Jedanaesti Petersberški klimatski dijalog, nazvan po brdu Petersberg pored Bona, gde je nemačka kancelarka Angela Merkel prvi put 2010. godine sazvala prvu konferenciju, održan je prošle nedelje u vidu video-konferencije okupivivši predstavnike 30 zemalja sveta. Razgovaralo se o oporavku međunarodne zajednice od pandemije koronavirusa, ali ujedno i o potrebnim merama za postizanje klimatski otpornijeg društva i ekonomije.
Nemačka ministarka za zaštitu životne sredine Svenja Šulc i presedavajući na sledećem Samitu Ujedinjenih nacija za klimu britanski ministar preduzetništva, energetike i industrijske strategije Aloka Šarma bili su ovogodišnji domaćini Petersberškog klimatskog dijaloga, kao i nemačka kancelarka Angela Merkel i glavni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.
Kako klimatske promene, kao i pandemija koronavirusa, predstavljaju velike globalne izazove, glavna tema konferencije upravo je bilo usklađivanje oporavka od posledica KOVID-19 uz pojačane napore prema zelenim aktivnostima i cirkularnoj ekonomiji, odnosno ciljevima postavljenim Pariskim sporazumom.
Glavni sekretar Ujedinjenih nacija apelovao je na sve države da podnesu svoje nacionalno određene doprinose, koje je za sada podnelo tek sedam zemalja, i tako donesu dugoročne strategije u cilju postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine, kako je predviđeno potpisivanjem Pariskog sporazuma. Takođe, apelovao je na neophodnost zelene tranzicije i otvaranje adekvatnih radnih mesta nakon što prođe trenutna kriza, kao i finansiranje zelenih firmi.
Pročitajte još:
Anglela Merkel izjavila je da bi se prilikom podele pomoći ekonomiji zbog štete nastale tokom pandemije koronavirusa prednost trebala dati ekološkim projektima i podsetila da je neophodno ulagati u projekte obnovljivih izvora energije i da bi se trebalo raditi na stvaranju finansijskog sektora upravo za ovu namenu.
I hrvatski ministar za zaštitu okoline i energetike Tomislav Ćorić je učestvovao na konferenciji i izjavio da je potrebno nacionalne klimatske planove usmeriti na jačanje kapaciteta za izlazak iz trenutne krize, ali ujedno i na osmišljavanje mera za klimatski neutralno društvo i nakon toga.
Pomenut je i Evropski zeleni dogovor, kao aktuelni temelj ovoj obnovi, koji se takođe ne sme zanemariti.
