Danski poljoprivredni i prehrambeni klaster, u saradnji sa Danskim institutom za tehnologiju i Grčkim centrom za istraživanje i tehnologiju (CERTH), objavio je priručnik “Od slame do energije – tehnologije, strategija i inovacije u Danskoj”. Ovo je drugo izdanje veoma uspešne objave iz 2011. godine koje je dopunjeno najnovijim informacijama o iskorišćavanju slame za proizvodnju energije.
Danska koristi slamu za proizvodnju energije više od 40 godina i može se reći da su vodeći u svetu u ovom području.
Kako se navodi u saopštenju, Danska nije jedina Evropska država koja ima višak slame, međutim veliki problem predstavlja to što poljoprivrednici spaljuju agrobiomasu jer ona zauzima mnogo prostora i nemaju gde da je skladište, tako gube ogroman potencijal koji ona ima.
Slama je ugljenično neutralno gorivo, to znači da je količina ugljen-dioksida (CO2) koja nastaje sagorevanjem jednaka količini koju ona upija iz atmosfere tokom rasta. Zbog toga je ona dobra alternativa za grejanje kuća, farmi ili kao gorivo za centralno grejanje, proizvodnju električne energije.
“Za maksimalno iskorišćavanje energetskog potencijala slame, poželjno je koristiti je lokalno kako cena transporta ne bi bila skuplja od sirovine”, navodi se u saopštenju Zelene energetske zadruge.
Pročitajte još:
Slama ima neka hemijska svojstva zbog kojih teže gori od drva. Zato su proizvođači kotlova godinama radili na najboljem rešenju i razvili su tehnologiju koja u potpunosti omogućava iskorišćavanje njenog potencijala.
Publikacija je deo projekta AgroBioHeat, finansiranog iz EU Programa za istraživanje i inovacije Obzor 2020, koji ukazuje na mogući doprinos i iskorišćavanje biomase, kao lokalno dostupnog i obnovljivog izvora energije za grejanje, kog u izobilju ima u ruralnim delovima Evrope, a opet njegov potencijal nije dovoljno iskorišćen.
Publikacija “Od slame do energije” dostupna je hrvatskom i engleskom, a verzije na rumunskom, španskom, ukrajinskom, francuskom i grčkom jeziku možete pogledati ovde.
U sklopu ovog projekta uskoro će biti dostupna još tri vodiča: za poljoprivredno-industrijski ostatak (koštice maslina, ljuske semenki suncokreta, itd.), ostatak od kukuruza i za ostatke iz voćnjaka nakon rezidbe.
Izvor: Zelena energetska zadruga
