenik uz reku Bosnu i bogatu prirodnu okolinu, pruža izuzetan potencijal za razvoj kulturnog, avanturističkog i eko-turizma. Grad prepoznaje da turizam ne znači samo privlačenje posetilaca već i otvaranje novih radnih mesta, razvoj malih i srednjih preduzeća, podsticanje proizvodnje domaće hrane i zanatstva, te promociju lokalnih proizvoda i tradicije. Na taj način turizam postaje generator ekonomskog razvoja, ali i očuvanja kulturnog i prirodnog nasleđa. Cilj je da Doboj bude prepoznat kao destinacija koja neguje održive vrednosti, gde turizam ide ruku podruku sa zaštitom životne sredine i podizanjem kvaliteta života građana.

Kako ocenjujete trenutnu ekološku sliku Doboja i koje su najveće pretnje za životnu sredinu?

– Ekološka slika Doboja se poboljšava iako i dalje postoje ozbiljni izazovi sa kojima se svakodnevno suočavamo. Najveću pretnju predstavlja zagađenje vazduha tokom zimskih meseci zbog upotrebe čvrstih goriva u domaćinstvima za potrebe grejanja. Poseban izazov predstavljaju klimatske promene, koje donose ekstremne padavine i rizik od poplava. Grad Doboj je svestan ovih pretnji i preduzima mere kako bi se smanjili negativni efekti – ulaganjem u infrastrukturu i edukacijom građana. Dugoročni cilj je da se Doboj razvija u pravcu ekološki odgovornog i održivog grada.

U FOKUSU:

• Švajcarska – uzor održivog urbanizma i zaštite prirode
• Trgovska gora – četvrtina veka otpora nuklearnom otpadu
• Inovativni materijali: efikasnija proizvodnja zelenog vodonika iz sunčeve svetlosti

Planira li Grad ulaganja u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i obnovu javnih objekata?

– Da, ova oblast je visoko na listi prioriteta, Grad Doboj je 2020. godine izradio Akcioni plan za održivo upravljanje energijom i prilagođavanje klimatskim promenama (SECAP).

Ovaj plan predviđa konkretne mere za povećanje energetske efikasnosti, prelazak na obnovljive izvore energije i smanjenje emisija štetnih gasova, prvenstveno u javnim objektima. S tim u vezi, grad već radi na projektima koji se odnose na povećanje energetske efikasnosti javnih objekata, kroz termoizolaciju zidova, zamenu stolarije i modernizaciju sistema grejanja. Takođe, razmatra se ugradnja solarnih panela na krovove školskih i administrativnih objekata. Pored toga, u saradnji sa međunarodnim organizacijama, Grad Doboj razvija projekte koji omogućavaju prelazak na čistije energente i smanjenje emisije štetnih gasova. Ovakva ulaganja ne samo da donose finansijske uštede već i direktno doprinose kvalitetu vazduha i zaštiti prirode.

Kako se u Doboju trenutno rešava problem odlaganja otpada i da li su u planu ulaganja u reciklažnu infrastrukturu?

– Upravljanje otpadom jedan je od najvećih izazova. Trenutno se većina otpada odlaže na Regionalnu sanitarnu deponiju, ali svesni smo da to nije dugoročno rešenje. Zbog toga je Grad pokrenuo inicijative za razvoj reciklažne infrastrukture, uključujući postavljanje posebnih kontejnera za plastiku, papir i staklo. U planu je i izgradnja reciklažnog dvorišta, te ulaganja u edukaciju stanovništva kako bi se povećala svest o značaju odvajanja otpada. Kroz saradnju sa privatnim sektorom i nevladinim organizacijama želimo da uspostavimo sistem u kojem će otpad postati resurs a ne problem.

Intervju vodila: Jasna Dragojević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA