U Beogradu će tokom iduće godine biti pokrenut pilot projekat „Ne kosi još lolo“ koji će po ugledu na svetske metropole primeniti drugačiji način košenja i održavanja zelenih površina u gradovima. Inicijativu je pokrenuo „Bee Center“, pčelarski centar koje radi u okviru beogradskih Silosa, a projekat se realizuje u saradnji sa JKP „Zelenilo-Beograd“, uz podršku ambasada Holandije i Slovenije u Beogradu, zemalja koje prednjače u ovom polju.
Pčele, kao i svi ostali oprašivači su u konstantnom opadanju i brojne vrste su stavljene na listu ugroženih, dok su pojedine sasvim nestale. U Beogradu broj vrsta je oko 250, dok je na nivou cele Srbije oko 800, ali se broj takozvanih solitarnih pčela smanjuje iz godine u godinu. Intenzivna poljoprivreda, klimatske promene i korišćenje pesticida negativno utiču na broj oprašivača širom naše zemlje, pa su se paradoksalno gradovi pokazali kao bezbednija mesta za život ovih bića, bez kojih nema opstanka života na planeti, jer se procenjuje se da bi došlo do masovnog izumiranja svega nekoliko godina nakon što bi nestali svi oprašivači.
Pročitajte još:
- VEŠTAČKA INTELIGENCIJA ULAZI I U PČELARSTVO
- BRINUĆI O PČELAMA, BRINEMO O SVIM BIĆIMA
- PČELARI TRAŽE IZMENU PRAVILNIKA O KVALITETU MEDA
Ideja iza ovog pilot projekta da se svim pčelama, ali i leptirima, bumbarima i ostalim oprašivačima koji žive kod nas, pruži veći pristup hrani i staništu. Zelenih površina u gradovima naizgled ima dosta, ali je kratko podšišana trava, zasađena kao monokulturna zelena površina bez cveća i medonosnog bilja, ravna pustinji za pčele. Promenom načina košenja zelenih površina u gradu utiče se pozitivno na biodiverzitet, dok se istovremeno smanjuju troškovi i negativan uticaj koji motorni uređaji za košenje imaju sami po sebi. Ovakva jednostavna promena pozitivno utiče čak i na prirodno suzbijanje korova jer dolazi do prirodne samoregulacije kroz rast korisnog medonosnog bilja poput bele deteline i sličnog livadskog cveća koje dodatno doprinosi prirodnijem i lepšem utisku zelenih površina.
Deo zelenih površina u gradu koje se ne koriste direktno za rekreaciju stanovištva ili iz nekog drugog razloga moraju da ostanu monokulturne i kratko košene, preći će na nov način održavanja. Pilot projekat podrazumeva različite pristupe košenju tih parcela. U Akademskom parku će biti posejano medonosno bilje koje će se kositi mozaično, što znači da se pri svakom košenju ostavlja deo travnjaka nepokošenim kako bi cveće postiglo svoj pun ciklus, a pčele i drugi oprašivači imali izvor hrane i mesto za stanište. Neke lokacije po obodu grada će imati drugačiji pristup i kosiće se periodično i to posle maja i posle septembra.
Važno je napomenuti da se zbog ovoga neće povećati broj komaraca ili krpelja, a očekivani benefiti projekta „Ne kosi još lolo“ su razni. Istraživanja rađena u nekim svetskim gradovima su pokazala da se broj oprašivača povećao na mestima gde trava nije bila često košena, a cveće i viša trava su bolje apsorbovali toplotu i vlagu zbog čega se smanjio i uticaj toplotnih džepova u njihovoj blizini. Pčelari iz „BeeCenter“-a zajedno sa stručnjacima sa Biološkog fakulteta u Beogradu pratiće promene u broju oprašivača na tim mestima kako bi na kraju projekta imali konkretne strategije za nastavak i unapređivanje košenja u Beogradu, kao preporuka i za druge gradove.
Ovakvo košenje je već zastupljeno u većim evropskim gradovima, a partneri u projektu su ambasade Holandije i Slovenije gde su ovi modeli odavno usvojeni i koji pomažu Beogradu i Srbiji da lakše i bolje primeni dobru praksu koju su sa uspehom testirali kod sebe godinama unazad. Više o projektu na pogledajte ovde.
Izvor: BeeCenter
